Četiri Posvećenja proleća

05.jun 2013. Tijana Krivokapić

Uspon, panika, životni sok

Od 1913. godine, kada je Posvećenje proleća izazvalo reakciju koja spada u najveće skandale u istoriji baleta, preko stotinu koreografa dalo je svoju viziju ovog čuvenog dela. Šta je to u Posvećenju toliko privlačno modernim umetnicima koji s paganskom Rusijom nemaju nikakve veze? Odgovor se može potražiti u sledeće četiri inscenacije

Stogodišnjica od premijere Posvećenja proleća Igora Stravinskog (najava)

05.jun 2013. Đorđe Matić

Kroz zid vremena

Pre sto godina, 29. maja 1913, u Parizu je izvedena premijera Posvećenja proleća, ključnog muzičkog dela XX veka. Četiri bandita, Igor Stravinski, Vaclav Nižinski, Sergej Djagiljev i Nikolaj Rerih, kroz jednu baletsku predstavu artikulisali su i objavili gotovo sva nastojanja i silnice epohe koja je dolazila

Stogodišnjica od premijere Posvećenja proleća Igora Stravinskog

05.jun 2013. Đorđe Matić

Kroz zid vremena

Pre sto godina, 29. maja 1913, u Parizu je izvedena premijera Posvećenja proleća, ključnog muzičkog dela XX veka. Četiri bandita, Igor Stravinski, Vaclav Nižinski, Sergej Djagiljev i Nikolaj Rerih, kroz jednu baletsku predstavu artikulisali su i objavili gotovo sva nastojanja i silnice epohe koja je dolazila

Jugoslovenski interbrigadisti

30.maj 2013. Aleksandar Ćirić

Naši Španci

Oni su prvi otvorenih očiju pogledali u lice neprijatelja i nisu se plašili da mu se suprotstave

Španski građanski rat u umetničkoj mitologiji

30.maj 2013. Muharem Bazdulj

Neman je pred vratima

Španski građanski rat poslednji je romantični rat u istoriji čovečanstva. Bio je to rat što je istovremeno bio i lokalni i globalni, ali ne zahvaljujući satelitskoj televiziji. Činilo se, naime, da od ishoda tog rata može da zavisi sudbina celog sveta. Ljudi koji su dolazili da se bore u internacionalnim brigadama nisu se borili samo za pravu stvar, borili su se i za sebe i svoju decu

Izložba – »Meksički kofer«

29.maj 2013. Tijana Krivokapić

Slike iz najizgubljenijeg rata

Izgubljeni kofer sa više od 4500 fotografskih negativa na kojima su zabeleženi prizori iz Španskog građanskog rata, na čudesan način izronio je nakon sedamdeset godina. Fotografije Roberta Kapa, Gerde Taro i Čima potresno su svedočanstvo o ratu koji je bio preludij užasima koji su nakon njega usledili. Izložba ovih fotografija nedavno je otvorena u Parizu

Intervju – Tanja Šljivar, dramska spisateljica

29.maj 2013. Sonja Ćirić

Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali

"Sve što se dešava sa Pozorjem ove godine, od problematične selekcije, preko ostavke uredništva časopisa ‘Scena’ do istupanja Bosanskog narodnog pozorišta podsjeća na Sterijino pozorje 1992, a to je strašan udarac nama kao generaciji jer se pokazalo da nismo uspjeli da glasamo, rezonujemo, ili uradimo bilo šta izvan matrica koje su naši roditelji i generacije prije njih kreirali za nas..."

Intervju – Dejvid Laski, strip autor

29.maj 2013. Saša Rakezić

U potrazi za iskrenošću

"Današnja muzika se uglavnom svodi na nastojanje da se udovolji zahtevima ‘komercijalnog’. U svemu tome ima manje srca nego u muzici koju su nekada stvarali Porodica Karter i njihovi savremenici. Karterovi su bili zemljoradnici, koji su se muzikom bavili iz čistog zadovoljstva, a ispostavilo se da su manje-više slučajno došli u priliku i da to sve zabeleže na snimcima. O njima govori moj strip"

Četrdeset godina karijere Toma Vejtsa (1167)

23.maj 2013. Žikica Simić

Penicilin i atomska bomba

U svetu popularne umetnosti karijera Toma Vejtsa zauzima posebno mesto. I to ne samo zbog muzike u kojoj se srednjoevropski moritati susreću s bluzom Haulina Vulfa, u ambijentu koji određuju bitnička poezija i avangardna muzička stremljenja, a koju Vejts, u vešto modifikovanom kostimu Čaplinovog skitnice, superiorno izvodi. Čini se da je podjednako važno i to da je njegova karijera primer kako se lični integritet i hipertrofirani individualizam ne moraju trampiti za uspeh, priznanje i afirmaciju

Koncert

22.maj 2013. Dragan Kremer

DeMode

Depeche Mode
Ušće, Beograd, 19. V 2013.

Četvrt veka bez Četa Bejkera

22.maj 2013. Đorđe Matić

Truba i ožiljci

U Americi vole pobednike i pokajnike, a Čet Bejker to nije bio. Zato je od Evrope, u kojoj umeju s naklonošću da gledaju na dekadente i "nedovršene" ljude, Čet Bejker načinio vlastitu teritoriju. Razvijao je i usavršavao svoj zvuk i ton do samog kraja na amsterdamskoj kaldrmi pre tačno 25 godina, ton na koji je njegova matična kultura ostala gluva, ali koji je zato na neočekivanim geografijama poput naše u pamćenje upisao lepotu i čaroliju muzike stopljene u neobičnoj ljubavi

Knjige – Novi val i filozofija

22.maj 2013. Teofil Pančić

Bistriji, a ne tuplji

Ovaj zbornik je zanimljiv udruženi poduhvat mlađih filozofa namernih da pokažu da u mladosti nisu samo okapali nad Fenomenologijom duha, nego su i "slušali s razumevanjem" muziku svog vremena

Izložba

22.maj 2013. Sonja Ćirić

Ah, te cipele!

Na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti može se videti kakve su ženske cipele nošene u Srbiji u poslednjih vek i po

Intervju – Džon Lajdon, muzičar

22.maj 2013. Dragan Ambrozić

Uprkos svemu

"Svet bi svakako bio bolje mesto kad bismo malo više vodili računa jedni o drugima, to je svakom jasno. Kad osnova politike ne bi bila pohlepa, nego istinska briga za ljude, imali bismo manje problema – onda bi svako vodio računa o svom ponašanju, jer bi znao da neko negde brine o njemu, i ne bismo morali da imamo policiju, niti vladu, a posebno ne političare koji nas sistematski i namerno stalno lažu. S obzirom na to kako se politika danas vodi, teško je razlikovati jednog lažova od drugog – svi su oni deo istog, kako volim da kažem – shitstema"

Film – Veliki Getsbi

22.maj 2013. Muharem Bazdulj

Ljubav na službenom putu

Nakon što je njegovom svečanom premijerom otvoren filmski festival u Kanu, film Veliki Getsbi Baza Larmana, snimljen prema znamenitom romanu Frensisa Skota Ficdžeralda, počeo se prikazivati u bioskopima širom sveta. Mada je pravljen u žanru svesno anahrone slikovnice, i mada je u odnosu na roman višestruko inferioran, film se ne može nazvati promašajem

Četrdeset godina karijere Toma Vejtsa

16.maj 2013. Žikica Simić

Penicilin i atomska bomba

U svetu popularne umetnosti karijera Toma Vejtsa zauzima posebno mesto. I to ne samo zbog muzike u kojoj se srednjoevropski moritati susreću s bluzom Haulina Vulfa, u ambijentu koji određuju bitnička poezija i avangardna muzička stremljenja, a koju Vejts, u vešto modifikovanom kostimu Čaplinovog skitnice, superiorno izvodi. Čini se da je podjednako važno i to da je njegova karijera primer kako se lični integritet i hipertrofirani individualizam ne moraju trampiti za uspeh, priznanje i afirmaciju

Intervju – Ivo Milaco, majstor stripa

16.maj 2013. Zoran Đukanović

Igra senki i čarolija avanture

"Gotovo u svakoj epizodi Kena Parkera imate najrazličitije reference na književnost, film, slikarstvo... Pokušavali smo da u strip ubacimo sve ono što nam je u to vreme bilo na pameti, kako bismo čitaoca podstakli na dodatno istraživanje oblasti iz kojih smo mi crpli svoja nadahnuća i uvide, zatim da skrenemo pažnju i na socijalne i političke probleme, ali pre svega – da ispričamo priču. Moj crtež je uvek bio u službi priče"

Muzika – 18. Ring Ring

16.maj 2013. Dragan Ilić

Punoletni festival

Od 16. do 27. maja u Beogradu će se održati kultni međunarodni festival nove muzike Ring Ring, koji se ove godine održava osamnaesti put. Ovo je podsećanje kako je nastao

Dva stoleća od rođenja Serena Kjerkegora

16.maj 2013. Muharem Bazdulj

Groblje u zaseoku

Petog maja ove godine navršilo se tačno dve stotine godina od rođenja Serena Kjerkegora. Danski filozof koji u našem jeziku živi prvenstveno u crveno-crnim izdanjima biblioteke Horizonti beogradske izdavačke kuće Grafos s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina prošlog veka, kao i u legendi o Andrićevoj zatvorskoj lektiri, Kjerkegor je po mnogo čemu vesnik modernih vremena i naš savremenik

Kultura svakodnevice – Projekat "Dobar dan" Umetničkog udruženja BAZZART

16.maj 2013. Sonja Ćirić

Komšija naš nasušni

Jedna beogradska umetnička grupa uputila se u tipičan beogradski soliter – onaj na Banjici – s namerom da s njegovim stanarima pokuša da organizuje zajednički umetnički program. Ispostavilo se da u soliteru živi niz tihih, talentovanih, vrednih, pametnih i posvećenih ljudi koji su za kratko u holu zgrade otvorili galeriju i u njoj počeli da organizuju izložbe svojih radova, književne večeri, revije, tribine, predavanja i da se međusobno upoznaju i druže

Roman

16.maj 2013. Teofil Pančić

Sto muka u Tromuku

Ivančica Đerić: Nesreća i stvarne potrebe
Rende, Beograd 2012.

Knjige

09.maj 2013. Lino Veljak

Suočavanje s prošlošću

Knjiga Ulriha Šilera Njemačka i "njezini" Hrvati. Od ustaškog fašizma do Tuđmanovog nacionalizma rekonstruiše linije kontinuiteta nemačko-hrvatskih odnosa – od odnosa Hitlera i Pavelića do odnosa Kola (i Genšera) i Tuđmana

Intervju – Goran Marković, reditelj (najava)

09.maj 2013. Tamara Nikčević

Šezdesetosmaši su krivi za sve

"Moj filmski stil je mešavina tragičnog i komičnog, humora i užasa. Valjda je to deo mene; biće da sam i sam takav... Uzgred, mislim da je smeh oblik jaukanja. Čovek se ne smeje nečemu što ga ne dotiče; i obratno: smešno mu je ono što ga boli, ma koliko, inače, bilo krvavo"

Intervju – Goran Marković, reditelj

09.maj 2013. Tamara Nikčević

Šezdesetosmaši su krivi za sve

"Moj filmski stil je mešavina tragičnog i komičnog, humora i užasa. Valjda je to deo mene; biće da sam i sam takav... Uzgred, mislim da je smeh oblik jaukanja. Čovek se ne smeje nečemu što ga ne dotiče; i obratno: smešno mu je ono što ga boli, ma koliko, inače, bilo krvavo" "Deo šezdesetosmaša je postao vlast: Bil Klinton, Joška Fišer... O našim šezdesetosmašima-kolaborantima, koji su se utopili upravo u ono protiv čega su se borili ‘68, da i ne govorim. A mi ostali? Naša jedina krivica je što smo – izgubili... Da, mi smo gubitnici"