Pre pola godine novinarka portala VOICE Ivana Gordić Perc, a odmah za njom i televizija N1, obelodanile su da više stotina Vijetnamaca angažovanih na gradilištu buduće fabrike guma Linglong u Zrenjaninu živi u neuslovnim barakama u industrijskoj zoni grada. Danas su ovi objekti napušteni. Deo vijetnamskih radnika premešten je u nešto bolji smeštaj, a deo se vratio u domovinu, pobegavši iz “radnog logora”, iz položaja u kojem su postojali svi elementi radne eksploatacije u cilju trgovine ljudima.
foto: ivan živkov…
“Bolji smeštaj” je zgrada firme Penfarm, u istoj industrijskoj zoni. Ovde se danas, prema saznanjima Ivane Gordić Perc, nalaze preostali vijetnamski građevinci, nakon privremenog boravka u selu Ečka, u jednoj kući i lokalnom hotelu. Osim što su prebačeni u malo uslovnije prebivalište, radnici nisu u boljem položaju nego na početku, navodi Hristina Piskulidis iz ASTRE. Ova organizacija je zajedno sa Inicijativom A11 u novembru sačinila potresan izveštaj o položaju vijetnamskih građevinaca. Narednih meseci ostali su s njima u kontaktu, dostavljajući im hranu i potrepštine.
“Na osnovu poseta u januaru evidentno je bilo da je radnicima i dalje nedostajalo hrane, čiste vode, zimske garderobe i prekrivki. Bili su zastrašeni, pod nadzorom i nisu smeli da samovoljno napuštaju smeštaj. Čak i ako je kapija otvorena, nisu izlazili, što nije neuobičajeno kada su u pitanju ekploatisane i ucenjene osobe. Često su davali oprečne informacije – u onlajn komunikaciji se žale, ali na licu mesta, pod prismotrom, tvrde da je sve u redu”, navodi Piskulidis.
Ona ističe da su poslednji put bili u kontaktu sa jednim od radnika sredinom februara, ali da se on u međuvremenu vratio u domovinu. Prema podacima koje su dobili od policije, to je u januaru učinilo 27 državljana Vijetnama, a prevoz im je organizovala kineska firma, izvođač radova na izgradnji Linglonga. Međutim, Piskulidis ističe i nezvanične podatke – da je od prvobitne grupe od 400-500 radnika, u Srbiji ostalo njih 200.
U barakama iz industrijske zone koje je policija naknadno ocenila opasnim za stanovanje zbog rizika od požara, danas, čini se, niko više ne živi. Pre šest meseci nije im se moglo prići od ograde i pripadnika obezbeđenja, domaćeg i kineskog. Osim što su branili da se snima lokacija, oni su umeli i da lupkaju po prstima “neposlušne” novinare, svedoči Ivana Gordić Perc.
“Fotografisali su mi lice i tablice automobila, a tražili su da slikaju i novinarsku iskaznicu. U početku su me pratile osobe koje su razumele srpski i to zatim prenosile svojim šefovima. Bila sam prilično uznemirena ovim iskustvom”, navodi novinarka VOICE-a.
Kada je sa koleginicom iz Dojče velea pratila preseljenje radnika, kinesko obezbeđenje im je blokiralo prolaz u jednoj uličici sa po dva vozila na obe strane.
“O tome smo obavestile urednike, a aktivisti koji su bili u blizini došli su i praktično nas izbavili”, seća se Ivana. Kaže i da su prethodno kineski čuvari divljačkom vožnjom pokušavali da ih spreče da izađu na glavni put.
Sve to novinarka je prijavila advokatu, kao i timu NUNS-a koji se bavi bezbednošću novinara, međutim reakcije tužilaštva nema. Neće je ni biti, smatra Gordić Perc.
“Pre par nedelja sam sa jednom novinarskom ekipom obišla lokaciju gde su sada radnici. Nakon snimanja, kineski menadžeri su počeli da izlaze iz objekta. Izašao je i čovek koji mi je jesenas branio da radim svoj posao. Ovo sam shvatila kao poruku: Mi smo i dalje ovde. Ne možete nam ništa”, konstatuje novinarka.
Incidenti nisu izuzetak već pravilo
Sprečavanje izveštavanja o radnicima angažovanim na izgradnji Linglonga nije jedini incident koji je kineska kompanija priredila. Prošlog maja obezbeđenje ovog gradilišta pokušalo je da spreči holandske novinare da snime izjavu aktiviste Građanskog preokreta stotinak metara ispred kompleksa buduće fabrike. Uskakali su između kamere, novinara i aktiviste, a u jednom trenutku su odgurnuli snimatelja i kameru. Isto se desilo i ekipi Njuz maksa par dana kasnije. Za sprečavanje učešća građana na javnim raspravama o Linglogu pobrinule su se nešto ranije lokalna vlast u Zrenjaninu i pokrajinska u Novom Sadu, uz pomoć skupštinskih obezbeđenja i policije.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Da bi se godišnje prehranila jedna osoba, potrebno je prosečno 2022 kvadratna metra, što je malo više od tri teniska terena. Procenjuje se da će do 2050. godine svako od nas imati “na raspolaganju” 1700 kvadratnih metara.(1) Naime, globalna populacija premašila je 8 milijardi ljudi, a očekuje se da će do sredine ovog veka dostići oko 10 milijardi. Zato je jedan od najvećih izazova pred čovečanstvom da sačuva resurse za ishranu rastuće populacije
Zvuči kao veliki izazov – hraniti sebe zdravo, a istovremeno brinuti o planeti. Ali baš u svakodnevnim izborima koje pravimo – u prodavnici, kuhinji, pa i dok čitamo deklaraciju – krije se ogroman potencijal za promenu
Od 29. jula, Yettel u ponudi ima sav relevantan informativni, dečiji, zabavni i premijum sportski sadržaj. Kroz dva nova tarifna paketa, kompanija uvodi 29 dodatnih kanala, zajedno sa N1 i Nova, koji su uključeni u novi osnovni paket
Kompanija Lidl Srbija, u saradnji sa udruženjem “Čepom do osmeha”, sprovela je seriju edukativnih radionica širom Srbije, pod okriljem ovogodišnjeg ciklusa projekta “Čisto iz ljubavi”. Nastojeći da osnaži i podrži lokalne organizacije na putu ka čistijoj planeti, kompanija je tokom aprila i maja organizovala edukacije u Novom Sadu, Nišu, Zaječaru, Novom Pazaru i Beogradu, u kojima je učestvovalo 133 predstavnika iz 68 različitih organizacija i udruženja građana
Do 2050. godine našu planetu će naseljavati 10 milijardi ljudi. Naučnici iz EAT – Lancet Commision tima redakcije “The Lancet”, koja se već 200 godina bavi aktuelnim temama iz oblasti medicine, došli su nakon više godina istraživanja do značajnih saznanja i objavili da je “planetarno zdrava dijeta” (Planetary Health Diet) jedini mogući način da naša Zemlja uspe da nastavi da podržava ishranu za oko 10 milijardi ljudi do 2050. godine, a da ne bude ugrožena
Mnoge od onih koje su do juče hapsili, policajci danas štite. Tako su postali privatno batinaško obezbeđenje MUP Srbije d.o.o. Zato je za novinare mnogo važnije da znaju ko je ko u podzemlju, nego u policiji ili strankama na vlasti
Aleksandar Vučić je konačno prestao da se skriva iza funkcije predsednika Republike i govori kao onaj koji zapravo jeste: predvodnik udružene kriminalne grupe koja je okupirala ovu zemlju
MUP je raspušten. Na delu je Vučićev pokušaj da se Srbijom upravlja po pravilima huligansko-kriminalnog navijačkog kopa sa tribine. Hoće li mu uspeti? Neće. Niko više nije uplašen, ali stvarno – niko
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
