“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
U kojoj meri su istinite informacije da se Vojska Srbije ozbiljno “bilduje” oružjem? Čemu služi jačanje oružanih kapaciteta i, samim tim, kakve se poruke šalju za unutrašnju upotrebu, a kakve su poruke namenjene okruženju? Da li vojna saradnja Zagreba, Tirane i Prištine zaista plaši režim i Vučića ili je sve to predstava koja hrani sujetu jednog čoveka? Zašto se u ovom tenutku preko prorežimskih medija tendenciozno plasira vojna “moć”, kakva je korelacija ovog propagandnog paketa sa izborima, a kakva je u širem kontekstu geopolitičkih prilika? Na ova pitanja odgovaraju Vojkan Kostić, Petar Bošković i Boško Jakšić
Uklapajući se u trend i preuzimajući kormilo pomahnitalog desničarenja, Plenkovićeva je vlada, uz podršku raznih braniteljskih udruga, dijela čelnih ljudi Katoličke crkve u Hrvata, te sveprisutnu korupciju, kriminal, bezakonje i svu silu drugih deformacija, potaknula i eskalaciju nasilja, pri tomu redovito licemjerno optužujući žrtve
Pre dve godine je za reklamiranje gradske uprave iz budžeta dato oko 100 miliona dinara – iznos dovoljan da obezbedi tri godine rada Svratišta. Da stvar bude ciničnija, u pitanju su bili bilbordi što promovišu i Beograd i vlast kao socijalno odgovorne aktere koji stoje uz svoje građane
Svaki populizam vodi u totalitarizam ili jednoumlje, a svaki totalitarizam je populistički. Međutim, populizam postaje impotentan kada se demaskira i demistifikuje, kada se prevara iznese pred svetlost javnosti i predstavi iz različitih perspektiva. Tom demaskiranju i rasvetljavanju najviše doprinose tužilaštvo i profesionalni mediji
Uprkos različitim uverenjima, titule ne znače ništa. Vama treba osoba koja će moći da vas razume i podnese. “Neki veliki drmr” može biti odličan u tome, drugi može koristiti titule samo da bi vam papreno naplatio. Mada mi mnogo verujemo iskustvu, istraživanja pokazuju da mlađi terapeuti pomažu bolje nego stariji, verovatno zbog entuzijazma i supervizija. Odlučujući ne bi trebalo da budu ni utisci koje stičete u medijima, bez obzira na to što bi neko mogao da govori elokventno i ubedljivo
Novi bliskoistočni konflikt proširio se vihornom brzinom, čitav svet se u realnom vremenu menja dramatično i nepredvidljivo, a Bliski istok više neće biti isti
Podršku za ulazak u Drugi svetski rat pružilo je 97 odsto Amerikanaca, za rat protiv Iraka bilo je njih 76 odsto, za intervenciju u Libiji 47 odsto, a američkom učešću u tekućem ratu u Iranu tek 41 odsto
Čuli su se folklorno ojkanje, blejanje ovaca, monaško pojanje, religijske inkantacije, unisono četvoroglasje. Mašine kao da su oživele i počele da plešu. Efekat je bio neobičan jer se na sceni ništa živo ne pomera, a u zvuku se mehanički razvijaju različite strukture
Treća je decenija XXI veka, katastrofalno je stanje (ne samo) za kulturu u Srbiji, ali to je kontekst u kojem uzleću mlade džez snage: nadareni i neretko školovani muzičari koji poznaju tehnologiju, umeju da posluju, ne sapliću se o granice i nametnuta pitanja identiteta
O razlici između benignog identitetskog liderstva, koje neguje demokratiju iznutra i promoviše harmoniju i uključivost spolja, i toksičnog liderstva, koje podrazumeva tiraniju unutar grupe i podsticanje antipatija prema drugim grupama, i o još mnogim detaljima o onima koji su na čelu društva
Zašto nema rešenja za Apoteke “Beograd”? Zašto su zaposleni u ovoj ustanovi na ivici egzistencije? Ko je ko u kolopletu lokalne samouprave, stranačkih direktora, ministarstva i evropskih korporativnih lanaca apoteka i veletrgovina farmaceutskim uslugama? Da li je adekvatno lečenje u privatnim zdravstvenim i apotekarskim ustanovama privilegija imućnih
U političkim sistemima kakav je crnogorski najveći test nije hapšenje jednog čoveka. Najveći test je trenutak kada institucije pokažu da mogu da funkcionišu bez obzira na to čije se prezime nalazi u predmetu. Promena vlasti je politički događaj. Promena sistema je mnogo sporiji proces. Crna Gora se danas nalazi upravo između ta dva trenutka
Tri boje deluju kao delo nekoga ko je čitav život studirao psihologiju. “Plavo” je moguće koristiti u nastavi o tugovanju i oporavku od gubitka, s pokušajem samoubistva, gubitkom granica i njihovim ponovnim uspostavljanjem, bekstvom od ljudi i otkrićem ljubavi, dok je “Belo” odličan prikaz muškog straha od impotencije i svih odbrana od njega, a “Crveno” portret dobrote, solidarnosti i požrtvovanosti
Mosad je godinama snimke sa uličnih kamera u Teheranu prebacivao na servere u Izrael. Kombinacijom tih podataka, uz korišćenje veštačke inteligencije, ova tajna služba je izgradila koherentnu sliku o životu i radu radnika obezbeđenja i funkcionera koje su štitili. Čitav taj operativni rad kulminirao je munjevitom akcijom u subotnje jutro, 28. februara
Za razliku od mirotvorno orijentisanih džefersonijanaca, predsednik SAD Endru Džekson nije prezao od toga da upotrebi vojsku za ono što je doživljavao kao bezbednosne interese nacije, računajući ekspanzionizam
Najteži mi je bez dileme bio intervju sa Džonijem Štulićem. Tu je ona njegova valjda hiljadama puta citirana izjava da smo prethodnih 40 godina slušali zavijanje vukova, a da ćemo zato narednih 40 slušati blejanje ovaca. Bilo je teško ne zato što je on bio neprijatan ili problematičan sagovornik, naprotiv, već zbog toga što se svojski trudio da sve svoje stavove što preciznije objasni. Tako da je umeo i da zakomplikuje odgovore, a ja sam se trudio da što bolje razumem šta želi da kaže
O ovom glumcu u Istoriji srpskog pozorišta Borivoje Stojković je napisao: “Jedan od najobrazovanijih i najaktivnijih glumaca na beogradskoj sceni Vitomir Cile Bogić bio je tumač velikog broja značajnih uloga, naročito u salonskom repertoaru, u vremenu između dva rata”. Bio je glumac i reditelj, obrazovan u francuskoj komediji u Parizu, prvak drame u Narodnom pozorištu u Beogradu, a jedno vreme i direktor Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Isti angažman kasnije je ostvario i u Narodnom pozorištu na Cetinju. Bogićev lik, rad akademskog vajara Miroljuba Stamenkovića, krasi plakete koje dobijaju nagrađeni.
Tradicija obeležavanja Dana radio-drame zamrla je posle 2021. Epidemija korone onemogućila je snimanje u Studiju 8 a samim tim i održavanje manifestacija uživo pa 2020. proslava nije održana, a iduće 2021. pomerena je za maj, kada su se studiji “otvorili” za neposredan rad. Međutim, tek posle epidemije osetile su se prave posledice – budžet Dramskog programa osetno je umanjen, broj mesečnih snimanja prilično proređen, a broj premijera u sezoni emitovanja se sa šezdesetak sveo na samo 25. Našavši se u tako neveseloj situaciji, i uz opadanje broja zaposlenih, tražilo se rešenje... Urednice Vesna Perić, dramaturg i Melina Pota Koljević, rediteljka, okrenule su se uglavnom domaćoj književnosti i pribegle dramatizaciji klasika pisane reči kao što su Veljko Petrović, Ivo Andrić, Branko Ćopić... U repriznom programu se formiraju ciklusi posvećeni glumcima, piscima ili rediteljima koji su ostavili neizbrisiv trag snimajući mnoštvo izvanrednih i nezaboravnih radio-drama.
[caption id="attachment_4982556" align="alignright" width="225"] ZA USPOMENU: Posle snimanja drame "Put jednog tranzistora“[/caption]
Ove godine tako se stiglo i do 50 godina od kada se Dramski program formirao u jedinstvenu radnu jedinicu Radio Beograda. Na inicijativu glavnog urednika Drugog programa Radija Ranka Stojilovića, ovog 24. marta ponovo su se u Kamenoj sali Radio Beograda okupili nekadašnji i sadašnji članovi Dramskog programa, njihovi brojni saradnici, kolege i prijatelji da obeleže značajnu godišnjicu ovog programa, da ožive uspomene na najvažnije trenutke minulih decenija, ali i da predstave nove rezultate, kao i da nagrade umetnički najuspelije saradnike – pre svih glumce i pisce, bez kojih ne bi ni mogli da stvaraju. Poseban trenutak svečanosti pripao je Renati Ulmanski, jednoj od naših najvećih glumica koja je pored brojnih angažmana u pozorištu, na filmu i televiziji uvek nalazila vremena da se posveti i ulogama na radiju. Njoj je zato ove godine dodeljena Plaketa “Vitomir Bogić” za poseban doprinos radiofoniji koji je zaista veliki – ostvarila je više od 120 uloga u radio-dramama glumeći s nesmanjenom energijom i veštinom i u poznim godinama.
Tako se, eto, tradicija nastavlja, umetnost se, uprkos svemu, trudi da opstane i nastavi da živi “iz veka u vek”, bar na talasima Radio Beograda.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Slušajte radio–drame',
pubdate: '2026-03-25 23:38:15',
authors: authors,
sections: "Mozaik",
tags: "Kultura,Radio Beograd,Radio,Radio drame",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Slušajte radio–drame',
'pageContent': 'Godine 2024. u kulturnoj javnosti Beograda, kao i čitave Srbije, obeleženo je 100 godina postojanja Radio Beograda. Čitave godine raznim manifestacijama i programima objedinjenim motom “Iz veka u vek” podsećalo se na delovanje jedne od retkih institucija u Srba koja može da se pohvali tolikom dugovečnošću i značajnim radom na nacionalnom planu. Radio Beograd, naime, emituje program od 1924. kao jedna od najstarijih nacionalnih radio-stanica u Evropi. Zatim su, posledično, usledile i godišnjice posebnih celina i programa koji su se s vremenom formirali u Radio Beogradu: Narodnog orkestra, Dečijeg programa, Simfonijskog orkestra i Hora RTS-a...
Jedan od najstarijih programa Radio Beograda je i Dramski program. Radio-drama, kao temeljni oblik radiofonije, prisutna je u radiodifuznom sistemu Srbije od samog početka, tačnije od 24. marta 1929. godine kada je pred mikrofonom tadašnjeg Akcionarskog društva Radio Beograd u 12 sati i 15 minuta izvedena, za radio izvođenje posebno pisana, dramatizacija narodne pesme Đakon Stefan i dva anđela. Od tada radiodramska ostvarenja imaju stalno mesto u radijskom programu. S pojavom magnetofona u svetu (1948), u Srbiji je već 1949. snimljena prva radio-drama – adaptacija pozorišne predstave Dundo Maroje Marina Držića u režiji Mire Trailović. Do tada je dramski program izvođen uživo pred mikrofonima u studiju.
U minulih sedamdesetak godina u Radio Beogradu je snimljeno i arhivirano više od 7500 radiofonijskih ostvarenja, uključujući radio-drame kojih je najviše, drame za decu, emisije poetskog sadržaja, dokumentarno-dramski program i apstraktne zvučne oblike, čime je stvaralaštvo zvukom i u zvuku postalo neraskidiv deo kulturnog nasleđa srpskog naroda, riznica koju su bogatile generacije pisaca (Borislav Pekić, Jovan Hristić, Danilo Kiš, Aleksandar Obrenović, Đorđe Lebović, Živojin Pavlović), glumaca (Miloš Žutić, Ljuba Tadić, Branko Pleša, Marija Crnobori, Olivera i Rade Marković, Ksenija Jovanović) i reditelja (Darko Tatić, Boda Marković, Olga Brajović, Nada Bjelogrlić, Miroslav Belović, Lola Đukić, Vasilije Jovanović...). Radio-režija je postala obavezni predmet na katedri za režiju Fakulteta dramskih umetnosti, a angažovanje na snimanju radio-drama više zadovoljstvo nego obaveza gotovo svih aktivnih glumaca beogradskih pozorišta.
Dramski program, kao organizaciona i produkciona celina u Radio Beogradu, osnovan je 1976. godine kada su se objedinile dotadašnje dramske redakcije Prvog i Trećeg programa, a u sastav nove redakcije ušle su i radio-drame za decu i radio-komedija. Za snimanje dramskih sadržaja određen je Studio 10, predivan prostor u Makedonskoj ulici sa predratnom istorijom i šmekom starog Beograda. Od tada je Dramski program jedan od najznačajnijih predstavnika srpske kulture u svetu sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, dobitnik najznačajnijih međunarodnih priznanja (9 nagrada na festivalu Prix Italia, 11 nagrada na festivalu Premios Ondas, nagrađivani autori na Prix Monte Carlo, Prix Japan, Urtna price, Prix Muflon, radijski festival u Iranu...).
Ipak, početkom dvehiljaditih status Dramskog programa Radija se menja – program gubi samostalnost i postaje redakcija u okviru Drugog programa. Po svojoj suštini i orijentaciji na kulturu i umetnost on tu i pripada, jedino zbunjuje činjenica što se dela nastala u redakciji i studiju Dramskog programa i dalje emituju i na Prvom i na Trećem programu.
U redakciji se rodila ideja da se nekako skrene pažnja na njen rad i obeleži “praznik” radio-drame. Na inicijativu reditelja Miroslava Jokića, potonjeg urednika Dramskog programa, 2002. godine proglašava se Dan radio-drame i započinje lepa tradicija dodele priznanja saradnicima čiji je rad posebno obeležio prethodnu sezonu. Za Dan radio-drame izabran je 24. mart, datum koji čuva uspomenu na prvo izvođenje drame Đakon Stefan i dva anđela pred mikrofonom 1929. godine. Ustanovljena je i nagrada Dramskog programa “Vitomir Bogić” koja se toga dana dodeljuje za razne oblasti radiofonskog stvaralaštva. Na taj način nagrada se vezuje za ime glumca čiji se glas, uz prvu spikerku Radio Beograda Jelenu Bilbiju, čuo prvog dana eksperimentalnog emitovanja programa stanice “Beograd-Rakovica” 1. oktobra 1924. godine. Prvak drame Narodnog pozorišta Vitomir Bogić je tada tumačio Sirana de Beržeraka Edmona Rostana i odrecitovao njegov monolog Tirada o poljupcu. Za Bogićem je sledila plejada velikih umetnika srpskog glumišta, koji su svojim talentima i umećem širili domete osme umetnosti.
O ovom glumcu u Istoriji srpskog pozorišta Borivoje Stojković je napisao: “Jedan od najobrazovanijih i najaktivnijih glumaca na beogradskoj sceni Vitomir Cile Bogić bio je tumač velikog broja značajnih uloga, naročito u salonskom repertoaru, u vremenu između dva rata”. Bio je glumac i reditelj, obrazovan u francuskoj komediji u Parizu, prvak drame u Narodnom pozorištu u Beogradu, a jedno vreme i direktor Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Isti angažman kasnije je ostvario i u Narodnom pozorištu na Cetinju. Bogićev lik, rad akademskog vajara Miroljuba Stamenkovića, krasi plakete koje dobijaju nagrađeni.
Tradicija obeležavanja Dana radio-drame zamrla je posle 2021. Epidemija korone onemogućila je snimanje u Studiju 8 a samim tim i održavanje manifestacija uživo pa 2020. proslava nije održana, a iduće 2021. pomerena je za maj, kada su se studiji “otvorili” za neposredan rad. Međutim, tek posle epidemije osetile su se prave posledice – budžet Dramskog programa osetno je umanjen, broj mesečnih snimanja prilično proređen, a broj premijera u sezoni emitovanja se sa šezdesetak sveo na samo 25. Našavši se u tako neveseloj situaciji, i uz opadanje broja zaposlenih, tražilo se rešenje... Urednice Vesna Perić, dramaturg i Melina Pota Koljević, rediteljka, okrenule su se uglavnom domaćoj književnosti i pribegle dramatizaciji klasika pisane reči kao što su Veljko Petrović, Ivo Andrić, Branko Ćopić... U repriznom programu se formiraju ciklusi posvećeni glumcima, piscima ili rediteljima koji su ostavili neizbrisiv trag snimajući mnoštvo izvanrednih i nezaboravnih radio-drama.
[caption id="attachment_4982556" align="alignright" width="225"] ZA USPOMENU: Posle snimanja drame "Put jednog tranzistora“[/caption]
Ove godine tako se stiglo i do 50 godina od kada se Dramski program formirao u jedinstvenu radnu jedinicu Radio Beograda. Na inicijativu glavnog urednika Drugog programa Radija Ranka Stojilovića, ovog 24. marta ponovo su se u Kamenoj sali Radio Beograda okupili nekadašnji i sadašnji članovi Dramskog programa, njihovi brojni saradnici, kolege i prijatelji da obeleže značajnu godišnjicu ovog programa, da ožive uspomene na najvažnije trenutke minulih decenija, ali i da predstave nove rezultate, kao i da nagrade umetnički najuspelije saradnike – pre svih glumce i pisce, bez kojih ne bi ni mogli da stvaraju. Poseban trenutak svečanosti pripao je Renati Ulmanski, jednoj od naših najvećih glumica koja je pored brojnih angažmana u pozorištu, na filmu i televiziji uvek nalazila vremena da se posveti i ulogama na radiju. Njoj je zato ove godine dodeljena Plaketa “Vitomir Bogić” za poseban doprinos radiofoniji koji je zaista veliki – ostvarila je više od 120 uloga u radio-dramama glumeći s nesmanjenom energijom i veštinom i u poznim godinama.
Tako se, eto, tradicija nastavlja, umetnost se, uprkos svemu, trudi da opstane i nastavi da živi “iz veka u vek”, bar na talasima Radio Beograda.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-03-25 23:38:15',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
