U ponedeljak ujutru počeli su protesti četiri udruženja poljoprivrednika – Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice, Saveza udruženja poljoprivrednika Banata i Udruženja poljoprivrednika Aradac, a dok ovaj broj odlazi u štampu pobunjeni poljoprivrednici koji su blokirali brojne saobraćajnice, uglavnom u Vojvodini, još uvek nisu dobili nikakav odgovor od vlasti na svoju listu zahteva.
Na prvom mestu poljoprivredni proizvođači traže ukidanje akciza na gorivo i uređenje tržišta prometa i robne berze, a od Ministarstva poljoprivrede zahtevaju da subvencija po hektaru za biljnu proizvodnju iznosi 35.000 dinara i da bude isplaćena najkasnije do 31. marta, da premija za mleko bude 19 dinara po litru, a podsticaji za priplodne mlečne krave 40.000 dinara po grlu itd.
Najviše pažnje javnosti privukao je slučaj iz Bavaništa, gde je grupa funkcionera i članova Srpske napredne stranke blokirala vozilima kuću Jovana Jovanova, jednog od organizatora protesta, kao nekakav vid kontrablokade, pošto je on prethodno sa grupom poljoprivrednika iz tog mesta blokirao put za Pančevo. Kako je policija bila nemoćna, u pomoć porodici Jovanov su došli pobunjeni paori i traktorima opkolili i blokirali vozila naprednjaka. To je nateralo Vučićeve sledbenike da odstupe, ali Jovan Jovanov kaže da se brine za svoju i bezbednost svoje porodice, te da nema poverenja u policiju i da će uz njih u narednim danima biti komšije i prijatelji iz Bavaništa, koji su podelili dežurstva.
Mladi i ratovi devedesetih
Neznanje i pristrasnost
Znanje o ratovima devedesetih koje mladi u Srbiji poseduju je, po njihovoj sopstvenoj proceni, veoma skromno, kao i znanje istorije uopšte; takođe, ni znanje o broju žrtava nije veliko i većina mladih ga potcenjuje. Ono što znaju uglavnom je pristrasno, jer poseduju više znanja o događajima u kojima su žrtve bili Srbi, a malo znaju o onima gde su žrtve pripadnici drugih etničkih grupa. Ovo su neki od zaključaka istraživanja “Stavovi mladih u Srbiji o ratovima devedesetih”, koje su sprovele Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) i agencija za istraživanje javnog mnjenja “SmartPlus”.
Cilj je bio da se sazna koliko mladi znaju o ratovima u bivšoj Jugoslaviji, njihovim akterima i počiniocima ratnih zločina, Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu, NATO bombardovanju, Kosovu i suočavanju sa prošlošću, naročito pošto je u poslednjih nekoliko godina zabeležen značajan porast negiranja i revidiranja činjenica o zločinima koji su počinjeni tokom ovih ratova.
Da se ta tema obrađivala u školama “malo” ili “nimalo”, smatraju tri četvrtine ispitanika starosti između 18 i 30 godina, a autor istraživanja Rodoljub Jovanović kaže da mladi najviše znaju o događajima koji su ugrozili srpsku etničku grupu.
“Njihovi stavovi baziraju se manje na znanju, a više na osećanjima”, objašnjava Jovanović, i navodi da su kao najveće zločine iz ratova devedesetih mladi naveli operacije hrvatske vojske i policije “Oluja” i “Bljesak” iz 1995. godine, a Anja Zloporubović iz YIHR-a smatra da se kod mladih stvorio svojevrstan strah od razgovora o tim ratovima, i to izbegavanje dovodi do neznanja i na koncu do iracionalne mržnje.
Predsednik u kampanji
Napredna matematika i manipulacija
Aleksandar Vučić je u punoj funkcionerskoj kampanji i neumorno nastavlja da se hvali svojim podvizima, “neviđenim u novijoj istoriji Srbije”, pa je tako objavio da je samo u Nišu “otvorio” deset fabrika, što je podstaklo tamošnje novinare i analitičare da sve provere i dokažu po ko zna koji put da predsednik Srbije, najblaže rečeno, ne govori istinu.
“Deseta fabrika stiže u Niš. Reč je o Aristonu, italijanskoj kompaniji sa prihodom od preko tri milijarde evra na godišnjem nivou. Dobro došli u Srbiju!”, objavio je predsednik Srbije na svom Instagram profilu i nabrojao prethodnih devet za koje je, kako kaže, zaslužan što rade i zapošljavaju u Nišu: Džonson elektrik, Aster tekstil, Leoni, Cumtobel, Spintek, Šinju, IMI, Jisi i Palfinger.
Međutim, u stvarnosti je drugačije, što je lako vidljivo i dokazivo: Ariston je u najavi, pogoni Palfingera i Jisija su u izgradnji, Spintek postoji samo na tabli zakačenoj na jednoj hali, a Šinju je već treću godinu na probnom radu sa 150 zaposlenih, umesto hiljadu najavljenih.
A od pet fabrika koje zaista rade, za dolazak tri je delom zaslužna prethodna vlast predvođena Demokratskom strankom – Džonson elektrik, Leoni i Aster tekstil.
“Predsednik Srbije očigledno ima problem i sa matematikom. Na jednostavno pitanje koliko fabrika u Nišu radi i ima proizvodnju, uvek ima drugačiji odgovor: 2018. kaže šest, a 2019. ih je pet. Ove godine ima čak tri pokušaja – prvo osam, pa devet, da bi sad, pred izbore, na spisku bilo deset fabrika sa zaposlenim radnicima i proizvodnjom”, objasnio je za “Danas” poznati niški aktivista Danijel Dašić.
Prekid fudbalske utakmice u Zemunu
Fantomke i pesničenje u trećem rangu
foto: youtube / fudbalski savez beograda…
Trojica navijačkih huligana nalaze se u pritvoru i ispitani su u Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Beogradu zbog sumnje da su počinili krivična dela na stadionu u Zemunu i izazvali prekid utakmice između istoimene domaće ekipe i beogradskog Rada. Dvojica su pripadnici navijačke grupe tima sa Banjice, jedan od njih je vođa, i oni se sumnjiče za nasilničko ponašanje jer su fizički napali policajce, a u posebnom postupku se goni navijač Zemuna, koji je za sada jedini identifikovani iz grupe koja je fizički napala golmana Rada.
Utakmica 14. kola Srpske lige Beograd (treći rang) između Zemuna i Rada trajala je svega 17 minuta, jer je tada, iako je domaća ekipa vodila sa 2:0, grupa zemunskih huligana sa fantomkama na glavi utrčala u teren, sa gola gostiju skinula šal sa grbom Rada i potom istukla golmana gostujuće ekipe koji je pokušao da odbrani svoju amajliju. To je izazvalo navijačku grupu Rada da na drugom kraju stadiona provali u teren i sukobi se sa policajcima na atletskoj stazi. Nakon desetak minuta situacija je bila pod kontrolom organa reda, i delegat i glavni sudija su odlučili da se utakmica nastavi, ali su igrači Rada odbili da izađu na teren jer im je golman Luka Mitrović zadobio potres mozga.
Za sada se ne zna da li će Tužilaštvo proširiti listu optuženih za nemile događaje, neizvesno je i kakav će biti sudski epilog, ne zna se još ni odluka Fudbalskog saveza Beograd o sudbini utakmice. A nekako je jedino izvesno da će nakon ovog slučaja još manji broj pravih ljubitelja fudbala posećivati naše stadione.
Priznanje tehničke premijerke
Kragujevački Skadar na Bojani
Naprednjaci znaju da obećavaju jedno te isto od jednih do drugih izbora i mnogi su im projekti poput zidanja Skadra na Bojani, ali za jedan je konačno premijerka Ana Brnabić priznala da liči epskoj gradnji koja se otegla u večnost. Reč je o Centru izvrsnosti u Kragujevcu, koji će po novom obećanju vlasti konačno biti završen u maju naredne godine.
Tehnička premijerka je priznala da je izgradnja ove naučnoistraživačke ustanove jedan od projekata koji predugo traju, ali i u ovom slučaju su neke druge sile krive, baš kao vile u čuvenoj narodnoj pesmi.
“Svima u Vladi, u Kragujevcu i na Univerzitetu bila je velika frustracija što je taj projekat postao Skadar na Bojani. Bilo je mnogo problema u njegovoj izgradnji. On se u celosti finansira iz budžeta Srbije, preko kredita Evropske investicione banke, što ga je dodatno usporavalo. A ovde je posebno problematično bilo što je firma koja ga je gradila otišla u bankrot, pa smo morali da raskidamo ugovor i raspisujemo novi tender. Onda je krenuo rat u Ukrajini, onda su sve cene porasle, onda smo morali da potvrđujemo različitim studijama da to jesu te cene, kako bismo dobili odobrenje Evropske investicione banke”, izjadala se Ana Brnabić prilikom predizbornog obilaska Kragujevca, a zabeležio “Glas Šumadije”.
Izgradnja je počela 2015. godine i trebalo je da traje dve godine. Ali, zbog stečaja izvođača gradilište je zatvoreno, a otvoreno je ponovo u septembru prošle godine, kada je rečeno da će radovi trajati godinu dana. Budući Centar izvrsnosti prostiraće se na 11.500 kvadrata, a njegova izgradnja koštaće preko 18 miliona evra.
Gaženje medijskih zakona
TV Pink po starom
Samo četiri dana nakon usvajanja novog Zakona o elektronskim medijima, Televizija Pink ga je grubo pogazila, baš kao što je gazila i prethodni, emitujući emisiju “DNK”, u kojoj se utvrđuje roditeljstvo maloletne dece i javno iznose neprimereni detalji iz života roditelja. Na novi slučaj upozorila je “Fondacija Slavko Ćuruvija” (FSĆ) i podnela Regulatornom telu za elektronske medije (REM) prijavu protiv Pinka.
“Televizija Pink, osim što ne poštuje sopstveni elaborat, ignoriše novi zakon kao što je ignorisala i stari. Uprkos izričitoj zabrani utvrđivanja očinstva u programu, nastavila je da emituje emisiju ‘DNK’, u kojoj se radi upravo to”, navodi FSĆ u saopštenju i naglašava da Zakon o elektronskim medijima zabranjuje emitovanje sadržaja “usmerenog na utvrđivanje identiteta maloletnikovih roditelja (npr. osporavanje, odnosno utvrđivanje očinstva ili materinstva), bez obzira na to da li je on pod roditeljskim staranjem”.
Fondacija je nedavno objavila analizu programskog elaborata Pinka i utvrdila da ova televizija nije ispunila 16 od 23 obećanja na osnovu kojih je obnovila dozvolu za emitovanje s nacionalnom pokrivenošću na još osam godina – umesto drastičnog smanjenja, rijaliti program je proširen, a umesto obećanog kulturnog, školskog i naučnog programa gledaoci su dobili duplo više sati režimske propagande. Zato FSĆ zaključuje da je REM trebalo da pokrene postupak oduzimanja dozvole Pinku, kako zbog nepoštovanja elaborata, tako i zbog drastičnog kršenja zakona i podzakonskih akata.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Vučiću niko ne veruje, nema iskrenog saveznika koliko god se grlio i cmakao sa svetskim liderima. Provaljen je odavno, ali je prolazio nekažnjeno pa umišlja”, kaže za “Vreme” spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. Pričali smo o zlim vremenima u svetu i snalaženju Srbije u njima
Opšta korupcija i napredovanje podobnih i nekompetentnih obesmišljava pojam poštenja i znanja. Poštenje postaje nešto što je čak pomalo i komično, i svakako arhaično. Potom, ako se potčinjavanje, strah i lojalnost pretvore u nešto što garantuje lični napredak – logično je da kritičko razmišljanje i sloboda mišljenja predstavljaju nešto što je opasno i nepoželjno, infantilno. Ako se sve počne meriti po materijalnom bogatstvu, ko šljivi pravdu i socijalnu jednakost, a tek solidarnost
Život u rasturenom društvu (2): Zoran Pavlović, profesor socijalne psihologije
Razna istraživanja pokazuju da je interpersonalno poverenje u Srbiji među najnižima u Evropi. Evropsko društveno istraživanje (ESS) od pre par godina pokazalo je da je poverenje u političare i političke partije u Srbiji među najnižima od 29 država koje su u njemu učestvovale. Sasvim precizno, po izraženosti poverenja u političare i političke partije Srbija je treća otpozadi (na 27. od 29 mesta)
O vladajućoj atmosferi u Srbiji za “Vreme” govore profesor psihologije Dragan Popadić u Beogradu i docentkinja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Mina Điković
Brojni su izazovi sa kojima se suočavaju mediji u zemljama Zapadnog Balkana i bivše Jugoslavije, od političkog uticaja i pritisaka preko ekonomske nestabilnosti do pretnji po slobodu izražavanja. I to je samo početak. Da li su mediji u nekim državama gori od drugih? Ili su uslovi u kojima oni funkcionišu negde samo prividno bolji
Bivši predsednik Boris Tadić manuo se ćoravog posla u srpskoj opoziciji i preuzeo masno plaćenu poziciju u kineskoj kompaniji. Ispada da je sve vreme propovedao vodu, a pio vino
„Otvaranje" nove glavne autobuske stanice u Beogradu bio je još jedan fijasko gradonačelnika Aleksandra Šapića, znak da ga je imenjak mu Vučić „pustio niz vodu" i da je u sukobu dvojice bivših funkcionera Demokratske stranke pobedu odneo Goran Vesić
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!