Film Susedna soba predstavlja novu fazu u karijeri sedamdesetpetogodišnjeg autora: u pitanju je njegov prvi dugometražni igrani film na engleskom jeziku i prvi film sa (uglavnom) nešpanskom glumačkom podelom
V13. Hronika suđenja teroristima, Emanuel Karer (Akademska knjiga, 2024)
U Narodnom muzeju Srbije otvorena je retrospektivna izložba vajara Jovana Kratohvila, čije inovacije u umetnosti njegovi savremenici nisu umeli da vrednuju. Izložba je priređena povodom stote godišnjice umetnikovog rođenja, jedina dosad. Njena autorka je Lidija Ham Milovanović, muzejska savetnica
Oksfordova reč godine izraz je onoga što svi već dugo znamo i osećamo, ali ne umemo da se odupremo
Svako od nas živ je samo zato što je prema njemu neko bio izuzetno dobar. Ali, nije stvar samo u zahvalnosti i uzvraćanju. Svi smo mi ovde ne samo zahvaljujući drugima, već i za druge; srž ljudskog bića jeste uzajamnost, razmena i dobrota; svet je već ionako tvrd, ako nam i srca budu otvrdla, postaće nepodnošljiv. Bez stalne uzajamne razmene dobrote, ne može biti ničega ni u spoljnom svetu, ni u nama
Izvesno je da država jamči pravo na rad, ali ni ona ne može izaći iz postojećih okvira ekonomskih mogućnosti. Dakle, pravo na rad ni u Republici Srbiji ne isključuje mogućnost privremenih nezaposlenosti koje mogu proizlaziti iz prirodnog dejstva ekonomskih zakona u privrednom sistemu. Ali pravo na rad pretpostavlja materijalno obezbeđenje lica koja su privremeno izvan radnog odnosa
Čuveni američki diplomata i tvorac strategije obuzdavanja SSSR upozoravao je američke političke kreatore na da će širenje NATO na istok imati vrlo negativne posledice po američko-ruske odnose, nazvavši to “strateškom pogreškom epskih razmera”
Ovaj film nosi potencijal da pokrene prekopotrebni preporod u srpskom filmu naših dana, u smislu da se autori drznu da upornije sanjaju i da izmaštavaju svetove, pa bili oni upadljivo daleko od tipskog i oprobanog
Čarli Čaplin – Svetla velegrada
režija Amalija Benet i Nikita Milivojević
Beogradsko dramsko pozorište
Ovo je godina Đakoma Pučinija i njegovih opera, jer vek je prošao od kako je umro komponujući Tosku. Od dvanaest opera koliko ih je napisao, sedam je nazvao po svojim junakinjama. Kritičari ih nazivaju – Pučinijeve heroine
Među najuočljivijim promenama kod stanovništva na okupiranim evropskim teritorijama tokom Drugog svetskog rata bio je uticaj koji je okupacija imala na rodne i generacijske odnose i strukturu društva. Bio je to svet bez odraslih muškaraca, čije su uloge preuzimale žene
“Mi radimo za kameru, za njeno oko, i sve su to nule i jedinice mašinskog jezika. Kako smo to ostvarili, e, to je magija! Baron Vladimir Harkonen je u letećoj fotelji, ona je stvarna. Ili mislite da je animirana?”
Izvesno je da će “(anti)bajka o studentskom domu u Nišu” ući u 16. godinu iako su pojedini javni funkcioneri, poput aktuelne predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić i direktora Studentskog centra Radeta Rajković, obećavali i najavljivali ovu izgradnju mnogo ranije. Od mnogobrojnih, najsvežije je Rajkovićevo obećanje da će dom biti useljiv do jula ove godine, dok je realna situacija takva da još uvek nije poznato ni ko će biti izvođač radova. Kako se došlo do toga
Hrabrost je osećanje duboke utemeljenosti u sebi, u sopstvenim vrednostima i odlukama, da čovek prestane unutar sebe da oseća strahove, sumnje i oklevanje. Ta usredsređenost je tako duboka da nam ne pada na pamet da je se odreknemo, ni pod unutrašnjim ni pod spojnim pritiscima. Mada posmatrač može osećati divljenje, inspiraciju ili zavist, za aktera čin hrabrosti ne nosi nikakvo posebno osećanje, on jednostavno proističe iz sklada sa sopstvenim vrednostima
U Srbiji ne postoji zvanična statistika femicida uprkos brojnim zalaganjima i inicijativama ženskih nevladinih organizacija, a podaci o broju ubijenih žena i dalje se prikupljaju iz medija. Dostupna istraživanja pokazuju da u Srbiji, u proseku na svake dve nedelje, jednu ženu ubije intimni partner ili član porodice, najčešće u njenom domu
Ne samo u SAD nego i u čitavom svetu, s nezapamćenom pažnjom iščekivao ishod izbora u ovoj i dalje najmoćnijoj zemlji sveta. U ovom momentu je još rano s velikim pouzdanjem u predviđanju odgovoriti na najmanje četiri pitanja: prvo, šta zaista hoće 47. predsednik SAD, pa potom, šta on stvarno može da učini, zatim, šta sme, i najposle, šta Donald Tramp nikako ne bi smeo da uradi
Sijeva Kina i Trampova Amerika imaju isti slogan: Učiniti Kinu ponovo velikom, odnosno Učiniti Ameriku ponovo velikom. Vašington, kao i Peking, želi kontrolu nad Evroazijom
“Eksperimentalni teatar je u jednom dijelu mog odrastanja u kazalištu imao negativnu konotaciju, a tek kasnije pozitivnu. Ljudi nekad misle da eksperimentalno mora biti šokantno, a to često nije to. Danas, ako glumac dođe na scenu i ispriča jednu priču, to možemo shvatiti kao eksperimentalni teatar u ovom gomilanju mikrofona, tehnologije, svjetla... Da samo dođe jedan čovjek i ispriča priču, eto, to bi za mene danas bio eksperimentalni teatar”
Na početku sezone Atelje 212 je imao dve premijere na Sceni “Mira Trailović”, koje govore o važnim fenomenima savremenog društva kod nas, ali i u svetu
Mjuzikl, kao uvek u izvesnoj meri isforsirana i teatrolika forma, zahteva popriličnu suspenziju neverice i krajnju benevolentnost gledalaca, što zahteva da se zaplet bavi tipskim, oprobanim, opštemestaškim i svedenijim temama, a Odijaru ovde polazi za rukom da stvori zamah operetskog raspona, gde je sve nekako veće od života, a s druge strane, i silno i temeljno prožeto životom i zbiljom
Među najuočljivijim promenama kod stanovništva na okupiranim evropskim teritorijama tokom Drugog svetskog rata bio je uticaj koji je okupacija imala na rodne i generacijske odnose i strukturu društva. Bio je to svet bez odraslih muškaraca, čije su uloge preuzimale žene
Privatni univerziteti, domaći i strani, dobiće pravo na finansiranje iz budžeta, a status budžetskog studenta verovatno će se deliti više po naklonosti i lojalnosti nego po zasluzi. Ne delim mišljenje ministarke prosvete da mladi ljudi odlaze iz ove zemlje zato što u njoj nema dobrih univerziteta. Oni odlaze iz ove zemlje zato što u njoj više nema nade. A bez kvalitetnog obrazovanja, nema ni budućnosti
Izgleda da se neka deca rađaju osetljivija od druge (mada ne nužno istovremeno i inteligentnija ili talentovanija). Svet koji ih okružuje ostavlja u njima dublji trag, njihovi su utisci intenzivniji, suze im lako izmamljuju i lepota i bol, svejedno da li sopstvena ili tuđa, snovi su im burni, strahovi i privrženosti jednako jaki. Gde većina ostaje ravnodušna, njihovi, metaforički govoreći, nervni završeci nisu pokriveni dovoljno debelom kožom, pa ne samo da su im čulna iskustva izoštrena, već je veza između njih i osećanja izrazito bliska: hladnoća i strah deluju nerazlučivo, kao i toplota i ponos ili zaljubljenost i ukus soli na jeziku
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
