Loader

Džon Piplfoks

Pozorište

Razneživanje farse (i po)

Danas, kada je socijalizam odavno upokojen i kada se u javnom medijskom prostoru upravo insistira na bizarnostima i skandalu Ljubinko i Desanka Aleksandra Popovića u režiji Milana Neškovića koji se igra na sceni NP “Toša Jovanović” u Zrenjaninu, deluju kao čudna i nežna pozorišna igra

Intervju: Prof. dr Dejan Đokić, istoričar

Sintetički pristup istoriji Srbije

“U Srbiji je možda jedino teže od istoričara biti selektor fudbalske i košarkaške reprezentacije. Svako ima svoje mišljenje kako bi ta Srbija (fudbalska, košarkaška, istorijska) trebalo da izgleda, što je donekle razumljivo i u redu, ali problem nastaje kada prevladaju neznanje, nacionalni romantizam i mit i dnevnopolitička propaganda”

Sudbina Titove zaostavštine

Kome će pripasti 11 džakova iz sefa 555

Šta se sve nalazi u sefu u kojem su pohranjeni predmeti iz Belog dvora nakon smrti Josipa Broza Tita? Zašto je sporno njegovo otvaranje pre 11 godina? Koji je danas odgovor države na pitanje šta se planira sa pomenutim predmetima? Šta su do sada sudovi odlučivali? U kojoj je fazi taj spor? Koja su potraživanja Karađorđevića? Konačno, kako naslednici Josipa Broza vide ovaj višedecenijski proces

Pozorište: Ništa nećemo zaboraviti i Kraj sveta u tri čina

Od žena, o ženama, za žene… da li nešto nedostaje?

Možemo li da govorimo o stradanju žene a da pritom potpuno isključimo muškarca osim kao nasilnika (koga pojedu svinje)? Ako insistiramo na tome da žene govore o ženskoj patnji ženama (u publici), dolazimo u situaciju da se problem nasilja nad ženama tiče samo jedne društvene “niše” tj. postaje tzv. manjinsko pitanje

Jubilej Vojislava Bubiše Simića

(Čo)vek džeza u Srbiji

Početkom prošlog veka u Srbiji društvena hijerarhija, po Bubišinim rečima, bila je stepenovana na đake i studente, pa kalfe i šegrte i na dnu – vojne kapelnike, glumce i muzikante. Pa ipak, majka koja je i sama svirala, kupila mu je klavir Blitner, otac ploče Kaunta Bejzija. Porodica je posedovala pikap gramofon His Master’s Voice i sve potom je istorija

Izložba Marka Rotka

Slike zbog kojih se plače

Fondacija Louis Vuitton je u Parizu priredila najveću evropsku retrospektivu američkog slikara Marka Rotka, čije slike iz apstraktnog perioda, kažu istraživanja, izazivaju velike emocije

Stazama Vojislava Šešelja

Rat Vučićevih jurišnika protiv univerziteta

Stvara se nova, nategnuta, ali ipak većina koja može da kontroliše problematične univerzitete, fakultete, nastavnike i studente. Ako ne uspe tako, tu su druge oprobane metode. Lepo je imati za studenta prorektora Damjana Vakanjca da mimo svih zakona, procedura, ovlašćenja i na osnovu očigledno izmontiranog snimka starog godinu dana, traži otpuštanje profesora čiji mu se stavovi ne sviđaju, koji može da skupi momke spremne da stave lance na vrata Filozofskog fakulteta, organizuje ketering, logističku i političku podršku i u izobilju čeka dalja uputstva. Zgodno je pri ruci imati momke spremne da usred dana stave maske, sednu u auto i bezbrižno bacaju izmontirane i uvredljive flajere ispred Fakulteta političkih nauka tokom Nastavno-naučnog veća. Nije to neki rizik. Znaju oni da nadležne institucije neće reagovati, a da će ih veliki broj medija i odabrani predstavnici vlasti podržati i zaštititi

Intervju: Ivan Vujačić

Kraj politike jahanja dva konja

“Postupanje prema Ruskoj Federaciji se toleriše, ali smo u međuvremenu stekli brojne negativne poene kod drugih zemalja što će biti prepreka daljim integracijama. Ljute su baltičke države, Poljska, one koje osećaju opasnost od Rusije. Postoji razumevanje u vezi sa energetskom zavisnošću. Ali prenaglašene izjave protiv Zapada, direktna podrška Rusiji i forsiranje antizapadnog narativa, kao i gestovi poput fudbalskih utakmica, čestitki posle izbora – sve su to stvari koje se beleže i pogoršavaju sprsku poziciju”

Valjevo: Prva poseta premijerke u svojstvu predsednice Skupštine

Modna revija u vrtiću

Reporter se predstavi, reče da iz tajkunskog medija, nasta tajac, ministarka Kisić se našminskano razrogači, Brnabić sa odobravanjem klimnu i odgovori da pitanje nije tačno

Lični stav

Moral kao luksuzno dobro

Srbija se strmeknula u ponore autoritarizma. Zbog toga što je razobručena i neograničena, autoritarna vlast je prirodni protivnik socijalnog morala. Moralni prolom izazvan je činjenicom da se takva vlast oblači u demokratske košuljice. Zarad privida demokratije organizuju se izbori, iako strogo funkcionalno oni ovoj vlasti nisu potrebni. Za opstanak autoritarne vlasti neophodan je onda doziran i vrlo razrađen izborni inženjering. I tu na scenu stupa krah morala, jer inženjering podrazumeva glasanje i druge političke aktivnosti, ne u skladu sa moralnim instinktom glasača nego, uz moralne prekršaje, po nalogu držalaca moći. Zdravo i propulzivno društvo nezamislivo je bez čvrstog moralnog oslonca, pa oni koji po(t)kopavaju moral pripremaju zemlji budućnost od čije anticipacije čoveka podilazi hladna jeza

Hrvatski parlamentarni izbori

Sedlanje konja u Predsedničkim dvorima

Hrvatski predsednik Zoran Milanović poslednje tri godine mandata proveo je u furioznom stilu, ponašajući se kao “razjareni bik”. Napadao je, nije birao riječi, šamarao protivnike, šarao levo i desno – više desno nego levo. Na njegov ulazak u izbornu arenu u HDZ-u su počeli hiperventilirati jer su odmah shvatili da ih je zatekao “atomski s desna” – nastupilo je stanje šoka. Premijera Andreja Plenkovića Milanović opsuje kao “briselsku pudlicu” i “čoveka kojega ne zanimaju interesi Hrvata u Bosni i Hercegovini”

Francuska

Državna politika reaktora i centrala

Još od fundamentalnih naučnih istraživanja s početka 20. veka, preko De Golovih posleratnih strateških vizija 50-ih, te prilagođavanja novim energetskim okolnostima s početka 70-ih, Francuska je s vremenom, uz neminovne uspone i padove, postala svetski lider u smislu učešća nuklearne energije u energetskom miksu i među prvima u svetu u domenu najsavremenijih tehnologija u nuklearnoj industriji

Energetika

Apstinencija u nuklearnom komšiluku

Mada je izgradnja nuklearki strogo zabranjena, Srbija je okružena nuklearnim reaktorima – u neposrednoj okolini naše zemlje postoji čitav arsenal nuklearnih elektrana. U susedstvu Srbije aktivno je devet reaktora koji se nalaze u četiri države: četiri u Mađarskoj, dva u Bugarskoj, dva u Rumuniji i jedan u Sloveniji, svi podignuti na obalama Save i Dunava

Bioskop: Naslednik

Iz zone komfora u srce tame

Legranov Naslednik, visokih dometa u svim dimenzijama zanatske izrade, gledaocima daje i dovoljno suvislih i vešto “upakovanih” osnova da ga prevashodno posmatraju i kao slojevitu identitetsku dramu

Arheološki vremeplov

Crvenokosa boginja iz neolitskog smeća

Objavljivanje enciklopedije Koreni evropske civilizacije – prvog sveobuhvatnog pregleda arheoloških istraživanja praistorije na prostoru Srbije od 1890. godine do danas, utoliko je značajnije jer se temelji na naučnim dokazima a ne na raznim izmišljenim i zavodljivim senzacionalističkim tvrdnjama kojima pseudoarheologija ovog doba obiluje

Intervju: Miloš Jovanović, predsednik Nove Demokratske stranke Srbije

Ako ne sprečimo krađu, možemo Vučića proglasiti za maršala

“Na pitanje da li se radi na reviziji i kontroli biračkih spiskova, slobodi medija i migratornim prijavama za prebivalište, odgovor je da se ne radi. Mi, kao opozicija vlasti – koalicija ‘Srbija protiv nasilja’ i koalicija NADA, uputili smo pismeni poziv strankama na vlasti da hitno reaguju na zahteve, ali nismo dobili nikakav odgovor osim nekih vazdušastih reagovanja, ništa napismeno i zvanično. A vreme teče”

Energetika

Buđenje nuklearne sablasti

Da li će Republika Srbija ukinuti Moratorijum na izgradnju nuklearki? I šta sledi potom? Različite zemlje očigledno imaju različite odgovore. Srbija je, za sada, počela da postavlja pitanja. A ono najveće pitanje od svih, koje će se otvoriti odmah na prvim krivinama kada se krene nuklearnim putem, jeste gde će se nuklearka graditi. Koji grad u Srbiji je spreman da prihvati nuklearni reaktor?

Automobilska industrija

Budućnost u litijumskoj bateriji

Povećana potražnja za električnim vozilima (EV) u Evropi i svetu dodatno podstiče rast tržišta litijum-jonskih baterija. S obzirom na strože regulative emisija CO2 i subvencije za električna vozila, očekuje se da će njihova prodaja nastaviti da raste, što zahteva paralelni rast proizvodnje i reciklaže baterija. Potražnja za automobilskim baterijama je samo između 2021. i 2022. godine skočila za 65 odsto na 550 GWh i dalji rast je neminovan