Predstavnici srpske vlasti kontinuirano umanjuju značaj ratnih zločina, uključujući zločine koje su počinile prethodne srpske vlasti, piše FAZ
Mogući uspeh Crne Gore na putu ka članstvu u Evropskoj uniji mogao bi, prema oceni Frankfurter algemajne cajtunga (FAZ), imati veći uticaj na Srbiju nego zamrzavanje pristupnih pregovora, koje pojedini evropski političari sada zagovaraju nakon sahrane Ratka Mladića uz državne počasti.
U tekstu objavljenom u nedeljnom izdanju, nemački list ocenjuje da efikasnost prekida pregovora sa Beogradom ne bi trebalo precenjivati, budući da taj proces već godinama praktično stagnira, a dosadašnji zastoj nije doveo do promene pristupa srpskih vlasti.
FAZ ukazuje da evropskim političarima nije moguće zameriti što nemaju vremena da se podrobno bave svakom zemljom i svakim pitanjem, prenela je agencija Beta.
Srbija je, kako se navodi, mala balkanska država koja nije ni članica EU ni NATO-a, pa je razumljivo da se u Briselu, Berlinu i Parizu pažnja usmerava i na važnija pitanja. Ipak, nemački list upozorava da takva nezainteresovanost povremeno može imati posledice.
Kao primer nedovoljnog poznavanja prilika u Srbiji FAZ navodi iznenađenje koje je u delu Evrope izazvao odnos Beograda prema smrti haškog osuđenika Ratka Mladića. Sahrana uz državne počasti, ocenjuje list, jeste razlog za zgražavanje, ali su reakcije pojedinih političara bile takve kao da je iznenada došlo do pojave problema koji ranije nije postojao. Za svakoga ko duže prati politička dešavanja u Srbiji, međutim, veličanje ratnog zločinca uz podsticaj države nije bilo neočekivano.
Kontinuirano umanjivanje značaja ratnih zločina
Nemački list podseća da predstavnici srpske vlasti kontinuirano umanjuju značaj ratnih zločina, uključujući zločine koje su počinile prethodne srpske vlasti, ali i one koji se danas pripisuju Rusiji. Istovremeno, aktivisti koji se zalažu za očuvanje sećanja na genocid u Srebrenici, kako navodi FAZ, suočavaju se i sa fizičkim napadima na ulici.
Smrt Mladića je, prema oceni lista, samo uklonila zavesu sa mnogo šireg problema koji u Srbiji traje godinama, dok na njega inostranstvo uglavnom nije obraćalo dovoljno pažnje.
Zbog toga se sada mogu čuti zahtevi za zamrzavanje pristupnih pregovora Srbije sa EU. FAZ, međutim, smatra da bi takva mera imala ograničen efekat. Pregovori sa Beogradom već godinama praktično stoje, a činjenica da nisu napredovali nije navela srpske vlasti da preispitaju svoj kurs. Prema oceni nemačkog lista, dosadašnje iskustvo pre pokazuje suprotno.
Napredak Crne Gore kao podsticaj
Mnogo snažniji podsticaj promenama u Srbiji, smatra FAZ, mogao bi predstavljati napredak Crne Gore ka članstvu u EU. Takav razvoj događaja pokazao bi da članstvo nije nedostižna ideja i da je ostvarivo za zemlje koje sprovedu neophodne reforme.
Ipak, nemački list upozorava da i na tom putu postoji ozbiljna prepreka. Čak i ukoliko Crna Gora ispuni sve preuzete obaveze, nije izvesno da bi članstvo automatski usledilo, jer proces ratifikacije u državama članicama može biti veoma komplikovan. FAZ posebno izdvaja Francusku, gde bi za prijem nove članice bila potrebna podrška tri petine poslanika u parlamentu, a kao mogućnost postoji i referendum. S obzirom na izražen skepticizam prema daljem proširenju EU u toj zemlji, list smatra da bi takvu podršku bilo teško obezbediti.
Kao alternativu, FAZ prenosi predlog stručnjaka za Balkan Adija Ćerimagića, koji smatra da bi Crnu Goru, čim ispuni sve potrebne uslove, trebalo odmah uključiti u jedinstveno tržište EU i šengensku zonu.
Prema toj ideji, takav potez ne bi koristio samo Crnoj Gori, već bi istovremeno proširio evropski prostor vladavine prava za još jednu, malu članicu. Još važnije, smatra FAZ, mogao bi da ohrabri političke snage u Srbiji koje ne žele da slede put nacionalizma i veličanja ratnih zločinaca.
Zbog toga nemački list zaključuje da pretnja Srbiji obustavom procesa koji je već faktički obustavljen može predstavljati nedovoljno efikasan pritisak, dok bi konkretan uspeh Crne Gore na evropskom putu mogao imati znatno snažniji efekat.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Srbija i firma Džareda Kušnera odrekle su se svih eventualnih međusobnih potraživanja pri raskidu ugovora za Generalštab, tvrdi izvor „Vremena“ iz Vlade
Grupa pojedinaca napravila je dva sajta na kojima se javne nabavke Telekoma i IT sektora mogu pretraživati i upoređivati. Pozivaju medije, stručnjake i građane da pregledaju dokumentaciju i dostave argumentovana zapažanja
Bolnica je formirala komisiju za vanrednu stručnu proveru i obavestila zdravstvenu inspekciju. Slučajevi smrti na porođaju u Srbiji retko dobijaju sudski epilog.
Dva sindikata javnih servisa stala su uz zahtev studenata FDU za informacije o zaposlenima RTS-a, pošto su se u javnosti pojavile tvrdnje da je reč o traženju „dosijea“. Studenti kažu da traže „javnu istinu o javnom servisu“.
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
