Pravna država sa strogom vladavinom institucija učinila je da Rimska država traje hiljadu godina. Bavljenje bilo kojom političkom funkcijom bilo je besplatno, a poverenje između građana i institucija bilo je potpuno
Kad kažemo “rogonjstvo”, većina pomisli na sramotu, smeh, parodiju. Ali istorija ovog fenomena je neujednačena i često neočekivana. Dobrodošli u jednu od najvećih tajni moderne seksualnosti
Đacima će biti zabranjeno i da pozajmljuju telefone, a kazne će plaćati i roditelji i škole. Za one koji se direktno staraju o detetu predviđena je kazna od 100.000 dinara, dok će obrazovna ustanova plaćati i do milion dinara ukoliko prekrši zakon
Studentski protesti će se ispostaviti kao jedan odlučujući sloj materijala ugrađenog u veličanstvenu tvorevinu budućeg demokratskog oslobađanja. Nezavisno od toga kad će se ono dogoditi i ko će od nas biti u prilici da ga doživi
Kad seansa otpočne, ona vama može delovati poput razgovora, mada vam je očigledno da vi govorite više nego terapeut. Za to vreme, međutim, dobar psihoterapeut sluša tako i toliko da je jedino poređenje koje meni pada na pamet crno-beli snimak Mravinskog kako proba Nezavršenu i reaguje na finese koje ja nikad neću uspeti da razaznam. Baš me briga i ako svako daje bolje savete, terapeut je olimpijski pobednik u prepoznavanju toga da vam glas drhti zato što skrivate suze, da su vam pauze duže nego inače i oklevate s nekim temama, da se često vraćate na neka iskustva dok druga nikad ne pominjete...
“Moramo da dejstvujemo brzo i punom silom da okupiramo teritoriju, odatle sve proteramo, sve uništimo i pretvorimo je u mrtvu zonu”, kaže penzionisani izraelski general Uzi Dajan. Zašto se veći broj Izraelaca tome ne suprotstavi? Zašto ista ta većina poziva Irance da u ime slobode i progresa izađu na ulice i sruše teokratsku vlast, a nemo posmatra kako Izrael gubi atribut “jedine demokratije Bliskog istoka”
Nevesta!, režija Megi Džilenhol, igraju Džesi Bakli i Kristijan Bejl; Nasledstvo s predumišljajem, režija Džon Paton Ford, igraju Glen Pauel, Margaret Kuali
Karmadona, scenario i režija Aleksandar Radivojević, je nesavršena, ali autorski dosledna. To je film koji neće želeti da vidi svako – ali oni koji pristanu na njegovu igru dobiće intenzivno, uznemirujuće i povremeno fascinantno iskustvo.
Članovi FB grupe “Bio jednom jedan Beograd” penju se u svoje i tuđe tavane prošlosti, i mogu da na osnovu jednog podatka otkriju nečiji život ili da isprave neki podatak. Kao to, na primer, da Ksenija Atanasijević nije bila prva Srpkinja sa doktorskom titulom
Status Kosova ostaje centralno pitanje za Srbiju. U takvom kontekstu, dinamika evropskih integracija susednih država dobija poseban značaj. Brza integracija Crne Gore značila bi dodatno razdvajanje političkih tokova u regionu i smanjenje manevarskog prostora Beograda u odnosima sa Evropskom unijom
U gradu pod Bukuljom zavladala je prava referendumska atmosfera: za i protiv vlasti, odnosno za i protiv studentske liste. Za razliku od ranijih godina, kada su išli samo kod “svojih” ljudi, u potrazi za “sigurnim glasovima” SNS kuca na vrata svakog građanina i svih privrednika
Petrova crkva je od 1979. upisana na Uneskovu Listu svetske baštine, pa zahtevi vlasnika Srpske pravoslavne crkve povodom gradnje parohijskog doma tik uz nju ne bi smeli biti tretirani kao podrazumevajući i obavezujući
Ako se ne uplaše svoje slobode, građani Srbije smeniće trenutnu vlast na izborima, a ukoliko istraju u otporu potčinjavanju, razvlastiće ubrzo i narednu i onu nakon nje. Narednih nekoliko izbornih ciklusa prilika su da se republika osnaži, a tu postoje dva krajnja ishoda. Ako priznaju sebi da poseduju javnu vrlinu i osmele se da sprovedu njene zapovesti, građani će naterati “velikaše” da otkriju zadovoljstvo u služenju javnom interesu unutar Republike
Sada smo u fazi mirovanja bolesti. Sada je trenutak. Sada svi moramo da uložimo sve napore. Korak po korak. Prvo da pokažemo delotvornost leka na metastazi. Makar jednoj, makar najmanjoj. Konzilijum je zakazan za 29. mart 2026. pa da vidimo da li deluje
Šta, dakle, da radite da bi psihoterapija i vama pomogla? Tu dolazimo do jednog surovog elementa. Gotovo je izvesno da je ključni faktor uspešne terapije – klijent. Vrlo ugledni istraživači tvrde da je to moguće izraziti numerički i da je doprinos klijenta na nivou od 30 odsto, dok recimo tip psihoterapije ne prelazi 10 odsto. Dakle, nije samo što će terapija dugo trajati, nego najveći deo posla morate da uradite sami
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Evo, pedeset odsto naše publika čine klinci od 20 i nešto godina. To retko koji bend ima. Pevaju pesme sa našeg prvog albuma, kada se još nisu ni rodili. To je najveći uspeh koji možeš da zamisliš
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Recept za dugovečnost države',
pubdate: '2026-04-09 00:11:25',
authors: authors,
sections: "Mozaik",
tags: "",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Recept za dugovečnost države',
'pageContent': 'Snagu hiljadugodišnje Rimske države (753. pre n. e – 476 n. e.) činili su vladavina institucija i rimsko pravo. Pravna država sa strogom vladavinom institucija pokazala se trajnijom tekovinom od demokratije: Atinska država propala je pre nove ere, a Rimska nekoliko vekova kasnije, 476. n. e, mada je u potpunom smislu ona nestala tek s padom druge prestonice, Carigrada, 1453.
[caption id="attachment_4985906" align="alignright" width="206"] SNAGA RIMSKE DRŽAVE: Gravira o Rimskim pločicama[/caption]
Većina institucija i magistratura (položaja, funkcija) u Rimu osnovana je još u doba kraljevine (753 g. pre n. e – 509 g. pre n. e.), ali su one u vreme republike usavršavane, usklađivane i konačno kodifikovne od 449. do 287 g. pre n. e. u ono što danas zovemo “rimsko pravo”. Grad na Tibru vodio je ratove sa susednim gradovima u Laciju, pa sa susednim plemenima na prostoru Italije i na kraju, sa susednim zemljama, izvan Apenina, koje su pretvarane u rimske provincije. Institucija koja je vršila osvajanja bila je vojska, a njenu popunu i političko vođenje davali su isključivo organi vlasti u Rimu (senat, konzul, narodna skupština). Impresivna je bila korelacija između civilne i vojne hijerarhije, rimska administracija i potpuna transparentnost pred građanima, koji su zakone mogli da čitaju na ulici i glavnom trgu (Forumu), da ih prate u službenim novinama koje su često bile dnevne, a obavezno nedeljne, i koje su takođe bile izložene na trgu, na javnom uvidu. Politika nije smela biti tajni posao, jer su u njoj svi morali da učestvuju i da znaju šta se tačno dešava u svakom trenutku. Poverenje između građana i institucija bilo je potpuno.
Ali nije samo vojska uticala na izgradnju poretka u Rimu, uticale su pre svega unutrašnje političke borbe.
U najstarijoj istoriji tog grada-države njegovi stanovnici bili su podeljeni na dve osnovne društvene grupe, na patricije i plebejce. Patriciji su bili aristokrate, jer su vodili poreklo od tri stotine najstarijih gradskih porodica koje su učestvovale i u osnivanju grada. Kao starosedeoci, patriciji (“oni koji potiču od poznatih očeva”) su u vreme kraljeva prisvojili za sebe sva politička prava i ljubomorno su ih čuvali od plebejaca, kasnijih doseljenika. Smatrali su da se jedino oni mogu nazvati rimskim narodom u pravom smislu reči (“populus Romanus”). Jedino oni su imali pravo da učestvuju u radu narodne skupštine, senata i drugih institucija vlasti, kraljevi i kasnije (u vreme republike) konzuli – kao šefovi države, zatim senatori, pretori, kvestori, cenzori i svi drugi činovnici, uključujući sveštenike rimske religije, kao i vojne starešine bili su isključivo iz redova te tri stotine porodica.
Upravo zato je i rimski senat brojao tri stotine članova, jer je svaki senator (“starac”) bio predstavnik svoje porodice. Sve političke (magistrature) i vojne dužnosti (komande) pripadale su isključivo patricijima, dok su običnu vojsku činili plebejci.
Nasuprot plemstvu stajali su plebejci kao “mnoštvo koje je kasnije napunilo grad”. Pristizali su po blagoslovu rimskih kraljeva ili kojekako iz obližnjih sela Lacija i Etrurije u Rim da se, kao slobodni ljudi, bave različitim zanimanjima (zanatima, trgovinom i sl) potrebnim gradu. Ali bili su bez prava da se na bilo koji način upliću u politiku ili da stupaju u brak sa patricijima. Broj došljaka s vremenom je premašio broj starosedelaca. Oni su praktično predstavljali gotovo sve radno stanovništvo grada i činili su osnovu njegove privrede. Među plebejcima, prirodno, bilo je mnogo više sirotinje (“proletariusa”), koja je zapadala u dužničko ropstvo i mogla biti prodavana kao roblje u druge zemlje, ali je ipak jedan broj preduzimljivih, snalažljivih i sposobnih plebejaca s vremenom stekao bogatstvo pa je poželeo da se bavi politikom ili, makar, da se u političkim stvarima išta pita.
Borba plebejaca za izjednačavanje u političkim pravima sa patricijima počela je u vreme republike i trajala je skoro dvesta godina. Osnivane su tributske skupštine na kojima se glasalo i odlučivalo plenumski, vršene su blokade institucija ili u krajnjem slučaju proglašavane su secesije – odluke o masovnom ili potpunom napuštanju grada dok se ne ispune određeni zahtevi. Najpre, kad su najmudriji među plemićima shvatili da bi bez energičnih došljaka i u ratu i u miru bili kao “ljudsko telo bez organa koji pribavljaju hranu želucu, da bi bez njih omršaveli i umrli”, smirena je jedna velika pobuna plebejaca, koja je pretila da ugrozi grad secesijom (potpunom seobom plebejaca iz grada), te im je dato pravo da imaju svog političkog predstavnika – narodnog tribuna. Oni su imali dužnost da brane interese plebejaca (običnog naroda) od samovolje patricija i da stavljaju zabranu (“veto”) na svaku odluku konzula, senata, narodne skupštine i drugih organa vlasti ako ona nije bila u skladu s njihovim interesima.
Potom je zajedničkim radom donet Zakonik dvanaest tablica, koji je postao osnova rimskog prava (449. g. pre n. e, dopunjen 287. g. pre n. e). To je bila prva kodifikacija (popis) svih zakona, institucija i službi u Rimu, način vršenja državne administracije i prava svih građana, neka vrsta ustavnog akta. Zakoni su urezani na dvanaest velikih bronzanih tabli i izloženi na glavnom rimskom trgu (Forumu), pa su drugačije nazivani i “zakoni bronzanih tablica”.
Na kraju su se plebejci izborili da jedan od dvojice konzula, šefova države, obavezno bude plebejac, da ravnopravno zauzimaju i sve druge položaje, u civilnom životu i u vojsci i da, konačno, slobodno sklapaju brakove sa patricijima (Hortenzijev zakon, 287 g. pre n. e). Izmene i dopune su redovno unošene i na bronzane table na trgu.
Posle toga su, umesto rodovske aristokratije (“aristokratije po poreklu”), novu aristokratiju činili najbogatiji patriciji i plebejci. Nazvani su bogataškom aristokratijom – nobilitetom (nobilitas).
Bavljenje bilo kojom političkom funkcijom bilo je besplatno. Zato je to ostala dužnost i privilegija samo najbogatijih ljudi u državi, koji nisu tražili da se na položaju obogate već da oni, sa svoje pozicije, pomognu da se obogati država, kao zajedničko javno dobro.
Mnogi siromašni građani su posle Marijevih reformi vojske, u drugom veku pre nove ere, trčali u vojsku koja je postala profesionalna a ne kadrovska (po opštoj vojnoj obavezi), jer su posle 12 godina služenja dobijali status “veterana” i veliki zemljišni posed, sa svim državnim privilegijama. Ti posedi su deljeni uglavnom izvan Italije, u provincijama, pa je to uslovljavalo stalnu potrebu za novim osvajanjima i širenjem države. Oficiri su takođe od samih početaka umesto stana dobijali zemljišni posed, pa je to postao model za sve buduće imperije i uvodilo je Evropu u feudalne, umesto robovlasničkih odnosa, jer su na zemljišnim posedima umesto robova radili zavisni seljaci.
Najvažnije institucije rimske republike počele su da slabe već sa proglašenjem carstva (31. g. pre n. e). Razlog je bio jednostavan. Cezarov naslednik Oktavijan Avgust, uplašen za život budući da je Cezar najavljivao obnovu monarhije – što je i sam čin određivanja naslednika – nije nikad zvanično proglašavao monarhiju. Na vlast je došao posle za sebe pobede u građanskom ratu nad Cezarovim protivnicima, ali je uzeo samo zvanje “prvog senatora” (princeps senatus), koje je do tada bilo protokolarno i pripadalo je najstarijem čoveku po godinama u senatu. Potom je svom imenu dodao ime “Cezar”, što je postalo sinonim za novi oblik monarhije (cezarstvo-carstvo), potom zvanje vrhovnog komandanta vojske – imperator (takođe sinonim za carstvo), i na kraju je postao i patrijarh rimske religije (pontifeks maximus). Pred kraj života je odredio i naslednika – Tiberija, koji će takođe vladati pomoću svih ovih republikanskih funkcija, kao novi Cezar i imperator.
Institucije u vreme Carstva nisu bile ukinute, ali su one najvažnije s vremenom zloupotrebljene i obesmišljene od strane vrhovne vlasti.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-04-09 00:11:25',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
