Vreme „običnih“ četbotova je prošlost. Na scenu stupaju autonomni AI agenti - izvršioci i stratezi koji planiraju, odlučuju i deluju umesto nas, prave projekte, odgovaraju na mejlove, rezervišu avionske karte, hotele… Mi samo treba da naučimo kako da ih dresiramo
Sudska presuda protiv Tiketmastera, vodećeg igrača u industriji muzičkih događaja, dovodi u pitanje njegovu dominaciju na tržištu prodaje ulaznica za koncerate
Novčanica od sto dolara, međunarodni aerodrom na Floridi, propusnice za nacionalne parkove nosiće ime Donalda Trampa. Postoje planovi i za ratne brodove, auto-puteve, uz sve drugo što već sada krase lik i ime aktuelnog američkog predsednika
Vrtoglav razvoj veštače inteligencije svet vodi na teritoriju do sada nepoznatih rizika i poremećaja. Pred našim očima menjaju se granice moći, poslovanja i egzistencije
Smena i hapšenje generala Džanga Jousije, potpredsednika Centralne vojne komisije i dugogodišnjeg bliskog saradnika predsednika Si Đinpinga, zbog špijunaže je iznenadila zapadne posmatrače. Šta se događa u zatvorenom sistemu moći Narodne Republike Kine
Hoće li EU prvi put povući trgovinsku „bazuku“ protiv SAD i kako bi Trampova administracija odgovorila na takav potez Brisela? I Šta je Anti-Coercion Mechanism, evrpski instrument protiv prinude
Geopolitički uticaj Rusije okupirane ratom u Ukrajini sve više slabi. To je posledica kombinacije unutrašnjih i spoljnih izazova i promena u međunarodnim odnosima
Iako Bugarska formalno nije nacionalizovala Lukoil, uspostavila je državnu kontrolu nad operacijama kroz specijalnog administratora. Parlament je ovakvu odluku izglasao nakon burnih rasprava i ona ne može da se ospori na sudu
Predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen pokrenula je inicijativu za formiranje centralne obaveštajne službe unutar EK. Ideja je da se objedinjavanjem obaveštajnih podataka nacionalnih službi ojačaju bezbednosna pozicija EU i njena strateška autonomija
Modernizacijom identiteta ATP nastoji da se približi mlađoj publici i očuva duh profesionalnog tenisa, ali izaziva kritike da minimalistički pristup vodi gubitku prepoznatljivosti brenda
Dok Kina koristi svoju dominaciju nad retkim zemnim elementima kao moćno oruđe u globalnoj borbi za uticaj sa SAD, Donald Tramp intenzivira napore da osigura nezavisnost i stabilnost snabdevanja za američku industriju i preti Pekingu novim carinskim nametima
Da li je pobednik parlamentarnih izbora u Češkoj Andrej Babiš baš tolika noćna mora za Evropsku uniju, kako ga mnogi mediji predstavljaju? Podršku za formiranje vlade svakako traži od evroskeptičnih, desničarskih partija
Sa bogatstvom koje je premašilo petsto milijardi dolara Ilon Mask je pomerio granice ekonomije koja se ne zasniva na stvaranju vrednosti, već na veri u obećanja. On sam raspolaže kapitalom u visini BDP-a jedne Norveške
Asocijacija teniskih profesionalaca (ATP) zvanično je imenovala Kenijca italijansko-francuskog porekla Ena Pola za novog izvršnog direktora, što predstavlja važan korak u daljoj profesionalizaciji i reformi same organizacije
Više od 70 svetskih lidera traži nove modele finansiranja globalnog razvoja kako
bi odgovorili na izazove rastućeg duga, klimatskih promena i smanjenja razvojne
pomoći
Posetom regionu, američki predsednik Donald Tramp nastoji da ojača poslovne veze, unapredi strateške saveze, te repozicionira SAD na Bliskom istoku, fokusirajući se na investicije, nove tehnologije i prodaju oružja. A ni njegovi lični poslovni interesi nisu ostali po strani
Luksuzni avion vredan 400 miliona dolara, koji Katar poklanja SAD, mogao bi da postane nova verzija „Air Force One“ tokom drugog mandata Donalda Trampa — ali i nova tačka sukoba u američkoj unutrašnjoj politici
EU bi da zabrani uvoz ruskog gasa koji, tu i tamo, i dalje teče ka Evropi. Amerikanci će insistirati na svom tečnom gasu, jer mirišu veliku zaradu. Ko će pobediti u ovoj igri gasa i velikih interesa?
Planirani sastanak ministara spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Ukrajine o rešavanju ukrajinske krize, koji je trebalo da se održi 23. aprila u Londonu, otkazan je u poslednjem trenutku
Sve veća ekonomska i vojna moć Kine ugrožava unipolarni svet pravljen po meri Zapada predvođenog Sjedinjenim Američkim Državama. Rusija zaglavljena u ratu u Ukrajini, sa omčom zapadnih sankcija oko vrata u savezništvu sa Kinom traži svoje mesto za geopolitičkim stolom. Iako su Moskva i Peking u velikoj meri povezani zajedničkim interesima, njihov odnos nije nimalom jednostavan
Uoči samita Rusija–Afrika, svetom je odjeknula vest da je u vojnom puču u zapadnoafričkoj državi Nigeru svrgnut s vlasti prozapadni predsednik Mohamed Bazum, a komandant predsedničke garde, general Abdurahman “Omar” Čijani proglasio se novim liderom te zemlje
Prsti su joj sasvim tanki, samo kost i koža. Nervozno okreće prsten koji joj gotovo spada sa prsta. Hasaina, četrdesetpetogodišnja Sudanka, i dalje ima teške ožiljke, i fizičke i mentalne.
https://vreme.com/razno/sudan-rat-humanitarna-kriza-tri-godine/
Prošlo je oko pola godine otkako je majka sa svoje četvoro dece preživela masakr u rodnom El‑Faširu, u ratom pogođenom regionu Darfuru u Sudanu. U međuvremenu su uspeli da pobegnu u Ugandu, gde su danas izbeglice. I svedoči:
„Svojim očima sam videla genocid i doživela ga na sopstvenoj koži“, govori kroz suze Sudanka našim novinarima.
Sve odlike genocida
U Sudanu već tri godine traje rat. Humanitarne organizacije procenjuju da je na stotine hiljada ljudi poginulo u borbama ili od posledica rata. Nasilje je dostiglo vrhunac prošlog oktobra: milicija RSF (Snage za brzi odgovor), koja se bori protiv vladine vojske i njenih savezničkih milicija, nakon duge opsade zauzela je El‑Fašir, najveći grad regiona Darfur, i počinila masakr ogromnih razmera nad civilnim stanovništvom. U tih samo nekoliko dana u potpunosti se promenio život naše sagovornice.
„Ta zverstva pokazuju obeležja genocida“, zaključuje glavni istražitelj UN Mohamed Čande Otman u razgovoru za DW. On je u februaru, nakon otprilike tri meseca istrage, pred Savetom za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi predstavio izveštaj na 30 strana i istovremeno ga predao Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu. Svoje zaključke, kako kaže, bazira na tri ključna nalaza:
„Prvo, postojanje masovnih ubistava. Drugo, mučenje i stravično seksualizovano nasilje. I treće, dugotrajno izgladnjivanje kroz uskraćivanje humanitarne pomoći i uništavanje medicinskih ustanova.“
[caption id="attachment_4990028" align="aligncenter" width="2560"] Grad smrti: šta se dogodilo u El Faširu[/caption]
Beg je bio nemoguć
Više od 18 meseci RSF je držao El‑Fašir u opsadi. Internet i telefonske mreže bili su isključeni. Ni zrno pirinča, ni kap benzina nisu mogli da prođu kroz drumske blokade RSF‑a. I niko nije mogao da pobegne.
U El‑Faširu se nalazilo i komandno mesto 6. divizije vojske, protiv koje se RSF borio. U početku su vojnici uspevali da brane grad. Zatim je RSF presekao svako snabdevanje, a i stanovništvo je proglašeno „neprijateljem“. Kada su se vojne jedinice na kraju predale, oko 250.000 preostalih stanovnika bilo je u potpunosti prepušteno na milost i nemilost RSF‑u.
Među njima i Hasaina sa porodicom. Kada je RSF u noći između 25. i 26. oktobra 2025. godine zasuo grad artiljerijskim granatama i dronovima, naša sagovornica je pobegla sa svojom malom decom. To je bio poslednji put da je videla muža, koji je želeo da pomogne ranjenom rođaku.
Neprijateljska milicija je tokom opsade bagerima oko grada iskopala rov dug 30 kilometara, širok i dubok po četiri metra. Iza njega je podignut zemljani nasip — nepremostiva prepreka, kako danas kaže:
„U haosu sam pala u rov, zatrpali su me zemlja i leševi. Kada sam došla sebi, već je bilo svetlo. Oko sebe sam videla toliko mrtvih.“
Tako se bekstvo završilo zarobljeništvom. Nakon što je rođak iz Australije platio otkupninu, ona i njena deca na kraju su pušteni i, posle brojnih peripetija, stigli su u izbeglički logor u Ugandi.
RSF se čak i hvalio zverstvima
Milicija je sama dokumentovala svoje zločine, a takvih svedočanstava ima bezbroj. Nakon potpunog komunikacionog mraka, internet je ponovo uključen i oni su na svom Telegram-kanalu objavljivali video‑snimke zločina iz neposredne blizine, praćene pompeznom muzikom. Objavljeni su i snimci iz vazduha terenskih vozila koja su se kretala gradom. Vidi se rov i hiljade ljudi koji su pokušali da pobegnu, ali su upali u smrtonosnu zamku iskopanog jarka.
Na jednom snimku vidi se kako komandant RSF, Abu Lulu – jasno prepoznatljiv po raščupanoj kovrdžavoj kosi, što potvrđuju brojni mediji i istraživački instituti – puca u sve one u rovu koji su još živi. Drugi video, snimljen istog dana u bolnici u El‑Faširu, prikazuje borce koji prolaze kroz napola razrušenu zgradu i pogubljuju sve koji još živi leže u krevetima ili čuče na podu: ratni zločin i zločini protiv čovečnosti — pred kamerama.
Masovna silovanja – od bebe, do bake
Prema procenama Međunarodne organizacije za migracije (IOM), samo oko 100.000 ljudi uspelo je tog dana nekako da pobegne. Neki su, poput naše sagovornice i njene dece, stigli u Tavilu, izbeglički kamp udaljen 70 kilometara jugozapadno, gde su konačno dobili hranu.
Tamo je radio i Bob Kičen iz Međunarodnog komiteta spasa (International Rescue Committee), jedne od retkih humanitarnih organizacija koje su se usudile da deluju u Sudanu. Razmere brutalnosti kojoj su ljudi bili izloženi duboko su ga potresle, kaže Kičen:
„Gotovo svi s kojima smo razgovarali bili su seksualno zlostavljani“ – bez obzira na uzrast, od beba do baka. „Uglavnom se radilo o grupnim silovanjima izuzetne brutalnosti – to nasilje je jasno služilo kao sredstvo kažnjavanja.“
[caption id="attachment_4990031" align="aligncenter" width="2560"] Opsada, glad i masovna ubistva[/caption]
I sateliti su sve zabeležili
Ono što se tokom meseci opsade dešavalo u El‑Faširu uglavnom je prošlo nezapaženo u svetskoj javnosti i tek povremeno bi se pojavila poneka kratka vest. Tim forenzičara s ugledne američke Škole Jejl za javno zdravlje uspeo je da događaje prati gotovo u realnom vremenu pomoću satelitskih snimaka.
U svojoj najnovijoj analizi, američki stručnjaci dokazali su da je RSF još pre napada uništio polja i seoska naselja u okolini koja su snabdevala grad hranom, kako bi se stanovništvo izgladnelo.
Iz orbite su forenzičari tokom oktobra, nakon što je RSF zauzeo grad, na prašnjavim putevima mogli da prepoznaju leševe, pa čak i mrlje krvi. Izbrojali su oko 150 gomila tela i brojne masovne grobnice, kaže Nejtanijel Rejmond sa Univerziteta Jejl. Njegov tim pokušava da proceni broj žrtava. On veruje da se najmanje „oko 70.000 ljudi mora smatrati mrtvima ili nestalima“.
Nakon opsade El‑Fašira, koju gotovo niko nije želeo da vidi, oktobarski masakr ipak je izazvao šok širom sveta. Sve su glasniji pozivi na nezavisnu istragu.
Za Hasainu koja je u izbeglištvu, deo krivice snosi međunarodna zajednica: „Svetska zajednica nas je ostavila na cedilu. Morala je da interveniše već tokom opsade kako bi sprečila najgore. Ali ništa se nije dogodilo. Opet.“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Desetine hiljada ubijenih u El-Faširu: Masakr sa „jasnim obeležjima genocida"',
pubdate: '2026-04-28 15:30:21',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Genocid,Masakr,Sudan",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Desetine hiljada ubijenih u El-Faširu: Masakr sa „jasnim obeležjima genocida"',
'pageContent': 'Procenjuje se da je prošlog oktobra možda čak oko 70.000 ljudi masakrirano u darfurskom gradu El-Faširu. Istražitelj UN vidi jasne znake da je reč o genocidu.
Prsti su joj sasvim tanki, samo kost i koža. Nervozno okreće prsten koji joj gotovo spada sa prsta. Hasaina, četrdesetpetogodišnja Sudanka, i dalje ima teške ožiljke, i fizičke i mentalne.
https://vreme.com/razno/sudan-rat-humanitarna-kriza-tri-godine/
Prošlo je oko pola godine otkako je majka sa svoje četvoro dece preživela masakr u rodnom El‑Faširu, u ratom pogođenom regionu Darfuru u Sudanu. U međuvremenu su uspeli da pobegnu u Ugandu, gde su danas izbeglice. I svedoči:
„Svojim očima sam videla genocid i doživela ga na sopstvenoj koži“, govori kroz suze Sudanka našim novinarima.
Sve odlike genocida
U Sudanu već tri godine traje rat. Humanitarne organizacije procenjuju da je na stotine hiljada ljudi poginulo u borbama ili od posledica rata. Nasilje je dostiglo vrhunac prošlog oktobra: milicija RSF (Snage za brzi odgovor), koja se bori protiv vladine vojske i njenih savezničkih milicija, nakon duge opsade zauzela je El‑Fašir, najveći grad regiona Darfur, i počinila masakr ogromnih razmera nad civilnim stanovništvom. U tih samo nekoliko dana u potpunosti se promenio život naše sagovornice.
„Ta zverstva pokazuju obeležja genocida“, zaključuje glavni istražitelj UN Mohamed Čande Otman u razgovoru za DW. On je u februaru, nakon otprilike tri meseca istrage, pred Savetom za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi predstavio izveštaj na 30 strana i istovremeno ga predao Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu. Svoje zaključke, kako kaže, bazira na tri ključna nalaza:
„Prvo, postojanje masovnih ubistava. Drugo, mučenje i stravično seksualizovano nasilje. I treće, dugotrajno izgladnjivanje kroz uskraćivanje humanitarne pomoći i uništavanje medicinskih ustanova.“
[caption id="attachment_4990028" align="aligncenter" width="2560"] Grad smrti: šta se dogodilo u El Faširu[/caption]
Beg je bio nemoguć
Više od 18 meseci RSF je držao El‑Fašir u opsadi. Internet i telefonske mreže bili su isključeni. Ni zrno pirinča, ni kap benzina nisu mogli da prođu kroz drumske blokade RSF‑a. I niko nije mogao da pobegne.
U El‑Faširu se nalazilo i komandno mesto 6. divizije vojske, protiv koje se RSF borio. U početku su vojnici uspevali da brane grad. Zatim je RSF presekao svako snabdevanje, a i stanovništvo je proglašeno „neprijateljem“. Kada su se vojne jedinice na kraju predale, oko 250.000 preostalih stanovnika bilo je u potpunosti prepušteno na milost i nemilost RSF‑u.
Među njima i Hasaina sa porodicom. Kada je RSF u noći između 25. i 26. oktobra 2025. godine zasuo grad artiljerijskim granatama i dronovima, naša sagovornica je pobegla sa svojom malom decom. To je bio poslednji put da je videla muža, koji je želeo da pomogne ranjenom rođaku.
Neprijateljska milicija je tokom opsade bagerima oko grada iskopala rov dug 30 kilometara, širok i dubok po četiri metra. Iza njega je podignut zemljani nasip — nepremostiva prepreka, kako danas kaže:
„U haosu sam pala u rov, zatrpali su me zemlja i leševi. Kada sam došla sebi, već je bilo svetlo. Oko sebe sam videla toliko mrtvih.“
Tako se bekstvo završilo zarobljeništvom. Nakon što je rođak iz Australije platio otkupninu, ona i njena deca na kraju su pušteni i, posle brojnih peripetija, stigli su u izbeglički logor u Ugandi.
RSF se čak i hvalio zverstvima
Milicija je sama dokumentovala svoje zločine, a takvih svedočanstava ima bezbroj. Nakon potpunog komunikacionog mraka, internet je ponovo uključen i oni su na svom Telegram-kanalu objavljivali video‑snimke zločina iz neposredne blizine, praćene pompeznom muzikom. Objavljeni su i snimci iz vazduha terenskih vozila koja su se kretala gradom. Vidi se rov i hiljade ljudi koji su pokušali da pobegnu, ali su upali u smrtonosnu zamku iskopanog jarka.
Na jednom snimku vidi se kako komandant RSF, Abu Lulu – jasno prepoznatljiv po raščupanoj kovrdžavoj kosi, što potvrđuju brojni mediji i istraživački instituti – puca u sve one u rovu koji su još živi. Drugi video, snimljen istog dana u bolnici u El‑Faširu, prikazuje borce koji prolaze kroz napola razrušenu zgradu i pogubljuju sve koji još živi leže u krevetima ili čuče na podu: ratni zločin i zločini protiv čovečnosti — pred kamerama.
Masovna silovanja – od bebe, do bake
Prema procenama Međunarodne organizacije za migracije (IOM), samo oko 100.000 ljudi uspelo je tog dana nekako da pobegne. Neki su, poput naše sagovornice i njene dece, stigli u Tavilu, izbeglički kamp udaljen 70 kilometara jugozapadno, gde su konačno dobili hranu.
Tamo je radio i Bob Kičen iz Međunarodnog komiteta spasa (International Rescue Committee), jedne od retkih humanitarnih organizacija koje su se usudile da deluju u Sudanu. Razmere brutalnosti kojoj su ljudi bili izloženi duboko su ga potresle, kaže Kičen:
„Gotovo svi s kojima smo razgovarali bili su seksualno zlostavljani“ – bez obzira na uzrast, od beba do baka. „Uglavnom se radilo o grupnim silovanjima izuzetne brutalnosti – to nasilje je jasno služilo kao sredstvo kažnjavanja.“
[caption id="attachment_4990031" align="aligncenter" width="2560"] Opsada, glad i masovna ubistva[/caption]
I sateliti su sve zabeležili
Ono što se tokom meseci opsade dešavalo u El‑Faširu uglavnom je prošlo nezapaženo u svetskoj javnosti i tek povremeno bi se pojavila poneka kratka vest. Tim forenzičara s ugledne američke Škole Jejl za javno zdravlje uspeo je da događaje prati gotovo u realnom vremenu pomoću satelitskih snimaka.
U svojoj najnovijoj analizi, američki stručnjaci dokazali su da je RSF još pre napada uništio polja i seoska naselja u okolini koja su snabdevala grad hranom, kako bi se stanovništvo izgladnelo.
Iz orbite su forenzičari tokom oktobra, nakon što je RSF zauzeo grad, na prašnjavim putevima mogli da prepoznaju leševe, pa čak i mrlje krvi. Izbrojali su oko 150 gomila tela i brojne masovne grobnice, kaže Nejtanijel Rejmond sa Univerziteta Jejl. Njegov tim pokušava da proceni broj žrtava. On veruje da se najmanje „oko 70.000 ljudi mora smatrati mrtvima ili nestalima“.
Nakon opsade El‑Fašira, koju gotovo niko nije želeo da vidi, oktobarski masakr ipak je izazvao šok širom sveta. Sve su glasniji pozivi na nezavisnu istragu.
Za Hasainu koja je u izbeglištvu, deo krivice snosi međunarodna zajednica: „Svetska zajednica nas je ostavila na cedilu. Morala je da interveniše već tokom opsade kako bi sprečila najgore. Ali ništa se nije dogodilo. Opet.“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-04-28 15:30:21',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
