Vreme

Intervju – Jelena Bogavac, rediteljka i spisateljica

Moje pisanje je moja utoka

"Danas sve suviše svetli. Blješti beda, vidi se iz aviona. Nema za mene mesta među stranim plaćenicima. Domaćina nikad nisam izdala. Pevam sve pesme na slavama i kad je dozvoljeno ljubim se tri puta. Umirem od ljubavi za svoju zemlju i sve češće odlazim u planine. Lepa je lepa Srbija, grozno je grozno naše društvo"

Intervju – Svetozar Cvetković, glumac i producent

Zov postapokaliptičnog vremena

"Politika pretpostavlja različitost mišljenja i, kako ja volim da kažem, ‘umetnost kompromisa’ da se te različitosti uvaže i pravom razuma ali i većinske moći donese odluka kojom se ide dalje. U nas je različitost nedostupna, kompromis samim tim nepotreban"

Slike 2020.

Sećanje – Mustafa Nadarević, Špiro Guberina, Pero Kvrgić

Čarobnjaci geste i grimase

Nijedan od ove trojice glumaca nije bio poželjan profil Bate Živojinovića ili Borisa Dvornika, ali su ih njihove mogućnosti transformacije učinile jednako delom tog almanaha slavnih čiji smo bili savremenici. Poslednje pop ikone zaista vredne našeg idolopoklonstva

Serije – Ethos

Turska, bez šećera

Tvorci Ethosa u svakom su smislu svesni konteksta u kojem prave svoju seriju, uključujući i sam žanrovski. Zato se njegove "emancipovane" junakinje, recimo, malo-malo pa sa svojevrsnom kulturnom nelagodom osvrću upravo na "turske serije"

Ispravka

Predsedniče, šta smo to uradili od Srbije, "Vreme" br. 1564

Na licu mesta – Kraj sveta

»Dirižablom« na Farska ostrva

Nekada davno, u zemlji Srbiji, nekoliko entuzijasta odlučilo je da pokrene časopis o putovanjima. Pored dobrih ideja, znanja i snažne volje, nismo imali mnogo toga drugog. Čvrsta odluka da ostanemo samo svoji i ne pokleknemo pred uslovljavanjima mnogih koji su hteli da nas kupe i potkupe, doveli su nas do kratkotrajnog bitisanja na kioscima širom zemlje. Osam izdatih brojeva okupili su brojnu čitalačku publiku i stvorili neraskidive veze koje traju i danas. Međutim, priča koja sledi nije o "Dirižablu", vazdušnoj lađi i časopisu o putovanjima, već priča o prijateljstvu, čudnim sudbinama i Farskim ostrvima

Fenomen – Frankenštajn

Meri Šeli, naša sajberpank pretkinja

Frankenštajn nije ništa manje napet od Istrebljivača Ridlija Skota, a tekst ume da bude jednako uzbudljiv kao kada se dohvatimo Filipa K. Dika i Vilijama Gibsona. Možda nekome nije sajberpank ni Orvelova čuvena 1984, ali setite se samo telekrana i Velikog Brata

Intervju – Milija Zeković, izvršni direktor kompanije SBB

Štetna je odluka ako Srbija bude zaostajala u 5G mreži

U prvom velikom intervjuu za domaće medije, godinu dana nakon imenovanja na tu funkciju, izvršni direktor kompanije SBB ocenjuje tržište telekomunikacija u Srbiji, govori o rezultatima svog rada, pritiscima konkurencije i planovima u vezi sa 5G mrežom

Jugoslovenski španski borci

Kome je zvono zvonilo

U svetu bez ideologije gotovo nerazumljivo zvuči priča o 1800 Jugoslovena koji su zbog svojih ideala dobrovoljno otišli u Španiju da se bore protiv fašizma. Svaka od tih sudbina bila bi roman za sebe. Za mnoge španske borce prave muke su počele tek kada je republika poražena i Španijom zavladao Franko. Oni koji su preživeli uživali su ugled "španske elite" u socijalističkoj Jugoslaviji. Od ove godine njihovi potomci, u znak zahvalnosti, mogu od Španije da dobiju državljanstvo

Šta smo propustili u 2020.

Godina dugog čekanja

Čini se da smo se čitave 2020. klackali između dva osećanja: jednog da svet više nikada neće biti isti i drugog da će se sve vrlo brzo vratiti u normalu, kako se to kaže. Danas oba ta osećanja izgledaju preterano: nije jasno na koji će to način svet da se promeni

Intervju – Goran Tomašević

Blizak nam je Bliski istok

"Meni je ovo ovde, Hrvatska, Bosna i Kosovo, najteže palo jer je sve bilo povezano sa našim ljudima. Bolje sam se osećao kada sam otišao preko. Ne znači da mi nije bilo žao ljudi koji su se tamo mučili, patili, bili povređeni, ginuli, ali nekako, ovde kod nas je najviše bolelo, valjda zato što je to moje. Ali kada uhvatim foto-aparat i počnem da slikam, ja drugačije funkcionišem. Nema tada vremena za velike emocije, one dođu posle, kada sve prođe, i to je najteže"

In memoriam

Prof. dr Zoran Slavujević (1947–2020)

Kultura sećanja – Sto godina Obznane i Zakona o zaštiti države

Put u diktaturu

"Uništili su Veliku Narodnu Skupštinu i poništili su dostojanstvo Narodnog Predstavništva; stegli su krvnički za gušu javnu reč; nasiljem su obeščastili slobodu zbora i dogovora; pretvorili su izbore u falsifikatorska preduzeća praćena nasiljima. Rečju, zagadili su ceo javni život, pogazili gotovo sve zemaljske zakone, porušili bezbroj puta Ustav..." Ove reči je pre nešto manje od sto godina napisao Jaša Prodanović, jedan od prvaka Republikanske stranke

Kosovsko društvo, jedna priča o kulturi (3)

O bojama i sivilu

Više puta se u razgovoru sa sagovornicima iz Prištine, Kosovske Mitrovice ili Leposavića spontano dođe do pitanja manipulacije i izmanipulisanih društava. Manipulišu političke elite, sa svih strana, manipulišu mediji... Razlikuju se samo načini na koje se ljudi bore sa tim i takvim mrežama. Za Miljanu Bulatović-Dunđerin i njenog muža, kao i verovatno za mnoge umetnike koji kod njih dolaze, ta je borba kroz umetnost i zbog umetnosti

Unosni poslovi sina Svetozara Marovića

Srbija kao sigurna kuća

Od kada je 2016. pobegao u Srbiju da izbegne zatvorsku kaznu u Crnoj Gori, Miloš Marović, sin takođe odbeglog Svetozara Marovića, ušao je u posao proizvodnje malina i postao vlasnik zemljišta vrednog više od milion evra, otkriva BIRN

Obesmišljavanje Žandarmerije

Tartufmerija

Jedna jedinica Žandarmerije, na inicijativu ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, mogla bi da se nazove "tartufmerija", a njeni pripadnici bi na rukavu nosili sliku tartufa. U ovoj šali ima mnogo istine, jer se, otkako je Vulin došao na čelo MUP-a, specijalne jedinice Žandarmerije šalju na banalne zadatke

Intervju – Branko Milanović, ekonomista

Iluzija je da će Srbiju primiti u EU

"Jedina zemlja koja u toku dve ili tri decenije može da se nađe u EU je Crna Gora – mala je, u sastavu je NATO, a potrebno je održavati nadu da i drugi mogu da računaju na članstvo. Ona sa postojećim brojem članica ne može da postigne konsenzus oko mnogih pitanja tako da je primanje novih, nerazvijenih država koje su opterećene unutrašnjim problemima upravljanja, vladavine prava ili slobodnih izbora za nju potpuno neprihvatljivo"

Globalni izazovi i terorizam u 2021.

Svet na prekretnici

Da li svetu predstoji poslednji čin borbe sa pandemijom virusa kovid 19 i da li je rat vakcinama neizbežan? Ima li leka za rastuću globalnu nejednakost i ogroman broj izgubljenih poslova tokom epidemije? Ko će zauzdavati digitalne moćnike i ograničiti posledice sajber terorizma? Da li će nova američka administracija napraviti zaokret od Trampove politike i hoće li brojna krizna žarišta u svetu konačno izaći iz spirale nasilja? Sve to su samo neka od pitanja na koja čovečanstvo traži urgentni odgovor u bliskoj budućnosti

Intervju – Vuk Ršumović

Antigona iz Avganistana

"Da li je čitav smisao života preživeti? Zapravo, da li je život koji se sastoji samo od preživljavanja, vredan da se živi? Da li je vredno živeti život u kome si prinuđen da se odrekneš svog porekla, detinjstva i ljubavi prema rođenom bratu"

Reagovanje

ASI nije organizovao napad na ambasadu Grčke

Đavo je u informacijama koje želite da čujete, "Vreme" br. 1563

Život i paraživot opozicije

Bura u političkom plićaku

Uz časne izuzetke, postavlja se pitanje koga svekolike opozicione partije uopšte predstavljaju i na osnovu čega zahtevaju da budu uključene u dijalog o izbornim uslovima sa naprednjačkom vlašću, koji bi, uz posredovanje Evropskog parlamenta, trebalo da počne u martu. Drugim rečima: ko ste vi, bre, ljudi, koga zapravo predstavljate i ko vam je dao legitimitet da se za bilo šta pitate

Rečnik 2020

Godina koju su pojeli virus i oni

Događaji u 2020. mogu se svesti na vodič kroz najfrekventnije termine i imena o kojima smo slušali ili čitali u medijima ili ih pretraživali na Guglu u proteklih godinu dana, zabrinuti za svoje zdravlje, vazduh koji dišemo i vodu koju pijemo. Ova godina je, kao nijedna pre, pokazala koliko su ugrožene naše osnovne ljudske potrebe. U godini koja će biti upamćena kao korona godina, većina reči je, nažalost, u vezi sa ovim virusom. Rečnik je, razume se, manjkav i nesavršen, a sigurno mu nedostaje i mnoštvo utisaka i raznoraznih smatranja koja su se, posebno u ovoj godini, istakla po insistiranju da svako mora da ih ima, o svemu, i još gore – da na osnovu toga neko nešto odlučuje