Studentska lista objavila je program „Privreda i finansije“, u kojem najavljuje velike promene
Studentska lista saopštila je da ekonomska politika mora da podstiče domaću proizvodnju, inovacije i stabilna radna mesta, a ne da nagrađuje privilegovane i politički povezane. Objavila je program „Privreda i finansije“, u kojem su istakli ključne mere ekonomske politike.
Obećali su da će javni novac trošiti odgovorno, „uz jasne prioritete, transparentne ugovore i kontrolu rezultata“.
„Želimo predvidive uslove za poslovanje, pravedniji poreski sistem i privredu u kojoj ljudi od svog rada mogu da žive dostojanstveno“, piše u objavi.
Сиже Програма: Привреда и финансије
Економска политика мора да подстиче домаћу производњу, иновације и стабилна радна места, а не да награђује привилеговане и политички повезане.
Јавни новац трошићемо одговорно, уз јасне приоритете, транспарентне уговоре и контролу резултата.
Желимо предвидиве услове за пословање, праведнији порески систем и привреду у којој људи од свог рада могу да живе достојанствено.👇— Studenti_u_blokadi (@studentblokade) November 14, 2026
Ukazali su da je „model jeftine radne snage potrošen, jer radnika za strane fabrike koje rade za minimalac više nema“, te da „ne nude novu tranziciju u kojoj se manjina bogati na račun većine“.
„Neće biti rasprodaje strateških preduzeća, dinar ostaje stabilan, a oduzeta imovina će se staviti u društveno korisnu upotrebu. Ono što u državi funkcioniše, zadržavamo i dovršavamo“, naveli su na sajtu.
Ono što ne funkcioniše, kako su ukazali, biće menjano pravilima koja važe za sve, a svaki ugovor koji država potpiše biće javan.
Naglasili su da će javni novac čuvati institucije, a da će javna preduzeća voditi stručnjaci sa javne liste. Najavili su i da će biti uvedeno progresivnije oporezivanje i da će podsticaje dobijati firme koje dižu prosek plata.
Portal javnih nabavki, kako su naveli, objavljivaće ceo tekst svakog ugovora, zajedno sa cenama i bodovanjem ponuđača.
U programu piše i da se uvodi crna lista, na kojoj onaj ko prekrši ugovor ostaje tri godine.
„Za javne radove uvešćemo nacionalni cenovnik, a za lekove, IT opremu, vozila i gorivo referentne cene“, dodaje se.
Referentnom cenom se ne ograničava maksimalni iznos, već se uspostavlja mera čije prekoračenje zahteva preispitivanje ugovora.
„Ako se dogovor ne postigne, ugovor se raskida“, pa se tako „ne može ponoviti situacija u kojoj autoputevi i drugi javni radovi višestruko premašuju realnu cenu“.
Naveli su i da će se svaki novi veliki projekat ugovarati po Uredbi o upravljanju kapitalnim projektima, te da će se, umesto kroz posebni zakon (lex specialis), projekti raditi u skladu sa opštim postupkom.
Za projekte koji već teku, DRI i nezavisni tehnički revizor objaviće stvarnu cenu i obaveze koje dospevaju, a o nastavku, izmeni ili obustavi odlučuje se na osnovu izveštaja nezavisne Komisije za reviziju kapitalnih investicija, dodaje se.
„Prema već ratifikovanim međunarodnim sporazumima Srbija neće ništa činiti jednostrano, ali će se pokrenuti pregovori gde je to moguće“, piše u programu.
Posebni zakoni za Beograd na vodi, EXPO 2027 i linijsku infrastrukturu proći će reviziju, sa predlogom da se ukinu, izmene ili usklade sa opštim pravilima.
Uz svaku od tih mogućnosti ide procena arbitražnog rizika, naveli su.
Domaće zakone, odluke i dozvole, za razliku od ratifikovanih međunarodnih sporazuma, nova većina menja u zakonskom postupku.
Praksa posebnih zakona bez roka važenja prestaje, pa lex specialis za pojedinačne projekte više neće moći da važi neograničeno, istaknuto je.
Poreska uprava će odlučivati o slanju inspekcije na osnovu elektronske analize rizika, a ne po samovolji službenika.
„Neće biti nepotrebne i nasilne privatizacije javnih preduzeća. Firme od strateškog značaja ostaju u državnim rukama“.
Strategija državnog vlasništva donosiće se u Skupštini, umesto u Vladi, i zakonom će biti određeno za koje firme državni udeo ne sme da se spusti ispod zatečenog, a za koje ispod 51 odsto, piše u programu.
Svi mandati direktora, v. d. direktora i nadzornih odbora izabranih po starom zakonu, na republičkom i lokalnom nivou, prekinuće se u roku od 12 meseci od stupanja zakona na snagu, najavljeno je.
Postavljanje v. d. direktora biće otežano, a preduzeća u državnom vlasništvu preći će na dvodomno upravljanje, što će osnažiti njihovu autonomiju.
Javno zemljište i objekti, kako je navedeno, prodaju se i daju u zakup po pravilu samo po tržišnoj vrednosti i u javnom postupku. Zakup van javnog sektora ima ograničeno trajanje, piše u programu.
Najsiromašniji u Srbiji plaćaju nesrazmerno visoke dažbine državi zbog akcizne robe, kod koje se visina nameta meri prema količini, a ne prema primanjima građana.
„Umesto da snižavamo akcize, što bi navike stanovništva promenilo nagore, planiramo da izmenimo poresku politiku, tako da se rad oporezuje manje, a velika imovina više“, najavljuju.
Uvodi se više razreda za progresivno oporezivanje dohotka, godišnji porez se ukida i razredi se primenjuju na mesečnu zaradu, na njenom izvoru, piše u programu.
Neoporezivi deo zarade se diže sa 23 odsto na 35 odsto prosečne zarade, što će, kako je navedeno, dodatno pomoći progresivnosti poreza, odnosno da oni koji imaju manje plaćaju manje, a oni koji imaju više – plaćaju više.
Subvencija po radnom mestu ukida se, uz poštovanje postojećih, a podsticaj ubuduće dobija samo projekat koji diže prosek zarada, prema pragovima.
Prag je vezan za prosečnu zaradu i stepenovan u četiri nivoa prema razvijenosti opštine, precizira se u programu.
Potpuni fokus nove vlasti biće stvaranje inovativnih firmi koje mogu da budu konkurentne na evropskom i svetskom tržištu, najavljeno je.
Iz Fonda za razvoj i AOFI nastaje Razvojna banka Srbije, u prvoj polovini mandata. Kao banka, a ne fond, imaće pristup novcu EBRD-a i drugih razvojnih banaka, koji fondovima nije dostupan.
Razvojna banka Srbije, kako je najavljeno, moći će da kreditira samo preko poslovnih banaka i bez naloga Vlade.
Da se sudbina Razvojne banke Vojvodine ne ponovi, zaduživanje joj je zakonom ograničeno na četvorostruki iznos kapitala, precizirano je.
Najavili su i da „vrednost dinara ne diraju“, te ukazali da bi „devalvacija nakratko pomogla izvozu, ali bi podigla cene i oštetila štednju“.
„Režim kursa utvrđuje Narodna banka Srbije uz saglasnost Vlade, a Vlada tu saglasnost daje postojećem režimu relativno stabilnog kursa uz ciljanje inflacije i ne pokreće njegovu promenu“.
S druge strane, kako su najavili, „menjaće nezdrave temelje dinara“, te dodaju i da dinar danas opstaje na prilivu stranih ulaganja, a ne na domaćoj štednji.
U dinarima je tek 22,5 odsto javnog duga, ostatak je u stranim valutama, pa svako slabljenje dinara automatski uvećava dug, objašnjeno je.
„Cilj je da se udeo dinara u javnom dugu poveća na 30 odsto do kraja mandata, jer dug u dinarima ne raste sa smanjenjem kursa“.
Uvešće se dinarske štedne obveznice za građane, a garancije i zaduživanje javnih preduzeća obračunavaće se u dinarima, piše u programu.
Najavili su da će zabranu zapošljavanja iz člana 27k zameniti plafonom broja zaposlenih po korisniku, upisanim u Zakon o budžetu.
Svaki korisnik budžeta unapred će znati koliko ljudi sme da zaposli, a u tom okviru svako radno mesto popunjava javnim konkursom. Udeo pripravnika i probnog rada bez konkursa biće ograničen.
Plate u javnom sektoru usklađivaće se jednom godišnje Zakonom o budžetu, a ne odlukom Vlade.
Najavljeno je i da će izdavanje lične karte i zdravstvene kartice biti besplatno, dok će se pasoš i vozačka dozvola naplaćivati samo u visini stvarnih troškova izrade, uz umanjenje za decu, penzionere i osobe sa invaliditetom.
Elektronski izvodi, uverenja i registracija preduzetnika neće se naplaćivati.
Prema najavljenim merama, do 2028. godine svi postupci pred državnim organima moći će da se obave elektronskim putem, uz zadržavanje šalterskih usluga.
Tamo gde su svi potrebni podaci već dostupni u registrima i gde nije potrebno diskreciono odlučivanje, rešenja će se donositi automatizovano.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Predstavnici Studentske liste optužili su odlazeću vlast za pokušaje da pred formiranje nove vlade zaposli svoje partijske aktiviste u javnom sektoru. Sindikalni aktivista Jugoslav Ristić istovremeno je ukazao na probleme u fabrici „Zastava kovačnica“
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu na šest odsto, prvi put posle više od dve godine. Šta ova odluka znači za građane koji otplaćuju kredite, one koji planiraju da se zaduže i štediše?
Država trenutno nema novca za drugu ratu subvencija po hektaru, saopštio je ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić. Ratari su obećanu pomoć čekali pred jesenju setvu, dok agroekonomski analitičari upozoravaju da tehnički mandat vlade ne oslobađa državu preuzetih obaveza
Curenje pola miliona litara nafte kod Siska zaustavilo je transport Janafom, od kojeg zavisi snabdevanje Rafinerije u Pančevu. NIS je zatražio pristup državnim rezervama, a stručnjaci upozoravaju da bi duži prekid mogao da zaustavi proizvodnju u Rafineriji
Uvoz fosilnih goriva Srbiju je u protekle dve decenije koštao više od 57 milijardi dolara, uz visoku cenu po životnu sredinu i zdravlje građana. Energetska tranzicija jeste skupa, ali njeno odlaganje, izgleda, još skuplje
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
