Konstrakta je samo kolateralna šteta jednog “ludila udvoje” u kojem ni na koji način nije sudelovala niti za njega može snositi bilo kakvu odgovornost, ali je vrlo verovatno da neće biti ni jedina ni poslednja na toj giljotini
Mnogi Kragujevčani smatraju da je najavom proizvodnje električnog automobila izbegnut “katastrofičan scenario”, jer Fijat sada mesečno radi samo tri do četiri dana, a sve ostale dane zaposleni provode na plaćenom odsustvu. Tokom prošle godine radnici su u fabrici bili samo 50 dana, dok su od početka godine do 8. marta, kada su se vratili u proizvodne hale, imali sedam radnih dana
Krenulo je stidljivo, ali je cela industrija brzo počela da dobija na zamahu. Prvi električni automobil koji je imao licencu za kretanje po američkim auto-putevima bio je “tesla roadster” iz 2008. godine. Bio je to i prvi auto koji je sa jednim punjenjem baterija mogao da pređe 300 kilometara. Ipak, prvi električni auto koji je napravljen u više od 10.000 primeraka bio je japanski “mitsubishi MiEV”
Dok je zaraza harala svetom, brojni analitičari epohe su predviđali potpuni restart planete – novi digitalni svet koji je virus iz nehata stvorio i u koji samo treba ući. Pandemija je zaista dovela do toga da se na internet dodatno priključi čak 782 miliona ljudi, ali šta se zaista promenilo
Ovaj tekst sadrži izvode iz dva izveštaja o SLAPP tužbama koje su ove godine objavili Nezavisno udruženje novinara Srbije i Fondacija “Slavko Ćuruvija”
Amerika će posvećeno, temeljno i sa punim kapacitetom nastaviti da ide ka svom cilju i da naoružava i pomaže Ukrajinu, tako da se trenutno i ne pomišlja na bilo kakve mirovne pregovore kojima bi se možda sačuvali ostali delovi Ukrajine od razaranja, a civilno stanovništvo od dodatnog stradanja
Kominikei zaraćenih strana govore o malim pomeranjima na liniji fronta. Masirane snage ruske vojske na istoku već nedeljama potiskuju Ukrajince, ali bez dramatičnih promena. Zauzvrat, Ukrajinci se trude da prenesu rat u Rusiju
Predviđanja da će pandemija potpuno i nepovratno promeniti naše navike, naše načine rada, kupovine, putovanja i druženja i da ćemo se iz pandemijskog košmara probuditi u Hakslijevom novom vrlom svetu – sada izgledaju preuranjena i preterana. Pandemijsku depresiju zamenjuje ratna psihoza
Uspavanka za Aleksiju Rajčić je subjektivna poetska dramska slika koja formu pozajmljuje od različitih narodnih, izvornih pesama da bi napravila profeministički komentar na patrijarhalne porodične odnose. Tako je matrica narodne epske pesme poslužila kao model za razotkrivanje muškog kukavičluka koji se krije iza busanja u grudi i krupnih reči
Novi postmodernistički filmski aduti ili arthaus za široke mase: Sve u isto vreme i Nepodnošljiva težina blistavog talenta
Jedan roman i jedna serija vraćaju nas u godinu koju neki od nas odlično pamte, mada njihovi tvorci tada još nisu bili ni rođeni
Američki kantautor Kurt Vile već godinama dokazuje da je i danas moguće praviti relevantnu rokenrol muziku mimo svih pravila. Ne odustajući od svoje “slacker” filozofije, upravo je debitovao za veliku izdavačku kuću najujednačenijim delom koje je do sad potpisao
Od kraja aprila Venecija je puna više ili manje ekscentričnih umetnika iz celog sveta koji obilaze paviljone 59. Bijenala umetnosti. Među ovim potonjim je i čovek koji je danima hodao po gradu sa daskom od WC-šolje nabačenom na rame, uz poruku “Now, every shit is art”
U ovoj zemlji, u sferi bezbednosti svaka tema u pola koraka stiže do političkog vrha, a toga upadljivo nema u seriji Državni službenik
Film Valter brani Sarajevo snimljen je pre 50 godina, tri decenije nakon okupacije Sarajeva u Drugom svetskom ratu, jednako koliko je prošlo od rata devedesetih do danas. Broj njegovih gledalaca – ne zna se
Ako je ikada bilo prostora da se “vodi politika”, to je onda ovaj trenutak globalnih promena pošto će sadašnje ponašanje definisati mnogo toga što će biti važno u budućnosti. Uprkos svemu, zato je sada mnogo važnije za opoziciju da pravi zajedničke dogovore nego da se vajka, kuka i pravi pametnom bez političkog rezultata. Možda tako i uspe da otvori medijski prostor, smanji sumanute napade na sve koji ne misle kao Vučić i makar malo uljudi politički i medijski prostor u Srbiji
U Narodnoj skupštini biće zastupljeno tridesetak stranaka i pokreta. Kada se tome pridodaju i nestranačke ličnosti, predstavnici raznih grupa građana, sindikata i udruženja koji su nastupili na listama pojedinih stranaka i pokreta, šarenilo je neuporedivo veće
Ana Brnabić je i pre nego što je bila postavljena na mesto predsednice Vlade jasno ocrtala naznake šta javnost može da očekuje od nje: nepoznavanje Ustava i zakona zemlje na čijem se čelu našla, okretanje glave od svake afere u kojoj bi se našli naprednjaci, nevešte medijske nastupe, besmislene izjave koje govore o potpunom neshvatanju situacije koja je okružuje, i bezrezervno divljenje i obožavanje prema onome koga zove “šefom”
Proces nestajanja devedesetih godina prošloga veka, koje će ne mali broj komentatora nazvati najsramnijim u srpskoj istoriji, poklapa se sa procesom brisanja savremene srpske istorije iz kolektivnog sećanja, ali zato procvat doživljavaju srpski srednji vek i, razume se, poslednjih desetak godina koje, pod vlašću Aleksandra Vučića, poprimaju mitski karakter
Izvor nedeljnika “Vreme”, iz policije, kaže da je Darko Šarić bio zapanjen kada je prošle nedelje na vratima video inspektore Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. Došli su u trenutku kada se činilo da narko-bos sve konce drži u svojim rukama. I da upravo tim koncima Šarić zateže i popušta omču oko vrata celog državnog političkog i bezbednosnog sistema
“Mnogi naši poslovi, lični i državni, započeti su a nisu dovršeni, i naše kuće su započete i nedovršene – zvrje kao rugla pored izlokanih puteva, a ‘graditelji’ i ‘srpski domaćini’ tumaraju po njima kao posustale aveti. Mi smo slepi kod očiju, kod nas ‘kako koje gudi, sve više ludi’, da upotrebim tu srpsku izreku kao oblik samospoznaje”
Bez obzira na broj akcija koje poseduju, svi akcionari se pod jednakim okolnostima tretiraju na jednak način. Kako je cilj osnivanja privrednog društva sticanje dobiti kroz poslovanje, to je i osnovno pravo akcionara učešće u upravljanju privrednim društvom kroz organe upravljanja, kao i pravo učešća u raspodeli dobiti
