Toplotni talasi u Evropi odnose desetine hiljada života, a Srbija je među zemljama sa najvećom stopom smrti od vrućine. Posebno su ugroženi stariji, a istraživanja pokazuju da od vrućine češće umiru žene
Prema poslednjim dostupnim podacima o stopi smrtnosti od vrućine iz 2024. godine, objavljenim u časopisu „Nature Medicine“, Srbija je na trećem mestu u Evropi, odmah iza Grčke i Bugarske.
Leto 2024. godine bilo je najtoplije ikada zabeleženo u Evropi. Toplotni talas je tada odneo preko 60.000 života, što je 23,6 odsto više nego u leto 2023. godine. U Srbiji je za period pre dve godine stopa smrtnosti povezana sa visokim temperaturama bila 379 smrtnih slučajeva na milion stanovnika. Prosečna stopa smrtnosti u 32 evropske zemlje obuhvaćene istraživanjem bila je 117.
Institut za globalno zdravlje iz Barselone (ISGlobal) je u studiji iz 2024. godine procenio da je broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom među ženama bio 46,7 odsto veći nego među muškarcima, dok je kod osoba starijih od 75 godina procenjena stopa smrtnosti bila 323 odsto veća nego u svim ostalim starosnim grupama.
Tomaš Janoš, autor studije, istakao je da je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva – dvostruko brže od globalnog proseka. „Unutar Evrope, mediteranski basen i jugoistočni regioni se pojavljuju kao glavna žarišta klimatskih promena, suočavajući se sa najvećim uticajem na zdravlje i sa značajnim porastom smrtnosti povezane sa vrućinom tokom 21. veka“, navodi Janoš.
Portal Klima 101 pisao je u septembru prošle godine pisao da je studija koju je sproveo Institut „Grantam“ pri Imperijal koledžu u Londonu pokazala je da su, od ukupno 24.400 analiziranih smrtnih slučajeva od vrućina u periodu od juna do avgusta 2025. godine, klimatske promene odgovorne za 68 odsto.
Naučnici iz Londona su, analizirajući podatke iz 854 evropska grada, proračunali da su klimatske promene podigle temperature za neverovatnih 3,6 stepeni Celzijusovih, a to je dovelo do 16.500 dodatnih smrti.
„Dojče vele“ je sredinom jula ove godine pisao da je, kada su se pojavili podaci Instituta Robert Koh o 5.120 umrlih od vrućine u Nemačkoj, utvrđeno da su istraživači poredili broj umrlih tokom jedne nedelje sa prosečnim brojem preminulih u prethodnim godinama. Takođe, neke studije iz prošlosti su dolazile i do znatno većeg broja smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom nego Institut Robert Koh.
Jonas Gerke iz Nemačke alijanse za klimatske promene i zdravlje je za „Dojče vele“ objasnio da se umrli usled vrućine ne prebrojavaju, nego se njihov broj statistički procenjuje na osnovu „viška smrtnosti“.
„U celini gledano, metod je veoma pouzdan, jer je smrtne slučajeve na drugi način teško povezati sa vrućinom“, smatra Gerke i objašnjava da je to zato što ljudi najčešće umiru usled kombinacije prethodnih oboljenja i vrućine.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd na svom sajtu navodi preporuke i savete za građane kako bi se na vreme sprečili zdravstveni problemi koji su uzrokovani vrućinom. Građanima se savetuje da u periodu od 10 do 17 časova ne borave na suncu, da uzimaju dovoljno tečnosti i adekvatnu hranu, ali i da nose laganu i svetlu odeću, kao i da izbegavaju veliki fizički napor.
Crvena tačka na mapi Evrope: Zašto se Beograđani kuvaju tokom letnjih meseci
Gradski zavod za javno zdravlje navodi i koje su najčešće tegobe izazvane toplotom i daje savete kako ih sprečiti ili ublažiti. Najteža komplikacija koja zahteva hitnu medicinsku intervenciju je toplotni udar. On može nastati ne samo zbog direktnog izlaganja suncu već i zbog vlažnog i pregrejanog vazduha.
O drugim tegobama izazvanim toplotom, kako ih prepoznati, sprečiti ili ublažiti, detaljnije pogledajte na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje na ovom linku.
Izvori: Dojče vele, Klima 101, Danas
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Ako Alpak kapital želi da promeni program N1 i drugih medija Junajted grupe, on prvo mora da dobije posebnu dozvolu. Da li to znači da ne može tek tako da menja ni uređivačku politiku?
Do sada je uhapšeno ukupno 13 osumnjičenih u istrazi Tužilaštva za organizovani kriminal Severne Makedonije za šverc više tona marihuane iz Severne Makedonije u Srbiju. Na koji način je stizala "vutra" koja je dobri delom skladištena u Konjuhu
Požar koji već danima besni u Deliblatskoj peščari proširio se prema Dunavu, a trenutno je najkritičnija situacija na potezu Dubovac–Bela Crkva. Vatra je prešla magistralni put, dok su sa ugroženog područja prethodno evakuisani vikendaši i stanovnici
„Nova genijalna“ ideja Aleksandra Vučića kako da se popravi socijalni položaj radnika je da se smanje porezi i doprinosi. Ali, hiljade firmi uopšte ne uplaćuje staž radnicima, a među njima prednjače državna preduzeća. „Zastava oružje“, recimo, pet godina nije uplaćivao poreze i doprinose, kaže za „Vreme“ predsednica sindikata Ranka Savić
Imajući u vidu da osumnjičeni ranije nije osuđivan i da ima uredno prijavljeno prebivalište, javni tužilac nije predložio određivanje pritvora
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
