Od proleća, preko leta do jeseni – izbori su stalno tu negde. Zašto predsednik Srbije Aleksandar Vučić uporno najavljuje glasanje, umesto da jednostavno raspiše izbore? I kakav politički efekat proizvodi takva neizvesnost
Izbori će biti održani „u periodu od kraja septembra do sredine novembra” izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući na RTS-u.
Nije ovo prvi put da Vučić najavljuje izbore ove godine. Nije čak ni drugi, a nije ni treći. Najavljuje ih od decembra 2024. Ipak, tačan datum još uvek je nepoznanica. Ne zna se ni da li on zapravo govori o parlamentarnim ili predsedničkim izborima ili i jednim i drugim.
Zašto Vučić licitira datumima izborima?
Pre mesec dana Vučić je rekao da „ne raspisuju izbore oni, izbore raspisujem ja. Kad bude predmetna nadležna institucija želela to da saopšti građanima, tada će saopštiti. Predmetna nadležna institucija ne želi sada to da kaže“.
I zaista, „predmetna nadležna institucija“ nije poželela do danas da izađe sa bilo kakvom preciznom informacijom. Izbori su najavljivani za prošlu godinu, pa za proleće ove, bilo je i ideja o letu. Sad, evo, priča se o jeseni.
Docentkinja na Fakultetu političkih nauka i socijalna psihološkinja Ivana Jakšić smatra da zbog rascepa na režimsku i antirežimsku javnost, građani na različite načine čitaju licitaciju datumima izbora.
„Populaciji mora da se ostaviti utisak da vi vladate situacijom, da je kontrolišete, da imate podršku. U tom smislu, najava izbora jeste signalizacija moći“, priča Jakšić.
Ona dodaje da je deo naprednjačkog biračkog tela snažno identifikovan sa likom Aleksandra Vučića, te da će šta god da on da uradi tumačiti u pozitivnom ključu.
„Čak i to ustručavanje od izbora oni mogu tumačiti kao izraz snage. Eto, oni traže izbore, a on ne želi sada da ih raspiše zato što mu se tako može. Dobar deo tog biračkog tela je izuzetno autoritaran. Njima nije ni bitno kada će se desiti izbori – em su antidemokratski nastrojeni, em je njihova opcija već na vlasti. Verujem da dobar deo tih ljudi, kada bi sutra bilo obznanjeno da mi više nikada nećemo imati izbore, ne bi bio uznemiren“, objašnjava docentkinja.
Kao posebnu kategoriju birača izdvaja one koji su interesno vezani za Srpsku naprednu stranku.
„U drugim okolnostima, mogu da zamislim da bi se oni kolebali u ovom stanju poljuljane moći SNS-a. Možda bi i razmišljali o nekom prebegu. Ali u ovoj aktuelnoj političkoj ponudi nisam sigurna da u drugoj najvećoj političkoj snazi vide nekoga s kim mogu da sarađuju. Prosto, program te opcije jesu visoki moralni principi, tu je sada uključeno puno mladih ljudi“, priča Jakšić.
Ona objašnjava da su ove najave usmerene „mekim biračima SNS-a“ i da ih one umiruju , a da antirežimski nastrojene građanke i građani „šta god da kaže Aleksandar Vučić prosto neće imati poverenja i nastaviće sa svojom borbom“.
„Rizik jeste da njegovi meki birači nakon što novi rok prođe, a izbori se ne dese, to protumače kao znak slabosti. Ali to je rizik koji on mora da podnosi, jer ne postoji drugi način da širi i čuva svoje biračko telo”, dodaje Jakšić.
Prema Ustavu Republike Srbije i Zakonu o izboru narodnih poslanika, parlamentarni izbori moraju biti raspisani najkasnije u roku od 90 dana od isteka mandata aktuelnog saziva Skupštine. Saziv traje četiri godine od dana formiranja.
Pošto je sadašnji sastav parlamenta izabran u decembru 2023, njegov mandat završava se u decembru 2027. Po zakonu, izbori bi morali da se dogode najkasnije do marta 2028.
„On prosto diktira agendu tim najavama izbora. To postaje tema kojom se javnost, posebno opoziciona, bavi neko vreme”, kaže psihološkinja i dodaje da mu u prilog ide kontrola medija i stalna proizvodnja političkih događaja.
„Ovo je floskula, 100 puta rečena, ali je istina: režim raspisuje izbore onda kada proceni da ima šansu za uspeh. Da bi se to desilo, videli smo na osnovu lokalnih izbora koliki finansijski resursi moraju da se ulože da se održi privid makar ravnopravnog odnosa snaga. Mislim da je racionalno da se pripremimo na što duže rokove. Antirežimski front treba nekako da čuva snagu, da održava vitalnost, što studenti uspevaju različitim akcijama, događajima i načinom komunikacije. Čini mi se da je to racionalnije nego stalno se pecati na tu udicu”, zaključuje Jakšić.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Grupa pojedinaca napravila je dva sajta na kojima se javne nabavke Telekoma i IT sektora mogu pretraživati i upoređivati. Pozivaju medije, stručnjake i građane da pregledaju dokumentaciju i dostave argumentovana zapažanja
Vrlo brzo bi moglo da postane očito da li je Milan Radoičić otišao iz Srbije ili ne
Bolnica je formirala komisiju za vanrednu stručnu proveru i obavestila zdravstvenu inspekciju. Slučajevi smrti na porođaju u Srbiji retko dobijaju sudski epilog.
Dva sindikata javnih servisa stala su uz zahtev studenata FDU za informacije o zaposlenima RTS-a, pošto su se u javnosti pojavile tvrdnje da je reč o traženju „dosijea“. Studenti kažu da traže „javnu istinu o javnom servisu“.
Među pomilovanima je čovek koji je u aprilu u kabinetu predsednika opštine Kosjerić napao građanina koji je došao da pita za ulicu. Pomilovanje se odnosi samo na jedno od dva dela, a oštećeni najavljuje ustavnu žalbu.
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
