Komentar
Tragedija u Novom Sadu: Sistem opasan po životDa je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Pokrajina je prestala da postoji kao politički entitet, u to nema nikakve sumnje. Njene institucije rade samo onoliko koliko služe za finansiranje SNS-ovskih potreba, a gradovi su pretvoreni u beživotne kasabe. Novi Sad je nabubreo, ali ne od aktivizma, kulture i života nego od prostakluka, pohlepe, divlje gradnje i urbanističkog kriminala. Autonomaške političke stranke ne postoje, mrtve su i nevladine organizacije
Skupštinska rasprava poslužila je vlasti da pokaže da iza protivljenja projektu “Jadar” stoji “zla opozicija”. Time dobija veliku prednost, tako misli, a nažalost je po svemu sudeći i u pravu. Zašto? Vučićev režim je poznat po svojim uspesima na polju sveopšte destrukcije, a najveći domet je dosegao u uništavanju politike kao takve i razaranju samog pojma opozicionog političkog delovanja
Državne institucije trebalo bi da bude servis građana, a ne uterivačka služba garniture na vlasti. Odnos naprednjačke države prema nama osetićete na svojoj koži najkasnije kada vam na red dođe vađenje ili produženje ličnih dokumenata
Onomad, kada se rađao, mnogi su verovali da će internetski prostor biti predeo beskrajne slobode izražavanja. To su bili davni, pionirski, infantilni dani. Stvar se promenila, đavo je odneo šalu, usledila je internetska osveta. Tzv. toksični sadržaji doveli su do narušavanja poverenja u državne institucije i medije, ugrozili slobodne izbore, građanima otežali mogućnost donošenja odluka na osnovu valjanih informacija i, paradoksalno, omeli slobodu izražavanja. Prema jednom istraživanju, 83 odsto građana Evropske unije veruje da atomizovani medijski inženjering ugrožava demokratiju
Opšta korupcija i napredovanje podobnih i nekompetentnih obesmišljava pojam poštenja i znanja. Poštenje postaje nešto što je čak pomalo i komično, i svakako arhaično. Potom, ako se potčinjavanje, strah i lojalnost pretvore u nešto što garantuje lični napredak – logično je da kritičko razmišljanje i sloboda mišljenja predstavljaju nešto što je opasno i nepoželjno, infantilno. Ako se sve počne meriti po materijalnom bogatstvu, ko šljivi pravdu i socijalnu jednakost, a tek solidarnost
Razna istraživanja pokazuju da je interpersonalno poverenje u Srbiji među najnižima u Evropi. Evropsko društveno istraživanje (ESS) od pre par godina pokazalo je da je poverenje u političare i političke partije u Srbiji među najnižima od 29 država koje su u njemu učestvovale. Sasvim precizno, po izraženosti poverenja u političare i političke partije Srbija je treća otpozadi (na 27. od 29 mesta)
O vladajućoj atmosferi u Srbiji za “Vreme” govore profesor psihologije Dragan Popadić u Beogradu i docentkinja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Mina Điković
Osim topovskog udara ili šok-bombe ili šta je to već bilo a što je zvučalo kao “tomahavk”, na pobunjene studente fizički su nasrnuli i neke od njih povredili aktivisti SNS. Glavni nasilnik je bio glomazni grubijan Ognjen Dopuđ, koji je – verovali ili ne – direktor Fonda Evropski poslovi AP Vojvodine. Dvoje povređenih studenata potražilo je medicinsku pomoć u Urgentnom centru. Posle svega, organizatori izbora za filozofski studentski parlament izjavili su da je izborni proces prošao “bez incidenata”. Bomba je valjda sastavni deo izbornih aktivnosti, kao i mlaćenje studenata
Studenti protiv autoritarne vlasti (STAV) su isterali lisicu iz grma i do kraja razgolitili i javnosti pokazali pogubno delovanje SNS-a na fakultetima. I to jeste veliki uspeh u zemlji neuspeha
Novosadska vlast i javne službe radile su sve suprotno od onoga što je trebalo da čine. O prisustvu “crvića” građani nisu čuli od nadležnih institucija nego preko društvenih mreža. Potom su različite službe pričale različite stvari i dovodile građane u zabludu. Onda su zaćutale. Naime, problem je “rešen” tako što je smenjen direktor Instituta za javno zdravlje, epidemiolog, i na njegovo mesto postavljena stomatološkinja Milena Tabaković, kćerka guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković
Šta god da je bila suštinska svrha Vulinove posete Moskvi, ona se po Vučića nije završila onako kako je želeo. Vulinov zadatak je valjda bio da ovom posetom demonstrira daljnju bliskost Srbije i Rusije. Umesto toga, Vučić je kao rezultat sastanka Vulina i ruskog predsednika dobio šamarčinu od Putina, koji ga je pozvao da prisustvuje samitu BRIKS u Kazanju
Stomatolog na čelu instituta za javno zdravlje zvuči kao neslana šala, kao recimo da postavite vlasnika pečenjare da vodi najveći energetski sistem u zemlji. E pa nije šala. Ćerka Jorgovanke Tabaković, zubarka Milena, na čelu je Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Pa ti sad imaj herca da u Novom Sadu piješ česmovaču
U Makronovoj i Šolcovoj retorici čak se i frazerski manje spominje “evropski put”, a više poslovni dilovi. Nije to ni tako loše, treba stvari postaviti na pravi temelj. Ko šljivi poštene izbore i demokratiju kada su tu “rafali”, nuklearna energija i litijum. I još jedan paradoks. Evropski fondovi ulažu ogromne pare u projekte institucionalnog razvoja Srbije. I što se više novaca troši, to manje institucije postoje. Srbija je projektno deinstitucionalizovana zemlja. Slično je i kada je reč o medijskim slobodama
Smrt šestočlane porodice ne treba stavljati u bilo kakav dnevnopolitički kontekst, ali ona mora da bude predmet pažnje zbog zastrašujućih socijalnih razlika u Novom Sadu. S jedne strane, tu su ljudi koji prihoduju milione i milione na ovaj ili onaj način, a s druge – mali zabačeni kvartovi u kojima se bivstvuje ne samo ispod granice siromaštva nego ispod granice svakog dostojanstva. O tim ljudima ama baš niko ne brine, niti se koga tiču, za njih nema ni struje, ni vode, ni kanalizacije
Često koristimo reč “zastrašivanje”, ali verujem da, kada se govori o odnosu aktuelnog režima prema oponentima, postoji pogodnija reč. Ona glasi: iznurivanje. Dakle, nije ključno izazivanje straha da će vam se nešto slično ponovo desiti, nego je namera da s vremenom dignete ruke od svega. Ako dignete ruke od svega, nećete dići revoluciju. Dakle, u jednom trenutku izgubićete snagu i volju da se i dalje bavite aktivizmom, jer to postaje – i po vas i vaše okruženje – isuviše iscrpljujuće, i materijalno, i fizički, i emotivno. Da jednog trenutka kažete: stvarno, ja ovo više ne mogu
Mislili ste da u Vojvodinu ne može da snađe veća nesreća od Igora Mirovića. Prevarili ste. Na čelu pokrajine sada su Maja Gojković i njena svita sa onim starim, radikalskim glogovim kolcem za vojvođansku autonomiju
Politika Aleksandra Vučića i on sam našli su se u žestokoj manjini uprkos danonoćnim propagandnim aktivnostima. Sam je sebe uvukao u riotintovsku klopku, zavadio se sa rođenim biračkim telom, pa čak ni neki njegovi stranački dužnosnici nikako nisu srećni zbog rudnika litijuma. Govore to novinarima off the record. Praktično je uspeo da okrene protiv sebe i šumskog čoveka Emira Kusturicu, a za to se baš valjalo potruditi
“Pokrajinski parlament i Vlada ne služe Vojvodini već, pre svega, vladajućoj stranci i kontroli finansija koje se selektivno slivaju u džepove poslušnika”, kaže za “Vreme” novosadski hirurg, poslanik i šef vojvođanskog PSG-a Miroslav Ilić
Opoziciji nije lako da upravlja pitanjem litijuma. A ono jeste izuzetno važno i ne odnosi se samo na zaštitu životne sredine nego i na strateško opredeljenje Srbije prema novoj energetskoj revoluciji. Morate da imate ozbiljnu politiku koja je razumljiva građanima a istovremeno predstavlja branu populizmu. Dobar deo opozicije se tu ne snalazi najbolje. A to je zato što ponavlja stare greške – traži prečice. Vrlo se lako zakači na populizam umesto da nudi argumentovane i promišljene alternative. Čini se, ponekad se previše udvara radikalima, a manje misli na većinu građana
Nosioci vlasti sad ponavaljaju da je potreban široki javni dijalog stručnjaka koji bi o rudniku litijuma, njegovim prednostima i rizicima govorili iz raznih uglova. Dakle, poziva se na ozbiljan pristup temi kako bi se izbegle moguće iracionalnosti, netačne informacije i interpretacije. Retko ko se ne bi složio sa dijalogom, čak ni najuporniji ekološki aktivisti. Ali, postoji ovde jedan veliki problem. Upravo je vlast temeljno ukinula javni dijalog u društvu želeći da tako ukine drugačije mišljenje
Jedna od teza koje se često čuju glasi: Vučić nikada ne bi osvojio svevlast i godinama radio šta mu padne na pamet da se u Srbiji nije zbila tzv. izdaja elita, enormne konfiguracije. Šta to znači? Predstavnici raznoraznih elita stavili su svoje lične ili grupne interese daleko iznad interesa građana i zajednice. A ti interesi, u ovom slučaju, ne samo da su različiti nego su potpuno suprotstavljeni. Narodski rečeno, Vučić je igrao na pohlepu i nije pogrešio
Još prošle godine je bilo upozorenja o naprednjačkim planovima da polovinu, ako ne i veći deo Futoškog parka pretvore u turističko-poslovno-ugostiteljski centar. Da li će sve biti hotel i kancelarijski prostor, kako se navodi u novom planu, ili možda i tržni centar, videćemo. Poznavaoci prilika tipuju da će tu biti svakako i tržnog centra, pa će ljudi moći da šopinguju u parku posle ljuljanja dece, ako preostane još koja ljuljaška
Šta posle junskih izbora? Na tu temu za “Vreme” govore opozicioni stranački akteri s obe strane “modre reke”. Dakle, lider stranke “Srce” Zdravko Ponoš, predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, potpredsednik Narodnog pokreta Srbije Borislav Novaković i politički analitičar Dejan Bursać. Inače, “Srce” je bojkotovalo beogradske izbore, ali ne i izbore u nekim drugim lokalnim sredinama, dok su PSG i NPS delovi takozvane borbene, odnosno opozicije koja je odlučila da izađe na junske izbore
Niti se jedan direktor BIA u naprednjačkom korpusu vladavine ne može nazvati stručnjakom za bezbednosna pitanja. Možda samo oni koji su bili u v.d. stanju, a i to je upitno. Na početku su se naprednjaci malo “femkali”, pa su na čelo BIA postavljali nekakve pravnike, manje ili više poznate, a potom je došlo vreme kafanskog bahaćenja, pa su direktori postajali poznati partijski ljudi. Ali i oni su menjani, u skladu sa Vučićevim kadrovskim fintama. Rotira svoje ljude kako se ne bi predugo zadržali na nekoj funkciji i tako akumulirali moć koja bi njega mogla da ugrozi, kaže za “Vreme” Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Sa razlogom nema Vučić poverenja u svoje saradnike, najbolje zna od kakvog su štofa napravljeni. Petrović dodaje da promene na čelu BIA imaju istu funkciju. Menjaju se direktori, a jedini pravi šef biva i ostaje sam predsednik
Na konferenciji „Promena“ koja se održava od 12. do 15. juna u zgradi rektorata u Beogradu učestvovaće neki od najznačajnijih mislilaca današnjice, kao što su Aksel Honet, Džonatan Volf i Etjen Balibar. Na konferenciji će izlagati preko osamdeset izlagača iz celog sveta koji će pokušati da daju odgovor na pitanja koja muče čovečanstvo koje se nalazi na prekretnici
U mnogim sredinama “isplivale” su grupe građana, od kojih su neke uz pomoć štapa i kanapa ostvarile neverovatno dobre rezultate. To govori da građani nisu zadovoljni naprednjacima, samo što ne prepoznaju alternativu. Naravno, tako im je to i nametnuto. Izgleda da “klasična”, da ne kažemo beogradska opozicija na lokalu ima manje uspeha nego grupe građana. I to jeste poruka ovih izbora. Uostalom, delom i onih decembarskih, lokalnih. Reč je o nedostajućoj infrastrukturi velikih partija, ali i nesenzibilisanosti mnogih lidera na to da se može pogledati i u tzv. unutrašnjost
