Kod tri bela lotosa

Posle Havaja i Sicilije, dočekali smo treću sezonu priče o gostima luksuznog hotelskog lanca “Beli lotos” u egzotičnom Tajlandu. Majk Vajt, autor ove već kultne HBO komično-dramske antologije, upoznaje nas sa novom turističkom grupom izopačenih karaktera koji pokušavaju da odlaskom na egzotično, ultraskupo putovanje daju smisao svojim životima.

Ako su na Havajima u središtu pažnje bile klasne razlike, odnosno merenje bogatstva, a na Siciliji sukob anksioznosti i emocija, Tajland je logično došao kao otelotvorenje svake vrste seksualnosti u kombinaciji sa potragom za duhovnošću. Od fanova serije čućete različite utiske o trećoj sezoni, već prema činjenici da li ste se i koliko identifikovali sa nekim od likova ili sa elementima zapleta. Krimi zaplet je ovde najmanje zastupljen, dok je u prvom planu “potraga za dušom” na različite načine, što je dovelo do nižeg nivoa dramske neizvesnosti.

Pošto nemam nameru da vam spojlujem gledanje svih osam epizoda, neću vam pisati o detaljima zapleta, niti o likovima pojedinačno. Reditelj i scenarista nas već u špici stavljaju u taj čudni svet luksuzne džungle u kojem se armija modernih robova brine da bogatim belcima ispuni svaku želju ili hir. U toj džungli povremeno se pojavljuju majmuni, kao simbol animalne ljudske prirode i golih instinkta, u rasponu od seksa do agresije. S druge strane, Tajland bogatim turistima nudi svaku vrstu telesnog zadovoljstva, od hrane preko masaže do svakog zamislivog oblika seksualnog odnosa dvoje ili više ljudi.

Tajland je takođe savršeno mesto, mesto na kojem svi begunci od zakona nalaze utočište pred poreskim inspektorima ili policijom. To bekstvo je veoma često i bežanje od sopstvene prošlosti, koja progoni većinu likova u seriji.

U današnje vreme to bežanje može biti i od rata, pa se među turistima nalaze i Rusi koji su tek izgubljeni u sukobu između Istoka i Zapada. Već u prvoj epizodi mogli smo da prepoznamo ulogu i lik koji je prvobitno bio namenjen Milošu Bikoviću. U pitanju je Valentin, lični trener ruskog porekla čija je uloga da ispuni želje devojaka i žena na odmoru, što se svodi na seks-turizam. Verovali ili ne, nakon što je oduzeta Milošu, uloga je u jeku globalne rusofobije dodeljena sinu Arnolda Švarcenegera. Dečko je nabildan, ali nema slovenski šarm Bikovića, koji bi zaista bio idealan za ulogu.

Paralelno sa “grehom” Tajlanda, postoji i mesto ekstremne askeze, budističke filozofije i potrage za izgubljenom dušom koja na Zapadu traje od prvih zen učitelja i hipika iz šezdesetih godina.

Grupa gostiju iz treće sezone je, kao i sve prethodne, prepuna izgubljenih likova. Zamislite da ste na putovanju sa tri drugarice koje su na polovini života a druže se od srednje škole, sa bogataškom porodicom koju čine ćale, keva na pilulama, dva brata i sestra koja želi da živi u budističkom manastiru a nervira je klima koja ne radi. Tu je i galerija misterioznih likova koji žele da isprave grehe iz prošlosti ili da od nje pobegnu što dalje. Tajland je mesto na kojem se potpuno otvoreno kupuje ljudsko biće, na kojem vladaju gotovo srednjovekovne klasne razlike, ali paradoksalno, tu žive možda najljubazniji ljudi na svetu, koji vam se neprestano osmehuju.

“Beli lotos” kao mistično mesto u gostima budi zapravo ono najmračnije, gurajući ih do preispitivanja smisla života, suicida, ubistva, a sve sa iluzijom da će to putovanje samo po sebi dovesti do opuštanja ili neke samospoznaje. Ono što ispliva na površinu u okruženju pet i više zvezdica gotovo izvesno će uništiti svaku nadu da ćete se sa odmora vratiti kao bolja osoba. Svake sezone grupa dolazi na destinaciju, dočekuje je svita u hotelu, a na kraju dolazi povratak kući, kao povratak u lični zatvor. Nekom sledi robija, nekom sahrana, a tek poneko poveruje da je privremeno uspeo, ako se domogao para.

Kao u luksuznom katalogu, zamislite samo kritike iz knjige utisaka ovih blaziranih i praznih karaktera. Možete ih pronaći na internetu, kada čitate negativne komentare koje gosti ostavljaju u hotelima sa pet ili više zvezdica, u kojima je ultimativni zadatak učiniti svakog klijenta maksimalno zadovoljnim. To bi zapravo bila potka celog “Belog lotosa”, sa jasnom porukom da je to zapravo preskupa utopija koju bogatim turistima, uglavnom sa Zapada, prodaju širom sveta. U sve tri sezone pokazuje se da su upravo gosti na tim destinacijama oni koji su s godinama izgubili svaki trag elementarne ljudskosti, nesposobni da uživaju a još manje da pronađu smisao u svojim životima. Neki od njih su toga svesni, neki nisu, a nekima ta mračna spoznaja stigne baš tokom putovanja na neku od egzotičnih lokacija na drugom kraju sveta. Globalna nejednakost briljantno je opisana kroz reči sjebane bogatašice koja ćerku simbolično uvodi u svet materijalnog izobilja i duhovne bede rečima da je svojevrsna obaveza bogatih da glume sreću zbog milijardi siromaha koji maštaju o luksuzu.

Na kraju, važan karakter u sve tri sezone “Belog lotosa” jesu slike prirode, kojima je fenomenalno opisano stanje likova i suština njihovih odnosa. To su uvek kadrovi mora, naročito noću, šume ili džungle uz iznenadno pojavljivanje divljih životinja. Palme koje se povijaju pod udarima toplog vetra, žurke pod svetlom punog meseca, kapi vode na lišću ili talasi koji udaraju o obalu.

Ljudi su kao turisti na putovanju, dolaze i odlaze, dok ta fantastična priroda živi svoj život, ne kao kulisa za bogataše već kao snaga života koja ostaje tajna za goste “Belog lotosa”, daleko im lepa kuća.