Tokom evolucionog procesa stekli smo kapacitet da uživamo u različitim stvarima. Za opstanak su jasni značaj seksualnosti, ishrane i zajedništva, pa i mi u njima očigledno uživamo. Uloge lepote ili uspeha nisu tako jasne, ali su mnogim ljudima svejedno dragocene. Jedno od najmisterioznijih uživanja jeste ono koje ponesemo iz svakog bliskog, inspirativnog ili poverljivog razgovora. Čemu li bi to trebalo da služi
Kako su porodične priče urastale jedna u drugu, tako je rastao materijal za predstavu. Struktura te predstave je bila organski vezana sa procesom njenog nastanka. U ukupnom utisku predstava ima nečeg od strukture romana Sto godina samoće – pojedinačne priče se tako međusobno ukrštaju, da u romanu čitalac, a u predstavi gledalac, teško može da “pohvata” sve njene rukavce, ali jako dobro oseća celinu
Mogli bismo da kao motiv uvedemo i “džentrifikaciju duše”, a što nas onda dovodi do kopče sa dva “egzotičnija” arthaus filmska ostvarenja koja su se tiho ušunjala na repertoare ono malo bioskopa i dalje voljnih da se bave filmovima tog soja
Više od pola veka od piščeve smrti, kultni roman E. M. Forstera nastavlja da živi, sada i na srpskom, kao onaj redak i dragocen primer romana koji je izdržao test vremena
Reč na komemoraciji Ranku Bugarskom (Filološki fakultet u Beogradu, 16. oktobar 2024)
Smatra se da je nedostatak hrabrosti razlog zašto se ne istražuje život Slobodana Penezića Krcuna. Nedavno je “Vukotić Media” objavio knjigu Bojana Dimitrijevića o toj, za mladu jugoslovensku državu, važnoj ličnosti
“Antikomunisti ništa ne praštaju komunistima, a sebi sve. Đido je napisao nekoliko memoarskih knjiga koje su veoma iskrene. Piše i razmišlja kritički. Meni se čini kako njegova samokritika ima ponekad u sebi nečeg egoističnog – prevelika zaokupljenost sobom i posmatranje sebe u prošlosti sa jednog previše uzdignutog moralnog stanovišta... Dakle, veći je problem njegova preterana samokritika nego njen manjak. Ali, antikomuniste ništa neće zadovoljiti. Ako govorimo o Drugom svetskom ratu, partizani sigurno imaju ne malo toga što sebi mogu da zamere, ali ipak mnogo manje od svih drugih sukobljenih strana”
Izvesna je dalja fragmentacija crnogorske političke scene, a pregovori, ne samo o formiranju već i o funkcionisanju vlasti, postaju sve kompleksniji. To je direktna posledica nesrazmere između koalicionog kapaciteta političkih subjekata i onoga što bismo mogli nazvati “ucenjivačkim kapacitetom”. I to nema nikakve veze za programskim ciljevima bilo kojeg od učesnika u postizbornim pregovorima
Jugoslovensko rukovodstvo se sa sovjetskim predstavnicima u Krajovi i zapovedništvom 3. ukrajinskog fronta dogovorilo da jedinice NOVJ prve uđu u Beograd. Jugoslovenski politički vrh doneo je odluku da 1. proleterska brigada prva otpočne borbeni prodor u grad. Svakako da je ova činjenica bila uslovljena političkim kontekstom – prvenstvo snaga NOVJ prilikom prodora u Beograd trebalo je da sugeriše da je partizanska strana vojno sposobna da učestvuje u izvođenju jedne složene vojne operacije, pri čemu nije slučajno odabrana najslavnija partizanska jedinica, čiji je prvobitni stroj većim delom bio sastavljen od srbijanskih proletera, uključujući i jedan bataljon koji je nosio ime po glavnom gradu
I pored svih taktika koje devojčice i devojke ulažu u to da im se seksualno nasilje ne desi, ono se ipak masovno dešava – i to bez obzira na “nevidljivost”, bez obzira na godine, bez obzira na stil života ili lične karakteristike. Ono se dešava na ulici, u prevozu, na internetu, u obrazovnim i zdravstvenim institucijama, na treningu, unutar porodice... Kako i Unicef tvrdi, često upravo od onih koje dete poznaje i kojima veruje, na mestima na kojima bi trebalo da se oseća sigurno
Nejasno je zašto Grlić, čiji su se raniji filmovi, tj. oni iz krunskog dela karijere, odlikovali i lako uočljivom suptilnošću i brižljivo plasiranim i inkorporiranim finesama na planu tema, motiva, ideja (pa onda, zašto da ne, i ideologije i barem njenih jasnih i rečitih odblesaka), u Svemu dođe kraj od samog početka kreće rafalnom paljbom
