Upozorenja Anketne komisije: Šta je Vrhovno tužilaštvo potvrdilo o radu Višeg tužilaštva

Godinu i po dana pre nego što je Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva zaključila da je Nenad Stefanović u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu uspostavio „paratužilački sistem“, neformalna Anketna komisija za pad nadstrešnice upozoravala je na gotovo isti obrazac. Govorila je o tužiocu koji ignoriše odluke viših tužilaštava, koji progoni ljude zato što govore o zvučnom topu i koji hijerarhiju koristi da usmerava predmete.

Izveštaj Vrhovnog tužilaštva sada potvrđuje većinu tih upozorenja, ali na drugim predmetima, a ne na samoj nadstrešnici.

Dve komisije i jedan Nenad

Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva (VrJT) ušla je u Više javno tužilaštvo u Beogradu 28. oktobra, po nalogu vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac. Predvodi je tužilac Goran Ilić, a čine je još Miljko Radisavljević, Tamara Mirović, Nataša Krivokapić i Gordana Janićijević, uz troje zamenika. Prvi izveštaj, na 24 strane, objavljen je 10. novembra.

U njemu je obrađeno sedam predmeta: „zvučni top“, pretres Filozofskog fakulteta i Rektorata, predsednička pomilovanja, fond Vista Rica, povređivanje studentkinje u Ulici Jurija Gagarina, napad na studente FDU i bekstvo kineskih državljana Cui Guanghaija i Džona Milera. Zaključak je da Stefanović, formalno delujući u okviru sistema, „faktički deluje paralelno, rukovodeći se vanpravnim interesima“.

Izveštaj je prosleđen Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (JTOK) i disciplinskom tužiocu Visokog saveta tužilaštva. Tužilac VrJT Branko Stamenković rekao je da je komisija zaključke donela jednoglasno i da je u toku kontrola još 27 predmeta.

Anketna komisija za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice, s druge strane, nema nikakva službena ovlašćenja. To je udruženje pravnika, inženjera, ekonomista i medijskih stručnjaka koje od decembra 2024. radi isključivo na osnovu javno dostupnih dokumenata. Među članovima su profesor Pravnog fakulteta Tanasije Marinković, profesorka u penziji Vesna Rakić Vodinelić, sudija Vrhovnog suda u penziji Radmila Dragičević Dičić i bivša tužiteljka VJT u Beogradu Jasmina Paunović.

Na konferencijama ove komisije o Stefanoviću se od proleća 2025. govorilo gotovo redovno.

Odmetnuti tužilac i zvučni top

Najjasnije upozorenje stiglo je 9. aprila 2025. Advokat Jovan Rajić tada je na konferenciji Anketne komisije rekao da se Stefanović „odmetnuo od tužilačke organizacije“ i da sprovodi lov na veštice koje mu određuje izvršna vlast. Kao primer je naveo slučaj u kom je VST poništio Stefanovićevo obavezno uputstvo tužiocu Borisu Majlatu da se privede Zdravko Ponoš zbog objave o zvučnom topu. Rajić je pozvao VST i TOK da reaguju „dok ne bude prekasno“.

Godinu i po dana kasnije, Komisija VrJT u predmetu „Zvučni top“ utvrđuje upravo to. Tužioci, kaže izveštaj, nisu istraživali da li je akustično oružje upotrebljeno 15. marta 2025, već su formalizovali unapred donetu odluku da nije. VJT je 26. juna 2026. od BIA tražilo da proveri 154 građana koji su svedočili o zvučnom topu, između ostalog i to da li se nalaze u evidencijama političkih partija. Istovremeno su preduzimane brojne radnje protiv onih koji su javno tvrdili da je zvučni top korišćen, uključujući i pretres stana vojnog analitičara Aleksandra Radića.

Komisija ocenjuje da je tužilaštvo time javno kriminalizovalo ustavom zajemčenu slobodu izražavanja i predlaže krivično gonjenje zamenika tužioca Miodraga Markovića zbog zloupotrebe službenog položaja, kao i disciplinski postupak protiv njega i tužiteljke Aleksandre Stefanović. Predlažu i da se ispita po čijim je nalozima Marković postupao.

Razlika je u tome što VrJT ne kaže odakle potiču „vanpravni interesi“, dok je Anketna komisija za to direktno okrivila izvršnu vlast.

Ignorisanje Vrhovnog tužilaštva

Nedelju dana ranije, 2. aprila 2025, Anketna komisija govorila je o beogradskom postupku u slučaju nadstrešnice. Kada je Dolovac odlučila da deo predmeta pređe Tužilaštvu za organizovani kriminal, Stefanović je uložio prigovor i već 4. marta podigao optužnicu.

Profesorka Rakić Vodinelić ocenila je da je to učinjeno i da bi se „otežalo ostvarivanje nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal“, a prof. Tanasije Marinković je zatražio da disciplinski tužilac VST pokrene postupak za Stefanovićevo razrešenje, zbog nepoštovanja obaveznog uputstva i povrede načela nepristrasnosti. Krajem aprila Dragičević Dičić je dodala da je komisija VST odbila Stefanovićev prigovor i naložila da se spisi hitno dostave TOK-u, ali da je Stefanović do tada već uveo predmet u sud.

Foto: Marija Janković

Komisija VrJT isti obrazac nalazi u tri druga predmeta. U slučaju kineskih državljana, VrJT je 27. maja 2026. naložio Stefanoviću da do 5. juna dostavi podatke o postupanju po američkoj zamolnici. Odgovor nikada nije stigao, a sam dopis ne nalazi se u spisima, iako nosi prijemni štambilj VJT od 1. juna. Ni Apelaciono tužilaštvo nije dobilo odgovor ni na jedan od četiri zahteva. U predmetu napada na studente FDU tužilac nije postupio po obaveznom uputstvu Apelacionog tužilaštva da ispita svedoke i identifikuje napadače. A u slučaju Vista Rica, rukovodilac Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Aleksandar Milošević postupao je iako VJT nije bilo nadležno, i predmet nije prosledio JTOK-u, iako je u zapisniku sam konstatovao da je JTOK nadležan.

Komisija predlaže upravo ono što je Anketna komisija tražila još u aprilu 2025: postupak za Stefanovićevo razrešenje, a nakon toga i njegovo udaljenje sa funkcije. Predmet „Nadstrešnica“, o kom je Anketna komisija tada govorila, nije među sedam obrađenih u izveštaju Komisije VrJT.

Tanka linija

Krajem aprila 2025. bivša tužiteljka VJT u Beogradu Jasmina Paunović otišla je korak dalje. Rekla je da se Stefanović „apsolutno otrgao od hijerarhijske vlasti“ tužilaštva i da je, uz njegova druga „nepočinstva“, linija između disciplinske i krivične odgovornosti tanka. Po njenim rečima, Stefanović položaj koristi na štetu javnog interesa, pa je pozvala disciplinske organe da hitno reaguju.

Komisija VrJT sada koristi oba mehanizma – disciplinski i krivični – koja je Paunović pomenula. Izveštaj ide disciplinskom tužiocu, ali i JTOK-u, jer postoje osnovi sumnje da su učinjena krivična dela iz njegove nadležnosti. Komisija predlaže krivično gonjenje Markovića u predmetima „Zvučni top“ i „Gagarinova“, kao i tužilaca koji su vodili pretres Filozofskog fakulteta. U slučaju kineskih državljana JTOK-u šalje Stefanovića, Markovića, Nikolu Uskokovića i nepoznatog službenika Ministarstva pravde, uz sumnju na zloupotrebu službenog položaja „ili drugo krivično delo“. Ono što je Paunović iznela kao sumnju, VrJT je sada formalno uputio nadležnima, s tim što o krivičnoj odgovornosti tek treba da odluče JTOK i sud.

Tužilaštvo protiv studenata

Na konferenciji „Zakon ili on“, 30. aprila 2026, Tanasije Marinković je rekao da je na delu odbrana organizovane kriminalne grupe i da u njoj učestvuje i tužilaštvo. Dragičević Dičić govorila je o novim žrtvama posle nadstrešnice: pretučenim studentima i građanima, hapšenjima i nezakonito vođenim postupcima.

Foto: Iva Tanacković

Tri predmeta iz izveštaja VrJT odnose se upravo na studente. Kada je vozačica 24. januara 2025. u Ulici Jurija Gagarina udarila studentkinju, koja je zadobila prelom lobanje, optužnica je glasila na pokušaj teškog ubistva. Stefanović je potom izuzeo tužiteljku koja ju je podigla, ne tražeći njeno izjašnjenje, a Marković je bez ijedne nove radnje delo prekvalifikovao u znatno blaže i javno pozvao predsednika da okrivljenu pomiluje. U predmetu napada na studente i zaposlene FDU, koji su 22. novembra 2024. odavali poštu žrtvama nadstrešnice, Marković je predmet preuzeo bez pisanog osnova, više od godinu dana nije preduzeo nijednu naloženu radnju i punomoćniku oštećenih uskratio je uvid u spise. Posle smrti studentkinje na Filozofskom fakultetu 26. marta 2026. zaplenjeno je 26 registratora sa zapisnicima studentskih plenuma, a komisija zaključuje da istraga nije bila usmerena na smrt studentkinje, već na studentski pokret.

Komisija posebno naglašava obeshrabrujući efekat ovakvog postupanja na slobodu mirnog okupljanja. Tezu o kriminalnoj grupi, međutim, izveštaj ne razmatra.

Šta nije potvrđeno

Najveći paradoks za sada jeste sam predmet „Nadstrešnica“. Prema pisanju medija, taj predmet bio je među prvima koje je komisija VrJT zatražila po ulasku u VJT, ali ga u prvom izveštaju nema. Da li će ga biti u nekom od narednih, za sada nije poznato.

Nepotvrđene su i najteže tvrdnje Anketne komisije. VrJT govori o „vanpravnim interesima“, ali ne kaže čiji su, pa teza o uticaju predsednika Srbije ostaje neproverena, bar za sada. Neispitano je i to da li je beogradska optužnica služila da ugrozi novosadski postupak, kao i nagađanja o dogovoru Stefanovića sa vrhom Višeg suda u Beogradu.

Važna je i hronologija. Anketna komisija je upozoravala 2025, a većina predmeta koje je VrJT ispitao, poput „Zvučnog topa“, pomilovanja i Vista Rice, vodila se tokom 2026. VrJT, dakle, nije potvrdio konkretne slučajeve na koje je Anketna komisija ukazivala, već obrazac koji je ona opisala, i to na kasnijim predmetima.

Stefanovićev odgovor

VJT u Beogradu odbacilo je navode izveštaja kao neutemeljene i najoštrije osudilo to što su detalji objavljeni pre nego što je izveštaj stigao u VJT. U saopštenju se navodi da je komisija svakog dana dolazila u izmenjenom ili potpuno drugačijem sastavu, pa nije jasno kako je obezbeđen kontinuitet nadzora, niti da li postoje pravilnik, kvorum i precizna ovlašćenja komisije. VJT tvrdi i da veći broj članova nema sertifikat za uvid u tajne podatke, a Ilića optužuje da je usred nadzora, gostujući na Insajderu, prejudicirao ishod, suprotno Etičkom kodeksu. Istovremeno navodi da je komisiji obezbedilo posebnu prostoriju i uvid u svaki predmet koji je tražila.

Istog dana, 10. novembra, Stefanović je JTOK-u podneo krivičnu prijavu protiv Gorana Ilića zbog zloupotrebe službenog položaja u sticaju sa ometanjem pravde. U prijavi, koju je VJT preneo na svom sajtu, tvrdi da je Ilić 30. oktobra ušao u njegov kabinet i rekao mu da podnese neopozivu ostavku. Prema prijavi, Ilić mu je poručio: „Skloni se, to je najbolje za tebe“, uz obrazloženje da je to bolje nego da ga progone „ovi što dolaze“. Ilić je u istom razgovoru, tvrdi se u prijavi, za „glavnog tužioca u Srbiji“ označio Bojanu Savović, tužiteljku VJT u Beogradu koju je Stefanović 2023. premestio iz Odeljenja za suzbijanje korupcije posle hapšenja u slučaju EPS i protiv koje je potom podneo niz disciplinskih i etičkih prijava. Stefanović tvrdi da ga je Ilić time ometao u vršenju funkcije i da je prejudicirao ishod kontrole.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!