Kultura

Izložba fotografija – »Film iznutra« Aleksandra Anđića

Film u objektivu foto-reportera

Izložbu fotografija Aleksandra Anđića, urednika fotografije "Vremena", nastalih tokom procesa snimanja sedam domaćih filmova, posetioci beogradske Galerije Artget moći će da vide do 8. avgusta

Strip – Haime Hernandez – Ljubav i rakete

Nacrtati ženu

Možemo se beskrajno raspravljati ko je ponajviše doneo poštovanje stripu kao umetničkoj formi grafičkog romana, Vil Ajzner, Alan Mur, Art Spigelman, Nil Gejman, Čarls Berns, Denijel Klouz, Kris Ver, Marđan Satrapi... Jedno je, međutim, sigurno – glasovi braće Hernandez dali su nešto neponovljivo novo početkom osamdesetih godina dvadesetog veka. To zvuči jednako uzbudljivo i ispunjavajuće i danas

Reportaža – Egzit 2012

Žurka i po

Od 12. do 15. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi zabavilo se više od 100.000 ljudi. Na 22 bine nastupilo je preko 400 izvođača. Nije bilo nijednog dramatičnog ekcesa. Od jednog do drugog stejdža stizalo se lako i brzo, bez mnogo laktanja. Čak je i "menjaža" dinara u tokene išla zadovoljavajuće brzo. Nisam muzički kritičar i nemam ambiciju da to ikada postanem. Na Egzit sam otišla da proslavim rođendan i bila je to sjajna žurka

Serbian Jazz, BRE!

Ovo malo duše

Foto-monografija Ivana Grlića sa slikama srpskih džez muzičara svih generacija leči cinizam, estetizuje ono što treba estetizovati, pokazuje vitalnost lokalnog talenta i jednu pravu i vrednu istoriju koja je, za razliku od toliko drugih – ničim zaprljana i potresno lepa

Izložba fotografija "Dirty season" – kolektiv Kamerades

Slike iz kampanje

Na fotografijama su uhvaćene situacije, pogledi, gestovi političara, stranačkih simpatizera tokom poslednje predizborne kampanje

TV manijak

De ste seksi momci

Knjige

Diskretni anarhizam buržoazije

Fernando Pesoa: Bankar anarhista
prevela Tatjana Manojlović
Službeni glasnik, Beograd 2011.

Reagovanje – "Dok Holidej" ("Vreme" br. 1122)

Zubar, kockar i ubica

U prošlom broju "Vremena" Momir Turudić je pisao o Doku Holideju. U tekstu on pominje i dva Holidejeva slavna i teška "linkolna" sa drškama od slonove kosti, ali propušta da doda apsolutno ključni detalj, naime, da su ti koltovi bili – poniklovani

CD – Damir Avdić – Mein Kapital

Žižek, rizla, Čomski, brizla

Avdićevim albumom treba rukovati pažljivo, ali ga konzumirati obavezno: odavno nije tako mnogo istine zipovano u tako malo stihova

Intervju – Nebojša Dugalić, glumac

Istina na pozornici

"Sve što se dešava u našim pozorištima, kao i mnoge druge stvari u našem životu, jeste veštački isfabrikovana stvarnost. Kada jednom društvu suštinski ne treba kultura, onda će ono lako naći hiljadu načina da tu činjenicu potvrdi"

Sarajevo Film Festival

Beznađe i nezahvalnost

Projekcijom filma Djeca Aide Begić u petak veče svečano je otvoren osamnaesti po redu Sarajevo Film Festival. Naslov ovog filma kao da sažima najmanji zajednički sadržalac većine ovogodišnjih filmova iz tzv. regije. Ne samo film Djeca, naime, nego i gotovo svi do sada prikazani filmovi u svojim najvažnijim aspektima jesu filmovi o deci, i to deci koja više nemaju ni nade, ni sećanja na nadu, nego tek najneodređeniju moguću ideju o nadi, kao u onoj čuvenoj Kafkinoj rečenici koju je izrekao u razgovoru sa svojim prijateljem iz Maribora – postoji nada, beskrajno mnogo nade, samo ne za nas

Sto godina od rođenja Vudija Gatrija (14. jul 1912 – 3. oktobar 1967)

Mirni glas u bestežinskoj noći

Vudi Gatri je u vremenu između prva dva svetska rata pevao, pisao, beležio i reinterpretirao zaostavštinu američke folk muzike dajući joj gradske teme i novi život. Mnogo godina kasnije teme i junaci koji su se putem folka dovukli kao duhovi do modernih vremena, postali su, uz bluz, druga polovina mitološke osnove rokenrola i dobrog dela savremene popularne kulture

TV manijak

Newsroom

Intervju – Peter Esterhazi, pisac

Tajno lice knjige

"Hajne je rekao: loši pisci pišu to što im se kaže; mi, dobri pisci, pišemo ono što znamo, a Gete piše šta hoće. Ja nisam Gete i zato pišem ono što znam."

Roman

Seks i druge opstrukcije

Anton Balaž: Logor posrnulih žena
Arhipelag 2011
prevod sa slovačkog: Zdenka Valent-Belić

Strip – Dnevnik Ane Tank Iztoka Sitara

Tamna strana duge

Grafički roman Iztoka Sitara bavi se heroinskom zavisnošću. On je kombinacija društvene ironije, sirovih činjenica i grotesknog realizma, hardcore bajka za odrasle koji imaju decu. Njegov sinopsis bi bio: prvi poljubac, prva simpatija, prva ljubav, prva menstruacija, prvo pijanstvo, prvi seks, prvi džoint, prvi trip, prvi ekstazi, i na kraju – prvi heroin

Još jedan festival – ‘Belgrade Calling’, Beograd, jun 2012.

Alo, Požega! Ko zove?!

Mediji poslovno umreženi (ne samo) s ovim festivalom bulaznili su čak da je publika kriva zbog slabog odziva, kukali zašto Beograd nema svoj tradicionalni rokerski festival, i pitali se zašto takav događaj nikako ne pušta koren u prestonici Srbije. A zašto bi, sudeći po dosad propuštenim prilikama? Vreme je i priznati da smo drugorazredno tržište pa takve postavke i dobijamo

Roman – Bonavia

Bekstva i posledice

Novi Velikićev roman prevashodno je priča o porodičnim nasleđima obeleženim odviše odsutnim očevima i odviše prisutnim majkama

Bečki pozorišni festival

Trijumf poetskih prizora

Na međunarodnom Bečkom festivalu prikazan je niz predstava koje tematizuju savremeni politički trenutak. Najjači utisak ostavile su, međutim, dve predstave koje se odigravaju u prvoj polovini XX veka, a koje na vanvremenski način problematizuju odnos dobra i zla

Izložbe – Priča o Balkanu

Pusto tursko

Autori izložbe fotografija "Priče o Balkanu" fotografisali su najvažnije crkve, džamije, javna kupatila, akvadukte, kuće i mostove sagrađene u vreme otomanske vladavine na Balkanu. Namera im je bila da otkriju njihove jedinstvene istorijske karakteristike i sadašnje stanje tih građevina, i da pomoću fotografije preispitaju značaj koji ova zajednička istorija ima za nas

TV manijak

Čačanska rolerijada

Koncert

Voda ispod mosta

Mostar Sevdah Reunion 22. VI 2012, Dom sindikata, Beograd

Portret – Filip Rot, pisac

Začin štamparske boje

Klasični rotovski roman je uvek i lako prepoznatljiv. Ima Rot više alteregovskih figura, Natana Cukermana, Dejvida Kepeša, pa čak i Filipa Rota, ali i te figure generalno imaju najmanji zajednički sadržilac. Tu je jevrejstvo, naravno, ali ono je manje bitno. Opsesija ženama i književnošću – u njoj je ključ i srž Rotove proze