“Do sada se nije desilo da čak pet država članica EU blokira jednoj zemlji-kandidatu otvaranje Klastera 3. To je posledica kako odnosa Srbije prema Rusiji, tako i izostanka vladavine prava i visokog nivoa korupcije. Otkako je proces proširenja EU ponovo pokrenut, Srbija beleži samo značajne korake unazad”
Prema dosadašnjim informacijama iz istrage, izjavama državnih funkcionera i napisima u medijima, mesto gde je sakriveno tijelo ubijenog Aleksandra Nešovića pronađeno je na osnovu forenzike mobilnih telefona, odnosno rekonstrukcije kretanja osumnjičenih na osnovu analiza baznih stanica. Kako to zapravo izgleda u praksi i da li se sa tim podacima može manipulisati
Ruske obaveštajne i bezbednosne službe su prisutne i deluju na srpskom tlu već godinama. To odavno nije ni tajna, niti nekakav mit. Jedino što delimično nije poznato jeste u kojoj se tačno meri to delovanje odvija, koje sve mehanizme koristi i u koju svrhu
Iako je tvrdnja da su Trampa protivnici pokrali na izborima 2020. preko srpskih servera pomalo izazvala buru u domaćoj javnosti, malo je reći da nijedan konkretan dokaz u prilog ovome nikada nije isplivao na svetlost dana
Kada su narativi u medijima u pitanju, novina je pozitivna propaganda o ruskom FSB koja se pojavila kada je Aleksandar Vulin bio direktor BIA-e i ministar unutrašnjih poslova. Tada je formirana tzv. Radna grupa za borbu protiv obojenih revolucija, koju čine članovi ruskog i srpskog bezbednosnog aparata. Ovaj narativ se pojačao posle pada nadstrešnice
Iz revizorskog ugla, najveći propust u upravljanju gradom u poslednjih nekoliko godina jeste odsustvo funkcionalnog sistema upravljanja. Ne postoji jasna i dosledna veza između postavljenih ciljeva, planiranja i stvarne potrošnje budžetskih sredstava. Učinak se gotovo uopšte ne meri, ne prati se da li je utrošeni novac dao očekivane rezultate, a upravljanje rizicima praktično je zanemareno. Na to se nadovezuje činjenica da se na gotovo svakom koraku krše zakoni i propisi
„Novac građana Beograda troši se po političkom ključu – za mere koje donose brze političke poene i ličnu korist“, govori Nikola Radin, ekonomista i izvršni direktor organizacije „Beograd u pokretu“, za novi broj „Vremena“
Krizno izveštavanje sa studentskih i drugih protesta koji su počeli novembra prošle godine ogolilo je svu spremnost režima da fizičkom silom i pritiscima odgovori na rad novinara
“Očigledno je da je prva stvar koju investitori traže stabilno i predvidivo okruženje, tako da je pronalaženje puta kroz dijalog i reforme do rešavanja trenutnih političkih izazova u Srbiji veoma važno. Međutim, britanski investitori nam govore da žele stabilnost i u širem smislu. To znači profesionalne i dobro regulisane institucije koje mogu brzo donositi pravične odluke. To znači sudove koji mogu donositi objektivne presude u trgovinskim sporovima, bez spoljnih uticaja. To znači efikasan i transparentan sistem oporezivanja i administracije koji svodi na minimum mogućnosti za korupciju”
Istorijska Antifa imala je ideološku osnovu u socijalizmu i komunizmu, dok savremene grupe uključuju razne levičarske tendencije usmerene na borbu protiv ekstremne desnice, rasizma, neofašizma i drugih oblika diskriminacije, uključujući prava manjina i LGBTQ+ zajednice
“Položaj novinara i novinarki se značajno pogoršao… Indikativno je da su izloženi uglavnom napadima i prekomernoj upotrebi sile od strane policije. Nažalost, policija i dalje ne razume da njena uloga na javnim skupovima nije da onemogućavaju novinare da izveštavaju, već obrnuto – da omoguće bezbedne uslove kako bi novinari mogli da rade”
Poseban problem predstavljaju nelegalni domovi za stare, a njihov broj niko ne zna. “Uzbuna se digne samo u slučajevima kada se u takvom objektu dogodi neki eksces ili požar, a sve ostalo ostaje ispod radara. Nikoga danas od građana, komšija ne interesuje šta se događa u tuđem dvorištu. Ko sme da prijavljuje, kad ne zna ko stoji iza tog posla?”, ističe Nadežda Satarić
Režimu je potrebna Evropska unija. Kako joj objasniti zašto se studenti bune i zašto to traje toliko dugo, a izbeći pitanja o stvarnim zahtevima protesta? Tako što će spinovati da su protesti dirigovani spolja – a ima li korisnijeg dirigenta od Kremlja? U pokušaje delegitimizacije protesta tvrdnjama da su rezultat “ruskog malignog uticaja” uključio se i deo opozicije. Oni bi da ubede Brisel kako su oni jedina alternativna režimu u Srbiji
Pozivanjem na ruske obaveštajce daje se legitimitet tvrdnjama o Majdanu i obojenoj revoluciji u Srbiji koje vlast plasira. Pored ubeđivanja već ubeđenih, ovim narativima se pokušava uticati i na proruski orijentisane demonstrante – da se pokaže kako protesti nisu samo spontani bunt, već da iza njih navodno stoji Evropska unija. Takođe, u momentima kada se delimično pojačao intenzitet kritika iz Brisela na račun odgovora srpske vlasti na demonstracije, ovim saopštenjem šalje se i poruka spolja da se Beograd može još više okrenuti ka Moskvi ako zatreba
“Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka, novac je u Jugoslaviji počeo da zamenjuje ideologiju, porasle su kriminalne aktivnosti. Kriminalci su postali društveni fenomen, a tajna služba je počela da ih angažuje u inostranstvu dajući im imunitet u zemlji. Ovo je sve više proizvodilo koroziju unutar države. Kao simbolu tog vremena, u knjizi govorim o Arkanu”
Predsednik Visokog savjeta tužilaštva i član SRG Branko Stamenković kaže za “Vreme” da postoji više dostignuća Stalne radne grupe od njenog osnivanja do danas. Kao prvo bi, objašnjava, izdvojio “građenje razumevanja problema sa kojima se novinari suočavaju u svom radu”, a koji se tiču moguće krivičnopravne zaštite. Dodaje da je njima, kao tužiocima, izuzetno bilo bitno da sagledaju i razumeju što više okolnosti i činjenica koje se tiču bezbednosti novinara i da nakon toga predlažu konkretnije mjere
“Govor mržnje je krivično delo ako je usmeren prema licu koje se zalaže za ljudska prava, ali ne i ako je upućen novinarima. Da zaključim – postojeći pravni okvir daje previše prostora za proizvoljno i nedobronamerno tumačenje zakona, koje za posledicu ima da oni koji naude ili zastrašuju novinare ne odgovaraju za to”
“Zamislite da čovek, Sten Miler, koji je na stotinak metara od mene i koji je glavni akter priče koja je uznemirila javnost i zaposlene u medijima Junajted medija neće da izađe da razgovara sa novinarkom, čiji je uzgred posredno i poslodavac, već šalje advokata da je upozorava da može dobiti otkaz. Mogla sam samo da zaključim jedno – da je Milera strah i da je istina da je po zahtevu Vučića pokušavao da oslabi i rasparča medije u okviru Junajted medija”
Od početka 2022. godine do danas Kina je u Srbiju kroz investicije i gradnju uložila nešto više od šest milijardi dolara – prema podacima tink-tanka Američkog preduzetničkog instituta (AEI). Poređenja radi, za isti vremenski period u Mađarsku je uloženo više od devet milijardi. Na Zapadnom Balkanu, Srbija prednjači po broju kineskih investicija, ali kada se na alatu AEI-a koji mapira sve kineske investicije, pogleda svetska karta, vidi se da postoji još dosta država, na različitim kontinentima, sa kojima Kina ima “čelično prijateljstvo”
Godinama su ubistva povezana sa duvanskom mafijom ostajala nerazjašnjenja. Jedna za drugom padale su glave kriminalaca umešanih u unosan posao sa cigaretama i onih koji su pokušavali da iz razotkriju. Sada je klupko počelo da se razmotava
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Uvođenjem vanrednog stanja i policijskog časa, upotrebom vojske, te naposljetku i hapšenjima, demonstranti su u Čileu proganjani i kažnjavani. Uvođeni su dekreti kojima je rektore univerziteta postavljala vojska, dok su kampusi nacionalizovani ili privatizovani. Tek 1987. godine, pri kraju Pinočeove diktature, studentima je pošlo za rukom da kroz novu seriju protesta primoraju režim na ustupke i vrate kakvu-takvu, ograničenu autonomiju
Nedostatak javne edukacije i nepostojanje jasne strategije za normalizaciju razgovora o donaciji otežavaju promenu stavova o transplantaciji organa. U mnogim slučajevima porodice naprosto ne znaju kakav bi stav imao njihov preminuli član, jer o tome nikada nisu razgovarali. Smrt je i dalje priličan tabu, o smrti se ne razgovara. Upravo zbog toga većina ljudi za života ne izrazi svoje stavove o donaciji, što porodicama dodatno otežava odluku u trenutku kada se suoče s gubitkom
“Moramo jasno reći gospodinu Vučiću: ‘Na način na koji sada vodite ovu zemlju, nikada nećete ući u Evropsku uniju. Morate poštovati vladavinu prava, druge političke partije, parlament i slobodne medije’
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Na koji način režim pokušava da iznutra gasi pobunu na fakultetima? Koliki im je manevarski prostor? Koliko na to utiču predstavnici u SKONUS-u? Kako se vrši pritisak na uprave fakulteta? Šta se može još očekivati
S druge strane, zemljama regiona potrebna je Evropska unija kako bi kroz produbljenu regionalnu saradnju mogle da opstanu i napreduju na društvenom, ekonomskom i političkom planu. Imamo slučaj da je pre nekoliko dana Evropska unija usvojila finansijski paket za period 2028–2034 koji uključuje i Crnu Goru. Taj čin predstavlja još jedan korak bliže njenom članstvu u EU. Crna Gora će tokom ovog perioda dobiti oko 3,2 milijarde evra. Primera radi, imajući u vidu broj stanovnika i veličinu Crne Gore, to bi bilo kao kada bi Srbija dobila 32 milijarde evra. Uključenje Crne Gore u ovaj finansijski paket je siguran pokazatelj da je ona naredna članica EU.
Da li je metodologija proširenja, sa postepenom integracijom i klasterima, dala konkretne rezultate? Da li se klasteri otvaraju, odnosno zatvaraju prema zasluzi ili su u pitanju političke poruke?
Metodologija pregovora u okviru proširenja Evropske unije se razvijala tokom decenija na osnovu stečenog iskustva. S obzirom na složenost i obim prilagođavanja pravnim tekovinama EU i konkretnim politikama Evropske unije, mogu samo da pozdravim svaki oblik strukturnog olakšanja u organizaciji procesa ukoliko on zaista olakšava zemljama kandidatima ovaj herkulovski zadatak. Čini se da primer Crne Gore to potvrđuje.
Drugo je pitanje u kojoj su meri izjave političara EU prilikom otvaranja klastera vrsta političkih poruka, za razliku od njihovog zatvaranja koje bi moralo da bude zasnovano na jasno ispunjenim kriterijumima. U tom pogledu, Evropska komisija ima obavezu, i prema društvima država članica EU i prema zemljama kandidatima, da nedvosmisleno pokaže da je proces dosledan i zasnovan na jasnim pravilima. U suprotnom se narušava međusobno poverenje – najvredniji kapital evropske integracije koji je daleko važniji od ekonomskih koristi koje proizlaze iz ekonomske saradnje u okviru EU. Fondacija čiji sam direktor zato kontinuirano naglašava da se klasteri zatvaraju prema zaslugama i svojim aktivnostima uporno podseća vlade zemalja regiona i institucije EU na poštovanje ovog pravila. Fondacija je u više navrata upozoravala vlasti u Crnoj Gori na štetne posledice memoranduma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji sadrži odredbe prema kojima se pojedini projekti i zemljište mogu ustupati bez sprovođenja javnih nabavki, javnih tendera ili drugih procedura propisanih nacionalnim zakonodavstvom, čime se omogućava zaobilaženje standarda transparentnosti i konkurencije. Na to smo nedavno ponovo upozorili i u analizi korozivnog kapitala Muhameda Alabara, umešanog i u projekat Beograd na vodi, koji je planirao izgradnju luksuznih letovališta na zaštićenom području Velike plaže u Ulcinju.
Da li je Srbija danas bliža članstvu nego pre pet godina ili proces pridruženja stagnira? Mnogi želju Srbije za ulazak u EU smatraju neiskrenom…
Nažalost, nije bliža. Iako formulisani na krajnje diplomatski način, izveštaji Evropske komisije o napretku sasvim su dovoljan pokazatelj. Do sada se nije desilo da čak pet država članica EU blokira jednoj zemlji-kandidatu otvaranje Klastera 3. To je posledica kako odnosa Srbije prema Rusiji, tako i izostanka vladavine prava i visokog nivoa korupcije. Sam proces proširenja EU je donedavno bio u zastoju, ali otkako je konačno ponovo pokrenut, Srbija beleži samo značajne korake unazad. Čak i neke reforme koje su bile usvojene u oblasti pravosuđa i rodne ravnopravnosti sada su na različite načine suspendovane, što govori u prilog tome da su to bili samo taktički potezi vlasti. Stoga me ne iznenađuje što danas mnogi građani i građanke samo u vrlo ograničenoj meri veruju u evropske aspiracije vlasti u Srbiji. U takvim okolnostima, oni bi teško razumeli odluku Evropske unije da otvori Klaster 3 uprkos izostanku ključnih reformi. Nikada nije bio povoljniji geopolitički trenutak za proširenje, a srpske vlasti, nažalost, propuštaju tu priliku koja se verovatno neće još dugo ponoviti. Zabrinut sam da će posle ulaska Crne Gore, a možda i Albanije, nastupiti duža pauza u procesu proširenja na ostatak regiona. Naime, postoji jasna politička odluka da se najmanje jedna država zapadnog Balkana primi u EU do kraja mandata aktuelne Evropske komisije.
Sa druge strane, Crna Gora je u poslednjih nekoliko godina napravila ozbiljan iskorak po pitanju EU integracija.
Kako god da se na to gleda, odlučujući faktor nije samo povoljan istorijski trenutak. Sadašnji napredak je rezultat, s jedne strane dugogodišnjeg predanog rada uzastopnih vlada, kao i neumornog angažovanja organizacija civilnog društva i posvećenih građanki i građana. U poređenju sa Srbijom, donosioci odluka u Crnoj Gori organizacije civilnog društva doživljavaju kao partnere i prema njima se odnose sa znatno više uvažavanja. S druge strane, ne može se prevideti ni konkretna podrška koju crnogorska vlada u svojim naporima dobija od Evropske unije i pojedinih država članica, među kojima je i Nemačka. Dosadašnji napredak predstavlja zajednički uspeh različitih aktera, koji uprkos određenim razlikama u interesima, uistinu teže istom cilju.
Vidi li možda Srbija svoju šansu u potencijalnim promenama strukture u EU i uvođenju članica bez prava veta?
Ova ideja se trenutno smatra jednom od mogućih opcija za pripremu Evropske unije za proširenje koje bi daleko prevazilazilo prijem same Crne Gore, i ta rasprava je zaista neophodna. Međutim, ni ona za sada ne nudi zadovoljavajući odgovor na dva osnovna problema. Prvo, Evropska unija je već dugo zarobljena principom jednoglasnog odlučivanja. To se neće promeniti ni zbog prekjučerašnje promene vlasti u Poljskoj ili jučerašnje u Mađarskoj, jer sutra isti problem mogu predstavljati Italija, Francuska ili Nemačka. Drugo, ne može postojati “članstvo drugog reda”, odnosno učešće isključivo u jedinstvenom tržištu EU i Šengenskom prostoru, kako se predlaže u dokumentu koji su predstavili Vučić i Rama, zato što ne postoje ni “pravne tekovine EU drugog reda”. Upravo zbog toga smatram da Evropska unija treba da se hrabro uhvati u koštac sa vlastitom rekonstrukcijom u duhu procesa integracije, uz uključivanje celog Zapadnog Balkana. U suprotnom će takozvani suverenisti, u sadejstvu sa Sjedinjenim Američkim Državama, Rusijom i Kinom, iznutra potkopati Evropsku uniju.
Koliko ekonomski interesi utiču na odnos Nemačke prema vlastima u Beogradu, imajući u vidu česte kritike na račun stanja demokratije i vladavine prava u Srbiji?
Kritike vlasti u Srbiji iz Nemačke najčešće dolaze od Zelenih, liberala i socijaldemokrata. One su usaglašene sa stavovima sličnih političkih opcija iz drugih članica EU. Nemački angažman u Srbiji se ne rukovodi samo vlastitim ekonomskim interesima, već se zasniva i na istorijskoj odgovornosti. Iz nemačkog državnog budžeta finansiraju se i međunarodni kulturni rad Gete instituta i mreža političkih fondacija za promociju demokratije, kojoj i Fondacija “Hajnrih Bel” pripada. Takođe, Nemačka podržava ekonomsku saradnju u oblasti modernizacije koju sprovodi Nemačko-srpsko razvojno partnerstvo GIZ, kao i konkretne mere za unapređenje profesionalizacije državne uprave. Međutim, ako izvesni privredni interesi dovedu do podrivanja vladavine prava, transparentnosti i evropskog integracionog procesa usled primene isključivo ekonomskog pristupa a bez uvažavanja društvenih posledica − tada se suočavamo sa ozbiljnim problemom kredibiliteta. Fondacija je u više navrata naglašavala važnost vladavine prava kao osnove za strateške projekte u koje je Nemačka na neki način uključena. To je jedan od razloga zbog kojih smo od početka bili vrlo kritički nastrojeni prema projektu Jadar.
Da li mislite da je geopolitički kontekst naveo Nemačku i EU da budu blaže prema određenim potezima vlasti u Srbiji nego što bi inače bile?
Nemam utisak da se u poslednjih deset godina u vezi sa tim mnogo toga promenilo: odnos je bio dosta blag. Nemačka se, pod različitim vladama, godinama snažno angažovala u Srbiji i u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom, u stabilitokratskom duhu. Berlinski proces, uprkos svemu što još treba uraditi, predstavlja veliko dostignuće, ali na tome EU ne sme da stane. Ipak, mogu vrlo dobro da razumem zašto mnogi ljudi u celom regionu postepeno gube poverenje u Evropsku uniju. Dok su Crna Gora i Albanija trenutno najbliže članstvu, Srbija i Kosovo su i dalje taoci nerešenih odnosa, Bosna i Hercegovina sopstvene unutrašnje institucionalne blokade, dok je Severna Makedonija talac zahteva Grčke i Bugarske. Sve navedene države zbog ovih problema nisu u stanju da napreduju u proširenju. Upravo u tome vidim odgovornost institucija EU, koje bi morale da se ozbiljnije angažuju u prevazilaženju ovih izazova. Mišljenja sam da građani u regionu ne odbacuju evropske vrednosti per se. Uzmemo li Srbiju za primer, čini mi se da su dosadašnji potezi EU i Nemačke u velikoj meri udaljili Evropsku uniju od građana ove zemlje. Voleo bih da se to uskoro promeni.
[caption id="attachment_5003905" align="alignright" width="203"] ...[/caption]
Da li Fondacija “Hajnrih Bel” sarađuje sa institucijama u Srbiji? Kakva je situacija u Crnoj Gori, da li je tamo saradnja sa institucijama na višem nivou?
Kako sam već istakao, u Crnoj Gori predstavnici vlasti pokazuju otvorenost za razmenu i sugestije. U toj državi redovno sarađujemo sa predstavnicima institucija na različitim projektima. Na primer, otvorili smo Evropsku nedelju mobilnosti sa predsednicom Skupštine glavnog grada Podgorice. Teško je zamisliti sličnu situaciju u Srbiji u kojoj otvaramo neki događaj zajedno sa Aleksandrom Šapićem. Iako pružena ruka sa naše strane postoji, saradnja na lokalnom nivou gotovo je nemoguća jer nas vlast doživljava kao aktere stranog uticaja. Ali, šta su onda kineske kompanije? Da li je Džared Kušner investitor iz Srbije koji se zalaže za srpske interese? Za razliku od navedenih aktera, naš rad je potpuno transparentan. Stalo nam je do demokratskog nadmetanja ideja i praktičnih predloga. Podržavamo ono što smatramo ispravnim, a kritikujemo ono što smatramo pogrešnim – bez obzira na to ko to radi, i da li to radi u Nemačkoj, Srbiji ili bilo gde u svetu. Ako se nekome naše ideje ne dopadaju, to doživljavamo kao podsticaj da ih još bolje objasnimo i ukažemo na konkretne prednosti. To važi, na primer, i za naš stav da su obnovljivi izvori energije u poređenju sa nuklearnom energijom znatno jeftiniji, ekološki održiviji, demokratičniji jer podstiču decentralizaciju proizvodnje energije i, uz sve to, bezbedniji. Ne vidim nas kao večite kritičare, kako nas često predstavljaju. Naprotiv, nudimo alternativan ekonomski, ekološki i društveni model razvoja koji utvrđuje demokratiju, mir i prosperitet, starajući se ne samo o jednom deliću planete, već o Zemlji kao zajedničkom domu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
',
title: 'Naša ruka ostaje pružena',
pubdate: '2026-07-08 23:25:37',
authors: authors,
sections: "Vreme",
tags: "Fondacija Hajnrih Bel,Evropska unija,Evrointegracije,Gert Rorborn",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Naša ruka ostaje pružena',
'pageContent': 'O evropskim integracijama, problemima sa kojima se suočava Zapadni Balkan, kao i perspektivama članstva, ali i evropskom i nemačkom odnosu prema zvaničnom Beogradu, te propustima sa obeju strana, za “Vreme” govori direktor kancelarije Fondacije “Hajnrih Bel” (HBS) u Beogradu Gert Rorborn.
VREME: Kako iz vaše perspektive trenutno izgleda proces proširenja EU prema Zapadnom Balkanu? Da li mislite da će Crna Gora zaista biti prva država Zapadnog Balkana koja će se pridružiti EU?
Gert Rorborn: Važno je da se razume da je evropski proces integracije u svojoj suštini političko-filozofski projekat koji je pokrenut kako bi se, nakon razaranja izazvanih svetskim ratovima, osigurao trajni mir i uspostavili humani društveni odnosi zasnovani na prosperitetu i ostvarivanju zajednički definisanih interesa. Tu ideju treba razlikovati od njenog konkretnog istorijskog ostvarenja − Evropske unije. EU kakvu poznajemo predstavlja samo jedan od mogućih vidova te integracije. Evropskoj uniji su potrebne zemlje Zapadnog Balkana zato što se suočava sa otvorenim pokušajima destabilizacije od Kine, Rusije i SAD. Proces proširenja na Zapadni Balkan u tom smislu jeste velika šansa da se EU vrati početnoj ideji stvaranja prostora mira i prosperiteta.
S druge strane, zemljama regiona potrebna je Evropska unija kako bi kroz produbljenu regionalnu saradnju mogle da opstanu i napreduju na društvenom, ekonomskom i političkom planu. Imamo slučaj da je pre nekoliko dana Evropska unija usvojila finansijski paket za period 2028–2034 koji uključuje i Crnu Goru. Taj čin predstavlja još jedan korak bliže njenom članstvu u EU. Crna Gora će tokom ovog perioda dobiti oko 3,2 milijarde evra. Primera radi, imajući u vidu broj stanovnika i veličinu Crne Gore, to bi bilo kao kada bi Srbija dobila 32 milijarde evra. Uključenje Crne Gore u ovaj finansijski paket je siguran pokazatelj da je ona naredna članica EU.
Da li je metodologija proširenja, sa postepenom integracijom i klasterima, dala konkretne rezultate? Da li se klasteri otvaraju, odnosno zatvaraju prema zasluzi ili su u pitanju političke poruke?
Metodologija pregovora u okviru proširenja Evropske unije se razvijala tokom decenija na osnovu stečenog iskustva. S obzirom na složenost i obim prilagođavanja pravnim tekovinama EU i konkretnim politikama Evropske unije, mogu samo da pozdravim svaki oblik strukturnog olakšanja u organizaciji procesa ukoliko on zaista olakšava zemljama kandidatima ovaj herkulovski zadatak. Čini se da primer Crne Gore to potvrđuje.
Drugo je pitanje u kojoj su meri izjave političara EU prilikom otvaranja klastera vrsta političkih poruka, za razliku od njihovog zatvaranja koje bi moralo da bude zasnovano na jasno ispunjenim kriterijumima. U tom pogledu, Evropska komisija ima obavezu, i prema društvima država članica EU i prema zemljama kandidatima, da nedvosmisleno pokaže da je proces dosledan i zasnovan na jasnim pravilima. U suprotnom se narušava međusobno poverenje – najvredniji kapital evropske integracije koji je daleko važniji od ekonomskih koristi koje proizlaze iz ekonomske saradnje u okviru EU. Fondacija čiji sam direktor zato kontinuirano naglašava da se klasteri zatvaraju prema zaslugama i svojim aktivnostima uporno podseća vlade zemalja regiona i institucije EU na poštovanje ovog pravila. Fondacija je u više navrata upozoravala vlasti u Crnoj Gori na štetne posledice memoranduma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji sadrži odredbe prema kojima se pojedini projekti i zemljište mogu ustupati bez sprovođenja javnih nabavki, javnih tendera ili drugih procedura propisanih nacionalnim zakonodavstvom, čime se omogućava zaobilaženje standarda transparentnosti i konkurencije. Na to smo nedavno ponovo upozorili i u analizi korozivnog kapitala Muhameda Alabara, umešanog i u projekat Beograd na vodi, koji je planirao izgradnju luksuznih letovališta na zaštićenom području Velike plaže u Ulcinju.
Da li je Srbija danas bliža članstvu nego pre pet godina ili proces pridruženja stagnira? Mnogi želju Srbije za ulazak u EU smatraju neiskrenom…
Nažalost, nije bliža. Iako formulisani na krajnje diplomatski način, izveštaji Evropske komisije o napretku sasvim su dovoljan pokazatelj. Do sada se nije desilo da čak pet država članica EU blokira jednoj zemlji-kandidatu otvaranje Klastera 3. To je posledica kako odnosa Srbije prema Rusiji, tako i izostanka vladavine prava i visokog nivoa korupcije. Sam proces proširenja EU je donedavno bio u zastoju, ali otkako je konačno ponovo pokrenut, Srbija beleži samo značajne korake unazad. Čak i neke reforme koje su bile usvojene u oblasti pravosuđa i rodne ravnopravnosti sada su na različite načine suspendovane, što govori u prilog tome da su to bili samo taktički potezi vlasti. Stoga me ne iznenađuje što danas mnogi građani i građanke samo u vrlo ograničenoj meri veruju u evropske aspiracije vlasti u Srbiji. U takvim okolnostima, oni bi teško razumeli odluku Evropske unije da otvori Klaster 3 uprkos izostanku ključnih reformi. Nikada nije bio povoljniji geopolitički trenutak za proširenje, a srpske vlasti, nažalost, propuštaju tu priliku koja se verovatno neće još dugo ponoviti. Zabrinut sam da će posle ulaska Crne Gore, a možda i Albanije, nastupiti duža pauza u procesu proširenja na ostatak regiona. Naime, postoji jasna politička odluka da se najmanje jedna država zapadnog Balkana primi u EU do kraja mandata aktuelne Evropske komisije.
Sa druge strane, Crna Gora je u poslednjih nekoliko godina napravila ozbiljan iskorak po pitanju EU integracija.
Kako god da se na to gleda, odlučujući faktor nije samo povoljan istorijski trenutak. Sadašnji napredak je rezultat, s jedne strane dugogodišnjeg predanog rada uzastopnih vlada, kao i neumornog angažovanja organizacija civilnog društva i posvećenih građanki i građana. U poređenju sa Srbijom, donosioci odluka u Crnoj Gori organizacije civilnog društva doživljavaju kao partnere i prema njima se odnose sa znatno više uvažavanja. S druge strane, ne može se prevideti ni konkretna podrška koju crnogorska vlada u svojim naporima dobija od Evropske unije i pojedinih država članica, među kojima je i Nemačka. Dosadašnji napredak predstavlja zajednički uspeh različitih aktera, koji uprkos određenim razlikama u interesima, uistinu teže istom cilju.
Vidi li možda Srbija svoju šansu u potencijalnim promenama strukture u EU i uvođenju članica bez prava veta?
Ova ideja se trenutno smatra jednom od mogućih opcija za pripremu Evropske unije za proširenje koje bi daleko prevazilazilo prijem same Crne Gore, i ta rasprava je zaista neophodna. Međutim, ni ona za sada ne nudi zadovoljavajući odgovor na dva osnovna problema. Prvo, Evropska unija je već dugo zarobljena principom jednoglasnog odlučivanja. To se neće promeniti ni zbog prekjučerašnje promene vlasti u Poljskoj ili jučerašnje u Mađarskoj, jer sutra isti problem mogu predstavljati Italija, Francuska ili Nemačka. Drugo, ne može postojati “članstvo drugog reda”, odnosno učešće isključivo u jedinstvenom tržištu EU i Šengenskom prostoru, kako se predlaže u dokumentu koji su predstavili Vučić i Rama, zato što ne postoje ni “pravne tekovine EU drugog reda”. Upravo zbog toga smatram da Evropska unija treba da se hrabro uhvati u koštac sa vlastitom rekonstrukcijom u duhu procesa integracije, uz uključivanje celog Zapadnog Balkana. U suprotnom će takozvani suverenisti, u sadejstvu sa Sjedinjenim Američkim Državama, Rusijom i Kinom, iznutra potkopati Evropsku uniju.
Koliko ekonomski interesi utiču na odnos Nemačke prema vlastima u Beogradu, imajući u vidu česte kritike na račun stanja demokratije i vladavine prava u Srbiji?
Kritike vlasti u Srbiji iz Nemačke najčešće dolaze od Zelenih, liberala i socijaldemokrata. One su usaglašene sa stavovima sličnih političkih opcija iz drugih članica EU. Nemački angažman u Srbiji se ne rukovodi samo vlastitim ekonomskim interesima, već se zasniva i na istorijskoj odgovornosti. Iz nemačkog državnog budžeta finansiraju se i međunarodni kulturni rad Gete instituta i mreža političkih fondacija za promociju demokratije, kojoj i Fondacija “Hajnrih Bel” pripada. Takođe, Nemačka podržava ekonomsku saradnju u oblasti modernizacije koju sprovodi Nemačko-srpsko razvojno partnerstvo GIZ, kao i konkretne mere za unapređenje profesionalizacije državne uprave. Međutim, ako izvesni privredni interesi dovedu do podrivanja vladavine prava, transparentnosti i evropskog integracionog procesa usled primene isključivo ekonomskog pristupa a bez uvažavanja društvenih posledica − tada se suočavamo sa ozbiljnim problemom kredibiliteta. Fondacija je u više navrata naglašavala važnost vladavine prava kao osnove za strateške projekte u koje je Nemačka na neki način uključena. To je jedan od razloga zbog kojih smo od početka bili vrlo kritički nastrojeni prema projektu Jadar.
Da li mislite da je geopolitički kontekst naveo Nemačku i EU da budu blaže prema određenim potezima vlasti u Srbiji nego što bi inače bile?
Nemam utisak da se u poslednjih deset godina u vezi sa tim mnogo toga promenilo: odnos je bio dosta blag. Nemačka se, pod različitim vladama, godinama snažno angažovala u Srbiji i u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom, u stabilitokratskom duhu. Berlinski proces, uprkos svemu što još treba uraditi, predstavlja veliko dostignuće, ali na tome EU ne sme da stane. Ipak, mogu vrlo dobro da razumem zašto mnogi ljudi u celom regionu postepeno gube poverenje u Evropsku uniju. Dok su Crna Gora i Albanija trenutno najbliže članstvu, Srbija i Kosovo su i dalje taoci nerešenih odnosa, Bosna i Hercegovina sopstvene unutrašnje institucionalne blokade, dok je Severna Makedonija talac zahteva Grčke i Bugarske. Sve navedene države zbog ovih problema nisu u stanju da napreduju u proširenju. Upravo u tome vidim odgovornost institucija EU, koje bi morale da se ozbiljnije angažuju u prevazilaženju ovih izazova. Mišljenja sam da građani u regionu ne odbacuju evropske vrednosti per se. Uzmemo li Srbiju za primer, čini mi se da su dosadašnji potezi EU i Nemačke u velikoj meri udaljili Evropsku uniju od građana ove zemlje. Voleo bih da se to uskoro promeni.
[caption id="attachment_5003905" align="alignright" width="203"] ...[/caption]
Da li Fondacija “Hajnrih Bel” sarađuje sa institucijama u Srbiji? Kakva je situacija u Crnoj Gori, da li je tamo saradnja sa institucijama na višem nivou?
Kako sam već istakao, u Crnoj Gori predstavnici vlasti pokazuju otvorenost za razmenu i sugestije. U toj državi redovno sarađujemo sa predstavnicima institucija na različitim projektima. Na primer, otvorili smo Evropsku nedelju mobilnosti sa predsednicom Skupštine glavnog grada Podgorice. Teško je zamisliti sličnu situaciju u Srbiji u kojoj otvaramo neki događaj zajedno sa Aleksandrom Šapićem. Iako pružena ruka sa naše strane postoji, saradnja na lokalnom nivou gotovo je nemoguća jer nas vlast doživljava kao aktere stranog uticaja. Ali, šta su onda kineske kompanije? Da li je Džared Kušner investitor iz Srbije koji se zalaže za srpske interese? Za razliku od navedenih aktera, naš rad je potpuno transparentan. Stalo nam je do demokratskog nadmetanja ideja i praktičnih predloga. Podržavamo ono što smatramo ispravnim, a kritikujemo ono što smatramo pogrešnim – bez obzira na to ko to radi, i da li to radi u Nemačkoj, Srbiji ili bilo gde u svetu. Ako se nekome naše ideje ne dopadaju, to doživljavamo kao podsticaj da ih još bolje objasnimo i ukažemo na konkretne prednosti. To važi, na primer, i za naš stav da su obnovljivi izvori energije u poređenju sa nuklearnom energijom znatno jeftiniji, ekološki održiviji, demokratičniji jer podstiču decentralizaciju proizvodnje energije i, uz sve to, bezbedniji. Ne vidim nas kao večite kritičare, kako nas često predstavljaju. Naprotiv, nudimo alternativan ekonomski, ekološki i društveni model razvoja koji utvrđuje demokratiju, mir i prosperitet, starajući se ne samo o jednom deliću planete, već o Zemlji kao zajedničkom domu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
',
'pageDate': '2026-07-08 23:25:37',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
