Stari i novi likovi se gomilaju, ali ne uspevaju da pronađu svoje mesto u “koordinantnom sistemu konfuzije”, nabacani su bez reda i cilja, sa karakterizacijom koja je uglavnom svedena na bečenje i režanje. Film u jednom trenutku postane naporan za gledanje jer je teško pohvatati šta se događa na ekranu
Enrike Kamaćo Garsija, bivši višegodišnji direktor beogradskog Instituta “Servantes”, inicirao je Sefardsku mapu Beograda. Na njoj je 28 tačaka koje pričaju o ovdašnjim Jevrejima od 16. veka do danas
Krčeći put do neformalnog fudbalskog trona u Beogradu, Terzić je poguran od Vučića i uz pomoć medija i partnerskih huliganskih grupa gazio po konkurenciji i svakom ko mu se isprečio na putu do prevlasti u domaćem fudbalu
Često možemo čuti kako ljudi govore da su ovde veliki novac pošteno zaradili samo naši vrhunski sportisti, a da su svi ostali iskoristili tranziciju da bi se obogatili. Nećemo generalizovati stvari, to svakako nije istina u potpunosti, ali najlakše je sumnjičiti bogate ljude za sve neuspehe. Zar nisu na taj način neki političari došli na vlast u Srbiji? A što se sportista tiče, oni zaista jesu sve zaradili samo svojim trudom i radom
Ako uopšte postoje Vonegatovi “džepovi anarhije”, onda se oni sasvim sigurno nalaze u farmerkama rok poetesa. Svaka od njih obznanila je svoje prisustvo na sceni izručujući sadržaj upravo tih misterioznih čulnih spremišta pred publiku, kao deo obreda inicijacije u pleme slobodnog ženstva
Susret dve beogradske tužiteljke sa američkim ambasadorom Kristoferom Hilom pokazuje koliko jako tišina srpskih institucija odzvanja dok se pravosuđe urušava, a borba protiv korupcije propada. Ali i kako opozicija, i ona proruska i ona proevropska, a ne samo vlast, ima svaka svoga Đuku – Vladimira Đukanovića
Zamor materijala je u dugovečnim serijalima velika opasnost, ali uz pažljivo pristupanje domaćem zadatku rezultati mogu da zadovolje, samo treba pažljivo odmeriti razmeru “već viđenog” i svežeg
Bend koji je elektronski zvuk na velika vrata uveo u rokenrol mejnstrim, publici se obraća jednim od najtamnijih i najintenzivnijih muzičkih zapisa u dosadašnjoj karijeri
Posle više od sedamdeset godina postojanja na istoj lokaciji, Pozorište “Boško Buha” našlo se pred mogućnošću iseljenja sa Trga Republike, centralne tačke Beograda. Razlog je imovinsko-pravna greška, koja je dovela do otuđenja njihovih prostorija. Glumci su se javno pobunili, podigla se prilična bura, a onda su novinari otkrili ko je novi vlasnik, sakriven iza proceduralne greške. Radi se o Aleksandru Kajmakoviću zvanom Aca Bosanac, kontroverznom biznismenu, vlasniku nebrojenog niza lokala po Beogradu, hapšenom zbog saradnje sa Veljkom Belivukom, ali i najnovijem vlasniku Geneks kule
Malo iznad tla - Srđan Karanović o svojim filmovima; razgovarao i priredio Stefan Arsenijević; Filmski centar Srbije
Neistine su govorili Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Dragan J. Vučićević, sve u jednoj nedelji i javno bez stida i kajanja. Zašto to rade i šta veruju da time mogu da postignu
“Uža specijalnost” reditelja Egona Savina je da komad koji je pisan u jednom vremenu delikatno pomeri u pravcu našeg vremena, ali tako da drama ne izgubi kvalitete koje ima zahvaljujući svom kontekstu i da ti kvaliteti rezoniraju sa našim savremenim trenutkom. Ovaj pristup primenio je i u postavci Razvojnog puta Bore Šnajdera
Tačno je da predstavnici ultradesničarskih partija koriste svaku priliku da posete Moskvu i slikaju se sa nekim od tamošnjih funkcionera, ali je činjenica da su ti kontakti na prilično niskom nivou. Stiče se utisak da bi oni u Rusiju zapucali i da ih pozove predsednik kućnog saveta nekog većeg solitera, samo da bi to medijski obznanili, odnosno da bi prezentovali svoju bliskost sa “velikim bratom”. Reklo bi se da je trenutno ovim strankama Rusija potrebnija nego one njoj
Novi Pazar. Na ulicama hiljade mladih ljudi, scena kakva se ne viđa u drugim manjim gradovima u Srbiji, u restoranima se čeka 18.01 da odjekne top sa tvrđave i označi početak iftara, večere kojom se prekida ramazanski dnevni post
Šta o ratu i miru u Ukrajini, transatlantskom jedinstvu Zapada, Rusiji, Kini i o sudbini poretka pod američkom dominacijom, o budućoj bipolarnoj i multipolarnoj alternativi kažu ispitanici u Danskoj, Estoniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji i Španiji; u Velikoj Britaniji, Kini, Indiji, Turskoj, Rusiji i u Sjedinjenim Američkim Državama
Knjige postoje da, između ostalog, čuvaju vrednosti koje život ne sačuva. Stara očeva fotografija čuva Kragujevac kojeg nema
“Ono što se naziva intelektualnom elitom verovatno je najpropaliji deo društva. Oni nisu u nuždi da se prodaju, oni se prodaju iz obesti da bi živeli udobnije nego do sada, jer potrebe su narasle. To je tragično i zato više optužujem njih nego običnog čoveka koji radi od jutra do mraka, pa ga stave u autobus sa sendvičem da ide negde da aplaudira”
Ako postoji jedna stvar oko koje su Donald Tramp i Džo Bajden ujedinjeni, to je TikTok - obojica se bore protiv jedne od najpopularnijih aplikacija na svetu, uglavnom zbog toga što je kineskog porekla
Na samom početku, serija je imala ozbiljan problem moralne relativizacije. Obraća se mladim ljudima, njihovim jezikom, muzikom i estetikom, sa porukom da je važno preživeti i maznuti kintu. Promoviše se ozbiljna prevara o poštenom mafijašu, koji se trudi da preživi ratujući sa još gorim od sebe
Kakav god da jeste njihov bivši predsednik, većini građana Amerike, uključujući one koji prizivaju zatvor, nije baš prijatna pomisao na hapšenje, privođenje, lisice na rukama, uzimanje otisaka i fotografisanje nekoga ko je bio na čelu države. To se u istoriji ove zemlje nikada nije dogodilo mada sve što se tiče Trampa, na ovaj ili onaj način, predstavlja presedan
Gde god iz pukog straha pred tribunalom vaspitno-pokroviteljske cenzure udovoljiš jednoj osetljivosti, izrašće deset novih o kojima još ništa ne slutiš. Zapravo, ni one same još ne znaju ništa o sebi, sve dok ih nešto ne prizove iz ništavila
“Koncept zajedničkog rada možemo pratiti kroz čitav dvadeseti vek, to je kreativnost koju podstiče zajedništvo, mislim da to nije neuobičajeno i da su pomaci, kad je reč o umetnosti, nastajali zbog relacija koje nisu bile uobičajene, bez obzira na kontekst. Verujem da se ne mogu stvarati vredna umetnička dela a da ne ispitujemo kako živimo, da ne praktikujemo različite odnose koji ne prate ono što su ustanovljene norme, kroz koje moramo svi da se snalazimo”
“I sada, kad otputujem u Tunis, Indiju ili Meksiko i kad kažem Jugoslavija – ljudi reaguju. Onda kažeš sebi, pa dobro, ako i 30 godina kasnije ima moć da otvori neka vrata, onda bi sigurno imalo smisla da se zamislimo nad tim šta su ti tragovi. Šta je tu posađeno što, u stvari, i dalje niče”
