Postkovid svet “nove normalnosti” predstavljan nam je kao takoreći izvesnost i neminovnost, i to ne u sumornom, antiutopijskom tonu, tj. kao crni scenario budućnosti, nego vrednosno neutralno, a neretko i čak sa izvesnom dozom trijumfalizma nejasnog porekla: eto, niste bili dobri, i sada ćete ispaštati
Johan Volfgang Gete: (Pra)faust; reditelj Boris Liješević; Beogradsko dramsko pozorište
“Ono što treba preboleti, kaže Rastko Petrović, jeste vlastita konstrukcija ‘Evrope’, koja kao takva ne postoji u realnosti, a neprestano nameće osećanje neadekvatnosti, jer uvek pretpostavljate da je ona potpuno ostvarena svuda osim u vašoj vlastitoj kući”
Za prekršaj može da odgovara preduzeće, odgovorno lice u preduzeću i fizičko lice. Na primer, ugostiteljski objekat kao preduzeće odgovaraće za prekršaj ukoliko ne izda račun za pruženu uslugu. S druge strane, odgovorno lice odgovaraće za prekršaj ukoliko u preduzeću koje se bavi špedicijom naredi vožnju iako zna da vozač nije imao dovoljno sati odmora, dok bi fizičko lice u poslovanju moglo odgovarati, na primer, kao zaposleni vozač ukoliko bi korišćenjem službenog vozila načinilo saobraćajni prekršaj
Cena koja je isplaćena proizvođačima maline prošle godine bila je između 500 i 600 dinara po kilogramu. Međutim, prema rečima sagovornika “Vremena”, početna cena maline za proizvođače ove godine kreće se između 150 i 200 dinara. Imajući u vidu porast cena, sama obrada maline je iz godine u godinu skuplja – počevši od cene struje i nadnica radnika, preko prevoza, nafte i đubriva do ostalih izdataka
Na Starom kontinentu se ponovo ratuje, tema izbeglica meta je manipulacija i uzrok podela, čini se kao da smo na početku. U nadi da ćemo 73. rođendan Konvencije o statusu izbeglica proslaviti bez rata i ograda, srećan nam Svetski dan izbeglica
Razlozi za slabu zastupljenost električnih vozila u Srbiji pre svega su ekonomske prirode. Svest o zaštiti životne sredine odlazi u drugi plan ako prosečan potrošač nema dovoljnu kupovnu moć da priušti sebi ove automobile
“Forsiranje ‘treće Srbije’ nije išlo u pravcu kreiranja novog, demokratskog nacionalnog identiteta, nego guranja u stranu, u pozadinu neprijatnih pitanja. A u osnovi svih tih pitanja reč je o marginalizaciji ratnih zločina”
“Vlast apsolutno kontroliše rad regulatora, konkretno predsednik države, i on, preko regulatora, drži pod kontrolom režimske medije. Tu imate JMU Srbije i Vojvodine i četiri komercijalne televizije sa nacionalnom frekvencijom, sve one zajedno dopiru do gotovo svakog građanina Srbije. Zato ti pružaoci medijskih usluga i imaju nacionalnu pokrivenost kako bi ispunjavali potrebe vlasti da manipuliše javnim mnjenjem”
Ako je glavni dobitak dosadašnjih protesta buđenje nade i oslobađanje od straha, svakako da ova osećanja treba širiti i van glavnog grada. A pravilo glasi: što je manja sredina, to su uplašenost i beznađe veći. Protesti širom zemlje pogoduju i opozicionim strankama, kako bi imale priliku da aktiviraju, ojačaju ili oforme lokalne odbore
Kurti, koristi politički aikido: govori o vrednostima, poziva se na suštinu onoga što jeste Zapad i demokratski poredak... Reklo bi se da svojim sponzorima gura prst u oko. Na drugoj strani, Vučić radi ono što najbolje ume – zakazuje vanredne konferencije za medije i satima galami i preti, iako više nije jasno ni kome se ni zbog čega obraća. Naime, to je njegov način da poruči strancima kako osim njega, nemaju drugu opciju
Posle deset godina pauze, islandski post-rok giganti vraćaju se još jednom svojom velikom apstraktnom pločom, da opišu zlokobno naslućivanje kraja sveta kakvog smo poznavali
Da su se sa Predragom Koluvijom – prvooptuženom u slučaju Jovanjica dopisivali bivši direktor BIA i ministar policije Bratislav Gašić i direktor Vojnoobaveštajne agencije general Zoran Stoiljković, otkrio je tokom svedočenja Dušan Mitić, šef operative Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije. Dodaje i da tužilac Saša Drecun od početka radi protiv predmeta Jovanjica koji vodi
Uz jasno poimanje da se ovaj dokumentarac bez daljeg na prvom mestu obraća generacijskim “saborcima”, kao i onima iz mlađih naraštaja koji bi pristupili proučavanju bez ciničnog i navodno dubokoumnijeg otklona, nameće se upečatljiv sud da je ovo tematski film koji je pogodio metu
Debatna zona bi, gledano s mesta Muzeja, trebalo da bude levo od amfiteatra, ali levo od amfiteatra nema ničeg. Odnosno ima – šumarak. Preciznije – blatnjavi šumarak. Najpreciznije – blatnjavi šumarak u kojem vri od komaraca. Osim toga – ništa
Na putu do i od Splita obišli smo Roški slap, Manastir Krku, Vrelo Cetine i Sajam u Benkovcu, pa i uspeli da nam pauk odnese automobil
Činjenica da se slobodna teritorija ne mora omeđiti i definisati ni geografski ni nacionalno, već umetnošću, pokazuje da u Beogradu još postoji iskra slobode, koju smo ove godine videli, čuli i osetili, isključivo uživo, i na festivalu i na ulici tokom protestnih šetnji
U dubokoj starosti završio se život američkog marinca školovanog na Harvardu, koji je u početku radio za Ministarstvo odbrane i korporaciju Rand, bio generalski zet potpuno posvećen hladnoratovskoj borbi; a onda se, rizikujući da ostatak života provede u zatvoru, suočio sa moralnim rizicima i dao novinama Pentagonske papire, koji su 1970. govorili o prikrivanju, neistini i svesnoj laži u korozivnom Vijetnamskom ratu (1954–75), pa do kraja života bio uporni pacifista i uzor mnogim uzbunjivačima, kojima je na kraju života poručio: “Nemojte to činiti u zabludi da ćete imati velike šanse da završite kao Danijel Elsberg...”
Uspostava “vučićizma” je mic po mic vratila stvari na fabrička podešavanja iz devedesetih. Čvorovići svih vrsta ponovo su dobili krila, i više nije ni bilo jako važno da li privatno više vole Tita ili Staljina, to jest “predsednika Vučića” ili nekoga ko je još mnogo desnije od njega. Putina, uostalom, vole svi, zar ne?
“Nisam samo pisac, i mislim da se osećam loše u svojstvu samo pisca, ta egocentričnost počinje s vremenom da me ubija. Jako, jako su mi važne stvari koje radim a koje nisu namenjene samo meni nego drugim ljudima i u tom smislu je čitav moj rad i angažman u “Krokodilu” posvećen tome. Kako i to oduzima jedan veliki deo dana, sve to rezultira time da čitanje koje je realna potreba, počinje da liči na luksuz koji čovek sebi jedva uspeva da priušti. Meni je to jedna od glavnih životnih frustracija”
Rajka Borojević i njene tkalje proslavile su Dragačevski kraj. Sada, u Donjem Dubcu odakle je sve počelo i u kome je postojao Dom kulture Rajkinog imena, uspomenu na nju čuva još samo jedan spomenik
