"Sa vrlo konzervativno urađenom analizom možemo da govorimo o nekoliko desetina hiljada novih birača za koje verujemo da su nelegitimno dovedeni u Beograd. Saznanja koja imamo upućuju da su mnogi za to dobijali novac. Ne samo oni koji su dolazili u Beograd da glasaju, već su novac dobijali i oni koji su ih primali na svoje adrese da budu prijavljeni. Prodavali su prebivalište za novac"
Izborni uspesi Aleksandra Vučića – političara koji nikada nije pobedio na izborima koje nije sam organizovao – počinju serijom vanrednih izbora koja kreće 2014. godine, i od tada je izborni proces postao deo sistema vladavine “moćne mašine SNS-a”. U tom periodu, udahnut je život stvorenju koje obezbeđuje sigurne glasove, ucenjuje ljude, upravlja institucijama, donosi zakone, kontroliše medije, tuži i sudi, štiti i tuče, raspisuje tendere, sklapa ugovore, a sve je povezano u jednoj tački - u izborima koji se moraju dobiti po svaku cenu. I tek nakon izbora 2023. u stanju smo da sklopimo celu sliku. Kako se boriti protiv takvog čudovišta i koje su njegove snage i slabosti
Srbi sa severa su utišani, njihov bunt je ugušen, njihova samostalnost od Prištine poništena. Dokumenta će biti kosovska, struju će se plaćati Prištini ili je neće biti, granica će biti poštovana i neće biti šverca iz centralne Srbije. Tako izgleda “mirna reintegracija” severa Kosova, nalik onoj u Slavoniji u Hrvatskoj
“Zadatak ProGlasa bio je od početka da probudi ljude da se zainteresuju za svoju stvarnost, jer samo tako jedno društvo može ići napred i menjati se na bolje. Za to je potrebno vreme. Ali sve ovo što se dešavalo, zaključno sa nezabeleženom krađom glasova i izbornim inženjeringom koji niko od nas nije mogao da predvidi, obesmišljava sam čin izbora, razara osnove demokratskog mišljenja i uništava svaku pomisao na civilizacijski iskorak, toliko neophodan ovoj zemlji i njenim ljudima. Pitanje je da li ćemo mi, kao društvo, imati snage da se sa nečim takvim izborimo. Isto vredi i za ProGlas, ali će društvu s njim biti svakako lakše da tu borbu vodi”
U najboljem slučaju, možda se može desiti da izbori u Beogradu budu raspisani na proleće, sa drugim lokalnim, ali pod izlikom da nije bilo moguće formirati stabilnu većinu u gradskom parlamentu. Kao neka vrsta kompromisa. Neće se vlast naravno potresti zbog pretnji o prekidu evropskih integracija, jer ih tako što nikada i nije interesovalo. Ali, zbog svoga kleptomanskog karaktera, ne bi da baš ostane bez evropskog novca
Ako su izbori posle 2012. godine bili pretvoreni u fabriku za proizvodnju podrazumevanog legitimiteta režima, specifičnost ovih sastoji se u tome što je taj legitimitet doveden u pitanje. Ne možete se pozivati na legitimitet koji je tako dokumentovano osporen. Na koji način će režim sada nastojati da ga obnovi? Jedan put jeste taktiziranje, popuštanje i nalaženje pogodnog izgovora za ponavljanje izbora u Beogradu. Drugi put jeste zaoštravanje odnosa prema političkoj opoziciji i naglašena kooperativnost u međunarodnim odnosima
Mislim da bi neprihvatanje ulaska u institucije u kombinaciji sa različitim vidovima građanske neposlušnosti i konstantnim pritiskom na sve relevantne međunarodne faktore da ne priznaju rezultate izbora i uskrate partnerstvo i podršku autokratskom režimu, jedino moglo dati rezultat
Morgan Lojd Malkolm: Mama; režija Nebojša Bradić; Atelje 212
Karl Uve Knausgor: Jutarnja zvezda; prevod s norveškog Radoš Kosović; Booka, Beograd, 2023.
Debi američke grupe Violent Femmes najbolji je rok album o tinejdžerskom životu svih vremena. Malo je reći da je spasao muziku
Da će nas takve spasiti umjetna inteligencija zvuči zato više kao loš vic nego naučna teorija. Loš i star vic zapravo. Jer su nam taj isti vic pričali i prije dvadeset godina samo što nas je tada obećavao spasiti Internet. A nekada prije valjda televizija
Arhitektura je uvek bila odraz stanja celog društva i to važi i sada. Zato je, po mom mišljenju, važno da ljudi generalno ne gube kontakt sa osnovnim originalnim principima svog postojanja na Zemlji i da umeju njima bar povremeno da se vode, jednako u ličnom i u profesionalnom životu. Naša civilizacija treba da napusti zanos kontinuiranim rastom i neumerenim gomilanjem materijalnih vrednosti. Tako bi se možda moglo izlečiti društvo, a sa njim i slika njegove reprezentativne arhitekture
Neobična izložba tri muzeja u Galeriji matice srpske priča o dva velika slikara, različita po umetnosti koju su stvarali i po načinu života koji su vodili, ali koji su sigurno znali jedan za drugog
Stadio della Vittoria i Stadio San Nicola u Bariju u proleće i leto 1991. postali su deo istorije dvaju balkanskih naroda – Albanaca i Srba
Moderni srpski klasik, savremeni roman, priče, politikološka i istoriografska studija, knjiga sećanja – raznovrsnost najčitanijih knjiga prošle godine govori o interesovanjima čitalaca
Cela redakcija NIN-a podnela je ostavku zbog najave nove vlasnice da će stvari biti „malo drugačije“. Dosadašnji glavni urednik za „Vreme“ priča šta je bilo i šta će biti
Do 19. januara ističe dozvola za izvoz, pa bi, moguće to bio datum kad treba očekivati da u Muzej grada stigne slika Paje Jovanovića, kupljena u novembru na aukciji kod londonskog Sotbija
Priča o neregularnostima na decembarskim izborima trebalo bi da za opoziciju bude manje važna od dolazećih lokalnih izbora, kaže politikolog Dejan Bursać za „Vreme“. Jer, kako kaže, u mnogim gradovima i opštinama je moguća pobeda nad strankama vlasti
Paori širom Evrope blokiraju svoje zemlje, kako se ove sedmice videlo u Nemačkoj. Iako se u EU izdvajaju mnogo veće pare za agrar nego recimo u Srbiji. Zašto je tako, za “Vreme” govori profesor i sindikalac Zoran Stojiljković
"Mi smo te mandate pošteno zaslužili. Nikome ništa nismo ukrali", kaže za "Vreme" Aleksandar Jovanović Ćuta, koji bi trebalo da ostane poslanik. Sa druge strane, Biljana Stojković kaže da bi uzimanje mandata bilo prihvatanje mrvica
Bivši poljski ministar policije Marjuš Kaminski i njegov zamenik uhapšeni su u predsedničkoj palati u Varšavi. Kaminski kaže da je započeo štrajk glađu kao "politički zatvorenik"
Najuži izbor biće poznat za sedam dana, a 29. januara biće saopšteno ime 70. dobitnice ili dobitnika NIN-ove nagrade
Gabrijel Atal je najmlađi premijer Francuske ikada. Potiče iz imućne porodice, ali se još kao srednjoškolac bio učlanio u Socijalističku partiju. Otac mu je poreklom Jevrejin iz Tunisa, a majka iz Ukrajine
Smatramo da se na medijskoj sceni otvorio prostor za novi nedeljnik koji će baštiniti najviše standarde nezavisnog i profesionalnog rada, navodi se saopštenju Junajted medije
