TV manijak
Divlji čovekAlija Balijagić ne može biti ni junak, ni hajduk, već samo dokaz nemoći države da kontroliše ekstremno nasilje. On je samo do kraja razgolićena slika surove društvene stvarnosti koja razume samo strah
Alija Balijagić ne može biti ni junak, ni hajduk, već samo dokaz nemoći države da kontroliše ekstremno nasilje. On je samo do kraja razgolićena slika surove društvene stvarnosti koja razume samo strah
Vučič pozvao Trampa u goste, što pre, mada ne znamo da li je obećao da će doći. Ima da bude sve po redu – od hleba i pogače do Ivice koji će da peva i spremi novi set fotografija od prošlog susreta, kao onomad u Njujorku
Nikada nisam video besmisleniju odluku od trodnevne žalosti u Vojvodini, dok je u ostatku Srbije ona trajala samo jedan dan. Gde to tačno teritorijalno prestajemo da tugujemo – kad pređemo most u Beškoj ili plačemo skroz do Banovaca? Paradoksalno, gledaoci u Vojvodini imaju klasičnu muziku i izmenjen program, dok na kanalima sa nacionalnom frekvencijom cepa veselje
Pred relativno nepoznatim sagovornikom, pred kamerama, tokom šišanja, deca su nam, kao i glumci u predstavi ili optuženi na sudu, ispričala priču o strahu i neizvesnosti
Sukob se prikazuje umesto dijaloga, agresija umesto nežnosti. Dokaz za ovu tezu imamo u svim segmentima programa, od rijalitija preko političkih debata do dramatizacije sportskih događaja i vremenske prognoze. Postoji neprestana trgovina pažnjom kroz eksplicitno prikazivanje nasilja
Da li ćete u Dnevniku RTS videti obraćanje predsednika dok u ćošku ekrana stoji Pink ili Informer, pošto se državni zvaničnici mnogo češće viđaju na ovim kanalima, kao gosti jutarnjeg programa ili Kolegijuma u neprestanom sazivu
U govoru ministarke Handanović taksativno su nabrojane sve izjave prolitijumskih stručnjaka koje ste mogli čuti i videti na gostovanjima prethodnih meseci. Zaista, neko je sistematski i uporno zaluđivao istim poluistinama gledaoce na svim kanalima redom
Zlo je očigledno, banalno, visceralno, taj svet elitne prostitucije, novobogataša, korumpirane policije, besnih bogataša i uplašene sirotinje veoma brzo i lako se razgolićuje i pokazuje u svojoj surovosti
Kako objasniti nestvarnu dihotomiju u kojoj se prepliću ružičasti gala provod u kojem Mitrović poput Velikog Getsbija u doba ekonomske depresije toči šampanjac dok političari poziraju sa najjeftinijom podrigušom ili sa dva jajeta bez kobaje. Za mene je posebno zanimljivo što smo u medijima politiku sveli bukvalno na hranu kao metaforu za preživljavanje. Koncept gala/socijala umesto toga neprekidno pokušava da nas uveri u nekoliko iracionalnih pretpostavki
“Megatrend” ne možete ugasiti, baš kao što se jedan ministar kulture opekao kada je pokušao samo da ograniči emitovanje rijalitija na Pinku. Nova elita ima svoje diplome i svoj ružičasti rijaliti svet
Seks, glamur, senzacionalizam i neograničen prostor za političku propagandu omogućio je Mitroviću da napravi ogroman medijski konglomerat i postane najuticajniji komercijalni medij na Balkanu
Svi oni eksperti, vojni penzioneri, putinofili, teoretičari zavera, osobe sa nanogicom, plaćeni i neplaćeni analitičari sjatili su se na najveću žurku gde se potvrdilo da je Informer danas epicentar Vučićeve propagande, dok Pink može da pretenduje samo na laskavu titulu “opijuma za narod”
Stvorio je univerzum prvenstveno radeći na likovima, sa glumcima, gde je jedan detalj, poput Šojićevih brkova, sakoa ili frizure bio okidač da se stvori malo remek-delo. To je zapravo ono što je Siniša Pavić bio, alkar koji je umeo da pogodi “u sridu”, kako kažu u njegovom rodnom Sinju, i kroz male ekrane pred Jugoslovene stavi ogledalo u kojem su se prepoznavali
Šepurenje RTS-a rezultatima gledanosti mogli ste videti tokom trajanja Olimpijskih igara, što veoma podseća na izjave Vučića i njegove vlade kada kritikuju opoziciju što ne gradi puteve i vrtiće. Rejtinzi su postali nekakvo merilo kvaliteta programa RTS-a, koji je jedini imao pravo da emituje prenose
Otvaranje Olimpijade u Parizu u svom je šarenilu praznik slobode za koju stalno traje borba, za razliku od sletova na nekim od ranijih ceremonija, jer su oni uvek ogledalo totalitarizma
Godinama unazad praksa pokazuje da se u Americi konačni rezultati u anketama posle TV sučeljavanja kandidata razlikuju od rezultata predsedničkih izbora za maksimalno tri odsto
Cela istorija naše države, od Jakova Nenadovića do danas, zapravo je istorija policije koja je uvek i nepogrešivo umela da zaštiti vlast a ne državu, uvek po leđima građana. Nikada nije ni pomislila da je odgovorna za kršenje prava građana, a fantastično je umela da se dodvori svakoj vlasti, nudeći svoje usluge
Emocije su eksplodirale, Predsednik je ispratio fudbalere, a u reklamama selektor Stojković šalje orla sa šajkačom da pozove naše prvotimce. Da se razumemo, šajkaču na glavi ima orao, a ne Piksi
Kakva nam budućnost predstoji danas je zaista teško reći, ali je rezultat očigledno postignut, Sabor je uspeo da nas dodatno udalji od komšija sa kojima nismo uspeli da uspostavimo normalne odnose, ali je jednako tako produbio podele unutar Srbije
Niti se u Beogradu na javnom servisu i u privatnim medijima vide Niš, njegovi problemi i ljudi koji se bave politikom na lokalu, niti nekog iz Beograda zanima lokalna politička scena. Ovo je poruka za političare, ali i za medije za koje svet prestaje kod robne kuće Ikea, kako je to jednom prilikom rekao doktor Milić
Već godinama Željko Mitrović pokušava da postane deo izuzetno privilegovanog kluba trgovaca naoružanjem. Profit je ogroman, roba se prodaje i pre nego što stignemo da je proizvedemo. U takvim okolnostima, Mitrović i PRDC ne moraju da izmišljaju leteće automobile, već očajnički žele da se ubace u kolektivnu fotografiju sa Vučićem, naročito na vojnim vežbama
Da li je eutanazija zbog iscrpljujuće depresije konačan poraz medicine i psihoterapije, vrsta predaje pred gubitkom smisla života i osećaja suvišnosti toliko čestim u savremenom svetu
Ma kako se švedski supervizori trudili, Evrosong se jednostavno urušio pod pritiskom sumorne geopolitičke situacije jer, jednostavno rečeno, nije projektovan za ovu vrstu spoljnog pritiska
Svoju poslanicu na temu večnog života i trijumfa nad smrti dao je čak i Željko Mitrović, u kratkoj ali nejasnoj paraboli o “predavanju jačem”. Priznajem da nisam dostojan dubine njegove misli
Za razliku od video-igre rušenja, snimci sa lica mesta su apsolutni horor, bilo da se radi o vađenju nastradalih, živih ili mrtvih iz ruševina ili snimcima ranjenih i povređenih koje dovoze u improvizovane bolnice
Pojavom TV Informer više nisu potrebni ni lažni analitičari ni kvazipoznavaoci prilika. Potrebno je samo da uključimo kamere i ožežemo
