Od Jakova Jozinovića i Aleksandre Prijović do Buč Kesidija, regionalne hale su pune, ali pitanje je da li današnji izvođači postaju nove muzičke legende ili samo trenutni viralni fenomeni
Jakov Jozinović je nakon deset koncerata u Sava centru rasprodao i Beogradsku arenu za nekoliko sati, a na karte je čekalo čak 44 hiljade ljudi. Sa druge strane, kada su prošle godine puštene karte za novogodišnji koncert Aleksandre Prijović u Zagrebu, sistem za prodaju ulaznica se srušio nakon što je 1,6 miliona ljudi pokušalo da kupi kartu.
Neko, dakle, čeka kartu za Jozinovića, neko za Aleksandru Prijović, a kada se pogleda Jutjub trending – Tea Tairović, Dara Bubamara, Jala Brat, Nucci i Vojaž dominiraju i u Srbiji i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. I onda se postavlja pitanje ko na prostoru bivše Jugoslavije može da puni hale i stadione, ali i da natera ljude da se zapitaju – „Čekaj, ko ovo sluša?“
Odgovor nije isti za sve, jer se ni publika više ne okuplja oko iste vrste zvezda kao nekada. Kod hrvatskog pevača Jakova Jozinovića publika ne dolazi nužno da čuje novi autorski izraz, već da učestvuje u zajedničkom pevanju dobro poznatih pesama. Oko njegove popularnosti dosta se govorilo u javnosti i na društvenim mrežama. Jedni mu zameraju što izvodi samo obrade tuđih pesama, a drugi u tome vide razlog zašto ga publika voli. Stoga se čini da su njegovi koncerti kolektivno prepoznavanje regionalnog muzičkog repertoara koji je prošao proveru vremena i publike.
Nova regionalna groznica
Folk se često predstavlja kao nešto što se iznova vraća, ali je teško reći da je on ikada nestajao.
Aleksandra Prijović je prethodnih godina bila najveći estradni fenomen. Na turneji „Od istoka do zapada“ napunila je tri Beogradske arene, pet Arena Zagreb, tri Zetre u Sarajevu i niz dvorana širom regiona. Njeni koncerti u Zagrebu izazvali su dosta pažnje, jer su pokazali da su „cajke“ u Hrvatskoj izuzetno popularne.
Slično kao i folk, ni turbo-folk na Balkanu izgleda ne izlazi iz ušiju i mode, što dokazuju milionski pregledi na Jutjubu, ali i rasprodati koncerti.
Dokaz za to je regionalni uspeh turbo-folk pevačice Tee Tairović, koja je 2024. godine dve večeri zaredom nastupala u Beogradskoj areni, a potom je 2025. napunila i Arenu Zagreb.
Pored njih, poslednjih godina velike dvorane zakazuju i izvođači koji dolaze iz regionalne trep scene. Jala Brat i Buba Corelli punili su hale, a pevačica Senidah najavila je koncerte u arenama u Zagrebu i Zenici. To pokazuje da regionalna publika sluša i nove muzičke žanrove koji postaju sve popularniji i koji na neki način predstavljaju koncertni produžetak digitalne prepoznatljivosti.
Ipak, i alternativniji bendovi mogu da održavaju velike koncerte. Primer za to je pančevački duo Buč Kesidi, koji je u januaru ove godine nastupao pred punom Arenom Zagreb.
Njihov uspeh pokazuje da regionalna publika i dalje ima sluha za nešto što nije u trendingu, ali govori i o tome da halu može napuniti i bend koji ima specifičnu estetiku koja nije namenjena širokoj publici.
Ipak, najveće hale i dalje pune stara lica. Dino Merlin je 2023. održao četiri koncerta u Beogradskoj areni, a rekord i dalje drži Zdravko Čolić sa šest uzastopnih koncerata i oko 120.000 prodatih karata.
Lepa Brena je još 1990. pevala pred više od 100.000 ljudi na stadionu Vasil Levski u Sofiji, kada se helikopterom spustila na binu. Ipak, regionalni rekord drži bend „Bijelo Dugme“ sa 220.000 ljudi na koncertu na Hipodromu 2005. godine.
Zato pitanje ko su novi Čola i Brena koji pune hale i stadione širom regiona nije samo pitanje popularnosti, već i vremena u kom ona nastaje. Novi izvođači ruše sisteme za prodaju karata i dominiraju trendingom na društvenim mrežama, ali njihova popularnost nastaje u velikoj meri kroz algoritme i viralne hitove koji su kratkotrajni i zato je teško proceniti da li pune dvorane mogu nagovestiti da će neko ime na muzičkoj sceni trajati decenijama.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ne možeš sam sebi u ponedeljak da nadeneš ime ćaci i da se njime ponosiš, a da u petak to isto ime proglasiš za rasizam, što je na televiziji N1 u debati sa Mirjanom Nikolić učinila Ana Brnabić. Jedna od te dve izjave je neistinita, a nijednu od njih nismo napisali mi
Zaštitnik građana Zoran Pašalić je govoreći o snimcima policijske brutalnosti rekao da se oni ne mogu posmatrati izdvojeno iz konteksta niti da se na osnovu dela snimka izvode zaključci koji odgovaraju samo jednoj strani
Kompanija DM je povukla reklamu sa influenserkom Dunjom Jovanić nakon burnih reakcija javnosti da se propagira ideja da devojčicama u životu ne treba matematika. Međutim, devojčice bi trebalo učiti da izračunaju koliko košta to što su žene
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
