Ambasador Irske poručio je u Beogradu da će, “ako se mi pitamo”, Srbija otvoriti Klaster 3. Pitala se i Holandija, čije se protivljenje mahom odnosi na stanje u oblasti vladavine prava. “Klauzula o ravnoteži” je jasna – ako nema napretka u fundamentalnim oblastima prava, nema napretka u pregovorima u celini. Od tog reformskog paketa Vučićeva vlast beži kao đavo od krsta, ali ne odustaje od prodaje magle, iako se dosta toga promenilo od kako je Hrvatska 2013. pozdravljena kao poslednja članica Unije
Empirijska istraživanja pokazuju snažnu povezanost između klijentelističkih režima i siromaštva. Kada su birači ranjivi, mala, neposredna i selektivna korist – posao, jednokratna pomoć, subvencija, poklon, pažnja lokalnih vlasti – može imati veću političku vrednost od apstraktne koristi dugoročnog rasta, institucija ili javnih dobara. Siromašniji glasači su jeftiniji za održavanje i lakše se mobilišu. Dakle, stvara se začarani krug između siromaštva i loših politika
Znamo koliko je kilometara puteva izgrađeno. Znamo koliko je registrovanih automobila. Znamo koliko autobusa postoji. Ono što mnogo manje znamo je da li građani Srbije zbog toga zaista žive bolje
Frojd je naveo priču o ženi koja, gotovo deset godina po završetku rata, i dalje čeka pismo u kojem će stajati da se njenom sinu nije desilo ništa i da samo što nije stigao kući. Njegova poenta je da ta majka odbija da vidi promenu u spoljašnoj realnosti. Problem je, međutim, komplikovaniji – mi svi nekada čekamo neko unutrašnje pismo da nam potvrdi da se u našoj unutrašnjoj realnosti ništa nije promenilo: “Znam da svi kažu kako je nemoguće imati savršeno detinjstvo, ali moje je stvarno bilo savršeno”
U kontekstu Hladnog rata, Frankov režim dozvolio je da SAD otvori vojne baze na španskoj teritoriji, čime je započeo proces međunarodne rehabilitacije zemlje i njenog postepenog povratka u međunarodne političke tokove. Za vreme svoje vladavine Franko ipak nije zaboravio stara savezništva, pa je Španija poslužila kao utočište mnogim beguncima, među kojima je bio i Ante Pavelić, čiji se grob, uprkos brojnim raspravama o izmeštanju, i danas nalazi na madridskom groblju San Isidro
“Granica između čoveka i mašine nije u brzini ili tačnosti izvršenih operacija, već u sposobnosti samorefleksije, kao i u kapacitetu za etičko i estetsko prosuđivanje i kreativnost”
Arhitekta Miša Manojlović bio je protiv projekta olimpijskog stadiona kojim bi se ugrozila Beogradska tvrđava. Da li je i to, osim njegovog jevrejskog porekla, doprinelo da bude ubijen na Starom sajmištu 1941.
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Naš cilj je iskorenjivanje korupcije i nulta tolerancija na nju. Zbog toga predlažemo formiranje specijalnog tužilaštva za visoku korupciju, postojanje tužilačke policije, nove nadležnosti za Državnu revizorsku instituciju, uvođenje novog krivičnog dela “neosnovano bogaćenje” i druge mere koje će dati rezultate već u prvim mesecima
Razvoj preciznog unutrašnjeg sluha zahteva da u sebi izgradimo osećaj sigurnog i bezbednog prostora unutar kojeg, zahvaljujući poverenju u sebe, možemo da se igramo i istražujemo sopstvene unutrašnje glasove. Ali šta sad to znači? To znači da nakon što upoznate svoje najgore strane možete imati dovoljno stabilno samopoštovanje i uverenje da možda mnogo toga sebi nećete oprostiti, ali nikad nećete sebe ni odbaciti
Visokotehnološki projekti se doživljavaju kao napredak ‒ zato pogled na humanoidnog robota koji hoda, nosi kutije ili razgovara sa ljudima stvara utisak budućnosti iz naučne fantastike, ali se često koristi i u populističke svrhe. Sa druge strane, u Srbiji su odluke o razvoju nauke i industrije donosili nestručni političari, prevashodno zainteresovani za lični interes
Dan pred desetogodišnjicu Bregzita, dok se London pripremao za toplotni talas i sumiranje posledica odluke da napusti Evropsku uniju, Kir Starmer je izašao ispred rezidencije u Dauning stritu broj 10. Drhtavim glasom, i uz po koju suzu, zahvalio se supruzi na podršci i požalio na partijske kolege koji su mu zabili nož u leđa. Tako je postao šesti britanski premijer koji je u poslednjih deset godina otišao sa funkcije pre isteka mandata. Britanija je, kako je primetila kolumnistkinja Eš Sakr, nalik Italiji, samo bez italijanske kuhinje
Ježi Gjedrojć, Autobiografija u četiri ruke (obradio i pogovor napisao Kšištof Pomjan), s poljskog prevela dr Ljubica Rosić; Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd, 2026
Upravo objavljena Autobiografija Save Šumanovića otkriva važne detalje o bolesti i radovima ovog velikog slikara koji je streljan u avgustu pre 84 godine
Mijat Mijatović bio je jedan od najznačajnijih srpskih pevača na gramofonskim pločama pre Drugog svetskog rata. Na fotografiji pored njega je mlada žena u letnjoj haljini. Ko je ona
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
Praksu postavljanja ograde svuda, sa planom i projektom ili bez njih, uključujući mesta koja nisu opravdana sa stanovišta struke imaju države u kojima ni obrazovanje ni saobraćajna kultura nisu razvijeni, a urbanizacija se poslednjih godina ili decenija naglo razvila. Šta nam to govori o građanima, a šta o nosiocima gradske vlasti
Prilagođavanje pravosuđa osobama sa invaliditetom nije posebna pogodnost. To je osnovni uslov jednakosti pred zakonom. Arhitektonski, informaciono i komunikacijski pristupačni pravosudni organi i pružaoci pravne pomoći, razumljiv i dostojanstven postupak i podrška u komunikaciji i kretanju kroz procedure ne daju osobi sa invaliditetom prednost. Oni samo otklanjaju prepreke sa kojima se osobe bez invaliditeta ne suočavaju
Nakon gotovo dve decenije suđenja, pravosuđe je donelo konačnu odluku u jednom od najznačajnijih procesa za ratne zločine u Hrvatskoj. Kako je slučaj Branimira Glavaša oblikovao hrvatsku politiku i pravosuđe?
Emisari su odradili povereni im zadatak, pohvalili se režimskim medijima kako su naišli na razumevanje i ohrabrivanje da Srbija nastavi evropskim putem.
Kojim putem? Vučićev režim sistematski udaljava Srbiju od EU jer ne želi pravnu državu, nezavisne institucije, slobodne medije... Taj put vodi ko zna kuda, ali svakako ne do Brisela. Ništa tu nije slučajno. Od svega iznetog jedino je tačno da je politika proširenja ponovo visoko na evropskoj agendi. To potvrđuju Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija, ali ne i Srbija, koja je davno zaboravila da je članstvo u EU njeno strateško opredeljenje.
Srbiji je rok za sprovođenje reformskih agendi istekao 30. juna. Unutar EU, Holandija nije usamljena u proceni da Srbija ne samo da nije ispunila očekivanja već da nazaduje. Podržavaju je Švedska i tri članice sa Baltika. Nijedan klaster nije otvoren već pet godina.
Da li to znači da Srbija neće primiti predviđena sredstva iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan, čiji je cilj ubrzanje priključenja Uniji? Da li će novac biti preusmeren prema zemljama kandidatima koje ispunjavaju svoje obaveze? Ili da će dobiti mali deo onoga što je mogla da dobije?
Ministar za evropske integracije Nemanja Šarović kaže da se u Briselu ne vodi samo administrativna borba za fondove već i politička borba za percepciju Srbije kao moderne, reformske države koja je spremna da preuzme obaveze koje donosi punopravno članstvo u evropskoj porodici naroda.
[caption id="attachment_5003916" align="aligncenter" width="1200"] ...[/caption]
NALET NIČIM IZAZVANOG SAMOOHRABRIVANJA
Borba sa vetrenjačama. Ko u EU, sem zagriženih desničarskih nacionalista ili plaćenih lobista Beograda, još veruje da je Srbija spremna da preuzme obaveze? Tu priču Vučić ponavlja duže od decenije. Dovoljno dugo da mu više ne veruju.
Još ministar Šarović u naletu ničim izazvanog samoohrabrivanja ponavlja da je Srbija uspešno realizovala veliki broj koraka iz reformske agende i da će o tome podneti izveštaj Evropskoj komisiji najkasnije do 15. jula.
Molim? Srbija je ispunila samo šest od 34 koraka. Takva retorika zamajavanja može da prođe u Srbiji, ali ne i unutar EU, posebno ne među zemljama koje su otvoreno nenaklonjene Vučićevom režimu. Krajem juna, tridesetak poslanika Evropskog parlamenta (EP) iz pet političkih grupacija zatražilo je od Evropske komisije (EK) da hitno zaustavi autokratski progon u Srbiji i zaštiti aktiviste, novinare i studente koji su izloženi brutalnoj odmazdi države zbog iznošenja istine o upotrebi zvučnog oružja u martu 2025.
Komisija će sve proveriti i onda doneti odluku da li će ili ne odobriti isplate druge tranše, čiji je rok istekao 30. juna. Postoji mogućnost da oko 330 miliona evra bude preusmereno ka kvartetu takozvanih “frontranera”. Možda neki novac legne i na račun srpskog budžeta, ali to i dalje nije potvrda reformske uspešnosti. Više se radi o “ohrabrivanju” Srbije. To je kao kad loš đak ima jedinicu, a onda mu poklonite trojku kao znak “ohrabrenja”. Gde to ima? Šta je EU? Humanitarna organizacija ili unija država koje su dobrovoljno prihvatile da ispunjavaju precizno definisane norme?
Nisu, međutim, svi unutar EU skloni takvom dobročinstvu, koje je u suštini loša usluga Srbiji i pogrešan signal onima koji se reformski trude. Evropski parlament je 7. jula raspravljao o Srbiji. “Nema gledanja kroz prste”, reči su izvestioca EP za Srbiju Tonina Picule, reči zbog kojih se još jednom kao “Srbomrzac” našao na meti Beograda i režimskih medija.
SRBIJA – SLUŠAJ ZA SEBE
Vlast u Beogradu uspela je “nekom tajnom vezom” da isposluje da grupacija narodnjaka EPP, najveća unutar EP, spreči široku debatu o Srbiji, koja je već postala slučaj za sebe. Evroparlamentarci su ranije izglasali izveštaje o svim kandidatima sa Zapadnog Balkana, a Srbija je slučaj za sebe.
EPP, čiji je SNS pridruženi član, insistirao je da se rezolucija o Srbiji stavi direktno na glasanje, bez prethodne rasprave na plenarnoj sednici. Nije prošlo, ali umesto standardne rasprave sa većim brojem govornika, debata je svedena na izlaganja samo po jednog predstavnika svake od grupacija unutar Parlamenta. Manevar zaštite SNS-a donekle je uspeo, ali oštre kritike nisu izostale. Iako rezolucije EP u značajnoj meri daju ton dokumentima Evropske komisije, u Beogradu pokušavaju da ih nipodaštavaju. Veruju da će godišnji izveštaj EK biti “znatno pozitivniji i konstruktivniji od prethodnih, upravo zahvaljujući reformskom zamahu koji smo započeli”, smatra Starović.
Može Ursula fon der Lajen da “dragog Aleksandra” opisuje kao “heroja reformi”, ali i ona je morala da reterira. Primorana je da uvažava mišljenja evroparlamentaraca. Ne samo svojih konzervativnih narodnjaka več i socijalista, demokrata, liberala i Zelenih koji ne štede Vučićev režim.
Beograd ima spreman odgovor: sve je to rezultat diverzantskih akcija studenata blokadera i opozicije. Kao jedan od krunskih argumenata privrženosti EU proglašava se prihvatanje preporuka Venecijanske komisije povodom seta tzv. Mrdićevih pravosudnih zakona, paketa izbornih zakona u skladu sa preporukama Odihra, kao i rešavanje pitanja regulacije medijske scene kroz izbor članova Saveta Rema.
Mnogo je tu manipulacija i lažnih improvizacija, ali možda je srpska vlast donekle i uspela. Dobila je pohvale Evropske komisije i komesarke za proširenje Marte Kos. Drugi su prozreli klasičnu Vučićevu igru: stvorim problem, onda ga rešim i očekujem odlikovanja. Nije usaglašavanje sa zakonodavstvom Unije problem Srbije. Problem je nepostojeća implementacija i sistematska sabotaža bez ikakvih sankcija.
DIPLOMATSKI CIRKUS ADRIJA
Srbija se još jednom pogrešno kladila. Računala je na Irsku, koja je 1. jula rotirajuće predsedavanje Unijom preuzela od Kipra. Irska je 2004. predsedavala Savetom Evrope u vreme najvećeg proširenja u istoriji Unije. Ambasador Irske poručio je u Beogradu da će, “ako se mi pitamo”, Srbija otvoriti Klaster 3. Pitala se i Holandija, čije se protivljenje mahom odnosi na stanje u oblasti vladavine prava. “Klauzula o ravnoteži” je jasna – ako nema napretka u fundamentalnim oblastima prava, nema napretka u pregovorima u celini.
Od tog reformskog paketa Vučićeva vlast beži kao đavo od krsta, ali ne odustaje od prodaje magle, iako se dosta toga promenilo od kako je Hrvatska 2013. pozdravljena kao poslednja članica Unije.
Pristup zasnovan na zaslugama i dalje je na snazi, ali nove geopolitičke realnosti dovele su do toga da danas postoji katalog opcija kako bi proširenje postalo geostrateška investicija u mir, stabilnost i prospertitet Evrope. Politički motivi su ojačali.
Zemljama kandidatima neophodna je jasna perspektiva ulaska, a copy-paste ranijih sporazuma više nije dovoljan. Svaka će imati poseban dizajn prijema, dok EU istovremeno mora da pokrene unutrašnje reforme koje bi sačuvale i ojačale vrednosti na kojima je Unija osnovana.
Reforme spolja, reforme iznutra doprinele su tome da se pojavi više raznih nonpaper dokumenata. Uz holandski, tu je i zajednički nonpaper Austrije, Italije, Republike Češke, Slovačke i Slovenije o sektorskoj integraciji na jedinstveno tržište EU.
Nonpaper nemačkog kancelara Fridriha Merca upozorava da proces proširenja predugo traje i izaziva frustracije i među zemljama kandidatima i među članicama EU. Potrebna je nova dinamika, piše Merc, koji je uoči samita u Tivtu inspirisao zajednički nonpaper Nemačke i Francuske. Akcenat je sadržaju reformi, a ne proceduralnim koracima.
Beograd se bavi propagandom. Konferencija u Briselu bila je samo prvi u nizu planiranih događaja u evropskim metropolama. Cilj je da se sa najvišeg nivoa vlasti predoči sve što je učinjeno, kako bi se “neutralisali jednostrani narativi.”
Potemkinova Srbija nastavlja turneju. Diplomatski cirkus Adrija.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Predstavljanje Potemkinove Srbije',
pubdate: '2026-07-08 23:26:25',
authors: authors,
sections: "Vreme",
tags: "Evropska unija,Brisel,Evrointegracije,Diplomatska ofanziva",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Predstavljanje Potemkinove Srbije',
'pageContent': 'Diplomatska ofanziva Srbije, zamišljena tako da se zvaničnici u Briselu ubede da je Beograd posvećen demokratiji i reformama, završena je i pre nego što je počela, odlukom Holandije da ne dopusti otvaranje Klastera 3. Džaba kerozina i dnevnica.
“Procena Vlade Holandije o Paketu proširenja za 2025. godinu i dalje važi: otvaranje Klastera 3 u ovom trenutku ne bi bilo zasnovano na zaslugama, imajući u vidu zabrinutost u pogledu vladavine prava.”
Predstava koju je pripremio kvartet iz prvog ešalona srpske vlasti u Briselu nije prošla. Kako bi, kada se Klaster 3 bavi stanjem medija, obrazovanja i univerziteta.
SEZONA NAZADOVANJA
Lideri Unije su na nedavnom samitu EU – Zapadni Balkan u Tivtu već preslišavali evropsku posvećenost Aleksandra Vučića, pa je on u misiju raspirivanja optimizma poslao predsednicu Skupštine i ministre finansija, spoljnih poslova i evropskih integracija. Organizovan je poseban panel, na kome su, pod naslovom “Zamah u reformama Srbije”, saopštavani rezultati u oblasti vladavine prava i unapređenja zakonodavnog okvira, makroekonomske politike i investicionih potencijala, spoljnopolitički prioriteti ili analiza reformske agende Plana rasta EU za Zapadni Balkan.
Emisari su odradili povereni im zadatak, pohvalili se režimskim medijima kako su naišli na razumevanje i ohrabrivanje da Srbija nastavi evropskim putem.
Kojim putem? Vučićev režim sistematski udaljava Srbiju od EU jer ne želi pravnu državu, nezavisne institucije, slobodne medije... Taj put vodi ko zna kuda, ali svakako ne do Brisela. Ništa tu nije slučajno. Od svega iznetog jedino je tačno da je politika proširenja ponovo visoko na evropskoj agendi. To potvrđuju Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija, ali ne i Srbija, koja je davno zaboravila da je članstvo u EU njeno strateško opredeljenje.
Srbiji je rok za sprovođenje reformskih agendi istekao 30. juna. Unutar EU, Holandija nije usamljena u proceni da Srbija ne samo da nije ispunila očekivanja već da nazaduje. Podržavaju je Švedska i tri članice sa Baltika. Nijedan klaster nije otvoren već pet godina.
Da li to znači da Srbija neće primiti predviđena sredstva iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan, čiji je cilj ubrzanje priključenja Uniji? Da li će novac biti preusmeren prema zemljama kandidatima koje ispunjavaju svoje obaveze? Ili da će dobiti mali deo onoga što je mogla da dobije?
Ministar za evropske integracije Nemanja Šarović kaže da se u Briselu ne vodi samo administrativna borba za fondove već i politička borba za percepciju Srbije kao moderne, reformske države koja je spremna da preuzme obaveze koje donosi punopravno članstvo u evropskoj porodici naroda.
[caption id="attachment_5003916" align="aligncenter" width="1200"] ...[/caption]
NALET NIČIM IZAZVANOG SAMOOHRABRIVANJA
Borba sa vetrenjačama. Ko u EU, sem zagriženih desničarskih nacionalista ili plaćenih lobista Beograda, još veruje da je Srbija spremna da preuzme obaveze? Tu priču Vučić ponavlja duže od decenije. Dovoljno dugo da mu više ne veruju.
Još ministar Šarović u naletu ničim izazvanog samoohrabrivanja ponavlja da je Srbija uspešno realizovala veliki broj koraka iz reformske agende i da će o tome podneti izveštaj Evropskoj komisiji najkasnije do 15. jula.
Molim? Srbija je ispunila samo šest od 34 koraka. Takva retorika zamajavanja može da prođe u Srbiji, ali ne i unutar EU, posebno ne među zemljama koje su otvoreno nenaklonjene Vučićevom režimu. Krajem juna, tridesetak poslanika Evropskog parlamenta (EP) iz pet političkih grupacija zatražilo je od Evropske komisije (EK) da hitno zaustavi autokratski progon u Srbiji i zaštiti aktiviste, novinare i studente koji su izloženi brutalnoj odmazdi države zbog iznošenja istine o upotrebi zvučnog oružja u martu 2025.
Komisija će sve proveriti i onda doneti odluku da li će ili ne odobriti isplate druge tranše, čiji je rok istekao 30. juna. Postoji mogućnost da oko 330 miliona evra bude preusmereno ka kvartetu takozvanih “frontranera”. Možda neki novac legne i na račun srpskog budžeta, ali to i dalje nije potvrda reformske uspešnosti. Više se radi o “ohrabrivanju” Srbije. To je kao kad loš đak ima jedinicu, a onda mu poklonite trojku kao znak “ohrabrenja”. Gde to ima? Šta je EU? Humanitarna organizacija ili unija država koje su dobrovoljno prihvatile da ispunjavaju precizno definisane norme?
Nisu, međutim, svi unutar EU skloni takvom dobročinstvu, koje je u suštini loša usluga Srbiji i pogrešan signal onima koji se reformski trude. Evropski parlament je 7. jula raspravljao o Srbiji. “Nema gledanja kroz prste”, reči su izvestioca EP za Srbiju Tonina Picule, reči zbog kojih se još jednom kao “Srbomrzac” našao na meti Beograda i režimskih medija.
SRBIJA – SLUŠAJ ZA SEBE
Vlast u Beogradu uspela je “nekom tajnom vezom” da isposluje da grupacija narodnjaka EPP, najveća unutar EP, spreči široku debatu o Srbiji, koja je već postala slučaj za sebe. Evroparlamentarci su ranije izglasali izveštaje o svim kandidatima sa Zapadnog Balkana, a Srbija je slučaj za sebe.
EPP, čiji je SNS pridruženi član, insistirao je da se rezolucija o Srbiji stavi direktno na glasanje, bez prethodne rasprave na plenarnoj sednici. Nije prošlo, ali umesto standardne rasprave sa većim brojem govornika, debata je svedena na izlaganja samo po jednog predstavnika svake od grupacija unutar Parlamenta. Manevar zaštite SNS-a donekle je uspeo, ali oštre kritike nisu izostale. Iako rezolucije EP u značajnoj meri daju ton dokumentima Evropske komisije, u Beogradu pokušavaju da ih nipodaštavaju. Veruju da će godišnji izveštaj EK biti “znatno pozitivniji i konstruktivniji od prethodnih, upravo zahvaljujući reformskom zamahu koji smo započeli”, smatra Starović.
Može Ursula fon der Lajen da “dragog Aleksandra” opisuje kao “heroja reformi”, ali i ona je morala da reterira. Primorana je da uvažava mišljenja evroparlamentaraca. Ne samo svojih konzervativnih narodnjaka več i socijalista, demokrata, liberala i Zelenih koji ne štede Vučićev režim.
Beograd ima spreman odgovor: sve je to rezultat diverzantskih akcija studenata blokadera i opozicije. Kao jedan od krunskih argumenata privrženosti EU proglašava se prihvatanje preporuka Venecijanske komisije povodom seta tzv. Mrdićevih pravosudnih zakona, paketa izbornih zakona u skladu sa preporukama Odihra, kao i rešavanje pitanja regulacije medijske scene kroz izbor članova Saveta Rema.
Mnogo je tu manipulacija i lažnih improvizacija, ali možda je srpska vlast donekle i uspela. Dobila je pohvale Evropske komisije i komesarke za proširenje Marte Kos. Drugi su prozreli klasičnu Vučićevu igru: stvorim problem, onda ga rešim i očekujem odlikovanja. Nije usaglašavanje sa zakonodavstvom Unije problem Srbije. Problem je nepostojeća implementacija i sistematska sabotaža bez ikakvih sankcija.
DIPLOMATSKI CIRKUS ADRIJA
Srbija se još jednom pogrešno kladila. Računala je na Irsku, koja je 1. jula rotirajuće predsedavanje Unijom preuzela od Kipra. Irska je 2004. predsedavala Savetom Evrope u vreme najvećeg proširenja u istoriji Unije. Ambasador Irske poručio je u Beogradu da će, “ako se mi pitamo”, Srbija otvoriti Klaster 3. Pitala se i Holandija, čije se protivljenje mahom odnosi na stanje u oblasti vladavine prava. “Klauzula o ravnoteži” je jasna – ako nema napretka u fundamentalnim oblastima prava, nema napretka u pregovorima u celini.
Od tog reformskog paketa Vučićeva vlast beži kao đavo od krsta, ali ne odustaje od prodaje magle, iako se dosta toga promenilo od kako je Hrvatska 2013. pozdravljena kao poslednja članica Unije.
Pristup zasnovan na zaslugama i dalje je na snazi, ali nove geopolitičke realnosti dovele su do toga da danas postoji katalog opcija kako bi proširenje postalo geostrateška investicija u mir, stabilnost i prospertitet Evrope. Politički motivi su ojačali.
Zemljama kandidatima neophodna je jasna perspektiva ulaska, a copy-paste ranijih sporazuma više nije dovoljan. Svaka će imati poseban dizajn prijema, dok EU istovremeno mora da pokrene unutrašnje reforme koje bi sačuvale i ojačale vrednosti na kojima je Unija osnovana.
Reforme spolja, reforme iznutra doprinele su tome da se pojavi više raznih nonpaper dokumenata. Uz holandski, tu je i zajednički nonpaper Austrije, Italije, Republike Češke, Slovačke i Slovenije o sektorskoj integraciji na jedinstveno tržište EU.
Nonpaper nemačkog kancelara Fridriha Merca upozorava da proces proširenja predugo traje i izaziva frustracije i među zemljama kandidatima i među članicama EU. Potrebna je nova dinamika, piše Merc, koji je uoči samita u Tivtu inspirisao zajednički nonpaper Nemačke i Francuske. Akcenat je sadržaju reformi, a ne proceduralnim koracima.
Beograd se bavi propagandom. Konferencija u Briselu bila je samo prvi u nizu planiranih događaja u evropskim metropolama. Cilj je da se sa najvišeg nivoa vlasti predoči sve što je učinjeno, kako bi se “neutralisali jednostrani narativi.”
Potemkinova Srbija nastavlja turneju. Diplomatski cirkus Adrija.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-07-08 23:26:25',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
