Bioskop i striming
Mehanizmi prepoznavanjaVeliki prasak, animirani film, režija Piter Braungard;
Havoc, režija Geret Evans
Veliki prasak, animirani film, režija Piter Braungard;
Havoc, režija Geret Evans
Jedan od simbola onog uzletelog Beograda koji je posta(ja)o svet dugo pre protestnog slogana 1996/97, Bezistan – natkriveni prolaz/unutrašnji trg između Terazija i Trga Nikole Pašića (ex Marksa & Engelsa), „pupak Beograda“ i značajno mesto popularne kulture šezdesetih godina prošlog veka – u nasilju aktuelne vlasti da centar prestonice Srbije izmesti „na vodu“ kod svoje mnogospratne korupcije, ostavljen je da se urušava, sve manje prohodan ne bi li zatro i nostalgiju. Još uvek je, Čavketovim prolazom, naslonjen na Dom sindikata, a u mts (bez sindikata?) dvorani prošlog vikenda je dve večeri sekstet „Nevladina organizacija“ najlepše podsećao na svog nekadašnjeg predvodnika Vladimira Divljana (1958, Beograd - 2015, Beč)
“Ako se može uzeti nešto korisno iz teških perioda prevrata i sukoba, to je odlučnost da budemo zreliji, promišljeniji i da tražimo strategije i sporazume koji će obezbediti i sačuvati mir, jer je mir osnova za skoro sve ono dobro za šta su ljudska bića sposobna”
“Iskreno, ja ne znam da li bismo mi danas bili ovde da se devedesetih nije desio rat i raspad Jugoslavije”, kaže za “Vreme” jedan od studenata na protestima. “Sve je povezano. Jer od devedesetih ka ovamo imate mržnju između različitih nacija, rat i slično. Sada imate mržnju i takođe neku vrstu rata, ali unutar istog naroda, srpskog naroda. Govorimo o vlasti i nama”
Odbrana univerziteta zaista jeste odbrana države i nacionalnih interesa. Svi prepoznajemo šta su studenti postigli. Sad je došlo vreme da studenti prepoznaju da je trenutak za zajedništvo i izgradnju međusobnog poverenja. Razlike među nama su beznačajne u odnosu na našu različitost od nosilaca autokratske vlasti
Dvoje potpunih stranaca upušta se u dijalog koji bi mogao voditi najvećem stepenu poverenja ikada stečenom, novootkrivenom osećanju pripadanja, prihvaćenosti i podrške, naposletku i prestanku tegoba zbog kojih smo inicijalno došli na terapiju. I tokom svih tih razgovora, za neke ljude najintimnijih koje će ikada imati, nastaje nešto što nije prijateljstvo, nije porodica, nije zaljubljenost, nije saradnja, ali može, za oba učesnika, sadržati tragove svega toga
Danas se različiti oblici filmske pop kulture – koji su dugo bili marginalizovani – sve više priznaju kao autorski. Upravo pop kultura, kao “kulturna koža”, prvi sloj, često najviše govori o nama. Slično se dešava i sa žanrovskim filmom – njegova varijanta umetničkog žanra ili takozvanog “uzdignutog žanrovskog filma” trenutno doživljava izvanredno vreme
Kada su počele blokade, javila sam se profesorki. Želela sam da se sa njom vidim. Ona je već bila jako slaba i bolesna. Susret smo odlagale, odlagale i na kraju se nismo videle. Mnogo mi je žao zbog toga, jer sam htela da i sebi i njoj postavim važno pitanje: da smo 1991. godine svi mi stali i pokazali građansku neposlušnost, da li bi 34 godine kasnije fakulteti morali da budu blokirani kao što su to sada?
Klimatska psihologija. Pitanje života i smrti, Vandi Holvej, Pol Hoget, Kris Robertson, Sali Vajntrob, s engleskog preveo Branislav Stojiljković, Clio, Beograd, 2024.
“Trilerfest” je multimedijalni festival. Na jednom mestu, po ceni jedne dnevne ulaznice, posetioci će moći da uživaju u sajmu knjiga ovog žanra na kome će učestvovati svi vodeći domaći izdavači, potom u filmovima, serijama, stripovima, izložbi slika, gejmingu... Organizovaće se tribine, promocije, radionice za decu
Kad se u kuću Stojana Simića uselio Aleksandar Karađorđević, dvorište te kuće je pretvoreno u dvorsku baštu. O lepim satima koje je provodio u njoj pisao je kralj Petar. Pedesetih godina prošlog veka pretvorena je u Pionirski park, a ovog aprila u “Ćacilend”
Da je Skelane, selo od 800 duša, u rimsko doba bilo sedište gradske uprave, govore čudesni podni mozaici i niz drugih vrednosti. Očekuje se da će tek naredna istraživanja otkriti pravi značaj ovog područja
Nije još zabeležen slučaj da je neko iznenađen što vlasti u Kini, Rusiji ili Izraelu nisu podržale demokratske snage u Srbiji. Prag očekivanja, uspostavljen još u prošlom veku, drastično je drugačiji kada je reč o EU. Od nje se očekuje da ne zatvara oči na zloupotrebu institucija, na batinaše koji u režiji vlasti lome vilice studentkinjama, na političke zatvorenike kakvih danas ima i previše u Srbiji, počevši od šestoro ljudi u Novom Sadu koji već drugi mesec sede u zatvoru kao taoci pomahnitalog režima. Ovo razočaranje manifestuje se i na ulicama, gde nema evropskih zastava. Iako bi mi bilo draže da ih ima, ne samo da razumem zašto ih nema već mislim da njihovo odsustvo može biti blagotvorno i za EU
U kratkom vremenskom periodu vlast je po pitanju litijuma isprobala tri različite strategije, u rasponu od agresivnog nametanja do tihog sklanjanja teme u stranu, i epilog je svaki put bio isti – dalji pad podrške projektu rudarenja litijuma u Srbiji. Praktično, politički, demografski i socijalni korpus vladajuće stranke (odnosno koalicije) predstavlja jedino preostalo uporište i bastion projekta iskopavanja litijuma. Ali i tu je primetno određeno kolebanje i osipanje
Moj deda Josif je u Zagrebu imao 21, ja u Parizu 22, moja ćerka u Budimpešti 17. Svesno smo stali na stranu podjarmljenih i na tim smo pozicijama postojano. Eto, zato idem na proteste. Zato je išao i Josif, zato idu i njegovi potomci, srećom ima nas u velikom broju. Muka nam je od raznih uzurpatora i pripadajućih im ljigavaca, siledžija i kojekakve koterije, klovnova i animir--dama kojima nikad dosta dok se smenjuju kao na traci. Jer – kako je to pre nekih 150 godina u Londonu zapisao taj jedan tip po čijem je imenu nazvana ulica u Berlinskom kvartu Nojkeln, gde se nalazi stan na mansardi u kojem sam provodio neke od najlepših i najsudbonosnijih dana u svom životu – društvo se ne sastoji od pojedinaca, već izražava zbir međusobnih odnosa, odnosa u kojima se ti pojedinci nalaze. I zato je važno kako se ti odnosi uspostavljaju
U društvu u kojem više od trideset godina vlada zaglušujući muk u odnosu na devedesete, u kojem smo okruženi muškarcima koji nose neobrađene traume sa ratišta, svaka iskrena reč koja doprinosi suočavanju, posebno izrečena u momentu duboke krize i potrage za pravdom, isceliteljska je
Neko uspe da izrazi sebe, svoj život, identitet, usamljenost, na način istovremeno tako samosvojan i tako precizan, da to pisanje može da dodirne neku drugu osobu, nekoga ko, možda, nema dara, ali iz istog tog osećaja neshvaćenosti i usamljenosti guta knjigu za knjigom dok ne naiđe na autora koga nikad neće upoznati, koji nije više živ ili ne želi da napusti rodni Honduras, a koji mu postaje neka vrsta najboljeg prijatelja, jedina osoba s kojom oseća povezanost, razumevanje i sličnost, zahvaljujući kojoj oseća da nije sam na svetu
Na planeti K2-18b, vrlo, vrlo daleko, čak 124 svetlosne godine od Zemlje, atmosfera je puna gasa koji miriše neugodno kao kuvane rotkve i koji navodno mogu da proizvedu samo i jedino – živi organizmi. Da li smo najzad, i to baš sada, u najnezgodniji čas, pronašli život izvan Zemlje
Antarktički kril, sićušni račić čija se gusta jata (na slici) vide iz kosmosa, na meti je ulova jer daje ulje koje ljudi vole, a njime se tovi i losos. Ceh plaćaju kitovi, foke i pingvini
Za nas koji dolazimo sa Balkana sve deluje kao paralelni univerzum. Ovde nema drame i vidljivih prenaglašenih emocija. Postoji jedno temeljno uverenje da je život ozbiljna stvar, ali da se u toj ozbiljnosti mora naći prostor za igru, harmoniju i nežnost. I da se to ne postiže slučajno, nego vežbom, redom, kulturom
Strip Đango je živopisna, dinamična i brutalna priča koja razrađuje likove i situacije samo naznačene u filmu. Radnja je proširena sa nekoliko novih narativnih ukrasa, što doprinosi reljefnosti, a posebno se ističe razrada Brumhildine sudbine, koja je u stripovskoj adaptaciji svojevrsni zamajac radnje
Jevrem Obrenović je otkrio Srbiji evropski način života, njegova porodica i ljudi oko nje bili su primer kulture, modernosti i napretka, bio je jedan od osnivača mnogih današnjih institucija pa i Narodne biblioteke Srbije i SANU, napravio je prvu urbanu varoš, pa ipak, njegov stariji brat knez Miloš ga je oterao u izgnanstvo
Više od 1500 Australijanaca i Novozelanđana borili su se sa srpskim vojnicima u Velikom ratu, o čemu se ne bi znalo da nije bilo četiri fotografije. Sad je o tome snimljen dugometražni dokumentarni film Kajmakčalan, priča o slučajnosti i upornosti, o sudbini i savezništvu ljudi u borbi za bolji svet, ali i o dijaspori i patriotizmu
Kako se oseća pripadnica cincarskog naroda dok neumoljivo nestaje njen jezik pa samim tim i identitet, čija je ćerka svesna svojih korena i važni su joj, ali cincarski samo natuca, unuka se seti po neke pesmice samo o praznicima, a država u kojoj živi 40 godina ne dozvoljava da pripadnici njenog naroda osnuju nacionalni savet