Džon Piplfoks

Naoružavanje i Vojska Srbije

Odvraćanje pažnje, zastrašivanje i prodavanje magle

U kojoj meri su istinite informacije da se Vojska Srbije ozbiljno “bilduje” oružjem? Čemu služi jačanje oružanih kapaciteta i, samim tim, kakve se poruke šalju za unutrašnju upotrebu, a kakve su poruke namenjene okruženju? Da li vojna saradnja Zagreba, Tirane i Prištine zaista plaši režim i Vučića ili je sve to predstava koja hrani sujetu jednog čoveka? Zašto se u ovom tenutku preko prorežimskih medija tendenciozno plasira vojna “moć”, kakva je korelacija ovog propagandnog paketa sa izborima, a kakva je u širem kontekstu geopolitičkih prilika? Na ova pitanja odgovaraju Vojkan Kostić, Petar Bošković i Boško Jakšić

Hrvatska

Od relativizacije i normalizacije prema rehabilitaciji NDH i ustaštva

Uklapajući se u trend i preuzimajući kormilo pomahnitalog desničarenja, Plenkovićeva je vlada, uz podršku raznih braniteljskih udruga, dijela čelnih ljudi Katoličke crkve u Hrvata, te sveprisutnu korupciju, kriminal, bezakonje i svu silu drugih deformacija, potaknula i eskalaciju nasilja, pri tomu redovito licemjerno optužujući žrtve

Odgovornost prema ranjivim grupama

Ljudi koje je Grad zaboravio

Pre dve godine je za reklamiranje gradske uprave iz budžeta dato oko 100 miliona dinara – iznos dovoljan da obezbedi tri godine rada Svratišta. Da stvar bude ciničnija, u pitanju su bili bilbordi što promovišu i Beograd i vlast kao socijalno odgovorne aktere koji stoje uz svoje građane

Lični stav

O putujućoj družini opsenara

Svaki populizam vodi u totalitarizam ili jednoumlje, a svaki totalitarizam je populistički. Međutim, populizam postaje impotentan kada se demaskira i demistifikuje, kada se prevara iznese pred svetlost javnosti i predstavi iz različitih perspektiva. Tom demaskiranju i rasvetljavanju najviše doprinose tužilaštvo i profesionalni mediji

Unutrašnji glas

Kako izabrati psihoterapeuta

Uprkos različitim uverenjima, titule ne znače ništa. Vama treba osoba koja će moći da vas razume i podnese. “Neki veliki drmr” može biti odličan u tome, drugi može koristiti titule samo da bi vam papreno naplatio. Mada mi mnogo verujemo iskustvu, istraživanja pokazuju da mlađi terapeuti pomažu bolje nego stariji, verovatno zbog entuzijazma i supervizija. Odlučujući ne bi trebalo da budu ni utisci koje stičete u medijima, bez obzira na to što bi neko mogao da govori elokventno i ubedljivo

Vreme

Epska konfuzija Epskog besa

Novi bliskoistočni konflikt proširio se vihornom brzinom, čitav svet se u realnom vremenu menja dramatično i nepredvidljivo, a Bliski istok više neće biti isti

Američko-izraelski napad na Iran (II)

Kako je Mosad naterao Irance da sabotiraju same sebe

U špijunaži, najmoćnije sredstvo nikad nije bio pištolj. Mnogo je važnija sposobnost agenta da zadobije nečije kompletno poverenje

Dva impulsa u spoljnoj politici SAD (V)

Internacionalizam i izolacionizam

Podršku za ulazak u Drugi svetski rat pružilo je 97 odsto Amerikanaca, za rat protiv Iraka bilo je njih 76 odsto, za intervenciju u Libiji 47 odsto, a američkom učešću u tekućem ratu u Iranu tek 41 odsto

Pozorište

O neprijatnim istinama

Dejan Dukovski, Crno zlato, režija Oliver Frljić, Beogradsko dramsko pozorište

Umetnički eksperiment

Mašine koje pevaju

Čuli su se folklorno ojkanje, blejanje ovaca, monaško pojanje, religijske inkantacije, unisono četvoroglasje. Mašine kao da su oživele i počele da plešu. Efekat je bio neobičan jer se na sceni ništa živo ne pomera, a u zvuku se mehanički razvijaju različite strukture

Izbor za najbolji domaći jazz album 2025.

Džez bez predrasuda

Treća je decenija XXI veka, katastrofalno je stanje (ne samo) za kulturu u Srbiji, ali to je kontekst u kojem uzleću mlade džez snage: nadareni i neretko školovani muzičari koji poznaju tehnologiju, umeju da posluju, ne sapliću se o granice i nametnuta pitanja identiteta

Poezija

Slatko-gorki vijenac

Nagrada Goranov vijenac za Milka Valenta

Bioskop

Film koji ide u rikverc

Biće novih leta, scenario i režija Gvozden Đurić (koscenarista Uroš Tomić), igraju: Tamara Krcunović, Zlatan Vidović, Anđela Kribl i Mladen Lero

In memoriam: Jirgen Habermas, filozof

“Poslednji filozof”

Jubilej

Vespa, vozilo za svakog od nas

Pre osamdeset godina nastala je vespa – udobno, lako i brzo vozilo na dva točka, simbol bezbrižnih šezdesetih

Povodom knjige

Kome su još potrebni lideri?

O razlici između benignog identitetskog liderstva, koje neguje demokratiju iznutra i promoviše harmoniju i uključivost spolja, i toksičnog liderstva, koje podrazumeva tiraniju unutar grupe i podsticanje antipatija prema drugim grupama, i o još mnogim detaljima o onima koji su na čelu društva

Piksi ili Dejo

Javno zdravlje

Malo ubistvo među apotekama

Zašto nema rešenja za Apoteke “Beograd”? Zašto su zaposleni u ovoj ustanovi na ivici egzistencije? Ko je ko u kolopletu lokalne samouprave, stranačkih direktora, ministarstva i evropskih korporativnih lanaca apoteka i veletrgovina farmaceutskim uslugama? Da li je adekvatno lečenje u privatnim zdravstvenim i apotekarskim ustanovama privilegija imućnih

Anatomija političke nervoze u Crnoj Gori

Zašto nema aplauza za hapšenje Aca Đukanovića

U političkim sistemima kakav je crnogorski najveći test nije hapšenje jednog čoveka. Najveći test je trenutak kada institucije pokažu da mogu da funkcionišu bez obzira na to čije se prezime nalazi u predmetu. Promena vlasti je politički događaj. Promena sistema je mnogo sporiji proces. Crna Gora se danas nalazi upravo između ta dva trenutka

Unutrašnji glas

Reditelj nevidljivog

Tri boje deluju kao delo nekoga ko je čitav život studirao psihologiju. “Plavo” je moguće koristiti u nastavi o tugovanju i oporavku od gubitka, s pokušajem samoubistva, gubitkom granica i njihovim ponovnim uspostavljanjem, bekstvom od ljudi i otkrićem ljubavi, dok je “Belo” odličan prikaz muškog straha od impotencije i svih odbrana od njega, a “Crveno” portret dobrote, solidarnosti i požrtvovanosti

Napad na Iran i Mosad (1)

Duga ruka Izraela

Mosad je godinama snimke sa uličnih kamera u Teheranu prebacivao na servere u Izrael. Kombinacijom tih podataka, uz korišćenje veštačke inteligencije, ova tajna služba je izgradila koherentnu sliku o životu i radu radnika obezbeđenja i funkcionera koje su štitili. Čitav taj operativni rad kulminirao je munjevitom akcijom u subotnje jutro, 28. februara

Tradicije u spoljnoj politici SAD

Koreni američkog (inter)nacionalizma

Za razliku od mirotvorno orijentisanih džefersonijanaca, predsednik SAD Endru Džekson nije prezao od toga da upotrebi vojsku za ono što je doživljavao kao bezbednosne interese nacije, računajući ekspanzionizam

Intervju: Vladimir Stakić, novinar

Prebojiti nije isto što i zamazati

Najteži mi je bez dileme bio intervju sa Džonijem Štulićem. Tu je ona njegova valjda hiljadama puta citirana izjava da smo prethodnih 40 godina slušali zavijanje vukova, a da ćemo zato narednih 40 slušati blejanje ovaca. Bilo je teško ne zato što je on bio neprijatan ili problematičan sagovornik, naprotiv, već zbog toga što se svojski trudio da sve svoje stavove što preciznije objasni. Tako da je umeo i da zakomplikuje odgovore, a ja sam se trudio da što bolje razumem šta želi da kaže

Opera

Vreme klovnova

Svetska premijera opere Klovnovi montrealske i naše kompozitorke Ane Sokolović odigrana je poslednjeg dana januara u Montrealu

Pozorište

Kada je glumcima pozorište važno

Krajem februara, početkom marta u Beogradu su gostovala dva crnogorska pozorišta. U subotu 28. februara, na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” gostovao je Centar za kulturu Tivat sa predstavom Contra Mundum. U nedelju 1. marta, na sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta gostovalo je Nikšićko pozorište sa predstavom Otac

U susret Oskaru: Kratki crtani film

Između emocija i strepnji

Ukoliko 15. marta budemo pratili prenos te bleštave kino fešte u Los Anđelesu, ne smemo smetnuti s uma da se umetnost međunarodnog kratkog animiranog filma i dalje čuva tamo gde je oduvek i klijala: na istorijskim koordinatama festivala u Zagrebu i Ansiju, kao i na mapama malih, izuzetno izbirljivih festivala diljem Evrope. Na tim se mestima neguje autentična antiteza američkom klišeu

Istorija nas uči

Kako je kralj Petar učinio čast jevrejskom narodu

Maja 1907, pisalo je u novinama, kralj Petar I učinio je najvišu milost jednog evropskog vladara prema svojim jevrejskim podanicima u hiljadugodišnjoj istoriji ovog naroda: “svojoj braći Srbima Mojsijevcima” položio je kamen temeljac nove sinagoge