Kamata

Kamate utiču na svakodnevni život građana i privrede. Odluke o štednji, zaduživanju, potrošnji i investicijama zavise od kretanja kamatnih stopa. Upravljanje javnim finansijama i budžetskim deficitom je u određenoj meri uslovljeno rastom i padom kamatnih stopa.

Kamata je naknada u novcu za pozajmljivanje novčanih sredstava, odnosno kamata je cena koju dužnik plaća poveriocu za privremeno korišćenje ustupljenog novca ili kapitala. Kada se cena zaduživanja izražava u procentima, koristi se pojam kamatna stopa.

Pre potpisivanja ugovora o kreditu treba razumeti prednosti i nedostatke promenljivih (varijabilnih) i fiksnih kamatnih stopa. Promenljive kamatne stope nose kamatni rizik što znači da se u slučaju rasta kamatnih stopa tokom otplate kredita visina rate povećava. Sa druge strane, u slučaju pada kamatnih stopa, visina rate se smanjuje. Kod fiksnih kamatnih stopa visina rate se ne menja.

Promenljiva kamatna stopa se najčešće izražava kao zbir kamatne stope koja se formira na evropskom međubankarskom tržištu (EURIBOR) i kamatne marže banke. EURIBOR je na istorijskom minimumu i sa očekivanim i još uvek neizvesnim oporavkom evropske privrede postepen rast EURIBOR-a je moguć. Odluke Evropske centralne banke mogu uticati na kretanje EURIBOR-a. Ako je ugovorom o dinarskom kreditu predviđeno da promenljiva kamatna stopa zavisi od kamatne stope koja se formira u Srbiji (npr. BELIBOR), monetarna politika Narodne banke Srbije može, između ostalog, uticati i na visinu rate takvih dinarskih kredita.

Po isteku oročenja, vlasnicima računa se isplaćuje kamata na štednju. Alternativa za ulaganje mogu biti državne obveznice koje, pored isplate kamate, svojim vlasnicima uvećavaju/smanjuju vrednost njihove imovine kroz kapitalnu dobit/gubitak, što u zbiru daje prinos na uložen novac.