Kafana „Čeh“ u Berlinu nije samo mesto za piće, već prostor u kojem se lične biografije, istorijske traume i svakodnevni život mešaju u neprekidni tok priča i ćutanja
“Kroz aktivnu diplomatiju, otvoren dijalog i odgovornu politiku, nastavljamo da gradimo mostove saradnje i unapređujemo položaj naše zemlje na međunarodnoj sceni”, poručuje Đurić samozadovoljno iz Ministarstva inostranih poslova. O kojim uspesima je reč? Blokada evropskog puta? Rusija koja namerno pritiska Srbiju oko Nisa? Ulizivanje Trampu bez rezultata? Kalkulisana podrška kineskog lidera sa tajanstvenim osmehom Mona Lize? Svađe u regionu?
Ako ste mala zemlja i ako se sad najednom, posle Rusa, režim dvoumi oko dogovora sa Francuzima i najavljuje ponude od Kineza, nije zgoreg pogledati šta se sve krije u kineskom nuklearnom programu
U Šapcu će, kaže predsednik Srbije, 250 ljudi raditi u proizvodnji robota. Ako ne u Šapcu, onda u Beogradu, jer tu već postoji idealno mesto za novu proizvodnju: plac između fabrike čipova “Mubadala” i fabrike letećih automobila “Željko Mitrović” još uvek je prazan
Ako kažemo da su takvi akcidenti mogući, zašto nismo spremni da na njih reagujemo adekvatno? Zbog čega već prvog dana kada se to dogodilo nismo imali 100 spremnih cisterni, različite zalihe u bolnicama i vrtićima
“Ovaj režim se ruši. I to ne zbog toga što se ruše institucije – režim se na institucije nije nikad ni oslanjao. Već zato što proces kanceroznog kadrovskog osvajanja razgrađuje i institucije i sam režim. U slučaju institucija on stvarno liči na širenje tumora. U slučaju režima više liči na osinjak u kojem se otrovne i nervozne ose sve više otimaju Vučićevoj kontroli. Kad zrelo razmislite, šokantno je koliko malo toga Vučić zaista uspeva da sprovede onako kako želi. I sve manje”
U Srbiji postoji vrlo jako uverenje da je sve uzaludno, da, šta god probali, ne može biti bolje. Meni je, ipak, dok sam zavideo svima koji su 23. maja bili prisutni na Slaviji, delovalo da ova istrajnost spontanih protesta mora biti zasnovana na nekoj nepobedivoj nadi – u ljudima dovoljno mladim da ih razočaranja nisu slomila i čiji je entuzijazam izliva svuda unaokolo. Samo da se ne zaboravi da je ona tek neophodan uvod
“Moramo odbiti izraelski narativ. Okupacija je nezakonita – to je činjenica priznata širom sveta, uključujući najviši pravni autoritet na svetu, Međunarodni sud pravde”
Moja baka i moj deda spasili su Pavelića nakon rata, u jednom malom austrijskom mestu sakrili su ga od Rusa i onda im se on revanširao u Argentini, kada su došli 1949. Tako da je moj otac odrastao gledajuću i slušajući tog čoveka, jer je on često dolazio u dedinu kuću
Dame i gospodo, Leonard Koen, režija Donald Briten i Don Oven; Elroj protiv Los Anđelesa, režija Frančesko Cipel; Vrtoglavica Kim Novak, režija Aleksandar O. Filipi; Srce kuca dva dva, režija Ivan Mandić
Pre više od dvadeset godina obnovljeno je Pozorište na Terazijama. Rekonstrukcija Jugoslovenskog dramskog, Beogradskog dramskog, pozorišta “Pinokio”, kao i drugih ustanova kulture već je bila završena iako tada nije bilo više para nego danas
“Često idem na Baniju. Tamo je siromaštvo veliko i stvarno. Ulazim u svaku tu kuću ili prije kontejner – a ljudi i dalje žive u kontejnerima nakon potresa, što sve govori o politici – ulazim s poštovanjem za njihove priče, s ljubavlju. Nisam ja ništa bolja ili veća od njih. Nikad bila, niti ću biti”
Profesora Mićunovića su uglavnom zvali Mićun – i novinari, i stranačke kolege, i studenti, i kolege u Institutu i akademskom svetu, i prijatelji, i politički protivnici. Tako je to kada je čovek iznad svake titule i zvanja koje ima. U doba jednostranačkog političkog sistema, kada je Ustavom to bilo zabranjeno, sa svojim prijateljima i kolegama Mićun je napravio Demokratsku stranku. Postoji anegdota o tome kako se, kada je trebalo izabrati prvog predsednika Demokratske stranke, odnosno onoga ko će biti odgovoran za kršenje Ustava i zakona, Mićun nametnuo kao logično rešenje. Kako reče jedan njegov tadašnji saborac, Mićun je bio na Golom otoku i već se navikao na zatvor
Vlast angažuje značajne resurse kako bi podstakla sukobe među građanima i produbila ideološke podele unutar opozicije. U takvim okolnostima, posebno je značajno ukloniti prepreke u formiranju zajedničkog fronta, odložiti međuopoziciona sporenja za period nakon oslobođenja i nastojati da se pronađu efikasna rešenja za odlazak vladajuće garniture, uz što manji rizik i štetu po društvo i državu
Mi volimo ideju o srećnim porodicama, u kojima nema velikih problema i sukoba. Pitanje je, međutim, da li takvo nešto uistinu postoji. Na samom početku Starog zaveta, odmah nakon što su izgnani iz raja, Adam i Eva vode ljubav i dobijaju sinove, Kaina i Avelja, ali odnos među braćom završava se, kao što je dobro poznato, ubistvom iz ljubomore. Ovo će kasnije biti tema i mnogih umetničkih remek-dela. Možda bi bilo realističnije reći da su porodice bez ovakve dinamike retke i izrazito srećne
Nekoliko megakompanija menjaju energetske bilanse čitavih regiona, preusmeravaju globalna tržišta rada i redefinišu način na koji milijarde ljudi dolaze do informacija. Nijedan parlament nikada nije glasao o tome, niti je i jedan birač o tome pitan. Odluka da se kompletna globalna ekonomija preusmeri ka VI nije doneta na mestu gde se demokratski odlučuje zato što takvo mesto za ovu vrstu odluka i ne postoji. Odlučilo je tržište, a tržište nema biračko telo
Ovogodišnji, 19. Međunarodni filmski festival dokumentarnog filma Beldocs, ponudio je više od sto filmova različitih vidova i metraža. Za čitaoce “Vremena” izdvajamo ostvarenja koje bi valjalo videti
Nostalgija je sećanje na bezbrižna vremena. Iako su naše generacije prošle kroz ratove i siromaštvo, ipak su to bili eksterni faktori. Održavali smo nekakvu stabilnost i viziju budućnosti. Bojim se da generacije koje odrastaju sa toliko unutrašnje nesigurnosti neće imati period kojem bi se kasnije mogle vratiti kroz nostalgiju
Dok su trajali radovi na zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorišta, obnovljeno je pozorište “Pinokio”, završena je rekonstrukcija Beogradskog dramskog i počele su pripreme za rekonstrukciju Pozorišta na Terazijama iako tada nije bilo više para nego danas
Košenje trave deluje kao dosadan i rutinski posao, nešto što se mora obaviti jer priroda ne pita za naše planove. Ali između motornog trimera, engleskog vrta i subotnjeg jutra sa slušalicama u ušima krije se neočekivano zadovoljstvo: prilika za razmišljanje, stvaranje i prihvatanje prolaznosti
Širok front može da okupi samo borba protiv korupcije jer ona nagriza birače vlasti i opozicije, prozapadne liberale i proruske nacionaliste, vernike i ateiste, urbane i ruralne, mlađe i starije, obrazovane i polupismene
Žorž ne igra više nikakvu ulogu u životu osim kod “Čeha”, gde već odavno živi film Lovac na jelene. Rafinerija supstanci i alkohola, propalih brakova, subverzivnih akata, što kod “Čeha” dobija posebnu primesu nečeg živog u svom tom rasulu i paradoksu koji mu njegov inventar na čelu s Žoržom donosi. Kad zakorači u kafanu, može da uđe u neku ulogu jer tamo ne mora da se pravda i objašnjava. Dogodiće se da jedan od domicila na ukuleleu zasvira i čisto otpeva Po šumama i gorama. U jeziku kafane kod “Čeha” ne postoji pritisak toga da se istina mora raskrinkati i razumeti, ona postoji i ljude dolaze tu da održe smisao sopstvenih protivrečnosti bez pomisli da ijednog trenutka od toga odustanu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Kod Čeha',
pubdate: '2026-06-10 22:52:08',
authors: authors,
sections: "Vreme uživanja",
tags: "Nemačka,Berlin,Vreme uživanja,Kafana,Čeh",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Kod Čeha',
'pageContent': '“Präger Frühlung” ili jednostavno “Čeh” oduvek je bila kafana koja je imala sopstveni jezik. Samoljubiva skromnost, malo kiča, tenkića, vrabaca, lucidnih slika i statua koje graniče s bizarnošću. Sirova istorijska zaprška koja živi sadašnji trenutak. Fotografisanje je zabranjeno, tako i politički razgovori, dok ne dođe Žorž. On uglavnom krene od ‘91, prečešlja masu “crnih” datuma i završi daleko. Onda još jedno pivo, cigareta ili džoint kad Vinsent namigne.
Rudiger, prezimenom Čeh, Nemac iz Zapadnog Berlina, tu je svaki dan, prosto da bivstvuje. Da pokaže svetu da bez skrivenih intencija ima smisla doći u plavoj košulji i kancelarijskim pantalonama u 17 časova kad “Čeh” otvara vrata. Ode u Prag par puta godišnje da ogreje dušu i posle puta pravac kod “Čeha” na pivo. Radi kao ćata u Dojče Banu već 35 godina, ali kaže da samo posećuje kancelariju i jedva čeka 17 sati. Ne priča mnogo, ćuti, sluša i gušta Urkel. Rudi je jedan od Nemaca koji je u martu 1999. otišao u Jugoslovensku ambasadu u Berlinu da da izjavu kako ga se kao Nemca ne tiče to što Nemačka država čini sa SRJ. Čini se da Tita voli više nego naši dedovi, a spreman je i da bez ikakve ostrašćenosti protivreči kad neko dira Titovo komunističko “nasleđe” u Postjugoslaviji. Jednom je moj prijatelj zagazio u polemiku s njim oko lidera koji je vladao Srbijom i SR Jugoslavijom devedesetih. Rudika je suptilno izbegao, povukao se i rekao šta ima u tri rečenice. Kad sam krenuo do toaleta, doviknuo mi je: “Shvatiće on jednom, još je mlad”.
Jedan devedeset plus Nemac dolazi svako veče na malo crno pivo. Kaže da su Nemci u Pankovu svi “špicih”, dignutog nosa, osim kod “Čeha”. Imao je prijatelja koji je bio u zarobljeništvu i kod Rusa i kod Amerikanaca. Dok polako cuga pivo, priče o prošlom veku iz njega izlaze prirodno, kao da prepričava jučerašnji dan. Pab se čini kao mesto gde svi osećamo da je moguće voditi ravnopravnu borbu sa sopstvenom prirodom, kao što gospodin u podmakloj starosti kod “Čeha” čini se uspeva da se oslobodi samokritičkih stega koje poistovećuje sa sopstvenim narodom, a koga sam ne može da podnese.
“Čeh” je nasađen u berlinskoj opštini Pankov, čiji koren reči potiče iz staroslovenskog od reči “pak”. Vezuje se za močvarno područje, a može značiti i “pupoljak”. Gazda je bivši hokejaš, Čeh poreklom, mada više Čehoslovak. Pije vino i pivo dok sedi za šankom i nadobudno čeka narudžbinu. Kaže da mu je lekar preporučio da meša vino i pivo. I da je lekar to stvarno uradio, ipak je to sve do jezika pa mu se može poverovati u to što priča. Ima tu još učesnika u ligi, a tako i odigranih utakmica. Vonj razlivenih kapljica piva je dovoljno prožeo sve pore enterijera. Utisak da se unutra ne puši je gotovo zanemarljiv. Dovoljno je zalaktiti se, naručiti pivo i ćutati. Klupko jezika će odvijati svoje niti. Cena piva je ista od kovida. Svijani za 3 i Pilzner Urkel za 4 evra. Ne žele širi opseg ponude i cena, čime neutrališu socijalne razlike.
Žorž je tu takođe inventar i podinstitucija za sebe. Pripada generaciji s početka 70-ih. Može se naslutiti gde je ogrezao na pragu punoletstva. Kako on voli da kaže, “svašta je tu nešto bilo”. Zatvor, mobilizacija, izdaje i pornevere, četiri godine ratišta u Bosni. Pucanje šešeljevcu u nogu koji se hvalio kako je silovao i maltertirao muslimansko stanovništvo u okolnim selima. Ima tu još kojekakvih pikanterija, koje bi današnja medicina i puritnaska svakodnevnica stavila u kategorije PTSD-a, ali to nije jezik “Čeha”. Početkom 2000-ih je na nekom radnom zadatku na Rugenu, jedno veče, podražen svakojakim stimulansima, upalio svog trabanta i odvezao se usred noći na pučinu Baltika koji je u to vreme ledio veoma samouvereno. Stajao je sam u smrznutom mraku, da porazmisli i odigra neku scenu iz svog života. U jednom trenutku se čulo pucanje leda. Te noći je, kaže, prvi put shvatio koliki je Baltik kada nema nikoga da potvrdi da je još na kopnu. Trabant je iz nekog puta upalio. Dočekan je nazad uz fanfare, ali je ta vest sutradan izašla u nemačkim novinama.
Žorž ne igra više nikakvu ulogu u životu osim kod “Čeha”, gde već odavno živi film Lovac na jelene. Rafinerija supstanci i alkohola, propalih brakova, subverzivnih akata, što kod “Čeha” dobija posebnu primesu nečeg živog u svom tom rasulu i paradoksu koji mu njegov inventar na čelu s Žoržom donosi. Kad zakorači u kafanu, može da uđe u neku ulogu jer tamo ne mora da se pravda i objašnjava. Dogodiće se da jedan od domicila na ukuleleu zasvira i čisto otpeva Po šumama i gorama. U jeziku kafane kod “Čeha” ne postoji pritisak toga da se istina mora raskrinkati i razumeti, ona postoji i ljude dolaze tu da održe smisao sopstvenih protivrečnosti bez pomisli da ijednog trenutka od toga odustanu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-06-10 22:52:08',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
