Ludilu očigledno kraja nema. Najnovija slaboumna ideja je rehabilitacija đenerala Milana Nedića, nečijeg omiljenog kvislinga, inače naše narodne sramote. Na stranu pravno pitanje – Nedić nije bio osuđen – ali to ove naše rehabilitatore ionako ne zanima. Istorijska istina ih takođe ne zanima, ali zanima ostale ljude i državljane Srbije, pa ćemo se zato na nju i osvrnuti
Joža Manolić, tada u svojoj devedeset petoj godini, završio je tek prvu knjigu svojih memoara i upravo ju je izdao. Sledi još jedna – ista tolika, 400 strana – pod naslovom Obavještajni rad i domovina. Čitajući, međutim, ovu prvu knjigu, nekako nam se čini da neke razlike u naslovu jedva da ima. Ako je sledeća knjiga posvećena špijunaži, životnom pozivu Jože Manolića – tek na šta će to ličiti, ako je ova, kao, politička
Većina hrvatskih medija – od HRT-a nadalje, tj. naniže – Dragana Vasiljkovića (na slici) već naziva "ratnim zločincem"; ni "navodnim", ni "optuženim", nego upravo tako. Pretpostavka nevinosti, uostalom, u Hrvatskoj važi samo za njihove "hrvatske vitezove"; kapetan Dragan već se smatra za nespornog, gotovog i spakovanog
Ima nečeg duboko opscenog u političkoj zloupotrebi invalida, dece, osoba – recimo – ometenih u razvoju, kao i silovanih žena. Normalna i pristojna osoba od toga se postidi – umesto onih bestidnih koji to rade, kao što su HDZ, crkva i neoustaška desnica
Tek što je nova avio-kompanija osnovana, njeni piloti su se sindikalno organizovali, sve u neznanju da je došlo drugo vreme – korporativno. Menadžment ih je neko vreme ignorisao, pa je onda pripretio, ali piloti se nisu dali. Sada je situacija rovita
Napadi na Sašu Jankovića, zaštitnika građana, sve su slaboumniji i srazmerno slaboumnosti – sve bestidniji. To već počinje da zbunjuje i našu javnost, ionako oguglalu na slaboumnost, bestidnost i jevtinoću aktera hajke. Sada se već izdvaja jedan od zajedničkih imenitelja u skoro svim temama hajkača: to je, zbog nečega, vojska; nešto oko vojske njih svrbi jače nego sve drugo. Šta? Zašto
Duh Voje Šešelja lebdi nad Srpskom naprednom strankom i ona je od njega neodvojiva. Sa istom bezobzirnom arogancijom on je pravio Veliku Srbiju, a oni Beograd na vodi i brzu prugu do Pešte. Ni njima, kao ni Voji Šešelju, argumenti ne znače ništa: važna je njihova volja
Posle tri nedelje histerične dernjave i nabusitih prenemaganja, što je sve bilo ne samo nepotrebno, nego i štetno i sramotno, dobili smo izveštaje Vojske o toj nesreći. Već se dade naslutiti u kom pravcu vodi ova nova histerija: sa najdubljim žaljenjem i veoma preko volje za nesreću će biti optužena posada helikoptera, oni koji su i dalje "naši heroji". Izveštaji Vojske, međutim, ukazuju na još neke detalje čiji splet je doveo do sticaja okolnosti iz kojih je nesreća proistekla
Tako to ide kad vlast počne da funkcioniše na način propisan sa Najvišeg Mesta: vičemo, obećavamo, pa onda opet obećavamo u nadi da će se prethodna obećanja zaboraviti
U Beogradu je u 64. godini preminuo Mika Dajmak, novinar, kuvar i dobar čovek
Sedam ljudskih života i dragoceni vazduhoplov izgubljeni su u maglovitoj noći između prošlog petka i subote. Tragedije se događaju, statistički su retke, ali i neizbežne. Problem sa ovom tragedijom, međutim, jeste u tome što je izazvala neprilične i povremeno histerične samoodbrambene reakcije pre nego što je bilo kakva zamerka bila upućena. Čovek ne može da se otme utisku da tu nešto nije u redu, psihoanalitičarski rečeno, da je reč o omaškama; običnim jezikom – da je reč o nečistim savestima
Knjiga Veljka Đurovića Profesija ratni reporter je neophodan i obavezan udžbenik za sve studije novinarstva koje postoje
U najmanju ruku nezgrapni odgovori dva ministra – Stefanovića i Gašića – samo su još više zakomplikovali inače prost problem: kako je i zašto došlo do uličnog incidenta u kome je Žandarmerija tukla dva funkcionerska brata i dva vojna policajca. Pitanja su jednostavna i nema ih mnogo, ali – zbog nečega se Vlada opire jednostavnim odgovorima?
Trebalo je da zaštitnik građana Saša Janković uradi ono što se MUP nije usudio da uradi, pa da se rasplet događaja oko Parade ponosa a na ćošku Birčaninove i Svetozara Markovića pomeri još jedan korak. Zaštitnik je podneo krivičnu prijavu protiv dva pripadnika Vojne policije zbog napada na ovlašćena službena lica u vršenju službe i istovremeno se priključio krivičnoj prijavi MUP-a protiv sedam žandarma, ali samo u segmentu osnovane sumnje da su zloupotrebili sredstva prinude; ne i za napad na vojna službena lica koja je sam prijavio
Zaboravljenom asu vraćamo se decenijama kasnije, a zbog iznenadnog zanimanja ministra pravde Srbije Nikole Selakovića za njegovu sudbinu. Od 2006, kada je u Australiji pokrenuta spora i neobjašnjiva procedura za izručenje kapetana Dragana Hrvatskoj, nikoga odavde njegova tužna sudbina nije zanimala. U međuvremenu kapetan Dragan sedi u australijskom ekstradicionom pritvoru pod krajnje sumnjivim pravnim okolnostima. Nedavno je odbijena još jedna od njegovih žalbi, pa se sada očekuje još samo potpis nadležnog ministra za izručenje Hrvatskoj
Trebalo je preko dvadeset godina da budu pohapšeni preostali učesnici gnusnog zločina u Štrpcima i kasnije u Višegradu, kada je 20 građana SR Jugoslavije oteto iz voza Beograd–Bar, odvedeno u okolinu Višegrada, tamo prvo opljačkano i pretučeno, a zatim hladnokrvno pobijeno i bačeno u Drinu. Toliki protok vremena dugujemo pre svega strahu, ali i opstrukciji policije i pravosuđa u SR Jugoslaviji, a zatim u Srbiji i u Crnoj Gori. Ta bi sramota trebalo da bude konačno oprana sa državnih organa, ali to žrtve neće vratiti. One koji su sprečavali otkrivanje počinilaca ništa oprati ne može, jer su – očigledno – smatrali da je ubijanje Muslimana normalno i poželjno
Mika Dajmak, poznat po kulinarskim TV emisijama i nebrojenim člancima o hrani i vinu, dovoljno je mator da sada sintetizuje sva svoja iskustva i saznanja u glatko napisanoj i povremeno potresno romantičnoj knjizi Viljuškom po ex-YU
Odavno nismo imali ovako klasičnu zasedu sa pokušajem ubistva; još od pre Sablje. Ministar unutrašnjih poslova, dr Nebojša Stefanović, nazvao je počinioce "amaterima", ali ih još nije uhvatio. Cela ta skoro pa tragična priča nemilo podseća na neka vremena za koja smo mislili da su minula
Nije dobro kad se neko moćan zainteresuje za vas, sve i da ste sumnjivi po raznim linijama; štaviše – tek onda
(Stevan Dojčinović: "Šarić: Kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu"; Samizdat B92, Beograd 2014)
Jedna provokacija, uz upotrebu najsavremenijih tehnologija, postala je igračka-plačka. Da li je izvođač provokacije to slutio – ne znamo; znamo samo da je morao da računa s posledicama. A posledice su bile opake: podgrejana je mržnja, neki klinci su, uz uredni podsticaj udvoričkih medija, osetili potrebu da napadnu nevine i bezazlene ljude i eto nas natrag u najstrašnijim devedesetim godinama
