Vreme

Trgovina ljudima

U raljama suda

Trgovina ljudima odjednom je postala hit tema, samo što u svemu tome ipak postoji veliki nesporazum: između naše borbe i uspeha i ocene koju dobijamo iz sveta

Glas naroda – Dvadeset pitanja o dvadeset Miloševićevih godina
– odgovori čitalaca "Vremena" (2)

Njegova politika je bila odraz onoga što smo mi želeli, a ni mi nismo znali šta hoćemo

Na pitanja o naših dvadeset izgubljenih godina ("Vreme" br. 964, 25. jun 2009), postavljenih povodom dvadesete godišnjice mitinga na Gazimestanu 1989, na kome je Slobodan Milošević ustoličen za nacionalnog vožda, većina čitalaca "Vremena" koji su se odazvali na tu anketu, upušta se u detaljnu i veoma uravnoteženu analizu uzroka tog sunovrata. Odgovore koje ne objavimo u štampanom, dostupni su u našem elektronskom izdanju. Od mnogih obimnih pisama koja su stigla u redakciju, u prethodnom broju smo objavili delove dirljivog dnevnika naše čitateljke Kose Pakuševskij – o danima koji teku i nose strepnje, rastanke, bolesti, oskudicu i poneku radost u smutnim vremenima; i beleške Gorana Vladisavljevića – o tome kako je njegov otac jednom, 1987, došao kući sa posla i rekao: "Sutra vozim Slobodana Miloševića u Grčku!" U ovom broju objavljujemo odgovore Milana Dinića (23 godine), studenta četvrte godine politikologije na Fakultetu političkih nauka, koji, zbirno, čine celovit esej o tom, ali i o sadašnjem vremenu. (Priredio: M. M.)

Kostolac

Mesto gde nastaje struja

Elektroenergetska postrojenja Elektroprivrede Srbije u Kostolcu u poslednje tri godine doživljavaju pravu renesansu. U privrednom društvu "Termoelektrane i kopovi Kostolac" godišnje se ulaže više desetina miliona evra u modernizaciju i revitalizaciju proizvodnih kapaciteta. Zahvaljujući tome, u ovim pogonima na istoku Srbije, uz reku Mlavu, blizu njenog ušća u Dunav, povećan je nivo zaštite životne sredine, ali se stalno beleže i novi rekordi u proizvodnji – sada se ovde godišnje proizvodi oko sedam miliona tona uglja i oko pet milijardi kilovat-časova električne energije. Tako se, posle godina propadanja, Kostolac punom snagom vratio na mapu balkanskih proizvođača energije. Tradicija organizovane proizvodnje uglja u kostolačkom basenu izuzetno je duga – prva iskopavanja su počela još 1870. godine, dok se struja organizovano proizvodi od 1947. Danas privredno društvo "Termoelektrane i kopovi Kostolac" čine površinski kopovi Ćirikovac i Drmno, kao i blokovi termoelektrana Kostolac A u gradu i Kostolac B kod sela Drmna, ukupne instalisane snage od 921 megavat

Vreme uspeha

Biznis

Cene na malo roba i usluga bile su u maju više za 9,8 odsto u odnosu na isti mesec 2008. a za 9,1 odsto u odnosu na decembar prošle godine

Tajne maršalove intimne rezidencije

Tito je u modi

Na izložbi "Smrt u trezoru" izloženi su predmeti koji su svojevremeno poklonjeni Titu, a koji su za različite namene potraživani u periodu od 1992. do 2009. Međutim, trezor iz kojeg su pozajmljeni tek čeka da bude otkriven

Portret savremenika – Radisav Raja Rodić, vlasnik "Kurira"

Svrati, bato

U jakoj konkurenciji medijskih manipulatora u Srbiji, vlasnik "Kurira", "Glasa javnosti", nekoliko preduzeća i jedne živopisne kafane možda baš i nije apsolutni šampion, kako mu se čini, ali gromada, svakako, jeste: nesumnjiv je bio njegov uticaj (preko "Kurira") u rušenju bar jedne vlade (Zorana Živkovića) i lansiranju brojnih afera kojima je uticano na stav javnosti o njihovim žrtvama

Bosna i Hercegovina – Novinari i ratni zločini

Bosna na srpskom tragu

Nažalost, najveće su šanse da će istraga beogradskog suda o odgovornosti novinara u ratu, barem u Bosni, biti iskorišćena za već viđeni scenario kada su u pitanju ratni zločini i suočavanje sa prošlošću: međusobno optuživanje, relativizaciju zločina, skidanje sopstvene odgovornosti i njeno prebacivanje na "one tamo"

Polemika povodom teksta Vojina Dimitrijevića "Sloboda štampe u medijskoj Somaliji", Vreme br. 964

Netačni navodi profesora Dimitrijevića

Zar postoje studije prava koje polaznike uče metodi koju je profesor u prošlom broju "Vremena" demonstrirao? Imao je pred sobom ono što sam ja napisala i potpisala, ali je odlučio da, umesto onog što sam objavila, napadne ono što tobož "mislim" i "verujem"

Glas naroda – Dvadeset pitanja o dvadeset izgubljenih godina (1)

Odgovori čitalaca »Vremena«

"Zar je išta od toga važno naposletku svega?", piše naš čitalac Branislav Poledica u odgovoru na pitanja o naših dvadeset izgubljenih godina ("Vreme" br. 964, 25. jun 2009), postavljenih povodom dvadesete godišnjice mitinga na Gazimestanu 1989, na kome je Slobodan Milošević ustoličen za nacionalnog vožda. Većina čitalaca koji su se odazvali na tu anketu, međutim ne misli tako i upušta se u detaljnu i veoma uravnoteženu analizu uzroka tog sunovrata. Od mnogih obimnih pisama koja su stigla u redakciju "Vremena", u našem štampanom izdanju, za početak, biramo dve lične ispovesti, zato što one upečatljivo i autentično, bolje od svake analize, govore o drami tog vremena. To su delovi dirljivog dnevnika naše čitateljke Kose Pakuševskij o danima koji teku i nose strepnje, rastanke, bolesti, oskudicu i poneku radost u smutnim vremenima; i beleška Gorana Vladisavljevića o tome kako je njegov otac jednom, 1987, došao kući sa posla i rekao: "Sutra vozim Slobodana Miloševića u Grčku!", i kako su šest godina kasnije u Japanu pomešali prezime Milošević i Vasiljević. Nastavak u sledećem broju "Vremena". Širi izvodi iz sadržaja ankete dostupni su na ovom linku
(Povezani članci (sa strane) – "Vox populi")

Intervju – Nenad Popović,
predsednik Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije

Braćo Rusi, pomagajte

Ne mogu neki investitori da budu "maženi i paženi", da im se kad kasne sa plaćanjima preuzetih obaveza gleda kroz prste, a da se neki drugi na svaki način sputavaju. Politika razdvajanja investitora na "naše" i "tuđe" skupo će koštati ovu vladu

Ruska pisma podrške

Rusija je za srpske političare oduvek bila adresa na kojoj se tražila podrška, a ponekad dobijala i pomoć. Tako je prošle, izborne godine zabeležena intenzivna prepiska između srpskih i ruskih političara, a izborni štabovi i marketinški timovi su pisma upotrebljavali za poboljšanje rejtinga svojih stranaka, ubeđujući birače da upravo oni i njihovi kandidati imaju podršku Rusije. Te izborne godine posebnu pažnju su privukla dva pisma ruskog predsednika Vladimira Putina poslata Borisu Tadiću i Vojislavu Koštunici

Bratski biznis

Ruska posla u Srbiji

Ambasador Konuzin je već u novinarskim krugovima Beograda a i šire stekao glas čoveka koji, posebno u neformalnim kontaktima, nepažljivo troši neumesne ocene i procene, a ne libi se ni tihih pretnji, te gotovo imperijalne arogancije – što nameće utisak da je tako razumeo priče da to rade i drugi ambasadori velikih zemalja u Beogradu

Vreme uspeha

Biznis

Prosečna neto zarada u Srbiji u maju je iznosila 31.086 dinara i u odnosu na isti mesec 2008. nominalno je bila veća za 9,1 a realno za 0,8 odsto

Slučaj Petnica

Prva internet peticija

Uz puno medijske pažnje, obustavljanje finansiranja Istraživačke stanice Petnica pokrenulo je masovni on-line protest. U međuvremenu, ministar prosvete Žarko Obradović još traži papir na osnovu koga bi mogao da za Petnicu izdvoji 0,03 odsto svog budžeta

Svinjski grip

Bez poljubaca, molim

"Naš uspeh u borbi protiv ove bolesti zavisi od toga koliko smo, kao društvo, solidarni i koliko smo spremni da prihvatimo ‘izazov’ – da sačuvamo svoj i živote ljudi oko nas"

Vreme uspeha

Biznis

Privreda i građani su krajem maja dugovali bankama 1.277 milijardi dinara, a zaduženost kreditima po stanovniku iznosila je 570 evra

Organizovani kriminal

Uloga carine u primicanju Evropi

Od početne i tradicionalne svrhe carine – ubiranja prihoda za državu ili feudalca – u današnje vreme došlo se do podjednako značajne, ako ne i značajnije uloge: carina je sve više sastavni i neizbežni deo integralne kontrole granice kao dela borbe protiv prekograničnog organizovanog kriminala, terorizma, pranja novca, ali u zaštiti zdravlja i opšte bezbednosti

Jubilej

Kako smo napravili Kosovski boj

Kralj Bosne, Srba i Primorja Tvrtko I u diplomatskom pismu Italijanima hvali se svojom pobedom nad Turcima, a ovi odgovaraju da su već čuli za slavnu pobedu nad muhamedancima. Da li i jedan od najozbiljnijih vladara na Balkanu tog vremena tek tako laže, a naivni Latini, stare varalice, prave se mutavi

Kultura sećanja – Gazimestan 28. juna 1989

Dvadeset pitanja o dvadeset izgubljenih godina

Prošlo je dvadeset godina otkako je Slobodan Milošević na Gazimestanu 28. juna 1989. na milionskom mitingu povodom šeststote godišnjice Kosovskog boja aklamovan za srpskog vođu; više od dvadeset tri godine otkako je 24. aprila 1987. u Kosovu Polju izrekao rečenicu: "Niko ne sme da bije narod"; deset godina otkako je, posle bombardovanja Srbije 1999. i potpisivanja Kumanovskog sporazuma, narodu "čestitao mir"; još malo pa devet godina od njegovog pada s vlasti; osam godina od njegovog izručenja Haškom sudu; više od tri godine od njegove smrti u ćeliji Haškog tribunala 11. marta 2006; a još malo pa godinu dana od potpisivanja DS–SPS Deklaracije o političkom pomirenju i zajedničkoj odgovornosti za ostvarivanje vizije Srbije kao demokratske, slobodne, celovite, ekonomski i kulturno razvijene i socijalno pravedne zemlje... Procenjujemo da su se strasti dovoljno smirile da bi se razložno govorilo o udesu koji je zahvatio milione ljudi i ostavio pečat na generacijama. Redakcija "Vremena" bi rado objavila gledišta čitalaca o zbivanjima u protekle dve decenije povezanim s njegovom vladavinom

Ljubiša Buha Čume

Veliko asfaltiranje

Čume možda nije najkontroverzniji biznismen u istoriji srpske tranzicije, ali je svakako najživopisniji

Intervju – Vuk Jeremić, ministar inostranih poslova

Proboj na tri fronta

Ušli smo u period u kome je naša razlika po pitanju budućeg statusa sa zemljama koje su priznale Kosovo legitimizovana

Govor Slobodana Miloševića na Gazimestanu, 28. jun 1989.

O Srbima, bitkama i Jugoslaviji

Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama, i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene. Ali bez obzira kakve da su, bitke se ne mogu dobiti bez odlučnosti, hrabrosti i požrtvovanosti

Reagovanje – povodom teksta Ljiljane Smajlović
"Tužilaštvo za kukolj, žito i merila profesionalnosti", "Vreme" br. 963

Sloboda štampe u medijskoj Somaliji

Posle fudbalskih trenera, u Srbiji pravnici imaju najjaču i najširu konkurenciju. Dok se svi muški stanovnici razumeju u fudbal, mnogo onih sa završenom osnovnom školom, oba pola, izgleda da zna sve o pravu