Dok studenti maratonci posle 18 dana štafetnog trčanja i 2000 pređenih kilometara razgovaraju sa EU parlamentarcima u Briselu, Vučić se sastaje sa predsednikom Evropskog saveta. U pozadini ova dva događaja, evidentan uticaj vlasti na pravosuđe ogleda se u dvema odlukama: produženje pritvora novosadskim aktivistima i prekvalifikovanje dela ženi koja je kolima oborila studentkinju
Možda je tačna verzija da je Aleksandru Vučiću pozlilo pa se zato vratio u zemlju. Ali i dalje cela stvar ostavlja mnogo otvorenih pitanja. Za početak, zašto je predsednik naše zemlje išao na donatorsko veče namenjeno unutarpolitičkim ciljevima druge zemlje? Zašto je išao na događaj na koji se ne može ući ako se ne donira novac? I ko ga je zvao? Ako se ova sapunska opera posmatra kao izolovan događaj, van domaćeg konteksta, zaista je reč o nečemu što izmiče zdravom razumu
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
Hapšenja iz čista mira, progon iz zemlje, batinanja… Sve nas je to snašlo samo u poslednjih nedelju dana. Srpska napredna stranka, rođena iz pene koju je za sobom ostavio njihov duhovni otac Vojislav Šešelj, vraća se korenima. Od sebe pobeći ne mogu
Mrtvi, osakaćeni, prebijeni, sluđeni… Tako završavaju građani koji se iz različitih razloga nađu pod rukom i pendrekom srpske policije. Poslednji slučaj, za koji malo ko veruje da se stvarno tako odigrao, najbizarniji je: čovek se obesio u marici, dok su mu ruke bile vezane
Ako je skup u Novom Sadu bio odraz tuge zbog 15 stradalih, u Kragujevcu izraz velikog zajedništva, a u Nišu opšte radosti, protest u Beogradu trenutak je kad smo stali pred korumpiranu vlast i pogledali je u oči. Nismo ustuknuli. Krvoproliće su sprečili jedva punoletni mladi ljudi, devojke i mladići koji se nikad u životu nisu potukli. Ništa oni nisu izdali kad su skinuli redarske prsluke. Naprotiv, taj čin je čin vrhunske odgovornosti
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
“Taj 15. mart može biti jedan savršen dan ukoliko na taj dan dođe do mogućnosti da široki segmenti društva koje se pobunilo – studenti, opozicione partije, profesori i druge društvene grupe – postignu zajednički dogovor oko toga šta nam je dalje činiti. Takav dogovor bio bi neverovatan uspeh, nešto što bi ovo društvo pokrenulo u jednom nezadrživom pravcu – da ovu vlast i ovaj sistem smeni dosta brzo
Predsedniku Srbije uspelo je prošle nedelje da u formi izvinjenja niškom dopisništvu Radio-televizije Srbije pošalje još gore i veće uvrede od inicijalnih. Branša se ipak digla. Četrdesetak niških novinara odbija da izveštava o Vučićevim nastupima, a pridružilo im se novosadsko dopisništvo RTS
Studenti u blokadi su svojim zahtevima, načinom na koji artikulišu svoj protest, načinom na koji planiraju marševe i velike blokade, postavili okvir za sve ostale koji i te kako imaju zašto da ustanu i protiv čega da se bore. Sada nam je jedinstvena prilika da preispitamo sami sebe, odaberemo bitke i prestanemo da se bavimo sami sobom
Sad se diže ova generacija, koja se samo još sama od sebe nije ogradila, ide peške, nosi i ikone i krstove i ferari zastave, peva i Bilećanku i Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala, a sa njima Bošnjaci iz Pazara ruku pod ruku, i dok se ovi krste nakon 15 minuta tišine, uče dovu i klanjaju stojeći, kako je jedino i obavezno za mrtve. “Prvi put se osećam kao građanin ove zemlje”, rekao je jedan od studenata iz Novog Pazara
Bolji i lepši datum od 15. februara kragujevački studenti nisu mogli da odaberu za veliku blokadu ovog grada. Sve je u tom izboru savršeno. I vreme i mesto i višestruka simbolika koju Sretenje, Dan državnosti i Kragujevac nose kad se povežu
Vlast od 27. januara poziva studente i profesore na dijalog. Međutim, na putu dijalogu stoji nekoliko stvari: studentski zahtevi su toliko jasni da nema o čemu da se razgovara, a vlast nastavlja sa nasiljem nad građanima na blokadama. Osim toga, onaj koji zove na pregovore – nije nadležan
Ovo nije nikakva obojena, uvezena ili bilo kakva druga revolucija, nego autentična težnja studenata i građana Srbije da dođe do promena u našoj zemlji. Zato mislim da ne treba mnogo da se obaziremo na izjave stranih zvaničnika ni iz SAD ni iz Rusije. Mi imamo svoj autentičan i nacionalni cilj, a to je da opstanemo i da omogućimo normalan život
„Čini mi se da im je nejasno kako i na koji način da pristupe rešavanju krize, a da pritom ne ugroze podršku svojih lojalnih glasača”, kaže za „Vreme” profesorka Ivanka Popović
Ljudi koji su ubili dijalog u ovoj zemlji, sada na isti pozivaju. Više niste nadležni. Studenti jesu. Vaša ruka pomirenja krvava je do lakta i zato njom studente ni pipnuti nećete
Oni nas ubijaju i dok ubijaju, deru se kako njih neko hoće da ubije. A zapravo, za sve navedeno oni su počinioci, nalogodavci, saučesnici i pomagači. I to je jasnije sve većem broju ljudi. Propagandni balon u koji su zatvorili ljude preko svojih ogavnih kvazi-medija lagano puca. I iz njega izviruje samo onaj srednji prst, krvavi srednji prst kojim će sami sebi isterati oči
Ti si, šljamu nedovršeni, danas krenuo da ubiješ u Vučićevo ime. Šta on tebi može da bude? Ništa, glava iz televizora, još jedna sa ekrana. Danas je na TV-u, sutra ga bog zaboravi. A ti? Kako ćeš ti sam sa sobom? Hoće li ikad do tebe dopreti težina onoga što si uradio
Kako je jedna sedamdesetdvogodišnja žena iz malog mesta na jugu Francuske, krhke građe i visoko uzdignute glave, postala ikona borbe za dostojanstvo žena nakon što je smestila u zatvor 51 muškarca koji ju je silovao, uključujući tu i svog supruga
Žrtve često moraju da ispričaju svoju priču iznova, policiji, tužiocima i sudijama. Suočavaju se s pritiskom zlostavljača i porodica da povuku tužbu ili svoje svedočenje. Često im nedostaje znanje i podrška za snalaženje u sudskom sistemu, a dodatno opterećenje predstavlja dužina sudskih postupaka
Od kriminalaca, preko hordi batinaša Novaka Nedića, stigli smo do toga da aktivisti Srpske napredne stranke više ne kriju lica kad napadaju građane koji protestuju. Kao da SNS vrši neki surov psihološki pritisak na svoje: idite da vas vide i da vas snime, tako ćete bolje i žustrije braniti ove privilegije koje smo vam dali
Srednjoškolce je nemoguće zaplašiti, jer ih nije briga za posledice, iako su ih svesni. Svaki pokušaj pritiska na njih rezultiraće samo još većim buntom. Nemojte ih potcenjivati
Prisilna kontrola je čin ili obrazac ponašanja koji podrazumeva nasilje, pretnje, ponižavanje i zastrašivanje, kao i druge oblike zlostavljanja u partnerskom odnosu. Cilj ovakvog ponašanja nasilnika je da povredi, kazni ili zastraši svoju žrtvu. Prisila i kontrolišuće ponašanje leže u samoj srži partnerskog i porodičnog nasilja, kom su žene daleko izloženije nego muškarci
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Režim je krenuo u spinovanje i kontrolu štete. Predsednica Skupštine i bivša premijerka Ana Brnabić nudi svoju glavu zbog nesreće u Novom Sadu, nesvesna da njena glava nikom ne treba. Sve što građani žele jeste da sačuvaju svoje glave na ramenima
