TV manijak
Duh iz močvareZlo je očigledno, banalno, visceralno, taj svet elitne prostitucije, novobogataša, korumpirane policije, besnih bogataša i uplašene sirotinje veoma brzo i lako se razgolićuje i pokazuje u svojoj surovosti
Zlo je očigledno, banalno, visceralno, taj svet elitne prostitucije, novobogataša, korumpirane policije, besnih bogataša i uplašene sirotinje veoma brzo i lako se razgolićuje i pokazuje u svojoj surovosti
Kako objasniti nestvarnu dihotomiju u kojoj se prepliću ružičasti gala provod u kojem Mitrović poput Velikog Getsbija u doba ekonomske depresije toči šampanjac dok političari poziraju sa najjeftinijom podrigušom ili sa dva jajeta bez kobaje. Za mene je posebno zanimljivo što smo u medijima politiku sveli bukvalno na hranu kao metaforu za preživljavanje. Koncept gala/socijala umesto toga neprekidno pokušava da nas uveri u nekoliko iracionalnih pretpostavki
“Megatrend” ne možete ugasiti, baš kao što se jedan ministar kulture opekao kada je pokušao samo da ograniči emitovanje rijalitija na Pinku. Nova elita ima svoje diplome i svoj ružičasti rijaliti svet
Seks, glamur, senzacionalizam i neograničen prostor za političku propagandu omogućio je Mitroviću da napravi ogroman medijski konglomerat i postane najuticajniji komercijalni medij na Balkanu
Svi oni eksperti, vojni penzioneri, putinofili, teoretičari zavera, osobe sa nanogicom, plaćeni i neplaćeni analitičari sjatili su se na najveću žurku gde se potvrdilo da je Informer danas epicentar Vučićeve propagande, dok Pink može da pretenduje samo na laskavu titulu “opijuma za narod”
Stvorio je univerzum prvenstveno radeći na likovima, sa glumcima, gde je jedan detalj, poput Šojićevih brkova, sakoa ili frizure bio okidač da se stvori malo remek-delo. To je zapravo ono što je Siniša Pavić bio, alkar koji je umeo da pogodi “u sridu”, kako kažu u njegovom rodnom Sinju, i kroz male ekrane pred Jugoslovene stavi ogledalo u kojem su se prepoznavali
Šepurenje RTS-a rezultatima gledanosti mogli ste videti tokom trajanja Olimpijskih igara, što veoma podseća na izjave Vučića i njegove vlade kada kritikuju opoziciju što ne gradi puteve i vrtiće. Rejtinzi su postali nekakvo merilo kvaliteta programa RTS-a, koji je jedini imao pravo da emituje prenose
Otvaranje Olimpijade u Parizu u svom je šarenilu praznik slobode za koju stalno traje borba, za razliku od sletova na nekim od ranijih ceremonija, jer su oni uvek ogledalo totalitarizma
Godinama unazad praksa pokazuje da se u Americi konačni rezultati u anketama posle TV sučeljavanja kandidata razlikuju od rezultata predsedničkih izbora za maksimalno tri odsto
Cela istorija naše države, od Jakova Nenadovića do danas, zapravo je istorija policije koja je uvek i nepogrešivo umela da zaštiti vlast a ne državu, uvek po leđima građana. Nikada nije ni pomislila da je odgovorna za kršenje prava građana, a fantastično je umela da se dodvori svakoj vlasti, nudeći svoje usluge
Emocije su eksplodirale, Predsednik je ispratio fudbalere, a u reklamama selektor Stojković šalje orla sa šajkačom da pozove naše prvotimce. Da se razumemo, šajkaču na glavi ima orao, a ne Piksi
Kakva nam budućnost predstoji danas je zaista teško reći, ali je rezultat očigledno postignut, Sabor je uspeo da nas dodatno udalji od komšija sa kojima nismo uspeli da uspostavimo normalne odnose, ali je jednako tako produbio podele unutar Srbije
Niti se u Beogradu na javnom servisu i u privatnim medijima vide Niš, njegovi problemi i ljudi koji se bave politikom na lokalu, niti nekog iz Beograda zanima lokalna politička scena. Ovo je poruka za političare, ali i za medije za koje svet prestaje kod robne kuće Ikea, kako je to jednom prilikom rekao doktor Milić
Već godinama Željko Mitrović pokušava da postane deo izuzetno privilegovanog kluba trgovaca naoružanjem. Profit je ogroman, roba se prodaje i pre nego što stignemo da je proizvedemo. U takvim okolnostima, Mitrović i PRDC ne moraju da izmišljaju leteće automobile, već očajnički žele da se ubace u kolektivnu fotografiju sa Vučićem, naročito na vojnim vežbama
Da li je eutanazija zbog iscrpljujuće depresije konačan poraz medicine i psihoterapije, vrsta predaje pred gubitkom smisla života i osećaja suvišnosti toliko čestim u savremenom svetu
Ma kako se švedski supervizori trudili, Evrosong se jednostavno urušio pod pritiskom sumorne geopolitičke situacije jer, jednostavno rečeno, nije projektovan za ovu vrstu spoljnog pritiska
Svoju poslanicu na temu večnog života i trijumfa nad smrti dao je čak i Željko Mitrović, u kratkoj ali nejasnoj paraboli o “predavanju jačem”. Priznajem da nisam dostojan dubine njegove misli
Za razliku od video-igre rušenja, snimci sa lica mesta su apsolutni horor, bilo da se radi o vađenju nastradalih, živih ili mrtvih iz ruševina ili snimcima ranjenih i povređenih koje dovoze u improvizovane bolnice
Pojavom TV Informer više nisu potrebni ni lažni analitičari ni kvazipoznavaoci prilika. Potrebno je samo da uključimo kamere i ožežemo
Naše kolektivno stanje je neizvesnost i strah za život male Danke, na koje se kaleme pretnje neposredne ratne opasnosti
U Srbiji, koja na Zapadu važi za ispostavu Putinove politike na Balkanu, dijaspora je jasno pokazala da je protiv njega, za razliku od, recimo, Hrvatske gde je Putin osvojio 15 odsto ili Grčke gde je odneo natpolovičnu pobedu
Najstrašnije je to što se odnos prema Miloševiću i Đinđiću ne definiše prema zvaničnom stavu države, već se od Miloševića pravi heroj i žrtva, dok je Đinđić u najboljem slučaju korisni idiot Zapada, koji je ubijen kada je postavio pitanje sudbine Kosova
Pesma za Evroviziju je pomalo ličila na nedavnu prezentaciju kvantnog skoka Srbije uz Ekspo 2027. Baš kao što u nastupima Predsednika samo on piše scenario i vodi program, tako na Pesmi za Evroviziju sve vodi Kosjerina, a ozbiljno nedostaje scenario emisije
Poznato je, otprilike, kolika je ukupna vrednost medijskog tržišta u Srbiji, ali ostaje tajna koliki je udeo najvećih medija u bilo kojoj oblasti. To je, dakle, ne siva već crna rupa našeg medijskog pluralizma
Sve televizije u Srbiji ukupno nemaju niti promil vremena koje RTS posvećuje kulturi, uglavnom na svojim terestrijalnim i kablovskim kanalima. Zato i dalje ne razumem potrebu da se nadmeće sa Pinkom, Prvom ili Hepijem u produkciji kojekakvih narodnih veselja, svadbi, večera i kuvanja iz rodnog kraja
U talas disciplinovanja medija, ne svojom voljom, upao sam i sam. Posle 10 godina emitovanja jutarnjeg programa “Buđenje” na radiju S2, novi vlasnici odlučili su da prekinu saradnju. Razloge za ovu odluku mogu da pretpostavim, teže mi je da ih razumem, ali nisam iznenađen
