Kaizen filozofija kao uzor srpskoj privredi

Da li je u Srbiji moguća izgradnja japanske poslovne kulture? Može li Srbija da krene putem treće po veličini svetske ekonomije?

To su pitanja koja pokreće i na koja traži odgovor prvi Kaizen kongres koji će biti održan u Beogradu 28. i 29. septembra ove godine.

Kaizen je japanska poslovna praksa, možemo reći i filozofija, započeta pre pola veka u kompaniji Tojota, jednom od najvećih proizvođača automobila. Zaživela je zatim u Japanu, da bi Masaaki Imai od nje napravio svetski pokret. Ovaj poslovni guru osnovao je Kaizen institut 1985. godine i do danas ga razvio kao konsultantsku kuću koja angažuje više od 600 stručnjaka u preko 50 zemalja.

„Japanska poslovna Kaizen filozofija podrazumeva kontinuirana poboljšanja – svih, uvek i na svakom mestu. Kaizen angažuje sve članove jednog sistema, on pokreće veliki broj malih poboljšanja koja u zbiru daju veliki rezultat“, kaže Bojan Šćepanović, osnivač Kaizen instituta u Srbiji i organizator kongresa.

Japan je u 2016. godini ostvario bruto društveni proizvod od 4,9 triliona (hiljada milijardi) američkih dolara. Izvoz ove zemlje iznosio je više od 640 milijardi dolara, a samo izvoz automobila od 100 milijardi bezmalo je tri puta veći od bruto društvenog proizvoda Srbije.

„Svi razumeju da japanska privreda svakome mora da bude uzor, ali manje se razume da nije reč uvek o makroekonomiji, već o koracima koji se prave tu oko nas, na dnevnom nivou. Primer kaizen doprinosa predstavljaju konobarice koje su radile u kafeteriji fabrike Macušita i radeći svoj posao primetile su nelogičnosti u potrošnji čaja. Utvrdile su da isti ljudi obično sede za istim stolovima. Nekoliko dana su prikupljale i analizirale podatke i to im je omogućilo da utvrde očekivani nivo potrošnje za svaki sto. Na osnovu tih procena, počele su da služe različite količine čaja na svakom stolu. Krajnji rezultat njihovog napora bio je smanjenje potrošnje čaja za 50 odsto. Ušteda verovatno nije bila ogromna, ali konobarice su te godine dobile Predsedničku zlatnu medalju za kaizen doprinos.“

Koliko je srpsko tržište spremno, otvoreno i pogodno za kaizen pristup, čuće se na prvom Kaizen kongresu u Beogradu. U hotelu Zira nastupiće isključivo govornici koji imaju praktično iskustvo: menadžeri iz kompanija Tetra Pak, Magna Seating, Henkel Srbija, Michelin, NIS A.D., Dr Oetker, Imlek, Cooper Tires Srbija, Continental, Norma Group, Carlsberg Srbija, Delhaize Srbija, „Knjaz Miloš“, British American Tobacco, Nectar, Milšped, Heineken…