Sjedinjene Države i Velika Britanija izvele su više napada na Hute, koje u Jemenu podržava Iran, prenosi Glas Amerike. Udar je usledio kao reakcija na više od dvadeset napada na brodove koji saobraćaju međunarodnim plovnim putevima u Crvenom moru i Adenskom zalivu. Huti sada prete odmazdom
Nakon vazdušnih udara na njihove položaje u Jemenu Huti prete odmazdom. „Amerika i Velika Britanija moraju da budu spremne da plate visoku cenu“, rekao je jedan predstavnik ove vojno-političke organizacije televiziji Hutija Al Masira. Ova stanica je javila da je Jemen izložen „masivnom, agresivnom napadu američkih i britanskih brodova, podmornica i borbenih aviona, te da su gađani gradovi Sana, Hodeida i Sada.
Na patformi X grupa je, uprkos tome, najavila da će nastaviti da napada brodove u Crvenom moru. Jedan od portparola Hutija Mohamed Abdulsalem je izjavio da za postupak SAD i Britanije „nema opravdanja“.
Ministar odbrane SAD Ostin Lojd je, sa druge strane, izjavio da su napadi bili usmereni na dronove, balističke i krstareće rakete i radarska postrojenja Hutija. „Intervencija koalicije je jasna poruka Hutijima da će platiti cenu ako ne obustave svoje ilegalne napade“, rekao je Lojd.
Bajden i Sunak o vojnoj intervenciji
Američki predsednik Džo Bajden i britanski premijer Riši Sunak potvrdili su ranije zajedničku vojnu operaciju u Jemenu.
Bajden je saopštio da su udari sprovedeni uz podršku Australije, Bahreina, Kanade i Holandije.
„Napadi su direktan odgovor na udare Huta na brodove u Crvenom moru. Njima su ugroženi američko ljudstvo, mornari i naši partneri, trgovina i slobodna plovidba. Nećemo oklevati da primenimo dalje mere u zaštiti ljudi i slobodne trgovine“, saopštio je američki predsednik, a prenosi Glas Amerike.
Reč je o prvom udaru na Hute u Jemenu, od kada su militanti počeli napade na plovila u Crvenom moru, nakon upada ekstremista Hamasa na Izrael 7. oktobra.
Od sredine novembra 2023. počinjeno je 27 napada sa područja Jemena koja pod kontrolom drže Huti.
Pre vojne reakcije, više američkih zvaničnika pozvalo je Hute i Iran na suzdržanost.
„Biće posledica“, poručio je u četvrtak predstavnik za medije Pentagona general-major Pat Rajder, odgovarajući na pitanje Glasa Amerike.
„Hute u velikoj meri finansira, obučava i oprema Iran. Svesni smo uloge Irana u ovim bezobzirnim, opasnim i nezakonitim aktivnostima“, rekao je on.
Rezolucija UN-a
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je u sredu rezoluciju, pozivajući Hute da hitno obustave napade.
Protekle sedmice, Sjedinjene Države i dvanaest saveznika upozorili su Hute na moguće posledice – ukoliko se njihovi napadi u Crvenom moru nastave.
„Šaljemo jasnu poruku: pozivamo na hitan prekid nezakonitih napada i oslobađanje brodova i posada“, navodi se u saopštenju velike Britanije, Australije, Kanade, Nemačke i Japana.
Ovo nije prvi put da su američke snage reagovale povodom napada militanata na brodove i plovila. U oktobru 2016, američki razarač „USS Nici“ raketirao je tri lokacije sa radarima duž obale Crvenog mora pod kontrolom Jemena – kako bi onesposobio Hute da prate i gađaju brodove, penosi Glas Amerike.
Huti su, prema navodima izraelske vojske, periodično ispaljivali rakete na teritoriju Izraela.
Slanje verske relikvije u boj može delovati neobično, ali otkako je Rusija 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu punog obima, Moskva nastoji da iskoristi svaki mogući način mobilizacije
Čak 45.000 učenika u okviru incijative „Školski štrajk protiv vojne obaveze“ demonstriralo je protiv mogućeg uvođenja vojne obaveze u Nemačkoj
„Veštačka inteligencija je svakako dovoljno moćna da pokrene događaje koji uzrokuju milijardu mrtvih“, upozorio je Bil Gejts.
Prema podacima Nemačke federalne uprave za motorni saobraćaj skoro milion vozila Folksvagen i Audi u Nemačkoj moglo bi da imaju problem s volanom
Američki predsednik Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping sastali su se u Beloj kući, gde razgovaraju o trgovinskim odnosima, veštačkoj inteligenciji, tehnologiji i bezbednosti. Tramp je rekao da su dve zemlje ostvarile „ogroman napredak“, dok je Si pozvao na iskren dijalog i veću saradnju
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
