Dodatno

Intervju – Danka Selić, generalni direktor Beogradskog sajma

Uspeh jedino logično rešenje

"Neko će reći da je zavisnost sajamske delatnosti kao takve, pa i kompanije u celini, od ekonomskog potencijala korisnika, univerzalni problem tržišta i ekonomske logike, koji nije svojstven samo Beogradskom sajmu, ali ipak, u aktuelnim uslovima privređivanja, besparice i štednje, sajamski nastupi i ova vrsta troškova za marketing i ne mogu biti na listi kriznih prioriteta firmi, naših partnera i klijenata, ali ni posetilaca"

Intervju – Srđan Popović, direktor marketinga Carlsberg Srbija

Ljudi biraju jednostavnost i kvalitet

O tržištu piva Srbije i njegovim promenama poslednjih godina, ukusu potrošača, brendovima, uvoznom premium pivu, nagradama za kvalitet i televizijskim reklamama

Društveno odgovorno poslovanje – Ernst Bode, Messer Tehnogas

Birokratija i apsurdni zakoni guše svako, pa i društveno odgovorno poslovanje

"Postoji veoma snažna potreba jačanja saradnje nauke i privrede, čija važna komponenta treba da bude i podizanje nivoa svesti o značaju kontrole uticaja na životnu sredinu, kao i da vodeće firme treba da pomažu obrazovanje kao deo društveno odgovornog poslovanja"

Intervju – Dr Boban Milojković, strateški menadžer Odeljenja za onkologiju, Pfizer Srbija

U borbi protiv karcinoma svaki čovek je slučaj za sebe

"Nova epoha u lečenju karcinoma se opisuje terminom personalizovana ili ciljana terapija. Uzimajući u obzir određene jedinstvene parametre pacijenta, kao što su genetske karakteristike i biomarkeri, stvara se odgovarajući lek. Obolelom se pruža mogućnost da uzima terapiju od koje ima suštinsku ‘individualnu’ korist, istovremeno izbegavajući terapije koje, ne samo da nisu neophodne, nego mogu i da štete organizmu"

Vreme uspeha! (decembar 2014.)

Poslovne vesti

Intervju – Ana Koeshall, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac

Šta nakon rešavanja stambenih problema

„Ljudi kojima rešimo stambeni problem prolaze kroz faze. Prvo su srećni i zadovoljni što konačno izlaze iz kolektivnog centra. Onda upadaju u depresiju jer su u selu u Hrvatskoj imali najlepšu kuću, a sada su završili u nekom seoskom domaćinstvu ili socijalnom stanu. Objašnjavamo im da je to, ipak, bolje rešenje nego da su ostali u dve sobe u kolektivnom centru"

Saradnja sa civilnim sektorom

Sačuvati zavičaj od zaborava

Od 2009. godine Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije finansirao je više od 200 projekata izbegličkih udruženja sa preko 50 miliona dinara

Izbeglice i UNHCR

Rešenja na vidiku

Azil u Srbiji

Hiljadu koraka integracije

U RS je trenutno malo ljudi koji su dobili međunarodnu zaštitu i koji treba da se integrišu u naše društvo. Sa njima bi trebalo istražiti koji je najbolji model za integraciju i to koristiti u budućnosti. Treba sprovoditi pilot-projekte preko kojih bi se pronalazili dobri modeli za integraciju

Intervju – Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije

Zasad kontrolišemo situaciju

„U saradnji sa MUP-om popravljamo stanje u postojećim okvirima. Ostaje da napravimo novi zakon, da budemo mudri i pažljivi i da to pokrenemo tako da može da živi. Što se nas u Komesarijatu tiče, treba da napravimo dva podzakonska akta, da osposobimo još kapaciteta i da nam se nikada više ne ponovi Bogovađa"

Migracije

Fenomen koji menja gradove

Projekat

Promocija zaboravljenih i zapostavljenih

Izbeglice – Regionalni stambeni program

Problemi i perspektive krova nad glavom

Nedeljnik „Vreme" je u okviru projekta „Pogled uprt u evropsko pravo: Izbeglice i azilanti" organizovao panel „Izbeglice i krov nad glavom – problemi i perspektive"

Zakonodavstvo

Nedostaci azilnog sistema

Predlozi za izmene Zakona o azilu

Srbija i mešoviti migracijski tok

Linija razdvajanja

„Vreme" čitaocima donosi izveštaj sa konferencije „Sistem azila i migracija: dve priče" na kojoj je 26. septembra u Beogradu prezentovan i izveštaj „Izazovi sistema azila: odgovor na mešovite migracijske tokove"

Crna Gora

Onemogućena primena zakona

Prosečan period boravka tražilaca azila u Crnoj Gori je 9,6 dana. Međutim, loši uslovi prijema i nemogućnost integracije tražilaca azila utiču na njihovo opredeljenje da umesto u Crnoj Gori svoj put nastave i završe u nekoj od zemalja EU

Bosna i Hercegovina

Tražioci međunarodne zaštite

U avgustu 2014. godine otvoren je novi i savremeni azilantski centar u mestu Delijaš, kod Trnova, koji ima 150 kreveta

Makedonija

Na Balkanskoj ruti

Kandidatura Rebublike Makedonije je definitivno pokretač pozitivnih promena. Naša zemlja je preuzela dalje korake za približavanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske Unije kojima se utvrđuju minimalni standardi za uslov za prijem azilanata i procedure za izdavanje i ukidanje statusa izbeglica

Hrvatska

Evropski model azilne politike

Prvi Zakon o azilu u Hrvatskoj je stupio na snagu 1. jula 2004. godine. Radi usklađivanja sa zakonodavstvom EU, 2007. godine je donesen novi Zakon o azilu, koji je do danas dva puta menjan kroz Izmjene i dopune Zakona o azilu iz 2010. i 2013. godine

Zaštita izbeglica i međunarodne migracije na Zapadnom Balkanu

Predlozi za sveobuhvatni regionalni pristup

Brojke su porasle sa manje od 400 tražilaca azila u regionu koliko ih je bilo 2008. na približno 12.000 u 2013. godini. Čini se da se ova tendencija rasta nastavlja i tokom 2014. U periodu januar–avgust 2014, ukupno 8474 lica zatražila su azil u regionu, od kojih 82 odsto u Srbiji

Dr Borislav Miljanović, direktor Represent Communicationsa

O integrisanoj komunikaciji

Vreme uspeha! (oktobar 2014)

Poslovne vesti

Regionalni samit »Kako pokrenuti ekonomski razvoj regiona i opština«

Najbolji put do investicija

"Veliki investitori posmatraju region kao jedno tržište i samo zajedničkim naporom možemo izgraditi imidž jugoistočne Evrope kao dobre investicione destinacije", rekao je na samitu predsednik UO NALED-a Vladan Atanasijević