Pitanje koje postavlja Dragan Prole silinom što mu, do ove knjige, nije bila svojstvena priziva filozofski odgovor, a da se, istovremeno, taj odgovor ne oslanja više samo na rad pojma, već i na istoriju pojmova, na njihovu političnost
"Na to što intelektualne i kulturne elite učestvuju u svečanim otvaranjima puteva i trgova i u sličnim priredbama u organizaciji vlasti, gledam sa gađenjem, ali ne i s nevericom. To je prosto uobičajeno, ništa novo, s tom dubokom građanskom neodgovornošću naše društvo se oduvek suočava. Ali mislim da je to u nekom smislu u redu. Neka oni slave Vučićeve razorene trgove, idiotske fontane, basnoslovno skupe auto-puteve, neka se dive i slave moralnu bedu njegovog režima. Jeste, ovde je pamćenje kratko, ali neke stvari ostanu zapamćene. Oni su prosto odabrali da zarad nekog stana ili funkcije stoje na drugoj strani zida koji Vučić podiže između nas i njih. Želim im da iza tog zida i ostanu"
U profilisanju Veličkovićevog stvaralačkog karaktera dogodila se srećna simbioza germanske metodičnosti u koju je inteligentno inkorporirana balkanska duhovnost, južnjačke ekspresivnosti i mediteranske kontemplativnosti
"Nema ničeg poraznijeg u teatru nego kad vidite ili čujete nešto što ne pripada predstavi, nešto što je njen kalemljeni deo. Komponovanje je slično režiji, na neki način kompatibilno i drago mi je kad sarađujemo kao autorski tim i kad smo svi u procesu, kada prosto svi težimo jednom umetničkom izrazu"
"Da li sam porasla u svojim očima? Jesam! Da li su mi odgovarali uslovi? Jesu! Ukratko, ja sam danas potpisala svoj prvi ugovor u životu. Jeeee!", kaže sedmakinja Darja iz romana
Dolazak Šona Tana je hronika i reprezentativan primerak jedne od priča kakve prožimaju ljudsku civilizaciju tokom cele istorije
"Masni, puščani drnč još nam je na jagodicama, uvijek je tu negdje, poput korice čuvanog kruha ili jestivog ulja. Generacija generaciji prenosi traumu i narativ o vječnom nedovršenom teritorijalnom zaokruživanju. Žrtve i zločinci žive u suživotu, koji već par desetljeća nalikuje na psihijatrijsku kliniku i komunikaciju među oboljelima"
Dva savremena bosanska i jedan roman iz kanona ruske "logorološke" literature povezuje, među ostalim, jezički krajnje svedeno svedočenje o nepojmljivosti, ali i neporecivoj stvarnosti zla
"Sličnosti ruskog društva u tranziciji sa našom nedavnom prošlošću i sadašnjošću postoje, ali se moraju posmatrati u kontekstu dramatičnih globalnih političkih, ekonomskih, moralnih, kulturnih, tehnoloških i svih drugih promena koje je čitav svet poslednjih tridesetak godina pretrpeo i koje još uvek traju"
Britanska serija upozorava da vreme desničarskih populista iz "nacionalističke internacionale" tek dolazi, mada indirektno šalje i jednu drugačiju poruku
Da nikad nije ništa uradio u životu, da nije nikada snimio nijedan film, da nikada nije postao kultni reditelj, scenarista ili ekscentrični glumac s kraja 20. i početka 21. veka, da je, od svega, samo snimio poslednji kadar u svom najnovijem filmu, Kventin Tarantino bi zasluženo ušao u istoriju svetske kinematografije. I ostao besmrtan
U izvesnom smislu Unutrašnjost je hronika nedogađanja i propadanja koje počinje dolaskom ološa na vlast
Mihićev doprinos filmskoj kulturi i popularnoj kulturi ogledao se i u davanju glasa onima koje obično malo ko šta pita sa željom da ih zbilja čuje i sasluša, i čiji se žamor nekako uvek zagubi u talasu buke onih probitačnijih i bolje pozicioniranih
"Najveća kontroverza nastaje na liniji nejasnog odnosa država–umetnica, i u vezi sa razaznavanjem motiva za, kako kruži priča, izdvajanje velike količine novca za već isproduciran projekat i izvanserijski honorar, koji ukazuje na kapitalistički patriotizam"
Televizija je danas uistinu u velikoj meri ono što oličava Rodžer Ejls. Ali, televizija je i ono što je snimilo ovu odličnu seriju o njemu, i mnoge druge koje su poslednjih godina bacile u zasenak dugo estetski superiornu filmsku produkciju
"Preko granica nacionalističke mržnje nikla je književnost koja se sjeća svoje tradicijske multietničnosti i prezire granice koje je nametnuo nacionalizam"
Urbanov je princip da vas sa scene snažno pogodi u glavu i u stomak i da to, svidelo vam se ili ne, ne možete da izbegnete. Možete eventualno, ako vam je tako lakše, da se branite rezignacijom
Ovo nije tekst protiv izbora Ivane Vujić za upravnicu Narodnog pozorišta u Beogradu. Ovo je samo mali prilog činjenici da nismo glupi a ni ludi
Kako se pišu velike knjige ovog vremena? Ovoliko je jasno: osim vraškog dara i pameti, izgleda i da pomaže ako se svet i ljudi u njemu gledaju istinski otvorenog uma, pa kako bude
"Od najranijeg detinjstva bio sam okružen pre svega orijentalnim svetom, da bih posle izbeglištva, kada sam se doselio u Vojvodinu, upoznao potpuno drugi svet, koji me je na nov način dodatno obogatio. Znate, ja ne mogu nikako da se odreknem svega toga. U suprotnom bih prasnuo kao porcelanska vaza prilikom lomljenja, u milion malih delića"
Klizav kamen, pragovi, gvozdena ograda, puno je svetla i, uprkos reci turista, mirno je (ili sam miran ja), gotovo sleđeno, kao da se sve događa u mome sećanju, a ne sada, u stvarnosti. Kao da sam se vratio kući
"Ajvar ni po jednom kriterijumu nije kinematografski pametan potez. On je melodrama, underdog u filmskom univerzumu. I kao takvog sam imala želju da ga uradimo čisto i pošteno, za svoju dušu, i da se nadamo da će sam da nađe svoj put. I ako ga mi volimo, da će ga i drugi voleti"
Od evokacije epifanija detinjstva, preko iskustva rada u pozorištu i intime zrelog doba do razmatranja čitalačkih doživljaja, kreće se tematski i poetički raspon izabranih priča Ivane Dimić, koje će obeležiti ovu sezonu
Dve velike Jergovićeve esejističke knjige – velike u svakom značenju ove reči – grade sazvučje, igraju jedna oko druge, onako debele i lepe okretno plešu jedna s drugom
Od Lukača i Marksa do Habermasa, "plivajući" kroz marksizam i liberalizam a ostajući uvek svoja: Agneš Heler, jedna od poslednjih veličina kritičke teorije s "pogrešne" strane Gvozdene zavese, ali i nakon njenog pada
Ambijentalni teatar počinje kada se uvučemo u stvarni ambijent sa što manje intervencija – jedna je od konstatacija simpozijuma "Budućnost ambijentalne izvedbe" održanog na Dubrovačkim ljetnim igrama
Paolo Mađeli trinaestog dubrovačkog Hamleta gradi na nekoliko vrlo kompleksnih razina, u biti postavljajući u centar tragediju savremenog intelektualca
Za samo dva sata, više od 200.000 ljudi potpisalo je peticiju pokreta Kreni-Promeni kojom se zahteva nezavisna međunarodna istraga zbog navodne upotrebe zvučnog topa
Grupa nevladinih organizacija poziva građane koji su 15. marta bili prisutni na mestima u Beogradu gde se navodno osetio snažni zvučni udar, da im prijave svoja iskustva
Prvo osnovno javno tužilastvo u Beogradu je formiralo predmet i naložilo Ministarstvu unutrašnih poslova da utvrdi da li je 15. marta upotrebljeno pirotehničko sredstvo, zvučno oružje ili drugo opšteopasno sredstvo koje je moglo da dovede u opasnost život i telo okupljenih građana
U novosadskom Domu zdravlja "Jovan Jovanović ZmaJ" mnogi pacijanti su imali vrtoglavicu, zujanje u ušima, mučninu. Svi su u subotu bili u Beogradu na protestu
Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić i VJT traže da se pronađu krivci za širenje panike na subotnjem skupu u Beogradu, civilna društva i opozicija tvrde da imaju dovoljno dokaza za tužbu protiv države zbog navodne upotrebe zvučnog topa ili nekog drugog sličnog oružja
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Videli su Beograd u subotu policajci, videli su ga vojnici. Videli su Beograd članovi Srpske napredne stranke. Video ga je i Ivica Dačić. I više ništa nije isto
Prisluškivana diskusija novosadskog odbora PSG-a na nivou je lupetanja u kafanskim razgovorima kakvi se vode širom Srbije. Njegovo objavljivanje pokazuje svu bedu teško uzdrmane vlasti, ali i lutanja delova opozicionih partija
Prisluškivana diskusija novosadskog odbora PSG-a na nivou je lupetanja u kafanskim razgovorima kakvi se vode širom Srbije. Njegovo objavljivanje pokazuje svu bedu teško uzdrmane vlasti, ali i lutanja delova opozicionih partija
Iako Vučić tvrdi da se ne boji demonstranata, Pionirski park je uoči 15. marta pretvoren u tvrđavu, ograde se ojačavaju žicom, vozovi su obustavljeni, a režimski mediji preplavljeni pričama o nasilju. Kako režim sprema teren za veliki protest u subotu i koliko su daleko spremni da idu u očajničkim pokušajima da se nezadovoljstvo naroda zaustavi
U „zajedničkoj koprodukciji" televizije Pink, Informer, Prva, Studio B i Hepi u četvrtak uveče emitovale su „film", tj, audio-snimak, sastanka u novosadskim prostorijama Pokreta slobodnih građana na kome se čuje kako njegovi članovi planiraju da zauzmu zgradu RTS-a. Snimak je „verovatno" autentičan, rekli su "Vremenu"u vrhu tog pokreta i ogradili se od ovih svojih članova
Danas je u Beogradu održan verovatno najveći protest u istoriji Srbije. Sva dešavanja ste mogli da pratite na portalu „Vremena“. Dok je protest prebačen na Slaviju, neredi su izbili ispred Skupštine
Dok narod pumpa, režimski mediji lažu i to sve u blogovima uživo. Iste „teme“, iste slike, ista glupa propaganda
sr 
English
Deutsch
Русский