Redovno jesenje zasedanje Narodne skupštine otvoriće rasprava o predlogu izmena Zakona o rudarstvu, kojim se traži zabrana eksploatacije bora i litijuma u Srbiji. Predsednica parlamenta Ana Brnabić kaže da je predlog zakona „loš i nepismen“ i da ga je trebalo povući na doradu
U poplavama u BiH stradalo je najmanje 18 osoba, a još uvek se traga za između 10 i 15 nestalih. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić ispratio je u nedelju spasilačke timove MUP-a koji odlaze kao pomoć u područja pogođena poplavom i klizištima, kako kaže, „po nalogu predsednika Republike Srbije“
Najmanje 24 osobe su poginule u izraelskom napadu na džamiju pretvorenu u sklonište u Gazi. Izrael tvrdi da su cilj napada bili pripadnici Hamasa koji su dejstvovali u komandnom centru lociranom u zgradi
Nakon što su pripadnici saobraćajne policije u Kragujevcu zaustavili poslanika Narodne skupštine N. M. zbog višestrukih saobraćajnih prekršaja, MUP je saopštio da se poslanik pozvao na imunitet. Narodni pokret Srbije saopštio je da se radi o njihovom poslaniku Nenadu Milojičiću, ali demantuju da se on pozvao na poslanički imunitet. MUP, pak, tvrdi drugačije
Intervju Vladimira Đukanovića za nedeljnik „Ekspres“ tužbalica je o misterioznom stranačkom i državnom funkcioneru koji ruši Srpsku naprednu stranku iznutra, dotura prljave informacije opoziciji i tviterašima i želi da bude „kalif umesto kalifa“. Iako ne otkriva ime, mnogi sumnjaju da se radi o Bratislavu Gašiću
U strašnim poplavama koje su zadesile BiH stradalo je najmanje 16 osoba. Dok vlasti pozivaju na jedinstvo i pomoć stradalima, postavlja se pitanje: šta su nadležni naučili iz poplava 2014. godine i da li je tragedija mogla biti umanjena
Situacija u poplavljenim područjima u BiH se od jutros popravlja, a pomoć u iznosu od 100.000 evra će BiH uputiti i Srpska pravoslavna crkva. Najmanje 16 osoba izgubilo je život. Za mnogima se i dalje traga
Nakon što je BBC otkrio da je pokojni Mohamed Al Fajed, bivši vlasnik luksuzne robne kuće Herods seksualno zlostavljao desetine radnica te kompanije, objavljena su i svedočenja žrtava koje ga opisuju kao „ljigavca“. Jedna od devojaka imala je samo 15 godina kada ju je Fajed napao
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao je predlog zakona o zabrani iskopavanja litijuma i bora koji je opozicija predložila u Narodnoj skupštini „imbecilnim, nepismenim i glupim“. Dve godine ranije, parlamentu je predata narodna inicijativa sa 38.000 potpisa sa istim zahtevom. Ona je u međuvremenu nestala
Ana Brnabić tvrdi da vlast nikada nije menjala stav po pitanju iskopavanja litijuma – pod rečju „vlast“ misleći na predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Međutim, upravo je Ana Brnabić 2022. godine govorila da je na projekat Jadar „apsolutno stavljena tačka“, da bi ove godine izjavila da je zapravo samo mislila na „pauzu“
„Velikom Getsbi“ žurkom otvorena je palata Mitrović – ili, kako je sam Željko Mitrović naziva, „hram svetog Žeksa“. Odabranim zvanicama obezbeđena je spektakularna zabava, služio se specijalni rižoto koji je jela britanska kraljevska porodica, a ceo ovaj privatni događaj obezbeđivali su pripadnici MUP-a Srbije
Jedna osoba je nastradala, a druga je teško ranjena u napadu koji se desio u četvrtak uveče u Roterdamu. Očevici tvrde da je napadač nasumično napao ljude sa dva noža, uzvikujući „Alahu Akbar“
Slučaj Žizel Peliko, žene koja je optužila muža da ju je čitavu deceniju drogirao i pozivao muškarce na internetu da je siluju, potresao je Francusku. Njen muž Dominik je priznao krivicu
Dva meseca je prošlo od požara u fabrici „Bambi“ u Požarevcu, koji je izazvao nestašicu čuvenog Plazma keksa. Ipak, kako svedoče korisnici na društvenim mrežama, Plazma se polako vraća na rafove marketa
Samo nekoliko dana nakon što je Tejlor Svift podržala Kamalu Haris na predsedničkim izborima, Donald Tramp je krenuo u napad i objavio da „mrzi“ popularnu pevačicu. Zbog čega se kandidat za Belu kuću svađa sa ženom duplo mlađom od njega i šta to govori o njegovom mentalnom stanju
Građani Srbije su za samo tri meseca potrošili preko 540 miliona evra na onlajn kupovinu, saopštila je Narodna banka Srbije. Srbi i dalje najviše kupuju u domaćim onlajn prodavnicama, ali nesumnjivo je uticaj na skok internet kupovine imao i kineski Temu
Sistem za upozorenje građana od opasnih vremenskih nepogoda ili nesreća koje mogu ugroziti živote ljudi zvanično je počeo sa radom. On uključuje SMS poruke od 160 znakova, objavljivanje informacija u medijima i tekstualne panele na auto-putu
Oluja „Boris“ zahvatila je Srednju Evropu. Rekordne poplave pogađaju Češku, Austriju, Rumuniju i Poljsku, dok se Mađarska i Slovačka pripremaju za moguće posledice. Najmanje osmoro ljudi je poginulo, a četvoro se vodi kao nestalo
Tejlor Svift je globalna senzacija, ali da li bi američka pop-pevačica mogla da proširi svoj uticaj van muzičke sfere i postane presudan faktor u predstojećim američkim izborima? Nakon što je javno podržala Kamalu Haris, sajt za registraciju glasača zabeležio je više od 400 hiljada novih poseta za 24 sata
Ministarstvo prosvete poništilo je odluku o oduzimanju dozvole za rad privatnom Univerzitetu „Megatrend“, zbog naknadno uočenog „proceduralnog propusta“
Svetske agencije opozvale su fotografiju princeze Kejt Midlton zbog straha da je „manipulisana“. A upravo je ta fotografija trebalo da okonča spekulacije o tome kako je princeza posle operacije
Ipak, Veber ne govori o „izričitoj krizi akademaca". Prosečna stopa nezaposlenosti porasla je još i više. Jasno je, međutim, da ni visokoobrazovani više nisu imuni na aktuelnu privrednu krizu.
Zanat – dobre profesionalne perspektive
Prodor veštačke inteligencije trenutno ponovo čini zanatska zanimanja privlačnijim za mlade. Za razliku od brojnih kancelarijskih poslova, zanati se smatraju naročito otpornim na uticaj VI. Uz to, postoje i atraktivne mogućnosti za razvoj i dodatno usavršavanje, koje igraju važnu ulogu u odluci „zanat ili studije".
Istovremeno, gotovo da nema privredne grane u Nemačkoj koja toliko trpi zbog nedostatka stručne radne snage kao zanatstvo. Uprkos dobrim profesionalnim izgledima, nepopunjeno je oko 200.000 radnih mesta. Posebno su pogođena mala preduzeća.
Prema Izveštaju o stručnom obrazovanju za 2025. godinu, u zanatstvu je širom Nemačke nedavno ostalo nepopunjeno oko 19.000 mesta, što je 18 odsto svih ponuđenih mesta za stručno osposobljavanje u preduzećima.
„Još uvek previše mladih ljudi, ali i njihovih roditelja, nema pravi uvid u raznovrsne i odlične profesionalne perspektive koje zanatstvo nudi", poručuje predsednik Bavarske zanatske komore Franc Ksaver Peteranderl. „Još uvek raširena opsesija akademskim zvanjima zamagljuje pogled na realnost."
Oni koji se odluče za zanatsko obrazovanje imaju korist i od ranijeg početka zarade. „Ako studije završim sa 25 godina, pa zatim još pet godina otplaćujem studentski kredit, već imam 30", kaže futurolog Hartvin Mas iz Instituta za istraživanje generacija. U zanatstvu, s druge strane, mladi zarađuju ranije – „i to upravo u životnim fazama u kojima im je novac najpotrebniji".
Životna zarada: kada se studije isplate
Dok studenti godinama provode vreme na fakultetima, njihovi vršnjaci na stručnom obrazovanju već ostvaruju prihode i mogu da počnu sa stvaranjem imovine.
Pogled na takozvanu životnu zaradu – zbir bruto prihoda tokom celokupnog radnog veka – pokazuje da akademci tu početnu prednost kvalifikovanih radnika dostižu tek kasnije. Prema studiji Instituta za primenjena ekonomska istraživanja (IAW) pri Univerzitetu u Tibingenu, tek od 39. godine života počinju da zarađuju više.
Poređenje prihoda: master i majstor
Ako se posmatra samo mesečni prihod, razlike su još izraženije. Prema Anketi o zaradama za 2024. godinu Saveznog zavoda za statistiku, zaposleni sa master diplomom, diplomom, magisterijumom ili položenim državnim ispitom u proseku zarađuju 6.850 evra bruto mesečno.
Zaposleni sa završenim stručnim obrazovanjem ostvaruju, s druge strane, prosečno 3.973 evra.
Međutim, oni koji polože i majstorski ispit, finansijski stoje znatno bolje. Majstori u proseku zarađuju oko 5.300 evra mesečno – više od 1.300 evra u odnosu na kvalifikovane radnike bez majstorske titule, pa čak i oko 100 evra više nego zaposleni sa završenim osnovnim akademskim studijama.
„Majstorski bonus" – zašto se usavršavanje isplati
Ovaj takozvani „majstorski bonus" čini dodatno obrazovanje isplativom investicijom i otvara vrata ka rukovodećim pozicijama ili samozapošljavanju. „Ljudi sa majstorskim zvanjem imaju izuzetno povoljne pokazatelje na tržištu rada – i po pitanju zaposlenosti i po visini zarade", naglašava Veber.
Pojedini zanatski poslovi smatraju se naročito perspektivnim i finansijski atraktivnim. Reč je, pre svega, o zanimanjima značajnim za industriju, naročito u oblastima energetske tehnike i automatizacije – od mehatroničara do električara, navodi Hartvin Mas.
„Potreba za akademskim poslovima nastaviće da raste"
Istovremeno, prema rečima Vebera, i dalje postoje snažni argumenti u prilog studijama. „Akademski obrazovani i dalje imaju ubedljivo najniže stope nezaposlenosti i najviše zarade. Naše projekcije pokazuju da će potreba za akademskim poslovima nastaviti da raste."
Zato se pitanje da li zanatsko obrazovanje ili studije u načelu nude više šansi često pokazuje kao previše pojednostavljeno. Za lični izbor karijere mladih, presudno je na kraju koji put zaista odgovara njihovim sposobnostima, interesovanjima i životnim planovima.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Master ili majstor: Veliki povratak zanata u doba veštačke inteligencije?',
pubdate: '2026-05-01 19:00:46',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Nemačka,Zanatlije,Mladi i zanat",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Master ili majstor: Veliki povratak zanata u doba veštačke inteligencije?',
'pageContent': 'Put „najpre gimnazija, zatim fakultet" danas mnogima u Nemačkoj više ne deluje primamljivo kao ranije. Mladi strahuju od neizvesnih izgleda za zaposlenje, između ostalog i zbog brzog razvoja veštačke inteligencije. Stručnjaci procenjuju da bi veštačka inteligencija mogla da ugrozi čak polovinu početničkih radnih mesta u takozvanim profesijama zasnovanim na visokoškolskom znanju.
Rast nezaposlenosti među visokoobrazovanima
Istovremeno, nezaposlenost među akademski obrazovanim građanima već godinama beleži rast. „Pre pandemije koronavirusa iznosila je 2,1 odsto, a danas je na nivou od 3,3 procenta", ističe Enco Veber iz Instituta za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB) u Nirnbergu, u razgovoru za ARD.
Ipak, Veber ne govori o „izričitoj krizi akademaca". Prosečna stopa nezaposlenosti porasla je još i više. Jasno je, međutim, da ni visokoobrazovani više nisu imuni na aktuelnu privrednu krizu.
Zanat – dobre profesionalne perspektive
Prodor veštačke inteligencije trenutno ponovo čini zanatska zanimanja privlačnijim za mlade. Za razliku od brojnih kancelarijskih poslova, zanati se smatraju naročito otpornim na uticaj VI. Uz to, postoje i atraktivne mogućnosti za razvoj i dodatno usavršavanje, koje igraju važnu ulogu u odluci „zanat ili studije".
Istovremeno, gotovo da nema privredne grane u Nemačkoj koja toliko trpi zbog nedostatka stručne radne snage kao zanatstvo. Uprkos dobrim profesionalnim izgledima, nepopunjeno je oko 200.000 radnih mesta. Posebno su pogođena mala preduzeća.
Prema Izveštaju o stručnom obrazovanju za 2025. godinu, u zanatstvu je širom Nemačke nedavno ostalo nepopunjeno oko 19.000 mesta, što je 18 odsto svih ponuđenih mesta za stručno osposobljavanje u preduzećima.
„Još uvek previše mladih ljudi, ali i njihovih roditelja, nema pravi uvid u raznovrsne i odlične profesionalne perspektive koje zanatstvo nudi", poručuje predsednik Bavarske zanatske komore Franc Ksaver Peteranderl. „Još uvek raširena opsesija akademskim zvanjima zamagljuje pogled na realnost."
Oni koji se odluče za zanatsko obrazovanje imaju korist i od ranijeg početka zarade. „Ako studije završim sa 25 godina, pa zatim još pet godina otplaćujem studentski kredit, već imam 30", kaže futurolog Hartvin Mas iz Instituta za istraživanje generacija. U zanatstvu, s druge strane, mladi zarađuju ranije – „i to upravo u životnim fazama u kojima im je novac najpotrebniji".
Životna zarada: kada se studije isplate
Dok studenti godinama provode vreme na fakultetima, njihovi vršnjaci na stručnom obrazovanju već ostvaruju prihode i mogu da počnu sa stvaranjem imovine.
Pogled na takozvanu životnu zaradu – zbir bruto prihoda tokom celokupnog radnog veka – pokazuje da akademci tu početnu prednost kvalifikovanih radnika dostižu tek kasnije. Prema studiji Instituta za primenjena ekonomska istraživanja (IAW) pri Univerzitetu u Tibingenu, tek od 39. godine života počinju da zarađuju više.
Poređenje prihoda: master i majstor
Ako se posmatra samo mesečni prihod, razlike su još izraženije. Prema Anketi o zaradama za 2024. godinu Saveznog zavoda za statistiku, zaposleni sa master diplomom, diplomom, magisterijumom ili položenim državnim ispitom u proseku zarađuju 6.850 evra bruto mesečno.
Zaposleni sa završenim stručnim obrazovanjem ostvaruju, s druge strane, prosečno 3.973 evra.
Međutim, oni koji polože i majstorski ispit, finansijski stoje znatno bolje. Majstori u proseku zarađuju oko 5.300 evra mesečno – više od 1.300 evra u odnosu na kvalifikovane radnike bez majstorske titule, pa čak i oko 100 evra više nego zaposleni sa završenim osnovnim akademskim studijama.
„Majstorski bonus" – zašto se usavršavanje isplati
Ovaj takozvani „majstorski bonus" čini dodatno obrazovanje isplativom investicijom i otvara vrata ka rukovodećim pozicijama ili samozapošljavanju. „Ljudi sa majstorskim zvanjem imaju izuzetno povoljne pokazatelje na tržištu rada – i po pitanju zaposlenosti i po visini zarade", naglašava Veber.
Pojedini zanatski poslovi smatraju se naročito perspektivnim i finansijski atraktivnim. Reč je, pre svega, o zanimanjima značajnim za industriju, naročito u oblastima energetske tehnike i automatizacije – od mehatroničara do električara, navodi Hartvin Mas.
„Potreba za akademskim poslovima nastaviće da raste"
Istovremeno, prema rečima Vebera, i dalje postoje snažni argumenti u prilog studijama. „Akademski obrazovani i dalje imaju ubedljivo najniže stope nezaposlenosti i najviše zarade. Naše projekcije pokazuju da će potreba za akademskim poslovima nastaviti da raste."
Zato se pitanje da li zanatsko obrazovanje ili studije u načelu nude više šansi često pokazuje kao previše pojednostavljeno. Za lični izbor karijere mladih, presudno je na kraju koji put zaista odgovara njihovim sposobnostima, interesovanjima i životnim planovima.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-05-01 19:00:46',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
