Festivali - 37. BEMUS
Ugodite ušima
Ovogodišnji Bemus obeležiće raznovrsnost muzičke ponude okrenute stranim i domaćim renomiranim izvođačima, mladim talentima, operama i baletima
Ovogodišnji Bemus obeležiće raznovrsnost muzičke ponude okrenute stranim i domaćim renomiranim izvođačima, mladim talentima, operama i baletima
"Tragali smo za radovima koje je rečima teško objasniti, za radovima koji ostavljaju utisak na posmatrača, koji su jasni u konceptu i ideji, još jasniji u realizaciji, u kojima se prepoznaju svest i namera umetnika da pokaže svoju ideju od nastanka do realizacije rada. Takvih radova, istina, ima svuda, ali ih nema puno", kaže Darka Radosavljević, umetnički direktor Oktobarskog salona
Režija: Nikola Vukčević
Uloge: Marija Vicković, Branislav Trifunović, Svetozar Cvetković, Irfan Mensur, Sergej Trifunović, Petar Božović, Darko Rundek
Na poziv mladim čitaocima da napišu svoje utiske ili prikaze poslednje knjige iz serijala Hari Poter, na našu adresu pristiglo je nekoliko reakcija. Objavljujemo neke od njih. Poziv i dalje važi. Pošaljite komentar.
Džoan K. Rouling
Hari Poter i Polukrvni princ
Narodna knjiga, 2005.
Na poziv mladim čitaocima da napišu svoje utiske ili prikaze poslednje knjige iz serijala Hari Poter, na našu adresu pristiglo je nekoliko reakcija. Objavljujemo neke od njih. Poziv i dalje važi. Pošaljite komentar.
U Muzeju primenjene umetnosti upravo je završena (8–29. septembar) izložba tipografskih pisama Olivere Stojadinović, "Reči i slova". Prikazano je šest tipografskih pisama nastalih poslednjih pet godina
Izdavač: Rende, Beograd, 2005.
Prevod sa engleskog: Vladimir Arsenijević
Stožernim umetničkim ostvarenjima ovog pokoljenja pisaca, koje će nešto kasnije biti nazvano bit-generacijom, s pravom se smatraju romani Goli ručak Vilijama Berouza i Na putu Džeka Keruaka. Najčešće se, međutim, previđa pionirska uloga Pola Boulsa: on je bio taj koji je romanom Čaj u Sahari (1949) budućim bitnicima poručio da izlaz ne postoji, ali da ga svakako treba tražiti do poslednje kapi ne samo krvi već i svih ostalih telesnih tečnosti
Režija: Robert Rodrigez, Frank Miler
Uloge: Brus Vilis, Miki Rurk, Klajv Oven, Džesika Alba, Rosario Doson, Nik Stol, Elaja Vud.
Film Roberta Rodrigeza i Frenka Milera Grad greha nije samo spektakularno snimljeno i vizuelno atraktivno ostvarenje, već sa sobom nosi jednu posebnu vrstu utehe – izvesno uverenje da zlikovci na kraju stradaju pa i po cenu da i heroji s njima odu do đavola. Drugim rečima, Milerov strip, ovde verno pretočen u celuloidnu vrpcu, pripoveda o poslednjoj mogućoj moralnosti u svetu izgubljene nevinosti
Protekli 39. po redu Beogradski teatarski festival bio je verovatno najbolji za proteklih desetak godina: njegov vrhunac bez ikakve sumnje bila je predstava Eraritjaritjaka švajcarskog Teatra Vidi
Ostrvo
Režija: Majkl Bej
Uloge: Juan Mekgregor, Skarlet Johanson, Stiv Bušemi, Šon Bin
An Lejla Olivije,
Deset godina posle,
Grupa 484, Beograd 2005.
sa francuskog pevela Slavica Miletić
Na poziv mladim čitaocima, objavljen u prošlom broju "Vremena", da napišu svoje impresije o poslednjoj knjizi iz serijala Hari Poter, na našu elektronsku adresu pristiglo je nekoliko reakcija. Ovo je jedna od njih.
Urednik u kikindskom Domu omladine, pisac Srđan V. Tešin, od radikalskih opštinskih vlasti dobio je otkaz. Ono što mu se zameralo, kako se moglo čuti između ostalih bizarnih detalja, bilo je i to što je jednu predstavu sa repertoara nazvao Ćelava pevačica: "Kako mu je samo takvo nešto blesavo palo na pamet?" O svom iskustvu povodom ovog "slučaja", za "Vreme" piše smenjeni urednik
"Sve ovo ovde kod nas liči na jednu malu porodičnu manufakturu, koja će uskoro, baš kao ona iz špice za Mikijevu radionicu, odleteti u vazduh. Jer ranije ili kasnije, neko će morati da se zapita pred tim rashodovanim strojem: ‘Čemu ovo služi?’ Tek kada se bude stvorila kritična masa onih koje zanima odgovor na ovo pitanje, možda će se krenuti dalje"
Desničina famozna dvojna pripadnost, neupitnost njegovog značaja, podjednako u srpskoj i u hrvatskoj književnosti, podsećaju nas na jednu činjenicu bez koje nije moguće razumeti književnost jugoslovenskog veka, a bojim se, u velikoj meri to nije moguće ni danas. Kada se prisetimo kako se nekada, u vremenu kada je pisao i Vladan Desnica, postajalo veliki pisac, ne možemo ni zaobići ni zaboraviti činjenicu da je značaj nekog pisca određivao ne samo nacionalni, nego, upravo, i u presudnoj meri, nadnacionalni, južnoslovenski kulturni prostor
Srpska publika je imala priliku da se upozna sa eskimskom, odnosno, inuitskom umetnošću još početkom osamdesetih, na izložbama u Manakovoj kući a zatim i u Etnografskom muzeju u Beogradu, ali je poseta značajnog eskimskog umetnika Alutuka Ipelea festivalu autorskog stripa održanom prošle sedmice u Pančevu verovatno prvo gostovanje jednog inuitskog umetnika u ovoj sredini uopšte
"Lojalan sam samo sebi i logici. Uopšte, činjenicu da suštinu demokratije krasi fenomen da se glas pametnog i glas budale jednako računaju demokratiju čini turbo-folkom. Malo komplikovaniji glasački listić bi mnogo ublažio taj problem"
Ovogodišnji Beogradski internacionalni teatarski festival apsolutno se izdvaja u odnosu na sva njegova skorašnja izdanja. Drugim rečima, ovo će biti najbitefovskiji Bitef u poslednjih desetak godina, tako da će gledaoci sa nešto konzervativnijim ukusom malo šta moći za sebe da pronađu
"Pred Miloševićem, kao ideologom političke grupacije koja je nanela neizbrisivu sramotu ovom društvu, uzrokovala nepovratno zlo i nebrojene žrtve, svako od nas mora lično i intimno da se odredi", kaže Ivan Grubanov, autor serije crteža sa suđenja Slobodanu Miloševiću
"Pokušala sam da dam neki zrak nade u knjizi. Šest junaka se u većem delu knjige trude da prežive i na kraju kad se spasu od smrti, oni osećaju optimizam i odjednom im je sve lepo. Ja celu knjigu pišem onako kako se oni osećaju i kako se ja osećam. To jeste optimizam, ali to ne znači da ima razloga za optimizam"
Studenti su blokirali Mostarsku petlju. Poruka je jasna: niti smo se osuli, niti umorili, ne nameravamo da stanemo, a Aleksandra Vučića ne fermamo ni dva odsto, jer se predsednik države ni za šta ne pita
Na božićnom prijemu SNV-a u Zagrebu, Jelena Milić je delovala poput one daljnje tetke – svadljive i ogorčene prostakuše – čija je životna misija da upropasti svaku svadbu, dečji rođendan, krsnu slavu ili prijem
Ako nije javna tvorevina (ako nije politička), države nema. Tada, recimo, institucije poput policije, vojske, tužilaštva ili obaveštajnih službi ne rade u interesu građana, već u interesu male grupe ljudi koja je uzurpirala vlast
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Nema rata i nema embarga, ali smo opet zapatili one koji su nam i devedesetih sisali krv, kao neke neiskorenjive vaške. I onda je nekako logično da nema ni autobusa, pa i da je prevoz iznova prividno besplatan, u onoj meri u kojoj uopšte postoji
Zašto ovo rade? Čemu se nadaju, šta sanjaju i kako misle da istraju? O tome za „Vreme“ govori četvoro studenata koje su delegirali plenumi njihovih fakulteta u blokadi
U sredu kasno uveče studenti iz Župe su svojim sugrađanima podelili 1330 pisama u kojima objašnjavaju zašto blokiraju fakultete i zašto im je važna njihova podrška. Ulice Aleksandrovca su bile skoro potpuno prazne. Ipak, nije izostalo nekoliko čudnih pogleda, ali ni poruka podrške
Zaštitniku građana se jedan deo studenata požalio da im je „onemogućeno da ostvare pravo na obrazovanje i da redovno pohađaju fakultete”. Zoran Pašalić je pokrenuo postupak protiv njihovih kolega koje blokiraju fakultete
„Moj stav, kao i stav vlade, vrlo je jasan: budućnost Grenlanda će biti određena na Grenlandu. Grenland pripada Grenlanđanima“, izjavila je premijerka Danske Mete Frederiksen
Ombudsman Zoran Pašalić je pokrenuo postupak kontrole „postupajući po pritužbama studenata da im je onemogućeno da ostvare pravo na obrazovanje i da redovno pohađaju fakultete koji su blokirani“