Loader

Džon Piplfoks

Povodom knjige

Kako da razumemo prosvetiteljstvo danas

Osnovna teza knjige Istorija modernog prosvetiteljstva Volfganga Šmalea je da se duhovna i idejna srž našeg doba treba potražiti u epohi prosvetiteljstva pošto su druge ideologije i velike priče kroz istoriju postale previše kompromitovane da posluže u tu svrhu

Bioskop

Sigurnim putem do jalovišta

Novi film Aleksa Garlanda Građanski rat pruža podosta implikacija za razmatranje. Medijski je predstavljan kao „najskuplji akcioni spektakl u Studiju A24”, što, ako ćemo pošteno, ne pruža previše orijentira i pomoći, a i opire se logici poslovanja i širenja posla na nove i novije teritorije

Novi album: Pearl Jam – Dark Matter

Sažetak jednog velikog nasleđa

Grandž ikone iz Sijetla na novom albumu ostaju verni svojim korenima, a vibrantna energija, snažan i sirov zvuk pesama, oda su kreativnom duhu koji ih je decenijama držao na vrhu globalne rok scene. Nakon karijere duge 34 godine, čini se da se ono što je najvažnije ipak nalazi iza svih tih žestokih rifova i moderne produkcije. A to je da je Perl džem grupa kojoj je i dalje stalo

Intervju: Marina Kurilj, direktorka Udruženja „Na pola puta”

To nisu „neki čudni ljudi”, već su jedni od nas

„Za mlade i odrasle sa intelektualnim teškoćama, autizmom i drugim pervazivnim poremećajima, od onog trenutka kad njihovi roditelji i/ili srodnici ne mogu više da vode računa o njima i ne mogu da im obezbede kvalitetan socijalni život, postoji usluga u kojoj mogu da nastave svoj život u zajednici (a ne u domu/instituciji) primeren svojim godinama, potrebama, željama i mogućnostima”

Poruke koje su promenile svet

Metafora po Isusu iz Nazareta

Nema sumnje da su Isusove parabole vrhunac žanra i po broju i po kvalitetu. Možda o tome niste razmišljali na takav način, ali verovali ili ne verovali u njega, njegovo stradanje i ono što je bilo potom, Hrist je svakako najbolji autor parabola koji je ikada hodao po zemlji (i eventualno, po vodi). No, ni toliko svemoćan autoritet nije parabolu učinio trajno popularnom, te ih se nakon događaja u Judeji javlja oskudan broj

Lični stav

Biram borbu

Kriminalni režim odavno nema legitimitet. Jasno je da u Srbiji nema demokratije. Izlaskom na izbore ne daje mu se legitimitet, kao što se ni prihvatanjem mandata u Narodnoj skupštini ne priznaje da su izborni uslovi bili pošteni ili da nije bilo krađe

Lični stav

Svojina javna, zarada privatna

Od zelenog sremskog mesta, Stara Pazova je stigla do bezličnog izbetoniranog naselja koje odlikuju i brojna fekalna jezera, otvorena kanalizacija, preko 10 metara visoka nesanitarna deponija čiji dim truje sve stanovnike mesta i predstavlja opasnost za putnike na obližnjem autoputu. A prede je njenim stanovnicima preko noći uzurpiran javni prostor

Svi Vučićevi izbori

Normalizacija nenormalnosti

Za razliku od “beskompromisnih” opozicionara sa Tvitera i društvenih mreža, Vučić ne misli da su “svi isti” (mada to često govori). I i te kako se trudi da – razume se, iz ugla sopstvenih potreba i interesa – detektuje i “pogura” ne samo one koje (in)direktno kontroliše, nego i one koje smatra “manjim zlom”. I to je upravo ono što smo mogli da vidimo na izborima 2022. i 2023. Više se ne trudi da spreči da opozicija uopšte uđe u Skupštinu (niti je to sada moguće), ali nastoji da tu, po mogućstvu, bude što više onih “prihvatljivih”. Pa, ako se slučajno prevari, tj. ako oni “iznevere očekivanja”, Bože moj. Ništa. Promešaće ponovo karte

Bosanska i okolna previranja

Veliko svesrpsko vašarište

“Za građane Republike Srpske bilo bi poražavajuće da im negiranje ratnih zločina bude preovlađujući detalj za političko opredjeljivanje”, kaže za “Vreme” predsjednik Helsinškog odbora iz Bijeljine Branko Todorović. “Valjda mogu vidjeti kuda ih je ta demagoška i šovinistička retorika dovela – u bijedu, siromaštvo, odlazak. Oni moraju shvatiti da vlast takvom retorikom želi da udalji pažnju javnosti od enormne korupcije, nedostatka novca i lošeg funkcionisanja institucija RS”

Svetski izveštaj o sreći 2024.

Šta je sreća u Srbiji

Prema istraživanju kompanije Gallup World Poll, Srbija je na 37. mestu “najsrećnijih” nacija. eđuMtim, kad se vratimo korak unazad i pogledamo istraživanje Gallup International-a “Kraj godine” iz 2022. godine, Srbija je na trećem mestu u svetu i na prvom u regionu po indeksu pesimizma. Ako, dakle, ukrstimo ta dva istraživanja, dolazimo do zaključka da smo pesimistični da će nam biti bolje, ali smo srećni što nam nije još gore

Lični stav

Brže, bolje, jače – evo, sad će!

Od početka realizacije projekta Beograd na vodi indoktrinirani smo novom razvojnom paradigmom koja otprilike glasi: “Ili će se malo nas obogatiti, ili ćete svi propasti”, što je rezultiralo širenjem predatorskih urbanih praksi širom grada

Otvorena vrata pravosuđa

Rad osoba sa invaliditetom

Možda se u nekom budućem, humanijem društvu i razvije iskrena empatija i svest o važnosti radnog angažovanja osoba sa invaliditetom, a do tada – i ovakvo rešenje je bolje nego nikakvo

Bliski istok

Život i smrt u ratu bez kraja

Šest meseci od sedmooktobarskog terorističkog napada Hamasa na Izrael i pogroma nad nedužnim civilima, te izraeskog rata “do istrebljenja” Hamasa koji će odmah potom uslediti u Gazi, ali i sve žešćih sukoba na Zapadnoj obali i sve učestalijih okršaja na izraelsko-libanskoj granici, stradanjima se ne nazire kraj. Naprotiv. Od prošlog vikenda je, na naizgled samo posredan način, u ratni vihor “zvanično” uvučen i Iran, kojim povodom je čitav svet zadržao dah našavši se najednom na rubu sasvim novog, potencijalno daleko šireg sukoba nezamislivih posledica

Bioskop: Radnička klasa ide u pakao

Pošto katarza?

U žiži su otpušteni, odbačeni, izigrani i na sam rub egzistencije ali i zdravog razuma proterani radnici u privatizaciji i sumnjivom požaru uništene fabrike u neimenovanom srpskom gradiću, radnici koji se u svom (nekim čudom još uvek borbenom) očaju čak okreću i onostranom u pokušaju da ponovo stignu do tačke kakvog-takvog temelja za najbazičnije preživljavanje

Pozorište

Razneživanje farse (i po)

Danas, kada je socijalizam odavno upokojen i kada se u javnom medijskom prostoru upravo insistira na bizarnostima i skandalu Ljubinko i Desanka Aleksandra Popovića u režiji Milana Neškovića koji se igra na sceni NP “Toša Jovanović” u Zrenjaninu, deluju kao čudna i nežna pozorišna igra

Intervju: Prof. dr Dejan Đokić, istoričar

Sintetički pristup istoriji Srbije

“U Srbiji je možda jedino teže od istoričara biti selektor fudbalske i košarkaške reprezentacije. Svako ima svoje mišljenje kako bi ta Srbija (fudbalska, košarkaška, istorijska) trebalo da izgleda, što je donekle razumljivo i u redu, ali problem nastaje kada prevladaju neznanje, nacionalni romantizam i mit i dnevnopolitička propaganda”

Sudbina Titove zaostavštine

Kome će pripasti 11 džakova iz sefa 555

Šta se sve nalazi u sefu u kojem su pohranjeni predmeti iz Belog dvora nakon smrti Josipa Broza Tita? Zašto je sporno njegovo otvaranje pre 11 godina? Koji je danas odgovor države na pitanje šta se planira sa pomenutim predmetima? Šta su do sada sudovi odlučivali? U kojoj je fazi taj spor? Koja su potraživanja Karađorđevića? Konačno, kako naslednici Josipa Broza vide ovaj višedecenijski proces

Pozorište: Ništa nećemo zaboraviti i Kraj sveta u tri čina

Od žena, o ženama, za žene… da li nešto nedostaje?

Možemo li da govorimo o stradanju žene a da pritom potpuno isključimo muškarca osim kao nasilnika (koga pojedu svinje)? Ako insistiramo na tome da žene govore o ženskoj patnji ženama (u publici), dolazimo u situaciju da se problem nasilja nad ženama tiče samo jedne društvene “niše” tj. postaje tzv. manjinsko pitanje

Jubilej Vojislava Bubiše Simića

(Čo)vek džeza u Srbiji

Početkom prošlog veka u Srbiji društvena hijerarhija, po Bubišinim rečima, bila je stepenovana na đake i studente, pa kalfe i šegrte i na dnu – vojne kapelnike, glumce i muzikante. Pa ipak, majka koja je i sama svirala, kupila mu je klavir Blitner, otac ploče Kaunta Bejzija. Porodica je posedovala pikap gramofon His Master’s Voice i sve potom je istorija

Izložba Marka Rotka

Slike zbog kojih se plače

Fondacija Louis Vuitton je u Parizu priredila najveću evropsku retrospektivu američkog slikara Marka Rotka, čije slike iz apstraktnog perioda, kažu istraživanja, izazivaju velike emocije