Bolje od novog puta napreduje kuća na “ujčevini” kuma Glišića, a dve žene za koje Vučić, direktno na RTS-u, reko da se vratile iz Austrije su spremačice, vraćaju se skoro svakog vikenda, minibusom na liniji Beč–Ub
Idući za što impresivnijim omasovljenjem članstva i fundirajući tako duge nizove izbornih pobeda, SNS je (p)okupio kuso i repato, šuto i rogato i tako prestao da bude stranka u striktnom smislu reči. Pretvorio se u interesnu grupu. Radna mesta, dohoci, povoljni poslovni aranžmani sa državom – šta sve nije bilo podsticaj da se uđe u tu stranku... Ona je tako prestala da bude organizacija za artikulisanje i promovisanje nekog konkretnog programa, neke specifične varijante razvojne putanje po kojoj bi trebalo da se kreće društvo u budućnosti. Uostalom, i sam vrh stranke toliko je puta menjao svoj politički narativ da se izgubila predstava o njenom akcionom profilu i formatu
Bajden želi da pobedi Trampa i očuva demokratiju. Tramp namerava da pobedom na izborima anulira negativni legat koji žarko pokušava da predstavi kao svojevrsni “lov na veštice”. Vrhovni sud, možda i zahvaljujući iskustvu iz izbornog procesa 2000. godine, nastoji da zadrži nizak stepen uticaja u izbornom procesu. Građani pokazuju visok nivo nezadovoljstva
Od kada je pre nekoliko nedelja Emanuel Makron pomenuo mogućnost slanja (zapadnih) trupa u Ukrajinu, strasti se nikako ne smiruju, kako u EU tako i među njenim zapadnim partnerima i saveznicima. Još manje u Rusiji, a ponajmanje u samoj Francuskoj u kojoj je na delu kristalizacija podela, a u kontekstu kampanje za predstojeće junske izbore za Evropski parlament
Pitanja da li dramski pisci pripovedaju istinite priče i gde je u pozorištu granica između fikcije i realnosti stara su koliko i sama drama/pozorište. Matišić ova temeljna pitanja aktuelizuje ukazujući da ona nikad ne zastarevaju i upozorava nas da kada skrenemo pažnju sa njih, ona nam “skaču za vrat” i traže da umetnost ocenjujemo neumetničkim kriterijumima
Ovaj film Filipa Pošivača ima niz upadljivih kvaliteta, ali je u isti mah vidno opterećen i problemima sa ritmom i progresijom priče
Umetnost Sanje Iveković nije kataloška numerička odrednica, već antropološka zbirka jedne iščezle jugoslovenske civilizacije. Kao takav događaj, izložba je imperativ za beogradsku postavku
Prevodilac i pisac Nikola Bertolino napisao je ovaj tekst pre 22 godine. Bez te informacije, čitaocu će delovati kao opis današnjeg vremena. Ovo je njegovo prvo objavljivanje, i prvi nastavak
“BIA je ustanova sa kojom predsednik suda ne bi smeo da ima nikakve veze, a ne da joj ide na noge, objašnjava da neki sudija nije korumpiran i da ih uči pravnim lekovima. Šta će sudija u BIA? A evo i odgovora: sudije idu tamo jer kada bi odbili, više ne bi bili predsednici suda – oni bi ga sklonili”
Aktuelna politika unapređenja železnice fokusirana je isključivo na domaći saobraćaj. Dok se nekada iz Beograda vozom putovalo u desetine inostranih gradova, danas je jedina opcija Bar. Za neke linije je jako teško na internetu pronaći kada su ukinute, za pojedine na sajtu Srbijavoza stoji da “privremeno ne idu”, dok su za prestanak saobraćanja pojedinih kao razlog navedeni “radovi na pruzi”, koji traju već godinama
Nekoliko godina ili čak meseci, nakon što se, kroz državne subvencije, ulože milioni iz džepova građana, a predsednik teatralno otvori hiljade novih radnih mesta i proglasi najveći ekonomski napredak u srpskoj istoriji, investitor zakatanči vrata fabrike, pokupi mašine i ode. Desi se čak da dojučerašnje zaposlene o svojoj odluci obavesti SMS (porukom). Koje je sve fabrike zatekla ova sudbina i kako tome stati na put
“Da bismo zavredeli ponovo podršku Beograđana, mi moramo da uradimo naš domaći zadatak: da se izborimo za bolje izborne uslove, motivišemo ih da izađu na izbore i da glasaju protiv štetočinske vlasti. Sve to moramo da uradimo u neravnopravnim uslovima kako bismo nakon izbora vratili poverenje u demokratiju i demokratske institucije ove zemlje”
Ako bi se takav stav ozakonio – da su mediji krivi kada u realnom vremenu emituju izjave zvaničnika – to bi značilo da je svaki mediji koji prenese izjavu nekog predstavnika državnog organa u realnom vremenu, o nečijem poreklu, zdravstvenom stanju njega ili članove porodice, odgovoran umesto tog lica
Kako do pravde zbog nesavesnog lečenja, Vreme br. 1726
“Krvna zrnca se broje na ovim prostorima neprekidno. U Zagrebu mi je Darko Glavan zamerao da sam previše pisao o Bori Đorđeviću i Ribljoj čorbi, u Beogradu da sam uvrstio u knjigu beznačajne seoske grupe iz Hrvatske i Slovenije. Sve je to uobičajeno, kad god se radi neki izbor, uvek svako ima svoj stav. Kada sam radio drugo dopunjeno izdanje 2001. godine – tad sam bio na književnom festival FAK u Novom Sadu na kome su bili hrvatski književnici. Zoranu Feriću, zagrebačkom književniku, pričao sam o tome kako me napadaju u Srbiji i Hrvatskoj. On je zaključio da sam ja velikosrpski kroatofil”
Za danas toliko svakako neće izneveriti očekivanja onih koje je očarao Moj jutarnji smeh; jednoglasno ushićenje bilo je evidentno već tokom “prve rolne” na festovskoj premijeri
Za promenu pokretljivija i često nasmejana, Josipa Lisac komotno i šarmantno vodila je kroz pesme i decenije, purgerskim bez prevoda, povremeno čak zanemarujući mikrofon; bez trunke samosažaljenja i bolećivosti, čak ironična na sopstveni račun
Neraščišćena prošlost dovodi do toga da onaj ko poseduje moć manipuliše i neprestano čini sledeći zločin kako bi prekrio prethodni
“Poznajem celu porodicu Antić i znam da se radi o čestitoj i uglednoj porodici u Kragujevcu. Ali, u državi u kojoj jedan Kokeza napusti zemlju, a hapsi se sindikalni lider, reč je o nameri da se uguši slobodan glas. Poslednja reč slobodno i javno izgovorena u ime jednog sindikata”, kaže za “Vreme” narodna poslanica Slađana Radisavljević
Na telefonskoj sednici crnogorske vlade jednoglasno je smenjen direktor Uprave policije Zoran Brđanin. Po treći put. Nakon prethodne dve smene sud je poništio odluke vlade i Brđanina vratio na čelo policije. Prvi čovek Uprave policije je najavio da će, ukoliko vlada ne poništi odluku, iznova podneti tužbu zbog nezakonite smene
Iako se noževi mogu slobodno nabavljati, nošenje hladnog oružja na javnim površinama zakonom je zabranjeno. Međutim, skoro je nemoguće detektovati ko nosi nož na javnoj površini, s obzirom da je za nanošenje teških tjelesnih povreda dovoljan džepni nož ili takozvani “skakavac” na rasklapanje, koji takođe staje u džep. Takođe, lako se mogu nabaviti i “skriveni” noževi čije oštrice staju u neke naizgled obične predmete
Na Gustonovim slikama vidimo kako nacističku Njemačku, u kojoj ljudi sa svastikama na rukama na balovima plešu i zaljubljuju se, tako i današnju Mađarsku ili Italiju, gdje ugledni građani i nosioci najviših javnih funkcija sa smiješkom na ustima pričaju o zabrani abortusa i o bolesnim homoseksualcima. I naravno, vidimo Vučićevu Srbiju u kojoj osuđeni ratni zločinci na javnoj televiziji zabavljaju narodne mase
I ovde na fonu priče svedenog narativnog vizira dobijamo upečatljivu širu sliku, skoro pa zamaha pune i punokrvne društvene hronike, koja kao takva podosta govori i o socijalnom, ako ne i aktuelnom antropološkom kontekstu društva u kome je ova priča nastala i na koje dovoljno jasno referiše
Cvetić snima film o filmadžijama i svekolikom zamešateljstvu iza kamera, trudeći se da snimi komercijalni film koji će istovremeno ostati veran njegovom već prepoznatljivom rediteljskom stilu viđenom u Usekovanju. Postići ovaj naum u potpunosti je nemoguće
