Jedne večeri su nemački avioni sravnili ulice Bredforda, ali je, začudo, kuća porodice Hokni ostala netaknuta. Pod stepenicama se skrivao i dečačić po imenu Dejvid, koji se naredne osamdeset četiri godine prema životu odnosio sa dubokom i neodoljivom radošću. U međuvremenu je postao karijatida umetnosti dvadesetog veka i verovatno poslednji vizuelni umetnik čiji će odlazak biti zabeležen širom sveta
Mišljenje nije samo kognitivna operacija. Ono zahteva ritam. Zahteva pauzu, odlaganje, unutrašnji razgovor. Zahteva noć, u doslovnom i metaforičkom smislu. Zahteva pravo da se afekt ne pretvori odmah u reakciju. Jer tamo gde nema vremena između povrede i odgovora, povreda lako postaje osveta. Tamo gde nema vremena između straha i suda, strah lako postaje mržnja. Tamo gde nema vremena između informacije i razumevanja, informacija lako postaje oružje
Godine 2006. izvedeno je 69 pozorišnih premijera i 2889 predstava, 473 koncerta, 366 izložbi, 1195 programa u kulturno obrazovnim ustanovama, 1600 programa amaterskog stvaralaštva... održano je 12.290 programa koje je videlo preko 4 miliona gledalaca. A danas?
Sećanje na zemlju fiće, kiki bombona, borosana, Hajdučke česme, Mate Parlova, Silvane Armenulić, ali i Golog otoka i još 300 pojmova koji su obeležili Drugu Jugoslaviju u knjizi Časna pionirska
Predsednik Srbije očigledno veoma teško podnosi napredak Crne Gore na putu ka punopravnom članstvu u EU, čak i više nego nazadovanje Srbije u EU integracijama. Zato se svim silama trudi da, pre svega pred domaćom javnošću, prikrije tu poraznu činjenicu. Ne bira sredstva, pri tome rizikujući i ozbiljnu blamažu pred evropskom javnošću potezima poput čarter leta u Tivat, koji očigledno nije bio ni spontan ni neočekivan
Sastanak u Tivtu bio je osmi ovakav Samit EU i Zapadnog Balkana otkako je doneta odluka da se održava jednom godišnje. Ako se uporedi šta se dosad čulo i kakve su poruke upućene Srbiji samo u poslednjih osam godina, videće se da je danas u Srbiji najteže biti proevropski nastrojen građanin ili političar. Prosto je postalo preteško objasniti čime su tačno evropski zvaničnici bili zadovoljni početkom juna 2026.
Mi se ne takmičimo kada je to nužno, već smo zbog te potrebe svoje društvene živote doveli do apsurda. Hijerarhije, činovi, zvanja, titule, raskoš – sve služi samo tome da neko pokaže da je uspešniji i moćniji, da je pobedio, da bi ostali trebalo da mu se dive, da ga se boje i da mu zavide. Psihologija je davno pokazala da je najbolje kompetitivnost pretvoriti u takmičenje sa samim sobom. Ali šta to zapravo znači
Svakog popodneva na ulicama Tirane demonstranti skandiraju i protiv Ramine vlade i protiv lidera opozicije Saljija Beriše. Po albanskim standardima ovi protesti su neobični. Ne vode ih političke stranke i ne postoji jedinstven zahtev, već su postali platforma za širok spektar žalbi. Konačno, mnogi ih vide kao priliku da kažu “dosta” vladi koju doživljavaju kao sve arogantniju
Nisam ni lijevo ni desno, nego iznad, pa makar ko neki majmun na drvetu, a odatle dobro vidim kako živimo u stanju loše beskonačnosti, u sakatom društvu bez empatije, ljudi su ispunjeni unutarnjom prazninom, truli od politike, u očima im se vidi svaka nepročitana knjiga
Moja generacija nosi pretežak roditeljski teret. Svi hoćemo da se prema deci ponesemo najbolje, često preterujemo, iscrpljujemo se... Šarlenini saveti – koji se otprilike svode na ovo: pusti ga da sam radi domaće zadatke, pusti ga nakratko da gleda seriju – uspevaju da olabave atmosferu upravo time što su neumesni
Uticaj Rusije na politiku Srbije od Karađorđa do sad, ili: kako smo ginuli da bi Rusija ostvarila svoju interesnu zonu u Evropi i kako smo sami sebi minirali put ka Evropi
Od 2001. do 2007. na Beogradskoj tvrđavi obnovljeno je oko 40 objekata i delova utvrđenja, što je oko 30 000m2 bedema, zidova kapija, mostova... Sad je drveni most ispred Kralj kapije zabetoniran, a deluje da su “Beli orlovi” glavno znamenje ovog kulturnog dobra od izuzetnog značaja
Kafana „Čeh“ u Berlinu nije samo mesto za piće, već prostor u kojem se lične biografije, istorijske traume i svakodnevni život mešaju u neprekidni tok priča i ćutanja
“Kroz aktivnu diplomatiju, otvoren dijalog i odgovornu politiku, nastavljamo da gradimo mostove saradnje i unapređujemo položaj naše zemlje na međunarodnoj sceni”, poručuje Đurić samozadovoljno iz Ministarstva inostranih poslova. O kojim uspesima je reč? Blokada evropskog puta? Rusija koja namerno pritiska Srbiju oko Nisa? Ulizivanje Trampu bez rezultata? Kalkulisana podrška kineskog lidera sa tajanstvenim osmehom Mona Lize? Svađe u regionu?
Ako ste mala zemlja i ako se sad najednom, posle Rusa, režim dvoumi oko dogovora sa Francuzima i najavljuje ponude od Kineza, nije zgoreg pogledati šta se sve krije u kineskom nuklearnom programu
U Šapcu će, kaže predsednik Srbije, 250 ljudi raditi u proizvodnji robota. Ako ne u Šapcu, onda u Beogradu, jer tu već postoji idealno mesto za novu proizvodnju: plac između fabrike čipova “Mubadala” i fabrike letećih automobila “Željko Mitrović” još uvek je prazan
Ako kažemo da su takvi akcidenti mogući, zašto nismo spremni da na njih reagujemo adekvatno? Zbog čega već prvog dana kada se to dogodilo nismo imali 100 spremnih cisterni, različite zalihe u bolnicama i vrtićima
“Ovaj režim se ruši. I to ne zbog toga što se ruše institucije – režim se na institucije nije nikad ni oslanjao. Već zato što proces kanceroznog kadrovskog osvajanja razgrađuje i institucije i sam režim. U slučaju institucija on stvarno liči na širenje tumora. U slučaju režima više liči na osinjak u kojem se otrovne i nervozne ose sve više otimaju Vučićevoj kontroli. Kad zrelo razmislite, šokantno je koliko malo toga Vučić zaista uspeva da sprovede onako kako želi. I sve manje”
U Srbiji postoji vrlo jako uverenje da je sve uzaludno, da, šta god probali, ne može biti bolje. Meni je, ipak, dok sam zavideo svima koji su 23. maja bili prisutni na Slaviji, delovalo da ova istrajnost spontanih protesta mora biti zasnovana na nekoj nepobedivoj nadi – u ljudima dovoljno mladim da ih razočaranja nisu slomila i čiji je entuzijazam izliva svuda unaokolo. Samo da se ne zaboravi da je ona tek neophodan uvod
“Moramo odbiti izraelski narativ. Okupacija je nezakonita – to je činjenica priznata širom sveta, uključujući najviši pravni autoritet na svetu, Međunarodni sud pravde”
Moja baka i moj deda spasili su Pavelića nakon rata, u jednom malom austrijskom mestu sakrili su ga od Rusa i onda im se on revanširao u Argentini, kada su došli 1949. Tako da je moj otac odrastao gledajuću i slušajući tog čoveka, jer je on često dolazio u dedinu kuću
Osobenost Momka u kutiji, u odnosu na serijal koji nastavlja (iako se svaki naslov bez problema može čitati pojedinačno), jeste usredsređen i složen zaplet. Radnja se paralelno odvija u dva vremenska toka: krajem devedesetih, kada zlatna četvorka Šeste beogradske gimnazije, u kući u Ulici Milana Rakića, tada sveže okrečenoj i punoj života, priređuje žurke koje izluđuju mirni komšiluk. Oni se zaljubljuju, sukobljavaju, stradaju, vezuju i rastaju, nošeni životvornom impulsivnošću mladosti. Pronalazak mumificirane žrtve u našem vremenu ponovo okuplja nekadašnje prijatelje: Draška Bastajića, “pregaženog životom”, koji čezne da se iz Lozane vrati u Beograd, i njegovu “vernu ženu” Gitu, opsesivno zaokupljenu mužem i željom da se vrate u Švajcarsku. Tu je i drugi par iz mladalačkih dana, strip-crtačica Zvezdana Vranješ, trajno “željna ljubavi”, i “zlatni dečko” Zlatan Maksić, prisutan samo virtuelno, preko zavodljivih slika iz Kalifornije. Zvezdana i Zlatan dopisuju se onlajn, pothranjujući Zvezdaninu težnju za obnavljanjem nekadašnje veze. Ta zlatna četvorka i umirući, dementni vlasnik kuće Dušan Bastajić, Draškov otac, koji u poslednjim danima uporno priziva svoju lepu i nevernu suprugu Aniku, ključ su za utvrđivanje identiteta žrtve i razrešenje starog zločina. Slučaj rešavaju inspektor Nikola Liman i njegova stalna ekipa. Ovaj drugi plan razvijen je u dovoljnoj meri da Bajićevom pripovedanju prida punoću i životnost i probudi čitaočevo interesovanje i empatiju, ali ipak ne u tolikoj meri da bi skrenuli pažnju s osnovnog toka. Vremenska distanca, laži, obmane, zablude, dupla dna, maske i lažni identiteti, ali i okolnosti u kojima se istraga vodi višestruko otežavaju posao istražitelja.
Bajić ima dragocen talenat da efektno, u nekoliko poteza, bez psihologiziranja neprimerenog žanru, ocrta intrigantne likove, i to ne samo noseće već i sporedne. Tako se, recimo, grade likovi Dušanovih negovateljica, ili lik dvadesetogodišnjeg riđokosog momka, najmlađeg člana građevinske ekipe, koga pokreće strast prema stripu. To posebno važi za likove inspektora Limana i njegove ekipe, koji nisu idealizovani, ali jesu ocrtani s osobenom toplinom. Posebno se izdvaja lik inspektora koji nije genijalan detektiv, ali ima posebno čulo za istinu, koje mu ne dopušta da prihvati zgodno oblikovanu laž čak i kada ona sve pokriva i svima odgovara. Iako ga načelnik Dražić, pritisnut političkim manipulacijama ministarstva, podstiče da što pre okonča slučaj momka u kutiji, Liman ne odustaje do konačnog razrešenja koje je, istovremeno, i neočekivano i dobro zasnovano. Na taj način Bajić ispunjava najteži zadatak koji se postavlja pred pisca krimi romana: da okonča priču tako da rasplet ne bude ni nategnut ni trivijalan.
Celinu romana, koji je tipični noar s jasnom referencijalnošću na čitaočevu stvarnost i iskustvo, prožima svest junaka o vlastitoj prolaznosti i žal za mladošću, koji se preoblikuje u čežnju za trajnom “pravom ljubavlju”. Ta ljubav svima izmiče ili, kada se čini da je nadohvat ruke, ona biva lako ugrožena i ostaje suštinski prolazna. U serijalu o inspektoru Limanu, u drugom planu, ali vrlo intrigantno, odvija se i njegov ljubavni život. Liman može da odoli mitu i političkim pritiscima, ali je veoma slab na svako žensko zavođenje, čak i kada voli ženu sa kojom je. Svaki novi susret sa Zvezdanom (Nikolina ljubav iz mladosti) preti da pokoleba njegovu krhku vernost devojci Inge. Ima fine duhovitosti u Bajićevom slikanju kolebljivosti i neotpornosti na iskušenje njegovog “nepokolebljivog inspektora”. Uz to, Nikolin lik u Momku u kutiji dodatno je produbljen svešću o neumitnoj starosti i osipanju životne snage. “Zahvaćen zlatom venjenja” (Jesenjin) i lišen stereotipnog osvajačkog mačizma, on je dodatno privlačan ljubiteljima Bajićeve proze, pogotovo zbog scene u kojoj Nikola Liman i Selma Šola, zajedno sa studentima, ispred Pravnog fakulteta odaju poštu nastradalima pod nadstrešnicom u Novom Sadu.
Smešten u prepoznatljive beogradske prostore i vreme koje dele pisac i čitaoci (bar ona starija grupa koja pamti devedesete), novi roman Đorđa Bajića predstavlja dobro i pitko zabavno štivo koje, istovremeno, pronicljivo sagledava vreme i prostor u kojima živimo. Možda je upravo krimi roman najprimerenije ogledalo naše kriminalizovane stvarnosti, a Momak u kutiji potvrđuje da je Đorđe Bajić autentičan i uspešan autor “našeg krimića”.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Dobro ocrtani likovi',
pubdate: '2026-06-17 23:31:31',
authors: authors,
sections: "Kultura",
tags: "Đorđe Bajić,Momak u kutiji,Roman",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Dobro ocrtani likovi',
'pageContent': 'Novi roman Đorđa BajićaMomak u kutiji počinje Rakićevim stihovima. Povod za ovaj melanholični moto, neobičan za krimi roman, mogao bi da bude dvostruk. Bitan deo radnje romana, u sadašnjosti i prošlosti, dešava se u Ulici Milana Rakića, u napuštenoj kući koja dotrajava zaklonjena iždžikljalim žbunjem i čeka da, poput mnogih beogradskih građevina, bude srušena i zamenjena profitabilnom novogradnjom. Kutija iz naslova pojavljuje se u početnom stihu mota: “Jest duša je moja ko kutije stare”. Duša Bajićeve kuće u Rakićevoj nepovratno je oskrnavljena okrutnim ubistvom mladog muškarca čije telo, u podrumu kuće, više od četvrt veka čeka da bude “izbavljeno iz kutije” – zamrzivača sandučara u kojem je bio živ zatočen pod teretom cigala naslaganih na poklopcu. Čitaoci prethodnih Bajićevih romana o inspektoru Limanu mogu naslov Momak u kutiji da tumače na još jedan način. Mrtvoj “Barbiki”, koju u romanu Smrt u ružičastom pronalaze u uvećanoj verziji Barbi-vile, pridružuju se u novom Bajićevom romanu i tragični “Ken” i njegova sablasna kutija.
[caption id="attachment_5000699" align="alignright" width="280"] ...[/caption]
Osobenost Momka u kutiji, u odnosu na serijal koji nastavlja (iako se svaki naslov bez problema može čitati pojedinačno), jeste usredsređen i složen zaplet. Radnja se paralelno odvija u dva vremenska toka: krajem devedesetih, kada zlatna četvorka Šeste beogradske gimnazije, u kući u Ulici Milana Rakića, tada sveže okrečenoj i punoj života, priređuje žurke koje izluđuju mirni komšiluk. Oni se zaljubljuju, sukobljavaju, stradaju, vezuju i rastaju, nošeni životvornom impulsivnošću mladosti. Pronalazak mumificirane žrtve u našem vremenu ponovo okuplja nekadašnje prijatelje: Draška Bastajića, “pregaženog životom”, koji čezne da se iz Lozane vrati u Beograd, i njegovu “vernu ženu” Gitu, opsesivno zaokupljenu mužem i željom da se vrate u Švajcarsku. Tu je i drugi par iz mladalačkih dana, strip-crtačica Zvezdana Vranješ, trajno “željna ljubavi”, i “zlatni dečko” Zlatan Maksić, prisutan samo virtuelno, preko zavodljivih slika iz Kalifornije. Zvezdana i Zlatan dopisuju se onlajn, pothranjujući Zvezdaninu težnju za obnavljanjem nekadašnje veze. Ta zlatna četvorka i umirući, dementni vlasnik kuće Dušan Bastajić, Draškov otac, koji u poslednjim danima uporno priziva svoju lepu i nevernu suprugu Aniku, ključ su za utvrđivanje identiteta žrtve i razrešenje starog zločina. Slučaj rešavaju inspektor Nikola Liman i njegova stalna ekipa. Ovaj drugi plan razvijen je u dovoljnoj meri da Bajićevom pripovedanju prida punoću i životnost i probudi čitaočevo interesovanje i empatiju, ali ipak ne u tolikoj meri da bi skrenuli pažnju s osnovnog toka. Vremenska distanca, laži, obmane, zablude, dupla dna, maske i lažni identiteti, ali i okolnosti u kojima se istraga vodi višestruko otežavaju posao istražitelja.
Bajić ima dragocen talenat da efektno, u nekoliko poteza, bez psihologiziranja neprimerenog žanru, ocrta intrigantne likove, i to ne samo noseće već i sporedne. Tako se, recimo, grade likovi Dušanovih negovateljica, ili lik dvadesetogodišnjeg riđokosog momka, najmlađeg člana građevinske ekipe, koga pokreće strast prema stripu. To posebno važi za likove inspektora Limana i njegove ekipe, koji nisu idealizovani, ali jesu ocrtani s osobenom toplinom. Posebno se izdvaja lik inspektora koji nije genijalan detektiv, ali ima posebno čulo za istinu, koje mu ne dopušta da prihvati zgodno oblikovanu laž čak i kada ona sve pokriva i svima odgovara. Iako ga načelnik Dražić, pritisnut političkim manipulacijama ministarstva, podstiče da što pre okonča slučaj momka u kutiji, Liman ne odustaje do konačnog razrešenja koje je, istovremeno, i neočekivano i dobro zasnovano. Na taj način Bajić ispunjava najteži zadatak koji se postavlja pred pisca krimi romana: da okonča priču tako da rasplet ne bude ni nategnut ni trivijalan.
Celinu romana, koji je tipični noar s jasnom referencijalnošću na čitaočevu stvarnost i iskustvo, prožima svest junaka o vlastitoj prolaznosti i žal za mladošću, koji se preoblikuje u čežnju za trajnom “pravom ljubavlju”. Ta ljubav svima izmiče ili, kada se čini da je nadohvat ruke, ona biva lako ugrožena i ostaje suštinski prolazna. U serijalu o inspektoru Limanu, u drugom planu, ali vrlo intrigantno, odvija se i njegov ljubavni život. Liman može da odoli mitu i političkim pritiscima, ali je veoma slab na svako žensko zavođenje, čak i kada voli ženu sa kojom je. Svaki novi susret sa Zvezdanom (Nikolina ljubav iz mladosti) preti da pokoleba njegovu krhku vernost devojci Inge. Ima fine duhovitosti u Bajićevom slikanju kolebljivosti i neotpornosti na iskušenje njegovog “nepokolebljivog inspektora”. Uz to, Nikolin lik u Momku u kutiji dodatno je produbljen svešću o neumitnoj starosti i osipanju životne snage. “Zahvaćen zlatom venjenja” (Jesenjin) i lišen stereotipnog osvajačkog mačizma, on je dodatno privlačan ljubiteljima Bajićeve proze, pogotovo zbog scene u kojoj Nikola Liman i Selma Šola, zajedno sa studentima, ispred Pravnog fakulteta odaju poštu nastradalima pod nadstrešnicom u Novom Sadu.
Smešten u prepoznatljive beogradske prostore i vreme koje dele pisac i čitaoci (bar ona starija grupa koja pamti devedesete), novi roman Đorđa Bajića predstavlja dobro i pitko zabavno štivo koje, istovremeno, pronicljivo sagledava vreme i prostor u kojima živimo. Možda je upravo krimi roman najprimerenije ogledalo naše kriminalizovane stvarnosti, a Momak u kutiji potvrđuje da je Đorđe Bajić autentičan i uspešan autor “našeg krimića”.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-06-17 23:31:31',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
