Džon Piplfoks

Unutrašnji glas

Tiho, tiše, ko padanje kiše

Gotovo svaka tajna može da buja u nama poput kakvog psihološkog tumora, počne da usisava okolno “tkivo” u sebe i raste sve više. Nametnuta tajna čini to na još maligniji način, pošto može da nam donese i uverenje da se zapravo ništa nije dogodilo, da smo sami sve izazvali ili da nismo imali snage da se suprotstavimo. U političkom domenu, ovo se verovatno dešava svakodnevno, pošto propagandna mašinerija svake autoritarne vlasti ili moćne internacionalne kompanije može bezbrojnim izvorima “belog šuma” bez problema da zaguši svaki pokušaj razotkrivanja

“Prefab Sprout” – 40 godina albuma Steve McQueen

Previše pametni da bi bili zvezde

“Kada čovek piše pesme zbog kojih se najusamljenije duše na svetu osećaju manje usamljeno, zaslužio je da svi znaju njegovo ime”, kaže Vladimir Skočajić

Bioskop

U središtu bola

Vrati mi je, režija braća Filipu, uloga Sali Hokins

Poezija

Sva buduća tela

Jelena Žugić, Kome peva hiljadu mogućih tela, Dom omladine Beograda, 2023.

Filozofija

Mediji i totalitarizam

Vinsent F. Hendriks i Mes Vestergor, Izgubljena stvarnost. Tržišta pažnje, pogrešnih informacija i manipulacija, prevod Milan Perić, McMilan, Beograd 2024.

Veštačka inteligencija i prevođenje (2)

Između opreza i nade

Opasno je ako neko sa malo ili nimalo iskustva u prevođenju počne da se oslanja isključivo na ChatGPT. Ništa ne može zameniti iskustvo učenja prevodilačkog zanata, a to znači iskustvo prevođenja. Četbot te neće ničemu naučiti. Njega ima smisla koristiti samo ako već umeš da prevodiš. U suprotnom, šteta može biti dvostruka: prevod će biti loš, a prevodilac neće ni umeti da prepozna da je loš jer ništa nije naučio u procesu prevođenja

Šetnje i razgovori

Od Porta može da se uči

Dela arhitekata Alvara Size i Eduarda Sota de More portreti su modernog Porta i priča o međusobnom uvažavanju i prijateljstvu

Ćuti, tako mora

Srpsko-američki odnosi: Đurić kod Rubija

Susret koji se za tabloide nije desio

Beograd očekuje strateški dijalog i strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Državama. Kad su već iz Vašingtona stizali signali ohrabrenja, kako se dogodilo da Donald Tramp razreže Srbiji carine od 35 procenata, među najvišim u svetu i najvećim na Zapadnom Balkanu

Izborne manipulacije režima

Tehnike prevare

Ključno je, dakle, pitanje da li su prijavljena prebivališta stvarna ili fiktivna. Ako osoba s dvojnim državljanstvom ima u Srbiji stan u vlastništvu, zakupljuje stan ili s dozvolom živi u nečijem stanu, legitimno je upisana u birački spisak. Ako prijavljuje prebivalište bez osnova i namere da živi u Srbiji – što se, kako je zabeleženo, čini i uz posredovanje stranačkih operativaca, pa i državnih činovnika – na delu je izborni inženjering

Kako protiv režima

O slobodi nemišljenja ili ko šta da radi

Moralno ushićenje je, nakon veličanstvenog i nikad većeg skupa 15. marta, probudilo i političku nadu: zamirisala je pobeda. Postavilo se pitanje takozvane “političke artikulacije” ili, starijim rečnikom rečeno, pitanje “šta da se radi?”. Svi su se, iz različitih razloga, radovali političkoj subjektivizaciji studentskog pokreta i njegovog stupanja na političku scenu. Nije slučajno da je ono probudilo “aveti i simbole prošlosti”, prizvalo dežurne aktere koji su u svakoj čorbi bili kutlača, očistilo zarasle rovove i obnovilo ustaljene “pobedničke” političke prakse

Region

Zahuktavanje puzajuće ustašizacije u Hrvatskoj

I možda je upravo ta “nepodnošljiva lakoća ravnodušnosti” prema zlu ono najgore što se dogodilo hrvatskom društvu, koje je tako izgubilo moralne orijentire i vrijednosne sadržaje, ili barem uvelike postalo deficitarnim tim orijentirima i sadržajima

Lični stav

Gubljenje ljudskih resursa

Važno je da studentski pokret pronađe način da sarađuje sa postojećim demokratskim resursima, bez gubljenja sopstvenog identiteta. Nepristrasnost ne znači neutralnost prema nepravdi. Neopredeljenost ne znači relativizaciju političkih razlika. Autonomija pokreta ne mora da isključi uvažavanje tuđeg rada i iskustva. I najzad – politička borba nije kompromitovana stvar, već neophodan instrument za društvene promene

Unutrašnji glas

Pola veka bez DSCH: genije kojeg nisu uspeli da ućutkaju

Deluje neverovatno da je Šostakovič slomljen i emotivno i zdravstveno, ali da njegovi kreativni kapaciteti i smelost nikada nisu izneverili inicijalni dar. Na prvu Staljinovu zabranu odgovor je Peta simfonija, katarza za bol svih koji su je tada mogli čuti; na prisilno učlanjenje u Partiju Osmi kvartet, koji je nazivao “Rekvijem samome sebi”; na sovjetski antisemitizam simfonija “Babi Jar”; na mesece provedene u bolnicama kvarteti u kojima se oprašta od sveta i pušta da tonovi na kraju stavova “zamru”...

Gaza

Personifikacija okrutnosti i nehumanosti

Plan za Gazu nije po volji ama baš nikom. Ni saveznicima Izraela u svetu, ni vojnim liderima i generalima izraelske vojske, ni javnosti koja hoće da se rat i nezapamćeno stradanje jednog naroda zaustavi. Ne odgovara čak ni ultradesničarima u koalicinoj vladi jer, po njihovom mišljenju, Netanjahu ulaskom u Gazu ne bi išao dovoljno daleko

Likovna umetnost

Ozbiljno zezanje

Joškin Šiljan, Yess, malo sutra; Salon Muzeja grada Beograda (25. jul – 17. avgust 2025)

Bioskop

Bajka, krvava i neumoljiva

Trenutak nestajanja, scenario i režija Zak Kreger, uloge Džulija Garner i Džoš Brolin

Roman

Među čajevima i zverima

Enes Halilović, Bekos, Laguna, Beograd 2025.

Poezija

Mera bola

Biljana Dojčinović, Knedle za supu, Povelja, Kraljevo 2025

In memoriam: Gabrijela Novak (1936–2025)

Neko bdije nad tobom

Bilo je samo pitanje trenutka, svi smo znali: Gabi, udovica Arsena Dedića, nedavno je, iznenada, ostala i bez svog dugo čekanog jedinca, pijaniste Matije. Ugasila se jedna od najboljih pevačica koje smo imali prilike neposredno da slušamo, završio se jedan od najzanimljivijih životopisa u ovdašnjoj popularnoj muzici

Prevođenje i veštačka inteligencija

Nit veštačka, nit inteligencija

Kada bih ga ispravila, samo bi se izvinio zbog greške i odgovorio ponovo, većinom opet pogrešno. Kada bih mu rekla da je to što on radi opasno, pošto ga ja samo testiram i znam odgovore na pitanja koja mu postavljam, to jest da tako doprinosi širenju neznanja u svetu u kom neznanje već prilično vlada, samo bi odgovorio da njegov cilj nije da širi neznanje i da je na raspolaganju kad god želim nešto da ga pitam. Šarmantno, zar ne

Povodom izložbe

Kad je država znala čemu služi umetnost

Priča o učešću naših umetnika na bijenalima u Sao Paulu pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka u Galeriji “Rajko Mamuzić” priča je i o državi koja je umela da izabere umetnost koja će u svetu ostaviti najbolji utisak o njoj i koja je izuzetno cenila kulturu

Alkohol

Piti ili ne piti, pitanje je sad

Druge polovine 19. veka Srbe je zadesila podela na one koji su “protiv” i na one koji su “za” alkohol. Ovi drugi su preporučivali prvima da se lepo u kafani posvađaju kao sav pijani svet i očas posla reše svoje nesporazume, a ne da se povlače po sudu i novinama

Jogurt

Rodna diskriminacija i pravni vakuum

Svi smo jednaki, ali su muškarci jednakiji

Pre četiri godine usvojen je Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Prošle godine on je stupio na snagu. Nekoliko sedmica kasnije, Ustavni sud je obustavio njegovu primenu dok se ne okonča postupak za ocenu ustavnosti, a vezano za član o primeni rodno osetljivog jezika. Do danas ne znamo kakva je sudbina pomenutog Zakona. Ali znamo li zašto nam je on potreban? I šta sve bitno sadrži

Lični stav

Predlog za uređenje biračkog spiska

Ponovna registracija birača i upis u birački spisak jedini je način na koji građani Srbije mogu povratiti poverenje u izborni proces. Takva registracija, uz dodatna dva koraka, može brzo i efikasno biti obavljena u roku ne dužem od tri meseca ukoliko je svim političkim činiocima, uključujući i vlast i opoziciju, ali i Evropsku uniju, cilj smirivanje situacije i stvaranje uslova za minimum regularnosti izbora

Lični stav

Istorijsko mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu: Klimatske promene kao pravno pitanje

Države imaju pravnu obavezu da preduzmu mere za zaštitu životne sredine od klimatskih promena, uključujući smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Sud je naglasio da je dužnost država da deluju savesno i u međusobnoj saradnji, kako bi ispunile obaveze iz međunarodnog prava, posebno iz Pariskog sporazuma, koji predviđa ograničavanje globalnog zagrevanja na najviše 1,5°C u odnosu na predindustrijski nivo