Intervju – Ana Koeshall, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac
Šta nakon rešavanja stambenih problema
„Ljudi kojima rešimo stambeni problem prolaze kroz faze. Prvo su srećni i zadovoljni što konačno izlaze iz kolektivnog centra. Onda upadaju u depresiju jer su u selu u Hrvatskoj imali najlepšu kuću, a sada su završili u nekom seoskom domaćinstvu ili socijalnom stanu. Objašnjavamo im da je to, ipak, bolje rešenje nego da su ostali u dve sobe u kolektivnom centru"
Saradnja sa civilnim sektorom
Sačuvati zavičaj od zaborava
Od 2009. godine Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije finansirao je više od 200 projekata izbegličkih udruženja sa preko 50 miliona dinara
Izbeglice i UNHCR
Rešenja na vidiku
Azil u Srbiji
Hiljadu koraka integracije
U RS je trenutno malo ljudi koji su dobili međunarodnu zaštitu i koji treba da se integrišu u naše društvo. Sa njima bi trebalo istražiti koji je najbolji model za integraciju i to koristiti u budućnosti. Treba sprovoditi pilot-projekte preko kojih bi se pronalazili dobri modeli za integraciju
Intervju – Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije
Zasad kontrolišemo situaciju
„U saradnji sa MUP-om popravljamo stanje u postojećim okvirima. Ostaje da napravimo novi zakon, da budemo mudri i pažljivi i da to pokrenemo tako da može da živi. Što se nas u Komesarijatu tiče, treba da napravimo dva podzakonska akta, da osposobimo još kapaciteta i da nam se nikada više ne ponovi Bogovađa"
Migracije
Fenomen koji menja gradove
Izbeglice – Regionalni stambeni program
Problemi i perspektive krova nad glavom
Nedeljnik „Vreme" je u okviru projekta „Pogled uprt u evropsko pravo: Izbeglice i azilanti" organizovao panel „Izbeglice i krov nad glavom – problemi i perspektive"
Srbija i mešoviti migracijski tok
Linija razdvajanja
„Vreme" čitaocima donosi izveštaj sa konferencije „Sistem azila i migracija: dve priče" na kojoj je 26. septembra u Beogradu prezentovan i izveštaj „Izazovi sistema azila: odgovor na mešovite migracijske tokove"
Crna Gora
Onemogućena primena zakona
Prosečan period boravka tražilaca azila u Crnoj Gori je 9,6 dana. Međutim, loši uslovi prijema i nemogućnost integracije tražilaca azila utiču na njihovo opredeljenje da umesto u Crnoj Gori svoj put nastave i završe u nekoj od zemalja EU
Bosna i Hercegovina
Tražioci međunarodne zaštite
U avgustu 2014. godine otvoren je novi i savremeni azilantski centar u mestu Delijaš, kod Trnova, koji ima 150 kreveta
Makedonija
Na Balkanskoj ruti
Kandidatura Rebublike Makedonije je definitivno pokretač pozitivnih promena. Naša zemlja je preuzela dalje korake za približavanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske Unije kojima se utvrđuju minimalni standardi za uslov za prijem azilanata i procedure za izdavanje i ukidanje statusa izbeglica
Hrvatska
Evropski model azilne politike
Prvi Zakon o azilu u Hrvatskoj je stupio na snagu 1. jula 2004. godine. Radi usklađivanja sa zakonodavstvom EU, 2007. godine je donesen novi Zakon o azilu, koji je do danas dva puta menjan kroz Izmjene i dopune Zakona o azilu iz 2010. i 2013. godine
Zaštita izbeglica i međunarodne migracije na Zapadnom Balkanu
Predlozi za sveobuhvatni regionalni pristup
Brojke su porasle sa manje od 400 tražilaca azila u regionu koliko ih je bilo 2008. na približno 12.000 u 2013. godini. Čini se da se ova tendencija rasta nastavlja i tokom 2014. U periodu januar–avgust 2014, ukupno 8474 lica zatražila su azil u regionu, od kojih 82 odsto u Srbiji
Dr Borislav Miljanović, direktor Represent Communicationsa
O integrisanoj komunikaciji
Vreme uspeha! (oktobar 2014)
Poslovne vesti
Regionalni samit »Kako pokrenuti ekonomski razvoj regiona i opština«
Najbolji put do investicija
"Veliki investitori posmatraju region kao jedno tržište i samo zajedničkim naporom možemo izgraditi imidž jugoistočne Evrope kao dobre investicione destinacije", rekao je na samitu predsednik UO NALED-a Vladan Atanasijević
Intervju – Aleks Čović, programski koordinator ICT Huba
Rađanje preduzetničke zajednice
"Preduzetnicima je najpotrebniji rani proces validacije, odnosno pronalaženja problema i njegovog rešavanja. Praksa je pokazala da većina startapa propada, ne zato što nisu uspeli da naprave ono što su zamislili, već zato što nisu uspeli da prodaju ono što su napravili"
Intervju – Nikola Vujačić, direktor operacija Victoria Group
Podižemo lestvicu u društveno odgovornom poslovanju
"Slažem se da postoji veza između društvene odgovornosti i promocije, ali isto tako smatram da je informisanje javnosti o ovoj vrsti aktivnosti važno. Privrednim subjektima je svojstvena konkurencija kad je biznis u pitanju, pa zašto to ne bi bio slučaj i sa društvenom odgovornošću? Od toga koristi može da ima samo društvo, a to nam svima i jeste cilj"
Problem readmisije
Veoma težak položaj povratnika
U okviru projekta "Izgradnja kapaciteta institucija uključenih u upravljanje migracijama i reintegraciju povratnika u Republiku Srbiju" profesor Slobodan Cvejić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, uradio je Anketu o potrebama povratnika u Republiku Srbiju koju "Vreme" priređuje u ovom broju
Intervju – Mario Nenadić, pomoćnik ministra za ljudska prava i izbeglice BiH i Drago Vuleta, pomoćnik ministra za izbeglice i raseljena lica Republike Srpske
Bez zapošljavanja nema potpune integracije
Mario Nenadić: „Puno je više urađeno na planu povratka nego na planu pomoći za lokalno integrisanje, to jest izbora drugog mjesta stanovanja. Takođe, još uvijek nije na odgovarajući način razvijeno definiranje odnosa između države, entiteta/kantona i opštinskih službi odgovornih za pitanja pristupa pravima" Drago Vuleta: „Da nije bilo međunarodne zajednice, nametanja imovinskih i drugih zakonskih rješenja, koja je bilo bolno sprovoditi, ne bi uspješno bili stvoreni uslovi za nesmetan povratak izbjeglih i raseljenih lica i povrat njihove imovine"
Kosovo i Metohija
Podrška Prištine povratku je samo deklarativna
"Još uvek postoje lokacije koje interno raseljena lica ne mogu da posete, a lokalne vlasti ne pokazuju spremnost da omoguće građanima da posete svoje domove, da učestvuju u različitim forumima i da se vrate ako to žele"
Lični stav
Sva su naša očekivanja izneverena
"Najbolniji problem su spora ekshumacija i identifikacija nestalih lica. Nedopustivo je da se u Hrvatskoj poslije 19 godina još uvijek nalazi 16 lokacija nastalih asanacijom terena poslije operacija ’Bljesak’ i ’Oluja’ tokom kojih je zakopano 238 žrtava"
Intervju – Milorad Pupovac, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu i saborski zastupnik
Dve strane dukata
Ponekad više energije trošimo u borbi protiv diskriminacije, a ponekad u stvaranju perspektiva
Iz drugog ugla
Značaj Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja
O problemima i pitanjima povratka u Hrvatsku za "Vreme" piše Mirela Stanić Popović, predstavnica Državnog ureda za obnovu i stambeno zbrinjavanje Republike Hrvatske
