Profesora Mićunovića su uglavnom zvali Mićun – i novinari, i stranačke kolege, i studenti, i kolege u Institutu i akademskom svetu, i prijatelji, i politički protivnici. Tako je to kada je čovek iznad svake titule i zvanja koje ima. U doba jednostranačkog političkog sistema, kada je Ustavom to bilo zabranjeno, sa svojim prijateljima i kolegama Mićun je napravio Demokratsku stranku. Postoji anegdota o tome kako se, kada je trebalo izabrati prvog predsednika Demokratske stranke, odnosno onoga ko će biti odgovoran za kršenje Ustava i zakona, Mićun nametnuo kao logično rešenje. Kako reče jedan njegov tadašnji saborac, Mićun je bio na Golom otoku i već se navikao na zatvor
Vlast angažuje značajne resurse kako bi podstakla sukobe među građanima i produbila ideološke podele unutar opozicije. U takvim okolnostima, posebno je značajno ukloniti prepreke u formiranju zajedničkog fronta, odložiti međuopoziciona sporenja za period nakon oslobođenja i nastojati da se pronađu efikasna rešenja za odlazak vladajuće garniture, uz što manji rizik i štetu po društvo i državu
Mi volimo ideju o srećnim porodicama, u kojima nema velikih problema i sukoba. Pitanje je, međutim, da li takvo nešto uistinu postoji. Na samom početku Starog zaveta, odmah nakon što su izgnani iz raja, Adam i Eva vode ljubav i dobijaju sinove, Kaina i Avelja, ali odnos među braćom završava se, kao što je dobro poznato, ubistvom iz ljubomore. Ovo će kasnije biti tema i mnogih umetničkih remek-dela. Možda bi bilo realističnije reći da su porodice bez ovakve dinamike retke i izrazito srećne
Nekoliko megakompanija menjaju energetske bilanse čitavih regiona, preusmeravaju globalna tržišta rada i redefinišu način na koji milijarde ljudi dolaze do informacija. Nijedan parlament nikada nije glasao o tome, niti je i jedan birač o tome pitan. Odluka da se kompletna globalna ekonomija preusmeri ka VI nije doneta na mestu gde se demokratski odlučuje zato što takvo mesto za ovu vrstu odluka i ne postoji. Odlučilo je tržište, a tržište nema biračko telo
Ovogodišnji, 19. Međunarodni filmski festival dokumentarnog filma Beldocs, ponudio je više od sto filmova različitih vidova i metraža. Za čitaoce “Vremena” izdvajamo ostvarenja koje bi valjalo videti
Nostalgija je sećanje na bezbrižna vremena. Iako su naše generacije prošle kroz ratove i siromaštvo, ipak su to bili eksterni faktori. Održavali smo nekakvu stabilnost i viziju budućnosti. Bojim se da generacije koje odrastaju sa toliko unutrašnje nesigurnosti neće imati period kojem bi se kasnije mogle vratiti kroz nostalgiju
Dok su trajali radovi na zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorišta, obnovljeno je pozorište “Pinokio”, završena je rekonstrukcija Beogradskog dramskog i počele su pripreme za rekonstrukciju Pozorišta na Terazijama iako tada nije bilo više para nego danas
Širok front može da okupi samo borba protiv korupcije jer ona nagriza birače vlasti i opozicije, prozapadne liberale i proruske nacionaliste, vernike i ateiste, urbane i ruralne, mlađe i starije, obrazovane i polupismene
Srbija se, usled relativno niskih cena života, dobrog provoda, ukusne hrane i jakog interneta, plasirala u sam vrh evropskog utočišta za digitalne profesionalce. Međutim, u pozadini ove idile krije se jedan od najsofisticiranijih pravnih i ekonomskih “eksperimenata”
Imajući u vidu breme prošlosti i nasleđenog mentaliteta, izgradnja boljeg pravosuđa po meri liberalne demokratije biće golem put. Na tom putu ka kredibilnijim institucijama najhrabriji treba da budu upravo oni koji plediraju da im građani veruju, s tim što nikako ne treba da smetnemo sa uma da je proces izgradnje respektabilnih ustanova dvosmerna ulica u kojoj podjednako mora da učestvuje i srpsko društvo menjajući svoju predstavu o pravosuđu
Važno je pitati se i da li je moguće ne zavideti ili je ovo osećanje neizbežno. Realno je reći da svi ljudi osećaju zavist povremeno, do izvesne mere, makar u nekim aspektima života, s razvojem verovatno sve manje. Samo ponekome zavist pojede ostatak života, pretvori se u opsesiju i postane destruktivna za njega samog, potencijalnu žrtvu ili i još nekoga oko njih
Iako se stvarna brojka ne zna, po vjerodostojnim i pomnim procjenama Vladimira Žerjavića, pobijeno je oko 50 tisuća ljudi, uglavnom pripadnika vojske NDH, ali i civila stradalih u koloni za vrijeme bitaka između ustaša i partizana, kao i svih onih koji su nakon zarobljavanja pobijeni u osvetničkom gnjevu
Sumnjive privatizacije, naročito ona kad su “piljari srušili Novosti i Politiku”, napadi na novinare, pretnje, otpuštanja nepoželjnih, smene, ponašanje resornog ministra – u knjizi Manja Vukotića Ubistvo srpskog novinarstva
Na prostoru između Lomine i Ulice Gavrila Principa planirano je rušenje 3500 stambenih objekata i 4550 komercijalnih kvadrata. Biće uklonjena 54 stana, a 162 građanina raseljena. Ugovor države sa izvođačima iz Kine nije dostupan javnosti i ne zna se ko su su podizvođači na projektu. To je dovoljno za brigu, ali Šapić kaže da “nema nazad”
I aktuelni režim i Srpska pravoslavna crkva tvrde da se do ideja o zajedničkom radu na osnivanju Univerziteta “Sveti Sava” došlo iz brige o dobrobiti građana ove zemlje. Ali postupanje aktuelne vlasti godinama unazad, kao i delovanje Srpske pravoslavne crkve, te njihova neobjavljena koalicija u borbi protiv srpskih univerziteta bude duboke sumnje u dobronamernost ovakve zamisli
Psihologija jasno pokazuje da je svaki oblik fanatizma – svođenja sebe na jednu dimenziju, bila ona religijska, ideološka, politička, društvena, profesionalna ili pripadanje određenoj grupi – odbrambeni pokušaj neke osobe koja ne može da otkrije stabilan lični identitet i onda, sebi koliko i drugima, baca prašinu u oči ubeđivanjem da ne samo da ima identitet nego je on tako očigledan da niko nikad ne bi smeo u njega da posumnja
Nije lako biti slobodan. Naličje slobode je odgovornost – biti odgovoran za izgovorenu reč, za učinjeno delo ili za okretanje glave i neutralnost u vreme krize. Mnogi se, zapravo, teško nose sa slobodom. Radije bi bili neupadljivi, bez bremena odgovornosti, bez straha od pogrešnog poteza, promašaja, bez ofsajda i propuštenih prilika. Nije lako bilo biti Mićun – pratiti svoje i univerzalne demokratske vrednosti koje su nas, kako on sam kaže, “otrgle od varvarstva”. Bio je među onima koji hrabro iskoračuju u borbi za te vrednosti držeći pravac, držeći baklju u mraku epohe koju nismo birali.
Mićun je često govorio o prošlosti, ali njegova poruka je uvek bila okrenuta budućnosti. Strastveno se borio da Skupština bude centralno mesto političkog života, a ne tek puki servis izvršne vlasti. Zato je bilo logično da posle petooktobarskih promena bude prvi predsednik Narodne skupštine. Bio je strastveni promoter rodne ravnopravnosti mnogo pre uvođenja kvota. Rado je citirao Hegela koji je rekao da “ideje u susretu sa stvarnošću često pocrvene od stida”. Bio je tu da brani ideje dostojne čoveka u vremenima koja su obeležili diktatori i autoritarci. Podsećao je na to da je zadatak kritičke javnosti da preispituje, da pita diktatore i autoritarce koji govore o “teškim i bolnim reformama”, šta je teško i bolno u tome da postoje slobodni mediji i vladavina prava?
Kada dođe trenutak da se podvuče crta i napravi životni rezime, određuje nas ono šta smo radili, kakve smo ciljeve imali, za kakve smo se vrednosti borili. Tu vrstu spomenika sami sebi, za života, gradimo. Mićun je ostavio za sobom blistavi spomenik i vredno slobodarsko i demokratsko nasleđe.
Autor je istraživač u Institutu društvenih naukaPravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Prof. Dragoljub Mićunović Mićun',
pubdate: '2026-05-27 22:50:03',
authors: authors,
sections: "Vreme",
tags: "Demokratska stranka,Dragoljub Mićunović,In memoriam",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Prof. Dragoljub Mićunović Mićun',
'pageContent': 'Rizikovao je sopstvenu slobodu radi slobode svih nas i 1968. i posle pada Berlinskog zida. Hteo je demokratsku državu. Borio se da monopol jedne partije, jedne ideologije bude zamenjen demokratijom u kojoj vladaju zakoni. Za podelu, a ne jedinstvo vlasti, za stvarni, a ne fingirani pluralizam. Nije umesto ideologije komunizma kao alternativu nudio agresivni nacionalizam. Naprotiv, od samog početka borbe za uređenu demokratsku državu Mićun je bio čovek tolerancije, borac za ljudska prava, socijalnu pravdu, prosvećivanje.
Borba za demokratiju i slobodu su profesora Mićunovića obeležili i kao političara, i kao naučnika, i kao građanina. Nije bio populista, nije se dodvoravao većini. Govorio je neprijatne stvari koje drugi nisu smeli, ili nisu hteli, poput neprijatne istine da se naše slobodarstvo iscrpljivalo u borbi protiv stranih, ali ne i domaćih zavojevača, kao i da nikada nismo u dovoljnoj meri bili okrenuti ka izgradnji slobodnog i demokratskog društva. Nije bio nacionalista, ali je bio patriota otvorenog evropskog identiteta, zasnovanog na samokritici i kritici. Sopstvenim primerom je pokazivao da superiornost duha potiče iz samozapitanosti, a ne iz hvalisanja i samodopadanja.
Hteo je da našeg prosečnog građanina približi Aristotelovom dobrom građaninu koji nije puki podanik, nego član zajednice spreman da se angažuje i lično doprinese opštem dobru. Da ne bude “sluga pokorni” koji traži gospodara, onaj koji vođi nudi servilnost i poslušnost. Želeo je da građanin bude slobodan, angažovan i odgovoran, posvećen javnom dobru koji hrabro prihvata svoju slobodu i sa njom ne trguje.
Nije lako biti slobodan. Naličje slobode je odgovornost – biti odgovoran za izgovorenu reč, za učinjeno delo ili za okretanje glave i neutralnost u vreme krize. Mnogi se, zapravo, teško nose sa slobodom. Radije bi bili neupadljivi, bez bremena odgovornosti, bez straha od pogrešnog poteza, promašaja, bez ofsajda i propuštenih prilika. Nije lako bilo biti Mićun – pratiti svoje i univerzalne demokratske vrednosti koje su nas, kako on sam kaže, “otrgle od varvarstva”. Bio je među onima koji hrabro iskoračuju u borbi za te vrednosti držeći pravac, držeći baklju u mraku epohe koju nismo birali.
Mićun je često govorio o prošlosti, ali njegova poruka je uvek bila okrenuta budućnosti. Strastveno se borio da Skupština bude centralno mesto političkog života, a ne tek puki servis izvršne vlasti. Zato je bilo logično da posle petooktobarskih promena bude prvi predsednik Narodne skupštine. Bio je strastveni promoter rodne ravnopravnosti mnogo pre uvođenja kvota. Rado je citirao Hegela koji je rekao da “ideje u susretu sa stvarnošću često pocrvene od stida”. Bio je tu da brani ideje dostojne čoveka u vremenima koja su obeležili diktatori i autoritarci. Podsećao je na to da je zadatak kritičke javnosti da preispituje, da pita diktatore i autoritarce koji govore o “teškim i bolnim reformama”, šta je teško i bolno u tome da postoje slobodni mediji i vladavina prava?
Kada dođe trenutak da se podvuče crta i napravi životni rezime, određuje nas ono šta smo radili, kakve smo ciljeve imali, za kakve smo se vrednosti borili. Tu vrstu spomenika sami sebi, za života, gradimo. Mićun je ostavio za sobom blistavi spomenik i vredno slobodarsko i demokratsko nasleđe.
Autor je istraživač u Institutu društvenih naukaPravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-05-27 22:50:03',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
