Povodom knjige
Varoš visokog neba i najlepših vidika
Priča o jednom gradu i o jednom piscu, o tome kako se pisac integrisao u Grad i kako je Grad uplivao u piščevo delo, o Ivi Andriću i Beogradu
Tradicija
Tkaljina priča od šara
Pirotski ćilim, brend Srbije, kandiduje se za Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalne baštine čovečanstva. To je jedini ćilim s dva lica, bez krajeva vunice koja visi na naličju. Smatra se da su čuvarne i štedljive Piroćanke smislile posebnu tehniku nevidljivih završetaka kako bi, kad se ishaba jedna strana, okrenule drugu, očuvaniju
Evropsko prvenstvo u košarci
Šest timova u borbi za zlato
Na predstojećem Evropskom prvenstvu u košarci učestvovaće pet reprezentacija iz bivše Jugoslavije, nedostaje jedino Severna Makedonija. Jasno je ko bi bio izrazit favorit za zlatnu medalju da nije došlo do raspada SFRJ. Ovako, među glavne favorite ubrajaju se reprezentacije Slovenije i Srbije. Da li je to dovoljan pokazatelj gde se još uvek igra najbolja košarka u Evropi
Povodom knjige
Kad su zmajevi kao ljudi
Evropske bajke tvrde da su zmajevi loši momci, da imaju najmanje sedam glava i noge kao žaba, ali i da ponekad zaliče na ljude, da s njima imaju neraščišćene račune, ali i da koliko god da su strašni, ne mogu da budu strašniji od ljudi
Razglednica
Da li je Kazanova probao bucolaj
Mali multikulturalni grad Bale u čijoj župnoj crkvi se drži misa na dva jezika, u kome se čuveni ljubavnik voleo sa vlasnicom palače, i gde prave zanosno pecivo
Kultura sećanja
Rom traži svoje mesto pod suncem
Jedna ulica u Beogradu nosi ime Slobodana Lale Berberskog. Kada se na Guglu ukuca njegovo ime, pojavljuju se brojni oglasi u vezi s kupoprodajom stanova u toj dugačkoj ulici koja se proteže paralelno sa auto-putem u pravcu juga, ali ni reči o tome ko je bio Lala i čime je zaslužio takvu čast
Prolaznost
Lir nije dugme
U situaciji kad nema materijalnog traga, a nema ga, šta je to što ostane iza nečeg velikog i važnog kao što je, na primer, Lir Ljube Tadića? Veza sa trenutkom, takozvani hronir? Naravno, i sećanje, koje može da zaliči na obmanu, a najčešće to i jeste
Razglednica
Vizantijsko zlatno
Rihard Vagner, Oskar Vajld, Henrik Ibzen, Ernest Hemingvej, Virdžinija Vulf, Gregori Pek, Lorens Olivije, Leonard Bernstajn, Tenesi Vilijams, Marija Kalas, Elizabet Tejlor, Ričard Barton, Rudolf Nurejev, Roman Polanski, Žaklina Kenedi i Aristotel Onazis, Sofija Loren i Karlo Ponti, i pre svih Franko Zefireli, samo su neke od slavnih ličnosti koje su u protekla dva veka obožavale obalu koja je dobila ime po zanosnoj nimfi Amalfi iz grčkog mita
Susreti
Prvi put na Kosovu
Žiriranje filmova na Međunarodnom festivalu animiranog filma Anibar u Peći (13–18. jul) bilo je povod i razlog jednog prvog susreta sa Kosovom. Krcate projekcije, momak koga na Srbiju asociraju Dragana, Čeda i “plazma” keks, moleban Stefanu Dečanskom svakog četvrtka, jeleni koji između rogova nose kristalne kugle, predivna meka brda pokrivena vinogradima i voćnjacima, Rugovska klisura, i ostalo što treba sačekati za neka bolja vremena i neke bolje ljude
Aleks Džons: Uspon i pad kralja laži
Lice zla pred sudom pravde
Ako neko misli da je cela priča o Aleksu Džonsu nevažna za Srbiju, dužni smo da podsetimo da on zapravo služi kao inspiracija i ovdašnjim teoretičarima zavera i nadrilekarima, poput Miroljuba Petrovića, kome je nedavno počelo suđenje zbog nadrilekarstva, po tužbi porodice mladića preminulog od kancera
Strip
Akbar, svet bez kraja
U potrazi za Pticom Vremena Serža le Tandra i Režisa Loazela jedan je od najcenjenijih strip serijala epske fantastike. Ovaj autorski tandem godinama je pripremao prednastavak (prikvel) Potrage, koji se konačno našao i pred srpskom publikom
Jubilej
Stižu tamo gde niko ne može
Pozovi 062-46-46-46 ako ti je život ugrožen, i pomoći će ti Gorska služba spasavanja – specijalci volonteri, koje zakon ne prepoznaje, bez obzira na to što se bez njih nije moglo ni u vreme NATO bombardovanja, zemljotresa, poplava i ostalih opštih i pojedinačnih neprilika
Iz istorije
Prekoračenje umetnosti u život
“Prazno mesto u kulturnoj istoriji Novog Sada, koje pripada autorima Nove umetničke prakse sedamdesetih godina, sve više odjekuje u svesti novih generacija. Oni će nas pronaći”, rekao je Vujica Rešin Tucić, jedan od autora čije će delo biti tema Međunarodne konferencije o neoavangardi u Novom Sadu, u okviru Evropske prestonice kulture
Sećanje: Radovan Kragulj (1936–2022)
Vlasnik sopstvene utopije
Zajednički imenitelj Kraguljeve umetnosti je društvena analiza u kojoj fokusira narušen ekološki sistem. Bio je uveren da umetnost dolazi iz života i da je poljoprivreda bez kulture pogubna
Razglednica
Imati Munka
Oslo tokom letnjih meseci privlači turiste iz celog sveta, ali i sezonske prosjake iz Rumunije. Sve je mnogo skuplje nego u ostatku Evrope, keš je gotovo potpuno izbačen iz upotrebe, ali se zato srpski (hrvatski, bosanski...) može čuti na svakom ćošku
Baština
Ko je uništio Usek
Niko ne pominje ko je investitor kome pojmovi neolit, kulturno dobro i zakon ništa ne znače, i koji smatra da sme da zida zgradu na arheološkom lokalitetu. Niko ne pominje ni da li će on, ako jednog dana bude obelodanjen, odgovarati za nenadoknadivu štetu koju je počinio
Razglednica
Povratak na Kapri
Kako je pre 118 godina jedan daleki rat, po mnogome sličan ovom u Ukrajini, učinio da Kapri postane najjužnije rusko ostrvo, i kako su se tu naselili Maksim Gorki i ostali
Tradicija
Velur iz Ale
Velur je mekana i kvalitetna tkanina dlakave površine, proizvodi se od grebane vunene pređe, tkanjem. Tkanina se čupavi, zatim šiša na željenu visinu stršećih vlakana, a završnim procesom valjanja vlakanca se priljubljuju uz površinu tkanine. Posebno su na ceni veluri od kamiline ili lamine dlake, te kašmira. Evropom se raširio iz malenog gradića u Italiji
Povodom knjige
O spasavanju i spasenju
Vladika Grigorije svojom knjigom Nebeska dvorišta – Žive slike nije želeo da prenese teološku učenost, nego je imao potrebu da prikaže svoje lične puteve. Ti njegovi putevi su uznemirujući. To nije knjiga radi pisanja i čitanja, to je knjiga preispitivanja, ona čitaoca dovodi u sumnju i nespokoj, jer ona preispituje istinu o piscu, istražuje njegov strah i strepnju, njegov zanos, njegovo skriveno i otkriveno, postavlja pitanje o drugom koje je deo sebe, o zagonetnom, jasnom i nejasnom, o društvu u kojem živi i u kome propoveda svoju veru, o protivrečnostima u kojima živimo, o usponu i padu nas današnjih ovde
Žene
Danica drugi put u Minhenu
Ne zna se zašto je streljana na početku Velikog rata, nekoliko meseci nakon što se vratila iz Minhena kao akademska slikarka puna planova o samostalnoj izložbi. U 28. godini. Ovih dana, u Haru, blizu grada u kome je provela najlepše četiri godine, u “Muzeju podunavskih Švaba” otvorena je njena izložba
Venecija
Poslednje besplatno Bijenale
Aniš Kapur, vlasnik najcrnje crne boje, Simona Li i snaga crne žene, beli zidovi Španskog paviljona, otpor na porast ekstremne desnice u Nemačkom paviljonu, dokumenti pravo sa ratišta u Ukrajinskom, i još razno svašta na umetničkoj smotri od juna do novembra pod sloganom “Mleko snova”
Razglednica
Bokeljski pljačkaši grobnica
Na rastojanju od svega nekoliko kilometara između Prčanja i Ljute nalazi se, kao malo gde na Mediteranu, na desetine zanimljivih spomenika, crkava, grobalja, muzeja i starih palata
Jubilej
Četvrt veka čarobnjaštva
Serijal o mladom čarobnjaku Hariju Poteru izrastao je od skromne publikacije razvedene samohrane majke do franšize i pop kulturnog fenomena koji zgrće stotine miliona dolara. U Srbiji se, posle nekoliko godina pauze, opet pojavio u izdanju Čarobne knjige
Svedočenje
Još jedna potraga za sobom
Poslednja borba u kojoj svodi račune svog burnog veka, hronika ubrzanog propadanja jedne zemlje, analiza politika njenih protagonista, subjektivna istorija: Milovan Đilas, Raspad i rat – Dnevnik, 1989–1995, Vukotić Media
Goli otok
Mesto na kome su se spojili raj i pakao
Grafiti protiv ruske invazije, dokaz doslednosti stava ovog jadranskog ostrva prema Moskvi, plavetnilo neba i mora kroz šuplje krovove i prozorska okna, pitomi jeleni među kupačima na plaži Svetog Grgura i bodljikava žica za uspomenu
Povodom knjige
U pozadini glavne teme
Milan Budimir je bio Balkanac, ali i Evropljanin, klasični filolog i pionir multidisciplinarne naučne metode u nas sa vanvremenskim stavovima, ali ga je tek nekoliko detalja iz epiloga njegove knjige Mi Balkanci približilo običnom čitaocu
Kultura sećanja
Spomenik iz kojeg raste drvo
Oči partizanu Đuri Kišu su obojene u sablasno plavo, mahovina prekriva imena poginulih i žrtava fašizma, bistu borca zamenio je dečak sa ribom… a sličnih priča o stanju spomenika iz NOB-a ima svuda po Sremu. Kao što ima i mesta u kojima je čelnicima stalo do svojih predaka i svoje kulture
