Zašto nema rešenja za Apoteke “Beograd”? Zašto su zaposleni u ovoj ustanovi na ivici egzistencije? Ko je ko u kolopletu lokalne samouprave, stranačkih direktora, ministarstva i evropskih korporativnih lanaca apoteka i veletrgovina farmaceutskim uslugama? Da li je adekvatno lečenje u privatnim zdravstvenim i apotekarskim ustanovama privilegija imućnih
U političkim sistemima kakav je crnogorski najveći test nije hapšenje jednog čoveka. Najveći test je trenutak kada institucije pokažu da mogu da funkcionišu bez obzira na to čije se prezime nalazi u predmetu. Promena vlasti je politički događaj. Promena sistema je mnogo sporiji proces. Crna Gora se danas nalazi upravo između ta dva trenutka
Tri boje deluju kao delo nekoga ko je čitav život studirao psihologiju. “Plavo” je moguće koristiti u nastavi o tugovanju i oporavku od gubitka, s pokušajem samoubistva, gubitkom granica i njihovim ponovnim uspostavljanjem, bekstvom od ljudi i otkrićem ljubavi, dok je “Belo” odličan prikaz muškog straha od impotencije i svih odbrana od njega, a “Crveno” portret dobrote, solidarnosti i požrtvovanosti
Mosad je godinama snimke sa uličnih kamera u Teheranu prebacivao na servere u Izrael. Kombinacijom tih podataka, uz korišćenje veštačke inteligencije, ova tajna služba je izgradila koherentnu sliku o životu i radu radnika obezbeđenja i funkcionera koje su štitili. Čitav taj operativni rad kulminirao je munjevitom akcijom u subotnje jutro, 28. februara
Za razliku od mirotvorno orijentisanih džefersonijanaca, predsednik SAD Endru Džekson nije prezao od toga da upotrebi vojsku za ono što je doživljavao kao bezbednosne interese nacije, računajući ekspanzionizam
Najteži mi je bez dileme bio intervju sa Džonijem Štulićem. Tu je ona njegova valjda hiljadama puta citirana izjava da smo prethodnih 40 godina slušali zavijanje vukova, a da ćemo zato narednih 40 slušati blejanje ovaca. Bilo je teško ne zato što je on bio neprijatan ili problematičan sagovornik, naprotiv, već zbog toga što se svojski trudio da sve svoje stavove što preciznije objasni. Tako da je umeo i da zakomplikuje odgovore, a ja sam se trudio da što bolje razumem šta želi da kaže
Svetska premijera opere Klovnovi montrealske i naše kompozitorke Ane Sokolović odigrana je poslednjeg dana januara u Montrealu
Krajem februara, početkom marta u Beogradu su gostovala dva crnogorska pozorišta. U subotu 28. februara, na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” gostovao je Centar za kulturu Tivat sa predstavom Contra Mundum. U nedelju 1. marta, na sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta gostovalo je Nikšićko pozorište sa predstavom Otac
Ukoliko 15. marta budemo pratili prenos te bleštave kino fešte u Los Anđelesu, ne smemo smetnuti s uma da se umetnost međunarodnog kratkog animiranog filma i dalje čuva tamo gde je oduvek i klijala: na istorijskim koordinatama festivala u Zagrebu i Ansiju, kao i na mapama malih, izuzetno izbirljivih festivala diljem Evrope. Na tim se mestima neguje autentična antiteza američkom klišeu
Maja 1907, pisalo je u novinama, kralj Petar I učinio je najvišu milost jednog evropskog vladara prema svojim jevrejskim podanicima u hiljadugodišnjoj istoriji ovog naroda: “svojoj braći Srbima Mojsijevcima” položio je kamen temeljac nove sinagoge
Tramp i Netanjahu očekuju odlučujući pobedu kako bi pokazali da su posle 47 godina neutralisali svog najvećeg neprijatelja na Bliskom istoku. Na drugoj strani, cilj vlasti u Teheranu je da prežive prvobitni šok, sačuvaju dovoljno vojne i političke kohezije i da nastave da uzvraćaju
Uvek postoji opcija da se režim na vlasti zadrži nasiljem, to jest da iz autokratije preraste u potpunu diktaturu pa čak i u fašizam. Ne mogu da procenim čemu smo bliži, ali je ključna determinanta daljeg razvoja – otpor većinske Srbije. Ne mislim samo na otpor na ulicama već na kolektivni napor i motivaciju da se demokratija vrati u Srbiju
Bezistan, nekadašnji simbol centra grada je kontrolisanim rušenjem ostao bez plafona jer nije bio bezbedan. Šut koji je tada pao na klupe i beton ostao je na istom mestu i u istom stanju do danas, a ceo prostor je ograđen zaštitnom ogradom koja je razvaljena i udubljena
Avgusta 2025. Vojislav Šešelj je preporučivao da studentkinje na protestima ne treba udarati po glavi već po donjim delovima tela. Kakva humanost
Ponovljeno glasanje je rezultiralo time da struja “tužilaca koji hoće da rade” bude jača za još dva člana u Visokom savetu tužilaštva – jednog na nivou osnovnog i jednog na nivou viših tužilaštava. Kako?
Problem s patrijarhatom mora biti to što je pounutren, što deluje u nama i iz nas, a mi ga (više?) ne prepoznajemo kao strano telo. Kao da bi svaka žena morala da ruši ne samo kaveze koji je okružuju već i one unutrašnje, zbog kojih ni sama ne uspeva da u potpunosti poveruje da je vredna slobode, poštovanja, ravnopravnosti...
Prva vožnja kroz Čikago bila je vatreno krštenje. Ruke su mi se tresle dok sam pokušavao da skrenem u usku ulicu, svestan da iza sebe vučem “sto” tona tereta. Znoj mi se slivao niz leđa, a srce je udaralo u ritmu motora. Ali čim bih izašao na otvoreni put, na čuveni Interstate, osetio bih neopisivu moć. Moja kabina postala je moj novi dom, moj jedini sigurni prostor u celoj Americi
Mačji krik, režija Sanja Živković, scenario Goran Paskaljević i Đorđe D. Sibinović, igraju Jasmin Geljo, Andrijana Đorđević, Sanja Mikitišin, Denis Murić
Alfred Žari, Kralj Ibi, režija Staša Koprivica, igraju Andrija Milošević, Paulina Manov
Beogradsko dramsko pozorište
Ugo Kornija, Basne iz popravnog doma, prevela sa italijanskog Mirjana Ognjanović; Makart, Plato, Beograd, 2025.
Kvint Horacije Flak, Satire; prevela s latinskog Marjanca Pakiž; Saturna, Beograd, 2024.
Kako razumemo da majmunčetu Pančiju treba drug, ali nas povodom rata u Ukrajini brine samo odakle dolazi gas
Zatvarajući stranice romana Svinja, čitalac može da konstatuje: tu su na jednom mestu svi oni – ljudi koji su nam ukrali budućnost
Nedavno istraživanje otkrilo je zanimljive detalje o zdravlju, odnosu prema smrti i o sahranjivanju na našem prostoru u ranom neolitu
O iskustvima izbornog procesa govore za “Vreme” Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE, Slobodan Orlović, profesor ustavnog prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, i Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI)
