Toplotni talasi u Evropi odnose desetine hiljada života, a Srbija je među zemljama sa najvećom stopom smrti od vrućine. Posebno su ugroženi stariji, a istraživanja pokazuju da od vrućine češće umiru žene
Prema poslednjim dostupnim podacima o stopi smrtnosti od vrućine iz 2024. godine, objavljenim u časopisu „Nature Medicine“, Srbija je na trećem mestu u Evropi, odmah iza Grčke i Bugarske.
Leto 2024. godine bilo je najtoplije ikada zabeleženo u Evropi. Toplotni talas je tada odneo preko 60.000 života, što je 23,6 odsto više nego u leto 2023. godine. U Srbiji je za period pre dve godine stopa smrtnosti povezana sa visokim temperaturama bila 379 smrtnih slučajeva na milion stanovnika. Prosečna stopa smrtnosti u 32 evropske zemlje obuhvaćene istraživanjem bila je 117.
Od vrućine češće umiru žene
Institut za globalno zdravlje iz Barselone (ISGlobal) je u studiji iz 2024. godine procenio da je broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom među ženama bio 46,7 odsto veći nego među muškarcima, dok je kod osoba starijih od 75 godina procenjena stopa smrtnosti bila 323 odsto veća nego u svim ostalim starosnim grupama.
Tomaš Janoš, autor studije, istakao je da je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva – dvostruko brže od globalnog proseka. „Unutar Evrope, mediteranski basen i jugoistočni regioni se pojavljuju kao glavna žarišta klimatskih promena, suočavajući se sa najvećim uticajem na zdravlje i sa značajnim porastom smrtnosti povezane sa vrućinom tokom 21. veka“, navodi Janoš.
Foto: FoNet/Aleksandar BardaŽene češće umiru od visokih temperatura
Portal Klima 101 pisao je u septembru prošle godine pisao da je studija koju je sproveo Institut „Grantam“ pri Imperijal koledžu u Londonu pokazala je da su, od ukupno 24.400 analiziranih smrtnih slučajeva od vrućina u periodu od juna do avgusta 2025. godine, klimatske promene odgovorne za 68 odsto.
Naučnici iz Londona su, analizirajući podatke iz 854 evropska grada, proračunali da su klimatske promene podigle temperature za neverovatnih 3,6 stepeni Celzijusovih, a to je dovelo do 16.500 dodatnih smrti.
Kako se računa broj umrlih od vrućine
„Dojče vele“ je sredinom jula ove godine pisao da je, kada su se pojavili podaci Instituta Robert Koh o 5.120 umrlih od vrućine u Nemačkoj, utvrđeno da su istraživači poredili broj umrlih tokom jedne nedelje sa prosečnim brojem preminulih u prethodnim godinama. Takođe, neke studije iz prošlosti su dolazile i do znatno većeg broja smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom nego Institut Robert Koh.
Jonas Gerke iz Nemačke alijanse za klimatske promene i zdravlje je za „Dojče vele“ objasnio da se umrli usled vrućine ne prebrojavaju, nego se njihov broj statistički procenjuje na osnovu „viška smrtnosti“.
„U celini gledano, metod je veoma pouzdan, jer je smrtne slučajeve na drugi način teško povezati sa vrućinom“, smatra Gerke i objašnjava da je to zato što ljudi najčešće umiru usled kombinacije prethodnih oboljenja i vrućine.
Ekstremne vrućineGrađanima se savetuje da u periodu od 10 do 17 časova ne borave na suncu, da uzimaju dovoljno tečnosti i adekvatnu hranu
Saveti za građane
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd na svom sajtu navodi preporuke i savete za građane kako bi se na vreme sprečili zdravstveni problemi koji su uzrokovani vrućinom. Građanima se savetuje da u periodu od 10 do 17 časova ne borave na suncu, da uzimaju dovoljno tečnosti i adekvatnu hranu, ali i da nose laganu i svetlu odeću, kao i da izbegavaju veliki fizički napor.
Gradski zavod za javno zdravlje navodi i koje su najčešće tegobe izazvane toplotom i daje savete kako ih sprečiti ili ublažiti. Najteža komplikacija koja zahteva hitnu medicinsku intervenciju je toplotni udar. On može nastati ne samo zbog direktnog izlaganja suncu već i zbog vlažnog i pregrejanog vazduha.
O drugim tegobama izazvanim toplotom, kako ih prepoznati, sprečiti ili ublažiti, detaljnije pogledajte na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje na ovom linku.
Izvori: Dojče vele, Klima 101, Danas
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“!Iskoristite popust ovdei podržite nezavisno novinarstvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ivica Dačić potvrdio je da je Veselin Milić vraćen na mesto pomoćnika direktora policije. On je pre svega obavljao posao direktora policije, ne pomoćnika
„Izvinjavamo se svim građanima Srbije, vlasnicima RTS-a, što je ova osoba na tako visokoj, bitnoj funkciji“, naveo je deo zaposlenih u RTS-u govoreći o glavnoj urednici Informativnog programa RTS-a Bojani Mlađenović
Direktori škola bi mogli da koriste mogućnost zapošljavanja na neodređeno kao sredstvo za pritisak na nastavnike, upozorava predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
