Tek kada ostane bez viška ljudi koji ga tokom godine opterećuje, Beograd se svede na pravu meru i vraća samom sebi. Kad noću izađete u šetnju ili vožnju biciklom, nigde ni žive duše, ako se izuzme žamor iz letnjih bašti, i imate utisak da je grad samo vaš, da vam se nudi i da vas poziva bliže sebi
„Očigledno je da mnogima u Srbiji još nije jasno šta se tamo dogodilo“, napisao je Dejan Anastasijević 2005. godine u "Vremenu", deset godina nakon masovne likvidacije Muslimana u Srebrenici. Prošlo je još 17 godina od te 2005, a mnogima i dalje nije jasno, ili ne žele da znaju
Putnika može iznenaditi što se u gradu koji je sedište Evropske unije i Severnoatlantskog pakta slabo govori engleski, čak i u ustanovama u kojima se to prirodno očekuje. Međutim, ovde se ne radi o aroganciji francuskog tipa: ako ne znate jezik, ljudi se stvarno trude da vas razumeju (Vreme 29. 12. 2009.)
„Dve godine nakon Majdanske revolucije, otcepljenja Krima i oružanih sukoba na jugoistoku, Ukrajina se klacka između rata i mira, patriotizma i korupcije, daleko od očiju i interesovanja Brisela i Vašingtona.“ Ovo je sredinom 2016. napisao Dejan Anastasijević na putovanju kroz Ukrajinu. Njegovi opisi atmosfere u Mariupolju, Kramatorsku ili Kijevu daju dublji uvid u sliku razaranja Ukrajine koju ruske trupe slikaju zauzimajući deo po deo ukrajinske teritorije. Čini se da je ruska agresija dobrim delom rešila identitesku zbunjenost Ukrajinaca: kao da je konačno stvorila ukrajinsku naciju
„Da Jovica Stanišić stvarno ne postoji, trebalo bi ga izmisliti kao junaka nekog političkog trilera. Igrao je ključnu ulogu kako u raspirivanju ratova u bivšoj Jugoslaviji tako i u njihovom okončanju. Bio je mozak brutalnog režima Slobodana Miloševića, ali je sve vreme negovao kontakte sa opozicijom; neke 'opozicione' stranke i medije je sam osnovao. Zoranu Đinđiću se nudio kao prijatelj i savetnik, da bi posle bio sumnjičen kao učesnik u atentatu...“ Dejan Anastasijević
Ista grupa ljudi koja je nedavno uhvaćena u nedozvoljenoj trgovini sa Sadamom Huseinom odgovorna je za eksploziju koja je pre sedam godina odnela jedanaest života u zemunskom "Grmeču". Da li je rasplet konačno na pomolu?
Snimak kako Slobodan Praljak ispija otrov obišao je svet i svakako nije nešto po čemu bi osnivači i osoblje MKSJ želeli da taj sud bude upamćen. Međutim, ovo spektakularno samoubistvo bilo je prilika za podsećanje na mnoge zločine HVO nad civilima u Mostaru, Gabeli, Dretelju, Lašvanskoj dolini i mnogim drugim mestima, kao i na ulogu pokojnog Tuđmana. Ti su zločini, u vreme kad su počinjeni, pali u senku reportaža iz opsednutog Sarajeva. Sada ih je Praljak doveo u prvi plan, što je verovatno jedina korisna posledica onoga što je uradio
Šta stoji iza susreta predsednika Srbije sa Džordžom Sorosom i njegovim sinom? Interesi Sorosa u Srbiji nisu samo filantropski: on je pre dve godine preko svoje firme "Mid Europa Partners" kupio "Danube Food Group" u čiji sastav ulaze neki od najpopularnijih srpskih brendova, kao što su "Knjaz Miloš", "Bambi" i "Imlek", te da su još u toku pregovori o kupovini "Galenike". U drugom, širem kontekstu, uspostavljanje prijateljske veze sa Sorosem ima smisla ako Vučić ima nameru da se malo odmakne od Rusije, ubrza proces normalizacije odnosa sa Kosovom i potpiše famozni "pravno obavezujući dokument" sa Prištinom čim to bude moguće
Ceo sistem bezbednosti praktično u rukama ljudi koji su, osim što su lično bliski Vučiću, visoki funkcioneri SNS-a ili (u slučaju Vulina) prijateljske stranke sa liste SNS-a. Stiče se utisak da je granica između države i stranke u Srbiji postala gotovo neprimetna, sa tendencijom da u bliskoj budućnosti bude sasvim izbrisana
Pol Manafort i Rik Gejts optuženi su zbog pranja novca, izbegavanja poreza, neprijavljenog rada za stranu državu, ometanja istrage i "zaveru protiv Sjedinjenih Država", to jest za saradnju sa Rusijom. U "ruskoj istrazi" specijalnog istražitelja Roberta Mulera očekuju se hapšenja i drugih bliskih saradnika Donalda Trampa, čiji kredibilitet sve više opada
Pobeda Srpske liste na lokalnim izborima mogla bi se olupati o glavu ne samo kosovskim, nego i ostalim Srbima
U ozbiljnim zemljama spoljna politika ne zavisi od ličnih odnosa nego od strateških interesa i institucija. Srbija nema funkcionalnu strategiju spoljne politike i bezbednosti, pa to kompenzuje burazerskom diplomatijom i improvizacijama
