Centralna izborna komisija ovih dana će izaći sa izveštajem o verifikaciji potpisa građana koji su peticijom zatražili smenu aktuelnih gradonačelnika na severu Kosova, nakon čega bi trebalo da bude održan referendum
To je jedan, od ukupno četiri krivična procesa, sa kojima se suočava bivši američki predsednik, u trenutku dok se bori za republikansku nominaciju – uoči izbora zakazanih za 5. novembar
Majka napadača u školi u Mičigenu u utorak je proglašena krivom za ubistvo iz nehata. To je prvi put da je roditelj osuđen zbog krivičnog dela svog deteta. Njen u vreme zločina petnaestogodišnji sin ubio je iz pištolja 10 učenika i jednog nastavnika
"To je vrlo jasna poruka vlasti da svako ko se usudi da ubije novinara može proći nekažnjeno", kaže predstavnica njujorškog Komiteta za zaštitu novinara Gulnoze Said
Predsednik SAD Džo Bajden u utorak je rekao da je doneo odluku o tome kako će da odgovori na napad dronom na američke snage u Jordanu u kojem su poginula tri vojnika a ranjeneno više desetina
Direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov boravi u Briselu na poziv evropskog Ekonomsko socijalnog saveta čijim je članovima predstavio nalaze o izbornim neregularnostima u Srbiji. Razgovarao je i sa predstavnicima političkih grupacija u Evropskom parlamentu, Službe za spoljne poslove EU i odeljenja za pravosuđe i proširenje
Japanska agencija za istraživanje svemira saopštila je da je njen pametni lender za istraživanje Meseca sleteo na površinu i ponovo uspostavio komunikaciju sa Zemljom
U izveštaju o masovnom ubistvu u školi u Juvaldeu navodi se da se policajci nisu odmah suprostavili napadaču koji je čak 77 minuta bio među učenicima i zaposlenima
"Uradio sam šta je bilo do mene, čak i više od toga, bukvalno sam im nacrtao šta će da uradi", kaže Šon Hodžson, prijatelj Roberta Karda koji je u ubio 18 osoba u Mejnu
Sjedinjene Države i Velika Britanija izvele su više napada na Hute, koje u Jemenu podržava Iran, prenosi Glas Amerike. Udar je usledio kao reakcija na više od dvadeset napada na brodove koji saobraćaju međunarodnim plovnim putevima u Crvenom moru i Adenskom zalivu. Huti sada prete odmazdom
"Naš pristup je konzistentan", izjavio je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi povodom komentara uglednog lista da je Bajdenova politika u Srbiji doživela neuspeh. Uticajni zapadni mediji vrše sve češće pritisak na vlade svojih zemalja da promene politiku prema Aleksandru Vučiću
Džefri Epstin bio je optužen da je podvodio žene uticajnim muškarcima – od brokera sa Volstrita do članova kraljevskih porodica. Oduzeo je sebi život 2019. dok je čekao suđenje po federalnoj optužbi za trgovinu ljudima. Sada je tužba otpečaćena i imena njegovih navodnih klijenata izlaze u javnost
Prve reči koje je Lav nekoliko sati nakon izbora 8. maja 2025. izgovorio sa lođe bazilike svetog Petra, bile su: „Mir s vama svima!“ Nijedan se pojam u tom govoru ne pojavljuje češće od reči „mir“. Lav se zalagao za „nenaoružani i razoružavajući mir, ponizan i ustrajan“. Time je u velikoj meri sledio liniju svog prethodnika, koji se više puta izjašnjavao o ruskom napadu na Ukrajinu i o sukobu u Gazi.
Militaristički obeležena spoljna politika američkog predsednika Donalda Trampa motivu mira daje dodatnu važnost – američko uplitanje u Venecueli, pretnje Kubi i Grenlandu, rat protiv Irana. Najkasnije je napad na Iran, čija težnja za nuklearnim oružjem već godinama izaziva međunarodnu zabrinutost, doveo do otvorenog sukoba između dvojice trenutno najvažnijih Amerikanaca na svetu – pape koji uglavnom govori promišljeno i predsednika koji nastupa grubo.
U ratu s Iranom Tramp je nakon Uskrsa otvoreno zapretio uništenjem te zemlje. „Čitava civilizacija večeras će nestati“, rekao je. Kada je papa tu pretnju odbacio kao „zaista neprihvatljivu“ i upozorio na „fantazije o svemoći“ koje postaju „sve nepredvidljivije i agresivnije“, Tramp ga je lično napao. Nazvao ga je „vrlo levim“, a u pogledu spoljne politike, „užasnim“. Možda Tramp pritom zanemaruje značaj Venecuele i Kube, ali i Libana za Vatikan. Sve tri zemlje imaju katoličku tradiciju.
[caption id="attachment_4992212" align="aligncenter" width="2560"] Tradicionalniji od Franje, ali i dalje bez jasnog pravca[/caption]
Napad na papu: „Ni Hitler, ni Musolini, ni Napoleon“
Crkveni istoričar Ernesti, koji je napisao brojne knjige o papinstvu i pojedinim papama, ocenjuje da je Trampov napad na Lava bez presedana. „Niko se nije tako omalovažavajuće izražavao o osobi pape. To nisu učinili ni Hitler, ni Musolini, ni Napoleon.“ Takođe je „potpuno besmisleno“ zameriti se moralnom autoritetu kakav je papa. Lav je, kaže Ernesti, reagovao veoma mudro i smireno se pozvao na svoju službu. Kasnije je novinarima u avionu koji je leteo prema Africi, papa rekao da se ne boji Trampa.
Napad američkog predsednika doveo je do toga da su kritične izjave poglavara Crkve, izrečene u kratkom obraćanju jedne večeri u Kastel Gandolfu, dobile svetsku pažnju. Tome možda doprinosi i to što su iz nekih zemalja zapadnog sveta, uključujući i SAD, posljednjih meseci stizali izveštaji o novom porastu interesa za religiju i Crkvu.
Manje je pažnje privukla polemika američkog potpredsednika Džej Di Vensa s papom. Ipak, ona je u načelu možda bila važnija za Lava od predsednikovih ispada. Vens, koji je tek 2019. prešao na katoličanstvo i više se oslanja na reakcionarne teološke mislioce, pozvao je papu na oprez kada govori o teologiji. Najbolje bi bilo, rekao je, „da Vatikan ostane kod pitanja morala“. Kasnije je Vens ublažio ton.
[caption id="attachment_4638745" align="aligncenter" width="1200"] Vatikan[/caption]
Za sada nema zamerki Evropi
Za razliku od svog prethodnika, iz dosadašnjih govora i izjava pape Lava ne može se iščitati kritika Evrope ili Crkve u evropskim zemljama. Papa Franja je povremeno koristio oštre reči i optuživao Evropu da je postala umorna i zatvorena. Lav se za sada, kad prima predstavnike evropskih zemalja, uvek pokazuje kao dobronameran. U junu mu je na rasporedu šestodnevna poseta Španiji.
Ipak, kod njega se vidi da mu je Afrika posebno bliska i po srcu i po pažnji. U aprilu 2026. proveo je jedanaest dana u četiri afričke zemlje. To znači da je već sada duže boravio u Africi nego Benedikt XVI tokom svojih osam godina pontifikata. Još od početka svog pontifikata razmišljao je o putovanju u Afriku, rekao je Lav više puta.
Afrika prestiže Evropu
Za stručnjaka za papinstvo Ernestija ta „vrlo svesna odluka Lava“ uklapa se u širi kontekst. Već 150 godina Afrika je „u fokusu papa“. Danas Crkva u Africi raste prosečno tri odsto godišnje, dok evropska stagnira. „Težišta unutar Katoličke crkve se pomeraju“, kaže Ernesti. Sve više Afrikanaca radi u Vatikanu. Ta usmerenost i uvažavanje od strane pape sigurno važe i za njegov pogled na Aziju i Latinsku Ameriku.
Od sukoba između američkog predsednika Trampa i pape mnogi posmatrači više ne očekuju da će Lav, koji je inače rođen u Čikagu, tokom Trampovog mandata posetiti SAD. Na glasine da bi američka administracija rado videla poglavara Crkve na proslavi 250. godišnjice Deklaracije o nezavisnosti SAD 4. jula, Vatikan odgovara na svoj način. Upravo na taj dan, kada Amerikanci širom sveta slave svoju zemlju, papa Lav posećuje sredozemno ostrvo Lampeduzu.
Lampeduza se smatra simboličnim mestom za migracije i nevolje izbeglica još od leta 2013, kada je papa Franja, nekoliko meseci nakon izbora, posetio ostrvo i oplakao hiljade izbeglica koje su poginule pokušavajući opasnim putem da pređu u Evropu. Lampeduza je i za Lava programski važna. I on naglašava patnju miliona ljudi koji su širom sveta prisiljeni na bekstvo.
To je vidljivo i u programu njegove posete Španiji. Poslednja dva dana putovanja vode ga na dva Kanarska ostrva, Gran Kanariju i Tenerife. Oba su popularna turistička odredišta na koja sve više izbeglica iz Afrike pristiže brodovima. I njima će Lav posvetiti pažnju. Na omiljenim odredištima evropskih turista papa će podsetiti da su migracije i sudbina izbeglica i dalje važne teme.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Papa protiv Trampa: Kako je Lav XIV za godinu dana postao globalni glas otpora',
pubdate: '2026-05-08 13:00:22',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Donald Tramp,Papa Lav XIV,Vatikan",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Papa protiv Trampa: Kako je Lav XIV za godinu dana postao globalni glas otpora',
'pageContent': 'Nosi svečaniju i tradicionalniju odeću od svog prethodnika. A osim toga, papa Lav XIV, za razliku od pape Franje, ponovno živi u Apostolskoj palati, visoko iznad Trga svetog Petra u Vatikanu. Takođe se, što Franja nikada nije činio, povremeno povlači u papinu letnju rezidenciju, Kastel Gandolfo.
Kad je reč o spoljnim obeležjima, američki kardinal Robert Prevost, kojeg je konklava pre godinu dana, 8. maja 2025. izabrala za poglavara Rimokatoličke crkve i koji je uzeo ime Lav XIV, u mnogočemu postupa drugačije od svog prethodnika, piše Dojče vele.
Otvoreno je kuda ovaj papa teološki vodi Crkvu
Kada je reč o programskom, teološkom i crkvenopolitičkom usmerenju, njegov smer i dalje je nejasan. Za sada još nema enciklike, nijednog velikog učiteljskog dokumenta iz pera Lava, naglašava augsburški crkveni istoričar Jerg Ernesti u razgovoru za DW. Tako „ostaje otvoreno kuda teološki vodi ovaj papa“. Čini se da se on tu još uvek svesno uzdržava.
Prve reči koje je Lav nekoliko sati nakon izbora 8. maja 2025. izgovorio sa lođe bazilike svetog Petra, bile su: „Mir s vama svima!“ Nijedan se pojam u tom govoru ne pojavljuje češće od reči „mir“. Lav se zalagao za „nenaoružani i razoružavajući mir, ponizan i ustrajan“. Time je u velikoj meri sledio liniju svog prethodnika, koji se više puta izjašnjavao o ruskom napadu na Ukrajinu i o sukobu u Gazi.
Militaristički obeležena spoljna politika američkog predsednika Donalda Trampa motivu mira daje dodatnu važnost – američko uplitanje u Venecueli, pretnje Kubi i Grenlandu, rat protiv Irana. Najkasnije je napad na Iran, čija težnja za nuklearnim oružjem već godinama izaziva međunarodnu zabrinutost, doveo do otvorenog sukoba između dvojice trenutno najvažnijih Amerikanaca na svetu – pape koji uglavnom govori promišljeno i predsednika koji nastupa grubo.
U ratu s Iranom Tramp je nakon Uskrsa otvoreno zapretio uništenjem te zemlje. „Čitava civilizacija večeras će nestati“, rekao je. Kada je papa tu pretnju odbacio kao „zaista neprihvatljivu“ i upozorio na „fantazije o svemoći“ koje postaju „sve nepredvidljivije i agresivnije“, Tramp ga je lično napao. Nazvao ga je „vrlo levim“, a u pogledu spoljne politike, „užasnim“. Možda Tramp pritom zanemaruje značaj Venecuele i Kube, ali i Libana za Vatikan. Sve tri zemlje imaju katoličku tradiciju.
[caption id="attachment_4992212" align="aligncenter" width="2560"] Tradicionalniji od Franje, ali i dalje bez jasnog pravca[/caption]
Napad na papu: „Ni Hitler, ni Musolini, ni Napoleon“
Crkveni istoričar Ernesti, koji je napisao brojne knjige o papinstvu i pojedinim papama, ocenjuje da je Trampov napad na Lava bez presedana. „Niko se nije tako omalovažavajuće izražavao o osobi pape. To nisu učinili ni Hitler, ni Musolini, ni Napoleon.“ Takođe je „potpuno besmisleno“ zameriti se moralnom autoritetu kakav je papa. Lav je, kaže Ernesti, reagovao veoma mudro i smireno se pozvao na svoju službu. Kasnije je novinarima u avionu koji je leteo prema Africi, papa rekao da se ne boji Trampa.
Napad američkog predsednika doveo je do toga da su kritične izjave poglavara Crkve, izrečene u kratkom obraćanju jedne večeri u Kastel Gandolfu, dobile svetsku pažnju. Tome možda doprinosi i to što su iz nekih zemalja zapadnog sveta, uključujući i SAD, posljednjih meseci stizali izveštaji o novom porastu interesa za religiju i Crkvu.
Manje je pažnje privukla polemika američkog potpredsednika Džej Di Vensa s papom. Ipak, ona je u načelu možda bila važnija za Lava od predsednikovih ispada. Vens, koji je tek 2019. prešao na katoličanstvo i više se oslanja na reakcionarne teološke mislioce, pozvao je papu na oprez kada govori o teologiji. Najbolje bi bilo, rekao je, „da Vatikan ostane kod pitanja morala“. Kasnije je Vens ublažio ton.
[caption id="attachment_4638745" align="aligncenter" width="1200"] Vatikan[/caption]
Za sada nema zamerki Evropi
Za razliku od svog prethodnika, iz dosadašnjih govora i izjava pape Lava ne može se iščitati kritika Evrope ili Crkve u evropskim zemljama. Papa Franja je povremeno koristio oštre reči i optuživao Evropu da je postala umorna i zatvorena. Lav se za sada, kad prima predstavnike evropskih zemalja, uvek pokazuje kao dobronameran. U junu mu je na rasporedu šestodnevna poseta Španiji.
Ipak, kod njega se vidi da mu je Afrika posebno bliska i po srcu i po pažnji. U aprilu 2026. proveo je jedanaest dana u četiri afričke zemlje. To znači da je već sada duže boravio u Africi nego Benedikt XVI tokom svojih osam godina pontifikata. Još od početka svog pontifikata razmišljao je o putovanju u Afriku, rekao je Lav više puta.
Afrika prestiže Evropu
Za stručnjaka za papinstvo Ernestija ta „vrlo svesna odluka Lava“ uklapa se u širi kontekst. Već 150 godina Afrika je „u fokusu papa“. Danas Crkva u Africi raste prosečno tri odsto godišnje, dok evropska stagnira. „Težišta unutar Katoličke crkve se pomeraju“, kaže Ernesti. Sve više Afrikanaca radi u Vatikanu. Ta usmerenost i uvažavanje od strane pape sigurno važe i za njegov pogled na Aziju i Latinsku Ameriku.
Od sukoba između američkog predsednika Trampa i pape mnogi posmatrači više ne očekuju da će Lav, koji je inače rođen u Čikagu, tokom Trampovog mandata posetiti SAD. Na glasine da bi američka administracija rado videla poglavara Crkve na proslavi 250. godišnjice Deklaracije o nezavisnosti SAD 4. jula, Vatikan odgovara na svoj način. Upravo na taj dan, kada Amerikanci širom sveta slave svoju zemlju, papa Lav posećuje sredozemno ostrvo Lampeduzu.
Lampeduza se smatra simboličnim mestom za migracije i nevolje izbeglica još od leta 2013, kada je papa Franja, nekoliko meseci nakon izbora, posetio ostrvo i oplakao hiljade izbeglica koje su poginule pokušavajući opasnim putem da pređu u Evropu. Lampeduza je i za Lava programski važna. I on naglašava patnju miliona ljudi koji su širom sveta prisiljeni na bekstvo.
To je vidljivo i u programu njegove posete Španiji. Poslednja dva dana putovanja vode ga na dva Kanarska ostrva, Gran Kanariju i Tenerife. Oba su popularna turistička odredišta na koja sve više izbeglica iz Afrike pristiže brodovima. I njima će Lav posvetiti pažnju. Na omiljenim odredištima evropskih turista papa će podsetiti da su migracije i sudbina izbeglica i dalje važne teme.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-05-08 13:00:22',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
Vatikan[/caption]
