Foto: Pixabay / StevepbEvropska centralna banka mogla bi danas ponovo da poveća kamatne stope, što bi se odrazilo i na cenu zaduživanja u Srbiji
Evropska centralna banka (ECB) danas (10. septembra) će najverovatnije povećati referentnu kamatnu stopu za 0,25 odsto, predviđa agencija LSEG. Ovakva odluka mogla bi da utiče na cene kredita u Sbiji.
Krediti u zemlji su već jednom poskupeli ove godine. Da li građani treba da očekuju novo poskupljenje?
Zbog političke neizvesnosti u svetu, izazvane ratom između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, kao i onim u Ukrajini, procene pravca monetarne politike ECB su nezahvalne.
Ipak, neki podacu su jasni. Inflacija u evrozoni u avgustu ubrzala je na 3,3 odsto, dok je inflacija cena energije dostigla 14,3 odsto.
Evrozona, kao uvoznik energije, beleži inflaciju iznad cilja ECB-a od dva odsto otkako je rat na Bliskom istoku ugrozio transport kroz Ormuski moreuz, i doveo do naglog rasta cena nafte.
Uzevši ovo u obzir, scenario gde ECB povećava kamatne stope na svom septembarskom sastanku sasvim je realan.
ECB je prvo povećanje, nakon pauze koja je trajala od 2023. godine, sprovela u junu. Od tada, glavna refinansirajuća stopa bila je na 2,40 odsto, dok je kamatna stopa na granične kreditne olakšice zadržana na 2,65 odsto.
Ove godine u Srbiji su poskupele skoro sve vrste zajmova. Uprkos tome, tokom drugog kvartala zabeležen je povećan rast kreditne aktivnosti – građani su se više zaduživali.
Privredi je u periodu od marta do jula skuplje bilo zaduživanje po osnovu svih kredita u evrima, dok su kod dinarskih pojeftinili samo investicioni zajmovi. Kada je reč o sektoru stanovništva, pojeftinili su jedino stambeni krediti u dinarima i keš zajmovi u evrima.
„Zajmovi su generalno poskupeli zbog situacije izvana”, kaze za „Vreme” broker Nenad Gujaničić. „Rat na Bliskom istoku i poskupljenje nafte su primorali Evropsku centralnu banku da poveća kamatne stope, a to se odrazilo i na domaće tržište. Postoji tendencija i još većeg poskupljenja kredita.”
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je danas (10. septembra) da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da ne menja kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice, koje ostaju 4,5, odnosno sedam odsto.
Prema NBS, međugodišnja inflacija je nastavila da se kreće u granicama cilja (od tri plus ili minus 1,5 odsto), pri čemu se od juna ponovo nalazi ispod centralne vrednosti cilja. U julu je iznosila 1,9 odsto.
Avgustovska projekcija NBS predviđa da će inflacija u ovoj godini biti niža nego što je projektovano pre tri meseca, kao i da će se u celom horizontu projekcije, odnosno u naredne dve godine zadržati u granicama cilja.
Iz centralne banke saopštili su da su pri donođenje odluke imali u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Ratari su jesenju setvu dočekali bez druge rate subvencija za biljnu proizvodnju, nakon četiri godine loših prinosa i rasta troškova. Agroekonomski analitičari upozoravaju da tehnički mandat vlade ne može biti opravdanje za neispunjavanje obaveza države
Da li je po zakonu da „Srbijagas“ zavrne gas domaćinstvima u kojima živi 130 ljudi jer njihov komšija nije platio dug?
Kako su Ivan Bošnjak i Stojan Vujko iz „Milenijum tima“ za deset godina dospeli u sam vrh najmoćnijih poslovnih ljudi u Srbiji?
Dugogodišnja saga o rušenju hotela „Jugoslavija“ i izgradnji luksuznih kula pod patronatom „Milenijum tima“ dovela do izdavanja naloga za hapšenje odgovornih. Sumnja se da su gradili bez građevinske dozvole
Pošta Srbije najavila je da će danas, 11. novembra, dežurati 66 objekata i da će biti dovoljno gotovine za isplatu penzija
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
