Više od 2,5 miliona prijava za legalizaciju: Niko ne zna kada će sve prijave biti rešene

Republički geodetski zavod (RGZ) odnedavno na svom zvaničnom sajtu objavljuje dnevnu statistiku projekta „Svoj na svome“, sa ciljem da javnosti obezbedi veću transparentnost u sprovođenju ovog programa.

Zaključno sa podacima objavljenim 29. jula, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam dostavila je Republičkom geodetskom zavodu 250.774 potvrde za upis. RGZ je postupio po 242.274 predmeta, dok je 30.645 zahteva, odnosno 12,65 odsto, vraćeno Agenciji na proveru ili ispravku. Istovremeno, primljena su 44.853 zahteva za brisanje zabeležbe, od čega je obrađeno 41.713, piše portal Biznis.rs.

Međutim, ovi podaci sami po sebi ne govore koliko je objekata zaista rešeno, niti kakvom dinamikom Agencija obrađuje prijave, ocenio je za Biznis.rs advokat i konsultant za građevinske dozvole Đorđe Vukotić.

„Objavljena statistika pokazuje samo da je Agencija do sada donela potvrde za oko deset odsto podnetih prijava, kao i da je RGZ na ispravku vratio oko 12 odsto izdatih potvrda. Ti podaci ne ukazuju na redosled i dinamiku po kojoj Agencija uzima predmete u rad, niti koliko efikasno i zakonito postupa po prijavama“, kaže Vukotić.

On dodaje da bi transparentniji pristup podrazumevao objavljivanje metodologije po kojoj se predmeti obrađuju, kao i statistike po vrstama objekata i jedinicama lokalne samouprave, kako bi građani znali kada mogu očekivati da će njihove prijave biti uzete u rad.

„Građani čija su prava ugrožena legalizacijom, poput suvlasnika parcela, stanara zgrada i slično, ne mogu da provere da li je za konkretan nelegalni objekat podneta prijava za legalizaciju, niti imaju mogućnost da ulože prigovor na tu prijavu, iako je to zakonom predviđeno. Takođe, ne objavljuju se podaci o tome koliko je potvrda izdato za određene vrste objekata ili po pojedinim opštinama. Takva netransparentnost opravdano otvara pitanja o načinu sprovođenja ovog postupka“, navodi sagovornik.

„Moguć rad i u nekoliko narednih decenija“

Ako se uzme u obzir da je više od 2,5 miliona prijava primljeno po osnovu zakona „Svoj na svome”, dok je prema ranijim tvrdnjama u Srbiji 4,8 miliona objekata bespravno izgrađeno, sadašnjom dinamikom bi svih 2,5 miliona prijava moglo da bude završeno tek sredinom 2030. godine, smatra Vukotić.

„Međutim, logično je očekivati da taj proces traje daleko duže jer se sada rešavaju uglavnom jednostavni predmeti u kojima nije dostavljana dokumentacija. Vremenom će na red dolaziti sve teži, u kojima će Agencija često morati od podnosioca prijave da traži dopunu dokumentacije. Ukoliko Agencija ne poveća broj zaposlenih ili se procedura značajno ne unapredi nije isključeno da ceo posao neće biti završen ni do sredine ovog veka“, upozorava advokat i konsultant za građevinske dozvole.

On podseća i da su građanima prilikom podnošenja prijava pomagali zaposleni u opštinama i poštama koji nisu bili stručni da procene koja vlasnička dokumentacija treba da se dostavi uz prijavu.

Očekuje da će RGZ gotovo sigurno Agenciji na doradu slati daleko veći procenat potvrda u težim predmetima.

Na pitanje zbog čega je oko 12 odsto potvrda vraćeno Agenciji na ispravku, Vukotić kaže da bez detaljnijih podataka RGZ-a nije moguće dati precizan odgovor.

Govoreći o podatku da je RGZ postupio po 242.274 predmeta, Vukotić naglašava da to ne znači da je isto toliko objekata legalizovano.

„Taj podatak pokazuje u odnosu na koliko potvrda je izvršen upis. Imajući u vidu da su suvlasnici javnim saopštenjima bili pozivani da svako od njih podnese posebnu prijavu, sigurno je da je reč o značajno manjem broju legalizovanih objekata u odnosu na broj rešenih prijava“, tvrdi Vukotić.

Iako se u javnosti polemisalo da li ovaj zakon stavlja tačku na višedecenijski problem legalizacije (ozakonjenja) ili je reč samo o upisu u katastar, naš sagovornik smatra da je ovo klasična legalizacija.

„Smatram da je upis objekta i prava svojine na tom objektu legalizacija par excellence, jer je legalizacija pitanje prava, a ne tehničkih svojstava objekta. U našem pravnom sistemu se svojina stiče upisom u katastar, pa je reč upravo o punoj legalizaciji objekta. Po zakonu ’Svoj na svome’ se u katastar upisuju samo zabeležbe u pogledu tehničkih svojstava tih objekata, što ne umanjuje obim prava koji se stiče u ovom postupku“, zaključuje.

RGZ: Kako građani mogu da provere status prijave?

Republički geodetski zavod objavio je kratak edukativni video koji prikazuje kako građani mogu da provere status svoje prijave podnete po zakonu „Svoj na svome“. Kako objašnjavaju, postupak počinje podnošenjem prijave, ona ulazi u sistem i prosleđuje se Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam koja utvrđuje pravo vlasništva i formira potvrdu koja se zatim dostavlja katastru na sprovođenje.

Građani status svoje prijave mogu da prate online na sajtu RGZ-a, putem opcije „Status potvrde Svoj na svome“, unosom broja koji su dobili prilikom podnošenja prijave.

Proverom se dobija informacija o statusu prijave, a boja polja pokazuje u kojoj se fazi postupak nalazi. Plava oznaka znači da je predmet u Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam, gde se utvrđuje pravo vlasništva i priprema potvrda za katastar. Kada status postane žut, to znači da je katastar primio potvrdu i započeo obradu predmeta. Zelena oznaka pokazuje da je nepokretnost upisana u katastar u skladu sa novim zakonom, a upis se može proveriti i putem servisa eKatastar.

Ukoliko je status označen crvenom bojom, to znači da potvrda sadrži formalno-tehnički nedostatak i da je vraćena Agenciji na proveru ili ispravku. Kako navode u RGZ-u, u tom slučaju građani ne treba da preduzimaju nikakve radnje, jer ispravke obavlja Agencija.

Ako je potrebno da podnosilac dopuni prijavu, Agencija će ga o tome blagovremeno obavestiti. Ljubičasta oznaka znači da je potrebno uplatiti naknadu Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam, a instrukcije za plaćanje građani će dobiti SMS porukom na broj telefona koji su naveli u prijavi.

U RGZ-u ističu da se u katastru potvrde sprovode odmah, bez odlaganja.

Izvor: Biznis.rs

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.