Kako nam se iz godine u godinu raste saradnja sa Kinom, tako nam istovremeno opada indeks medijskih sloboda po izveštaju “Reportera bez granica” i sve smo bliže kategoriji zemalja poput Kine, u kojima je kontrola medija potpuna. Na Dan slobode medija, 3. maja, “Reporteri” su objavili novu godišnju svetsku listu sa Srbijom na 91. poziciji (za 12 mesta slabijom od prošle godine) i u grupi “problematičnih” zemalja.
Od zemalja u regionu slabije je pozicionirana samo Albanija (96), a ispred Srbije su Bosna i Hercegovina (64) i Kosovo (56), i po izveštaju u sve četiri je sredina u kojoj rade novinari problematična. Situacija je dobra u Hrvatskoj (na 42. mestu), Crnoj Gori (39) i Severnoj Makedoniji (38), a u osam zemalja na svetu situacija je prilično dobra – na prvom mestu u Norveškoj, a za njom u Irskoj, Danskoj, Švedskoj, Finskoj, Holandiji, Litvaniji i Estoniji.
Srbija je tokom prošle godine zabeležila najveći pad u Evropi i on je započeo od 2014. godine kada se nalazila na 54. mestu, a pored sve težih uslova u kojima rade nezavisni novinari i propagande koju u korist vlasti širi većina medija, “Reporteri bez granica” konstatuju da provladini mediji svakodnevno šire i rusku propagandu. Sama Rusija je na 164. mestu liste i svrstana je u grupu država u kojoj je situacija “jako loša” i koja završava sa Kinom na 179. i Severnom Korejom na poslednjem mestu.
Poseta kineskog lidera
Si i “čelično prijateljstvo”
Predsednik Kine Si Đinping stigao je u posetu Srbiji u utorak uveče, u trenutku kada ovaj tekst odlazi u prelom, tako da samo možemo da prenesemo da je visokog gosta u vazduhu dočekala eskadrila migova Vojske Srbije, a na aerodromskoj pisti predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kineska delegacija broji skoro 400 članova i tokom dvodnevnog boravka obezbeđivaće je više od 3.400 policajaca.
Na dan dolaska Si Đinpinga beogradska “Politika” objavila je njegov autorski tekst sa udarničkim naslovom pruženim preko cele širine naslovne strane: “Neka svetlost čeličnog prijateljstva zasija na putu saradnje Kine i Srbije”. Kineski lider podseća da je Srbija prvi partner slobodne trgovine Kine u Centralnoj i Istočnoj Evropi, kao i da je prošle godine Kina bila najveći izvor stranih investicija i drugi najveći trgovinski partner naše zemlje, te poručuje da je “kinesko-srpsko čelično prijateljstvo kaljeno na krvi i vatri, tako da jače zrači novim sjajem u novoj eri”.
Trgovinska razmena dveju zemalja prošle godine premašila je šest milijardi dolara, s tim što je srpski izvoz tek šestina tog iznosa, a i veći deo “našeg” izvoza u Kinu je iz RTB Bora, koji je u vlasništvu kineske kompanije Ziđin. I dok zvaničnici i privrednici bliski vlastima pozdravljaju nove sporazume i očekuju još investicija nakon što 1. jula počne primena Sporazuma o slobodnoj trgovini, nezavisni ekonomisti, uz opasku da je dobro imati Kinu za prijateljsku zemlju, podsećaju da su kreditna zaduženja kod ove zemlje sve veća, jer Kina postavlja manje pitanja nego evropske i američke finansijske institucije, što opet otvara prostor za korupciju i moguće štetne ugovore.
Poseta Si Đinpinga je planetarni politički događaj jer je kineski predsednik prvi put u Evropi nakon pet godina i pre naše zemlje posetio je Francusku, a posle Srbije ide još samo u Mađarsku. Zato će predsednik svih građana naše zemlje dobiti pažnju na međunarodnoj sceni, ali mu je poseta lidera prijateljske Kine možda i važnija zbog partikularnih partijskih interesa, odnosno lokalnih izbora koji slede za tri nedelje i na kojima u svakoj opštini i gradu od Subotice do Bosilegrada njegovo ime nose liste vladajućih partija.
Međunarodni kriminal
Preko kol-centara varali Nemce
Za razliku od medijskih sloboda koje su ugrožene, kriminal u Srbiji se baš lepo razvija, a naši sugrađani koji su spremni da protivzakonito pribavljaju materijalnu korist sve su kreativniji i sve više “posluju” po svetu. Tako je prošle nedelje u međunarodnoj policijskoj akciji “Pandora” uhapšeno 14 osoba iz Novog Pazara i Niša, svi osumnjičeni da su deo organizovane kriminalne grupe koja je varala građane Nemačke preko pozivnih (kol) centara.
U akciji je pretreseno 11 stanova i drugih prostorija koje su koristili osumnjičeni, devet u Novom Pazaru i dve u Nišu i otkriven je kol-centar u Novom Pazaru, a Europol, nemački istražni organi i lokalne policije upali su u još 11 kol-centara u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Libanu i uhapsili 20 osoba.
Kriminalci su iz pozivnih centara nazivali osobe u Nemačkoj predstavljajući se kao članovi rodbine, pripadnici državni službi ili finansijskih centara i od žrtava različitim metodama iznuđivali novac. Istražitelji su od decembra zabeležili više od milion poziva, a do prevare je došlo u 6.000 slučajeva, pri čemu je prevarenim građanima načinjena šteta od oko 10 miliona evra.
foto: facebook…
Nastavak Zvezdine nadmoći
Sedma titula u nizu
Fudbalski klub Crvena zvezda potvrdio je svoju dugogodišnju nadmoć na domaćim terenima – četiri kola pre kraja osigurao je prvo mesto u Super ligi Srbije i tako osvojio sedmu uzastopnu titulu državnog prvaka i 35. ukupno – 19 u Jugoslaviji, pet u SRJ i SCG, deset u Srbiji i jednu, naknadno priznatu, u Narodnoj Republici Srbiji 1946. godine.
Nakon furioznog starta u prvenstvu, najednom je jesenas usledio niz loših igara i rezultata (prvi porazi u domaćem prvenstvu nakon tri godine), pa su došli porazi u Ligi šampiona i propali su planovi o prolećnim utakmicama u Evropi, a da sve bude gore po crveno-bele, otpisani Partizan se pod trenerskim vođstvom Igora Duljaja razigrao i osvojio jesenju titulu.
No, ponovo se dogodilo tzv. “Zvezdino proleće” i pod upravom novog-starog trenera Vladana Milojevića preteknute su komšije na tabeli i odbranjena titula. Iz Partizanovog tabora ponavljaju da je Zvezda favorizovana, što je zaista bilo vidljivo na nekim utakmicama, ali su u direktnim duelima u završnici prvenstva crveno-beli bili bolji, a to se, na kraju krajeva, i očekivalo od ekipe nekoliko puta skuplje u odnosu na “večitog rivala”. Zvezda je na korak i da četvrti put zaredom osvoji duplu krunu i ostaje joj da u finalu Kupa Srbije pobedi Vojvodinu, a od decembra je svetski rekorder po broju utakmica bez poraza na svom stadionu – nakon utakmice sa Radnikom nanizala je 122, jednu više od Real Madrida, koji je bio nepobediv kod kuće od 1957. do 1965. godine. Od poraza od Partizana u aprilu 2017. godine pa do prošlonedeljne pobede nad TSC-om iz Bačke Topole, kojom je “overena” nova titula, Zvezda je odigrala 130 prvenstvenih utakmica na Stadionu “Rajko Mitić” bez poraza (116 pobeda i 14 remija).
Istovremeno, na evropskoj sceni retke su pobede Zvezdinih skupih zvezda kod kuće, a kamoli u gostima, čak i u manje poznatim evropskim fudbalskim centrima. Nešto slično politici predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sa čijim uzletom na vlasti koindicira Zvezdin šampionski niz: na domaćem terenu nema mu ravnog, pobeđuje od predsedničkih do lokalnih izbora, a na međunarodnoj sceni baš i ne blista s obzirom na uložene pare.
foto: siniša kopunović / tanjug…
Mokrinska uskršnja “Tucanijada”
Pehar ponovo ide u Švedsku
Mokrinčani su za Uskrs nastavili sa svojim jedinstvenim svetkovinama – održano je 34. Svetsko prvenstvo u tucanju farbanim uskršnjim jajima, a po treći put u dosadašnjoj istoriji mokrinske “Tucanijade” odbranjena je titula prvaka – najjače jaje je kao i prošle godine imao Dušan Radić, penzionisani advokat, koji živi u Švedskoj.
“Jaje je iz Mokrina, ali ne mogu da vam otkrijem detalje. Ovde se zna kako se biraju jaja jake ljuske i za mene su to uradili moji iskreni prijatelji”, izjavio je nakon pobede Radić, a pored pehara zaslužio je i novčanu nagradu od 50.000 dinara. Titulu u kategoriji mladih osvojila je sedmogodišnja Mokrinčanka Dunja Golić.
Mokrinčani su formalizovali svoju dugogodišnju tradiciju 1993. godine i od tada se na Varoškom trgu održava “Svetsko prvenstvo”, koje u novije vreme okuplja brojne takmičare iz naše zemlje i komšiluka, ali i iz daljeg sveta, poput dvostrukog šampiona Radića.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Kako bismo dobili odgovor na pitanje kakav bi predsednik vlade bio Aleksandar Vučić, nije potrebno da zamišljamo budućnost, već samo da se podsetimo nešto davnije prošlosti i proteklih 14 godina provedenih u znaku inicijala A. V. i interesne grupe poznate po skraćenici SNS
Branimir Nestorović (na slici) je tvrdio da je u Moskvi primljen “na najvišem nivou” i da je dobio zadatak da okupi proruske snage. Izvor “Vremena” kaže da do vrha Kremlja nije stigao, već da su mu kontakte otvorili lobisti Aleksandra Vulina. Sada sa Narodnom strankom predvodi prorusku koaliciju
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Zoran Kesić je sada samo na Jutjubu, među stotinama podkasta i drugih uradaka. Mogu li televizijske emisije i novinarstvo da prežive na ovoj platformi i od nje
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
