Građani, mediji, sloboda…

Privođenje građana na klimavoj konstrukciji

Tokom vanredne situacije izazvane poplavama, imali smo strogo kontrolisan dotok informacija u mejnstrim medije. Ono što je izašlo na internetu je napadano u dobroj meri. Share Defence je objavio izveštaj o tome šta se sve događalo, pod nazivom „Internet sve pamti“ i tamo može da se vidi koliki je bio pritisak i koje su sve tehnike korišćene. Kada govorimo o javnim glasilima i medijima, odgovornost za javnu reč je daleko veća nego u slučaju građana. Ipak, u vreme vanredne situacije, troje građana je zadržano 48 sati, onda im je određen pritvor, koji je ukinut posle šest dana. Oni su optuženi za jedno krivično delo u pokušaju koje je dosta blisko terorizmu po svojoj prirodi: izazivanje panike. Sa druge strane, nijedan postupak nije pokrenut protiv javnih glasila, iako je bilo napisa o tome kako je voda u Beogradu zagađena, kako Obrenovcem plivaju leševi, i tako dalje… Kada je reč o kvalifikaciji tog dela, moram da kažem da je tu napravljena jedna klimava pravna konstrukcija, prema kojoj je Fejsbuk definisan kao javno glasilo, što je krajnje problematično i zbog čega će, po mom mišljenju, ta pravna konstrukcija pasti. Mi, kao Share, pratićemo dalje akcije Tužilaštva za visokotehnološki kriminal. Tužilaštvo za VTK se u ovom slučaju ponelo neprincipijelno pokretanjem postupka protiv građana, a onda i zadržavanjem u pritvoru, što se radi kada postoji mogućnost da ponove delo. Pri tome, iz zapisnika se vidi da oni ne da nemaju nameru da ponove delo, nego da nemaju nameru da učine bilo šta protivno javnom interesu,

Kada je reč o svemu što smo do sada rekli, mislim da je kriv internet – ne samo za našu situaciju, nego i za sve što se događa na globalnom planu. Onog trenutka kad je internet probio oblak obaveštavanja javnosti i doneo besplatan pristup informacijama, odneo je medijima dobar deo prihoda koji je dolazio direktno od građana. Zato mediji, kada je reč o izvorima finansiranja, moraju mnogo više da se oslanjaju na oglašivače. U tom smislu, za pritisak oglašivača na medije zaista jeste kriv internet. Ali ne smemo da zaboravimo šta nam je sve dobro internet doneo.

Cenzura nas pogađa lično

Ja zaista ne znam kako bismo ovo što se događa mogli da nazovemo ako ne cenzurom. Na dokaze da su u to uključeni bilo kakvi elementi povezani sa vladajućom elitom, verovatno ćemo morati da pričekamo, ali već nam je jasno da postoji nit koja spaja sve sklonjene sadržaje, a to je da su bili kritički prema vlasti i prema premijeru. To je direktno kršenje slobode izražavanja, a ujedno sam i lično pogođen jer je ovime ugrožena komponenta slobode govora koja se odnosi na moje pravo da primam informacije. U slučajevima kada je cenzura legitimna, radi se o sadržajima koji ugrožavaju neke druge slobode, ljudska prava itd. ili kada postoji potreba da se spreči kriminal, zaštiti zdravlje i slično. U slučajevima sadržaja koji nestaju od januara naovamo, ne radi se o takvim slučajevima, nego o kritici vlasti, i nemam dileme da je to cenzura.

Doktorat za premijera

Za razliku od sajtova koji su se našli na udaru DDoS napada, u mom slučaju reč je o blogu na sajtu blic.rs koji je u vlasništvu privatne korporacije Ringier-Axel Springer. Novinar sam „Vremena“, kao tradicionalnog medija, i prilično sam zatečen ovime što se događa na internetu. Ali, evo da probam da objasnim: bio sam bloger „Blica“, uslovno rečeno po pozivu. To znači da „Blicov“ sajt nije otvorena blog platforma na kojoj svako može da bloguje, već ima četrdesetak blogera koji pišu tempom koji im odgovara. Više od dve godine sam pisao, u proseku dva puta mesečno. Ti tekstovi nisu bili blagonakloni ni prema prethodnoj ni prema ovoj vlasti. Prvi put mi se dogodilo da sam stavio tekst drugog autora. Preneo sam teksta sa stranice Libreto, autora prof. dr Novice Milića, sa naslovom „Ja, AV, podnosim ostavku“. Namera mi je bila da taj tekst vidi više ljudi nego što bi to bio slučaj da je ostao samo na sajtu Libreto, a „Blicov“ sajt je mnogo posećeniji. Posle sat ili dva javljeno mi je da je tekst skinut sa sajta „Blica“. Sam slučaj je zanimljiv i zato što je na njega reagovao gospodin premijer, prvo gostujući na Radio-televiziji Srbije, a potom i sa skupštinske govornice. Prvo je rekao da je tekst glup i nepismen, a potom da je idiotluk. Upravo zato sam vam naglasio akademske titule Novice Milića, koji je uz to i predavač na nekoliko domaćih i stranih univerziteta, među kojima nije Megatrend. Zašto je taj tekst gospodinu premijeru glup i nepismen, ne bih komentarisao jer to više govori o njemu nego o samom tekstu.

Znamo da je kasnije premijer tvrdio da u Srbiji nema govora o cenzuri i da je „Blic“ bio izuzetno korektan, te je javio OEBS-u da nema govora o cenzuri. Ja bih zato bio slobodan da predložim da se premijeru dodeli jedan lep doktorat od OEBS-a, na temu „Nemam ništa sa cenzurom“.

Živimo u »demokraturi«

Blog dvaujedan.rs bio je pod napadima u isto vreme kada i sajt Peščanika, počevši od nedelje 7. juna, kada je u medijima plasirana priča o navodno plagiranom doktoratu ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića.

Mihajlo Medenica i ja smo na neki način prekinuli profesionalne novinarske karijere, u onom smislu u kom je to rad za profesionalne mejnstrim medije. To smo uradili jer smatramo da je rapidno povećan broj takozvanih „prijatelja redakcija“, pa sve ono što je nekada bilo politički pritisak, preselilo se u prostor za oglašavanje. Imali smo nekada situaciju u kojoj je činjenica svetinja, a komentar slobodan. Danas imamo situaciju da je oglašivač svetinja i apsolutni uređivač sadržaja. Blog smo pokrenuli bez velikih ambicija i pretenzija. Ali onda, kada je oboren Peščanik, pao je i naš sajt. Mislili smo da je u pitanju tehnički problem i nismo hteli ni da se oglašavamo, da ne bi delovalo ružno, kao da se kačimo na objektivno lošu situaciju koja je zadesila Peščanik. Ali, iste te nedelje, oboreni smo još dva puta, da bi nam na kraju adminsitrator rekao da moramo nešto da preduzmemo. Po uputstvu policije poslali smo im adrese s kojih je napad došao. Jedna od adresa registrovana je u Ukrajini, a druga u Kini. Za sada nemamo povratnu informaciju od policije, a nemam utisak ni da ćemo je dobiti. Prvo, mi smo mali blog, da bismo bili predmet policijske pažnje. Drugo, čak i da policija hoće da nam pomogne, mislim da se to kod nas radi selektivno. Ne nadam se tome, jer imam snažan osećaj da je vlast selektivna u tom pogledu.

Zato mislim da kod razmatranja ima li cenzure ili ne, moramo da budemo realni – isti imenitelj svih napadnutih sajtova je kritički odnos prema vlasti i prema premijeru. Mislim da je to crveni končić koji povezuje sve nas.

Profesor Predrag Matvejević svojevremeno je patentirao izraz „demokratura“. Tako bih opisao ovo naše stanje. Premijer Aleksandar Vučić je čak rekao da nama niko nije uspeo da dokaže cenzuru. Nije rekao da je nema, nego da je teško dokaziva i iz te teške dokazivosti izvlači svoju tezu da je sve u redu. Pa, da je sve u redu, mi danas ne bismo sedeli ovde.