Na lokalnim izborima 2019. godine u Albaniji, opozicija je bojkotovala lokalne izbore sa sličnim argumentima koje čujemo danas u Srbiji. Izlaznost, prema zvaničnim podacima, bila je nešto manja od 23 posto. I kakvi su bili rezultati bojkota? Nikakvi, Edi Rama i njegovi komintentni na lokalu “drmali su” do kraja kako su hteli. Da li se međunarodna zajednica potresla? Nije. Naravoučenije se nameće samo po sebi
Čim sam skinuo povodac, Laza je ćapio neku malu konzervu. Nedugo zatim počeo je da se trese. Umro mi je na rukama. Nije mu bilo spasa. Kao ni mnogim drugim psima i mačkama koje je neki monstrum planski otrovao
Aktuelni režim nastoji da se opoziciono nastrojeni birači obeshrabre i pasiviziraju. Govore im da nema nikakvog smisla bilo kakvo aktivnije učešće u političkom životu – naprednjaci će svakako pobediti i nastaviti sa svojom agendom! U tu svrhu šalju poruku da od izbornih prevara neće odustati ni za korak, a predsednik saopštava i vrlo sumnjive rezultate istraživanja po kojem podrška opoziciji u glavnom gradu – opada
Koliko god tragično zvučalo to da je Srbija pre dvanaest leta izgubila mogućnost da demokratski promeni vlast, toliko je dobro znati da naprednjačka ekipa zapravo nikada nije imala tako veliku podršku građana kakvu su rezultati izbora pokazivali. Dakle, nije sve tako crno i nisu ovdašnji ljudi baš tolike budale, kako neki vole da tvrde. Nego ovi mažnjavaju
Nakon kvazireformske faze, Vučić se brzo otresao Đinđića i evropskih priča. Izlaze, doduše, članovi vlade na cigaret pauzu i poklone se na mestu Đinđićevog ubistva, ali se odnos prema pokojnom premijeru zapravo najbolje vidi iz režimskih medija. Đinđić se ponovo ubija, temeljno i sistematski. Jer Vučiću Đinđić više ne treba, a ne treba mu ni mesto gde će se Đinđićevi poštovaoci okupljati. Oni su sada njegovi neprijatelji, koje bi najradije proterao iz države
Teret zla koji se sručio na pleća mladih aktivista iz Novog Sada je nepravda koja ječi do neba. Tragikomično je da njih za nasilje i kriminal optužuju oni koji su nepatvoreni nasilnici i kriminalci. Hoće li neko stati u njihovu odbranu
Posle izbora sarađivaćemo sa opozicionim partijama, ali na zdravim osnovama. Nije samo cilj promeniti nakaradnu vlast nego i nakaradni sistem, odnosno partokratiju i centralizam. Ne sme komandant i daljinski upravljač lokalnih političara biti u Beogradu. Valjda i mi u Nišu imamo pravo da razmišljamo i da sebi organizujemo život. Na kraju, i sam Beograd je uništen centralizmom. Srbija je organizam hidrocefalusa, postoji ogromna glava koja jede telo. Potom umire
Prema podacima Svetske banke, 2002. je više od 72 odsto svih troškova u zdravstvu u Srbiji bilo plaćeno “državnim” novcem (budžet, zdravstveno osiguranje), 24 odsto iz džepa građana, a ostatak iz drugih, uglavnom međunarodnih izvora. U periodu od 2006. do 2012. godine javna sredstva pokrivala su oko 62 odsto troškova vezanih za zdravlje. Nakon 2012. godine i uspostavljanja nove vlasti, dolazi do daljeg smanjenja učešća javnih sredstava u finansiranju zdravstvene zaštite, sa rekordnim minimumom 2017. godine, kada je svega 57 odsto zdravstvenih troškova pokriveno sredstvima iz javnih izvora, a građani su iz svog džepa platili 41 odsto
Konsultacije su ustavna i zakonska obaveza predsednika, ali niko se ne bi uzbudio da ih je preskočio. Ionako svakoga dana pre jutarne kafe tri puta prekrši Ustav, a zakone – poput Nikole Pašića – upotrebljava samo “za protivnici”
“ProGlas poziva na promenu izbornih uslova i za to će se aktivno boriti zajedno sa političkim partijama, civilnim sektorom i nezadovoljnim građanima. Ta sklonost da se borba za uslove za fer izbore tumači kao anticipirani poziv na bojkot počiva na jednom gubitničkom mentalitetu prema kojem nije moguće izdejstvovati ništa od režima Aleksandra Vučića. To, najpre, nije tačno. Jer, kada su postavljani jasni i ciljani zahtevi, koji su bili praćeni odgovarajućim pritiskom javnosti, Vučić je bio primoran da odstupi”
Da li je tačno to što tvrde opozicionari, ali i politički analitičari, ne samo domaći, da posle Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, naprednjačkim izbornim prevarama i katastrofalnom stanju demokratije u našoj nesrećnoj zemlji – ništa više neće biti isto? Verovatno jeste, ali čak i ako ovaj dokument predstavlja, kako neki vele, “početak kraja Srpske napredne stranke”, to ne znači da se konac agonije u kojoj živimo nazire negde već iza sledećeg ćoška i da će sve proći bez ozbiljnih turbulencija
“Poslanici ‘Srbije protiv nasilja’ učestvovaće u radu pokrajinskog parlamenta isključivo kako bi doprli do što više građana. Nećemo imati potpredsednike i nećemo učestvovati na onim sastancima na kojima bi treblalo da se o bilo čemu dogovaramo sa SNS, SPS ili SVM", kaže za “Vreme” predsednica Pokrajinskog odbora PSG-a Ana Oreg
Za predsednika Srbije su fer i demokratski izbori mnogo veća pretnja nego kompromis sa Kosovom. Njegova vlast zavisi od pune kontrole nad državom, institucijama, medijima i političkim procesima. Sve će učiniti kako tu ne bi došlo do suštinskih promena. Sa druge strane, ponudiće sve drugo kako bi sačuvao zapadnu podršku ili bar smanjio pritisak
Akcija progresivne Vojvodine (APV), koja je članica koalicije „Srbija protiv nasilja“, analizirala je izborne nepravilnosti na decembarskim vanrednim republičkim i pokrajinskim izborima u Novom Sadu i došla do frapantnih podataka
Sagovornici “Vremena” kažu da najavljena manifestacija ima veliki značaj za vlast u Srbiji jer je idealna za naduvavanje BDP-a kroz zaduživanje. Prilikom zaduživanja, posmatra se odnos trenutnog duga i BDP-a. I ukoliko je taj dug 60 odsto BDP-a ili manje, moguće je dobiti povoljniji kreditni aranžman. Novim dugom se finansiraju projekti koji ponovo prikazuju povećanje BDP-a. To opet otvara prostor za novo zaduživanje i time se zatvara krug. Dok sve ne pukne
Ukoliko izbori u Beogradu budu raspisani, logično je da opozicija usmeri najveću energiju tamo gde ima najveće šanse, ali bi bila greška da u senku baci ne samo Novi Sad i Niš, nego i ostale lokalne samouprave. Ne vole to građani. Postoji život i izvan Beograda
NIN je smatran slabo uticajnim. Kompaniji je predstavljao ukras za domaću i međunarodnu javnost. Nije puno koštao, a nije ni mnogo štete pravio. A onda se stvar počela menjati, nedeljnik je ostvarivao veliki uticaj, ne toliko tiražom, koliko otkrivanjem brojnih afera
U najboljem slučaju, možda se može desiti da izbori u Beogradu budu raspisani na proleće, sa drugim lokalnim, ali pod izlikom da nije bilo moguće formirati stabilnu većinu u gradskom parlamentu. Kao neka vrsta kompromisa. Neće se vlast naravno potresti zbog pretnji o prekidu evropskih integracija, jer ih tako što nikada i nije interesovalo. Ali, zbog svoga kleptomanskog karaktera, ne bi da baš ostane bez evropskog novca
Nema mesta za neumereni optimizam, ali ni za destimulišući pesimizam. Do pre nekoliko godina, Srbija je bila mrtvo društvo i praktično nije imala opoziciju. Nešto se u međuvremenu ipak desilo. A pred nama su i lokalni izbori, na proleće
Lomače su gorele po vascelom gradu, čak i u onim ultraurbanim, pankerskim delovima Novog Sada. Vatrometi, petarde, ali i nešto što je ličilo na zvukove haubica, mitraljeza i pušaka, odjekivali su od kasnog popodneva do iza ponoći svuda naokolo. Na sajtu SPC-a stoji da postoji „kanonska zabrana paljenja kultnih vatri“
Milorad Dodik je nebrojeno puta u svom obrušavanju na Bosnu pripisivao Andriću rečenicu: “Gdje prestaje logika, tu počinje Bosna i Hercegovina”. Ko je bivšem učeniku srednje prehrambene škole, smjer prerada mesa, hoću reći Miloradu Dodiku, došapnuo ovaj u najnevinijoj varijanti apokrifni citat, ostaje misterija. Emir Kusturica? Ako jeste, tvrdim da to nije mogao čuti u Drugoj sarajevskoj gimnaziji, koju smo i Kusturica i ja pohađali istih godina, čak cijelu školsku godinu izborno čitali posebno Andrića
“Voleo bih da moj lični pečat u filmovima jeste kombinacija panka i novinarstva. Ali, moram da kažem, ja još uvek učim i filmski jezik me sve više i više zanima. I sve sam više posvećen njemu. Nadam se da će u narednim filmovima to gledaoci moći da primete.”
