Najveći evropski proizvođači automobila suočavaju se sa konkurencijom iz Kine i viškom proizvodnih kapaciteta. Cena prilagođavanja mogla bi da bude desetine hiljada radnih mesta i zatvaranje fabrika - mere koje najavljuje Folksvagen
Nemački automobilski sektor upozorio je da bi evropska autoindustrija mogla da se suoči sa ozbiljnim gubitkom radnih mesta ukoliko kompanije, zaposleni i političari ne prihvate da su neophodne velike promene, kako bi se odgovorilo na sve veće izazove na tržištu.
Kao pokušaj izlaska iz krize, Folksvagen je izneo plan po kome bi do 2030. godine mogao da ukine čak 100.000 radnih mesta. Ovaj potez izazvao je talas protesta zaposlenih i sindikata širom Nemačke, piše „Gardijan“.
Upravni odbor Folksvagena, na čelu sa generalnim direktorom Oliverom Blumeom, želi da u roku od pet godina postepeno obustavi proizvodnju u dve svoje fabrike. Nakon zatvaranja u Cvikau i Emdenu, 2032. zatvorila bi se fabrika u Hanoveru, a 2034. fabrika u Nekarsulmu. Nemački „Špigel” je ovo saznao iz izvora bliskih nadzornom odboru.
U ove četiri nemačke fabrike radi oko 40.000 ljudi. Pored toga, šef Folksvagena želi da ukine 50.000 radnih mesta do 2030. godine. Portparol nadzornog odbora i predstavnik radnika u nadzornom odboru odbili su da komentarišu ove navode nemačkim medijima.
Folksvagen sve manje zarađuje na automobilima. Operativna profitabilnost u prvom kvartalu 2026. godine iznosila je svega 3,3 odsto, što je daleko ispod ciljanih 8 do 10 procenata.
Ideja Blumea je da do 2030. godine utrostruči slabu profitabilnost i podigne je na devet procenata.
Nemačko udruženje automobilske industrije (VDA) upozorava da usled krize evropske auto-industrija nije više moguće sačuvati sva postojeća radna mesta, te da su velike promene neophodne.
Iz VDA smatraju da bi jedno od mogućih rešenja bilo otvaranje pojedinih nemačkih fabrika stranim proizvođačima automobila. Na taj način pogoni ne bi bili zatvoreni, pa bi se očuvala radna mesta.
Procene pokazuju da direktno i indirektno nemačka autoindustrija zapošljava oko tri miliona ljudi, uključujući zaposlene u velikim kompanijama poput Folksvagena, Mercedesa i BMW-a, ali i brojnih dobavljača.
Najveći nemački sindikat metalaca „IG Metal” najavio je proteste i akcije u svim većim pogonima Folksvagena, uključujući Emden, Cvikau, Hanover i Kasel.
Prema listu „Di Cajt”, protesti su planirani i u kompanijama Porše i Audi , koje su deo Folksvagena, i kod proizvođača kamiona i autobusa MAN.
Prema „Gardijanu”, evropske fabrike danas imaju kapacitet da proizvedu više od pet miliona vozila godišnje nego što tržište može da apsorbuje.
Jedan od glavnih razloga je pad prodaje u Kini, usled pritiska domaćih konkurenata kao što je BYD, i njihovog proboja na evropsko tržaište. Tu je i carina na automobile Donalda Trampa, koja Folksvagen košta pet milijardi evra godišnje.
Pored toga, tržište električnih automobila brzo se menja, te su stalno potrebne nove investicije.
VDA smatra da ni nemačka ni evropska politika više ne mogu da zaštite fabrike od promena koje donosi novo tržišno okruženje. Oni upozozaravaju da bi ignorisanje tih promena moglo da ima ozbiljne posledice po društvo i ekonomiju. Predstojeće odluke biće izuzetno teške i moraće da se donesu u dijalogu između vlade, kompanija, sindikata i zaposlenih.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Dok predstavnici vlasti govore o mogućem egzodusu stranih investitora nakon političkih promena, kompanije za N1 objašnjavaju zašto smanjuju proizvodnju ili zatvaraju pojedine pogone. Među razlozima su kriza evropske automobilske industrije i pad potražnje
Građani će posredno platiti cenu propasti Alta banke, odgovornost za propuste u njenoj kontroli trebalo bi da bude predmet istrage, izjavio je Dejan Šoškić. Bivši guverner NBS-a rekao je i da će kurs dinara ostati fiksan, a da nacionalizacija NIS-a nije opcija koju podržava
Kako je novosadski „Dnevnik“, koji je godinama dobijao milionske iznose iz budžeta, dospeo na ivicu opstanka? Izdavač lista suočava se sa blokadom računa, kašnjenjem plata i dugovima koji se mere stotinama miliona dinara
Nacionalni stadion u Surčinu trebalo je da bude završen do kraja 2026. godine, ali se rokovi pomeraju, a budžetska realizacija pokazuje ozbiljna odstupanja. Građevinski inženjer Danijel Dašić za „Vreme“ kaže da projekat mesecima stoje u mestu i da će svi ugovori morati da budu preispitani
Sve je poskupelo, pa domaćini za slavsku trpezu danas moraju da izdvoje znatno više novca nego prethodnih godina. Oni koji žele da izbegnu pripremu i naruče kompletnu trpezu na gotovo moraće da izdvoje još više
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
