Sjedinjene Države i Velika Britanija izvele su više napada na Hute, koje u Jemenu podržava Iran, prenosi Glas Amerike. Udar je usledio kao reakcija na više od dvadeset napada na brodove koji saobraćaju međunarodnim plovnim putevima u Crvenom moru i Adenskom zalivu. Huti sada prete odmazdom
Nakon vazdušnih udara na njihove položaje u Jemenu Huti prete odmazdom. „Amerika i Velika Britanija moraju da budu spremne da plate visoku cenu“, rekao je jedan predstavnik ove vojno-političke organizacije televiziji Hutija Al Masira. Ova stanica je javila da je Jemen izložen „masivnom, agresivnom napadu američkih i britanskih brodova, podmornica i borbenih aviona, te da su gađani gradovi Sana, Hodeida i Sada.
Na patformi X grupa je, uprkos tome, najavila da će nastaviti da napada brodove u Crvenom moru. Jedan od portparola Hutija Mohamed Abdulsalem je izjavio da za postupak SAD i Britanije „nema opravdanja“.
Ministar odbrane SAD Ostin Lojd je, sa druge strane, izjavio da su napadi bili usmereni na dronove, balističke i krstareće rakete i radarska postrojenja Hutija. „Intervencija koalicije je jasna poruka Hutijima da će platiti cenu ako ne obustave svoje ilegalne napade“, rekao je Lojd.
Bajden i Sunak o vojnoj intervenciji
Američki predsednik Džo Bajden i britanski premijer Riši Sunak potvrdili su ranije zajedničku vojnu operaciju u Jemenu.
Bajden je saopštio da su udari sprovedeni uz podršku Australije, Bahreina, Kanade i Holandije.
„Napadi su direktan odgovor na udare Huta na brodove u Crvenom moru. Njima su ugroženi američko ljudstvo, mornari i naši partneri, trgovina i slobodna plovidba. Nećemo oklevati da primenimo dalje mere u zaštiti ljudi i slobodne trgovine“, saopštio je američki predsednik, a prenosi Glas Amerike.
Reč je o prvom udaru na Hute u Jemenu, od kada su militanti počeli napade na plovila u Crvenom moru, nakon upada ekstremista Hamasa na Izrael 7. oktobra.
Od sredine novembra 2023. počinjeno je 27 napada sa područja Jemena koja pod kontrolom drže Huti.
Pre vojne reakcije, više američkih zvaničnika pozvalo je Hute i Iran na suzdržanost.
„Biće posledica“, poručio je u četvrtak predstavnik za medije Pentagona general-major Pat Rajder, odgovarajući na pitanje Glasa Amerike.
„Hute u velikoj meri finansira, obučava i oprema Iran. Svesni smo uloge Irana u ovim bezobzirnim, opasnim i nezakonitim aktivnostima“, rekao je on.
Rezolucija UN-a
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je u sredu rezoluciju, pozivajući Hute da hitno obustave napade.
Protekle sedmice, Sjedinjene Države i dvanaest saveznika upozorili su Hute na moguće posledice – ukoliko se njihovi napadi u Crvenom moru nastave.
„Šaljemo jasnu poruku: pozivamo na hitan prekid nezakonitih napada i oslobađanje brodova i posada“, navodi se u saopštenju velike Britanije, Australije, Kanade, Nemačke i Japana.
Ovo nije prvi put da su američke snage reagovale povodom napada militanata na brodove i plovila. U oktobru 2016, američki razarač „USS Nici“ raketirao je tri lokacije sa radarima duž obale Crvenog mora pod kontrolom Jemena – kako bi onesposobio Hute da prate i gađaju brodove, penosi Glas Amerike.
Huti su, prema navodima izraelske vojske, periodično ispaljivali rakete na teritoriju Izraela.
Pitanje nije da li dozvoliti AI u obrazovanju, već šta AI konkretno menja u načinu na koji učimo i podučavamo. Važno je znati da AI ne ukida potrebu za obrazovanjem, on je multiplikuje, ali multiplikator radi samo tamo gde već ima šta da pomnoži – ako pomnožiš nulu sa hiljadu, dobićeš nulu
“Podlegla je starom dekadentnom iskušenju da izmisli sebe kao sablaznu, nepriznatu i neshvaćenu pesnikinju; majka svoje dece i žena svog muža; ljubavnica mladog efeba; osoba iz bajkovite prošlosti; bard vojske osuđene na uništenje; učenica i prijateljica, strastvena pratilja. Od ovih (i drugih) ‘slika ličnosti’, stvorila je poeziju, veliku poeziju našeg vremena. Ali nije imala kontrolu nad sobom, nije imala moć samospoznaje (i negovala je to neznanje). Bila je bespomoćna, bezbrižna i nesrećna, okružena ‘gnezdom’ i sama, pronalazila se i gubila, i pravila beskrajne greške.”
Američki predsednik Donald Tramp doputovao je u Peking. Glavne teme razgovora sa predsednikom Kine Si Đinpingom biće trgovina i rat u Iranu
Izveštaj o sajber-kriminalu u Nemačkoj za 2025. godinu pokazuje alarmante podatke. Šteta premašuje 200 milijardi evra, a u proseku se dogodilo više od 900 napada dnevno
Trampu je potreban spoljnopolitički uspeh, Si ima jaču pregovaračku poziciju, a mogući dogovor SAD i Kine mogao bi da utiče na trgovinu, Tajvan, Iran, Ukrajinu i globalnu ravnotežu moći
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Intervju: Darko Rundek, muzičar i pesnik
Želim da podržim studente, jer najiskrenije – to i moram Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
