Kako je auto-put Beograd-Novi Sad-Zrenjanin poskupeo za milijardu evra

Projekat izgradnje auto-puta Beograd–Zrenjanin–Novi Sad, čija je prvobitna procenjena vrednost iznosila 600 miliona evra, u međuvremenu je poskupeo na gotovo 1,6 milijardi evra.

Država zbog toga planira dodatna zaduživanja kod domaćih banaka – UniCredit banke, NLB Komercijalne banke i Banke Intesa, u ukupnom iznosu do 28 milijardi dinara, piše portal Zrenjaninski.

Najveće zaduženje, do 13 milijardi dinara, predviđeno je kod UniCredit banke. Kod NLB Komercijalne banke planiran je dugoročni investicioni kredit do 10 milijardi dinara, dok bi kod Banke Intesa država mogla da se zaduži za dodatnih pet milijardi dinara.

Pored tih kredita, koji tek treba da budu formalizovani, Skupština Srbije je u junu prošle godine već odobrila kredit kod NLB Komercijalne banke za isti infrastrukturni projekat, u iznosu do 35 milijardi dinara.

Ako budu realizovana i nova zaduženja, država će za izgradnju auto-puta kroz kredite obezbediti ukupno do 63 milijarde dinara, odnosno približno 537 miliona evra.

Kraj radova do 2030. godine

Komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova zaključen je, za sada, na 1,596 milijardi evra, a predviđeno je da se projekat finansira kreditima domaćih i stranih banaka. Zbog toga se može očekivati da država nastavi sa zaduživanjem kako bi obezbedila sredstva potrebna za završetak projekta.

Bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić je prilikom obilaska radova u septembru 2024. godine, zajedno sa tadašnjim premijerom Milošem Vučevićem, rekao da je rok za završetak radova šest godina i da na ovom projektu rade kineska kompanija Šandong Haj Spid i domaće kompanije po principu „ključ u ruke“

Foto: Tanjug/ Vlada Republike Srbije/ Slobodan Miljević

Koliko kilometara, koliko mostova, koliko saobraćajnih petlji

Na budućem auto-putu Beograd–Zrenjanin–Novi Sad biće izgrađena četiri velika i četiri manja mosta, sedam saobraćajnih petlji i ukupno 50 različitih objekata.

Radovi se izvode na dve deonice. Prva, od Beograda do Zrenjanina, duga je 67,6 kilometara, dok druga, između Zrenjanina i Novog Sada, ima 37,7 kilometara. Istovremeno se radi i na nekomercijalnom putu koji će preko Žablja predstavljati alternativni pravac do Novog Sada.

Prema podacima sa gradilišta, pripremni radovi do sada su završeni na između 25 i 30 odsto ukupne trase. Ugrađeno je oko četiri miliona kubika peska od ukupno planiranih 17 miliona, a materijal se obezbeđuje iz lokalnih pozajmišta.

Direktor Sektora za tehničku pripremu i projektovanje u „Koridorima Srbije“ Jovan Marković istakao je da je reč o zahtevnom projektu, između ostalog zato što trasa prolazi kroz zaštićena područja Potamišja i Ritova donjeg Potisja.

Ravničarski predeli i poljoprivredna gazdinstva

Kako je naveo za RTS, auto-put najvećim delom prolazi kroz ravničarske poljoprivredne predele Banata i Južne Bačke, ali dodatni izazov predstavlja činjenica da se trasa prostire kroz brojna i velika poljoprivredna gazdinstva.

Marković je dodao da se radovi odvijaju u skladu sa ugovorom, njegovim aneksima, projektom i dinamikom eksproprijacije zemljišta.

Dušan Stanković iz stručnog nadzora „Koridora Srbije“ ocenio je da geološki uslovi sami po sebi nisu naročito zahtevni, ali da se razlikuju od onih sa kojima su se izvođači susretali na ranijim infrastrukturnim projektima. Prema njegovim rečima, gradnja se odvija na prostoru koji je do pre oko jednog veka uglavnom bio močvaran, a dosadašnja geološka istraživanja nisu pokazala posebno problematične lokacije, osim područja u blizini reka.

Kao najveće izazove Stanković je izdvojio organizaciju radova, pripremu i obezbeđivanje ogromne količine potrebnog materijala. Za izgradnju nasipa potrebno je ukupno 17 miliona kubika materijala, uz velike količine betona i različitih konstrukcija, koje je potrebno dopremiti na gradilište i kvalitetno ugraditi.

Foto: Tanjug/ Vlada Republike Srbije/ Slobodan Miljević

Kritika Fiskalnog saveta Srbije

Fiskalni savet Srbije ocenio je da se problem naknadnog povećanja vrednosti infrastrukturnih radova u zemlji poslednjih godina dodatno zaoštrava, posebno kada je reč o novijim deonicama auto-puteva.

U analizi „Politika javnih investicija u Srbiji“ ukazano je da se putna infrastruktura gotovo u potpunosti finansira zaduživanjem, dok u više slučajeva nema dovoljno relevantnih objašnjenja za kašnjenja radova i velika povećanja njihovih troškova.

Među najizrazitijim primerima Fiskalni savet je izdvojio upravo auto-put Beograd–Zrenjanin–Novi Sad.

Fiskalni savet je naveo i da bi deo povećanja cene izgradnje auto-puta mogao da bude posledica rasta cena građevinskog materijala i drugih građevinskih inputa, kao i najavljenih promena trase i dodatnih radova na paralelnom nekomercijalnom putu Novi Sad–Zrenjanin.

Međutim, ocenio je da ostaje veoma upitno da li ti faktori mogu u potpunosti da objasne gotovo trostruko povećanje vrednosti projekta u odnosu na prvobitnu procenu, na koje ukazuju budžetski planovi.

Netransparentnost i neusaglašenost

U analizi je ukazano i na nedostatak transparentnih informacija o novijim infrastrukturnim projektima. Podaci o projektima su često oskudni, a u pojedinim slučajevima i međusobno neusaglašeni, zbog čega se mogu pronaći različite informacije o ukupnoj ceni, dužini trase i karakteristikama planiranih saobraćajnica.

Fiskalni savet je kao važnu promenu u politici realizacije velikih javnih investicija izdvojio i sve izraženije napuštanje standardnih procedura. Do 2012. godine javne nabavke i redovne zakonske procedure bile su praktično jedini način ugovaranja infrastrukturnih projekata, dok su ostale preovlađujuća praksa sve do 2018. godine.

Od tada je, prema oceni Fiskalnog saveta, došlo do suštinskog zaokreta. U prethodnih pet do šest godina gotovo svi veliki infrastrukturni projekti ugovarani su direktno ili su na neki drugi način izuzimani iz opšte zakonske regulative, između ostalog kroz primenu posebnih zakona, odnosno lex specialis, čime je upotreba standardnih procedura svedena na minimum.

Kako je navedeno u analizi, prelazak na direktno ugovaranje i izuzimanje velikih projekata iz opštih procedura u oblastima poput javnih nabavki, eksproprijacije i upravljanja kapitalnim projektima imao je i određene pozitivne efekte na nivo državnih kapitalnih ulaganja.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.