Usvojeni „Petrašinovićevi zakoni“, vlast tvrdi da je ispunila 70 odsto preporuka ODIHR

Poslanici većine u Skupštini Srbije usvojili su u sredu izmene i dopune četiri izborna zakona, koje je parlamentu predložio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Miroslav Petrašinović, dok opozicioni poslanici nisu bili u skupštinskoj sali tokom glasanja.

Usvojene su izmene i dopune Zakona o izboru predsednika Republike (140 glasova za, niko protiv), Zakona o izboru narodnih poslanika (134 glasa za, pet protiv, jedan nije glasao), Zakona o lokalnim izborima (134 glasa za, četiri protiv, jedan nije glasao) i Zakona o Ustavnom sudu (138 glasova za, jedan nije glasao).

Vlast je tokom rasprave koja je počela prošlog utorka branila predložene izmene tvrdnjom da one predstavljaju ispunjavanje preporuka koje je Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) uputila Srbiji nakon decembarskih izbora 2023. godine i koje se odnose na poboljšanje izbornih uslova.

Opozicioni poslanici, sa druge strane, tvrde da je vlast izabrala samo pet preporuka „koje ih najmanje bole“ od ukupno 25, koje ne rešavaju suštinske probleme izbornog procesa u Srbiji, poput funkcionerske kampanje, pritiska na birače, medijske zastupljenosti i drugih.

Ocenili su i da je vlast kroz mnoge od njih ostavila prostor za zloupotrebe – od obaveznih obuka za članove biračkih odbora, do mogućnosti da grupe građana podnose manjinske izborne liste, što prema njihovim rečima – ostavlja mogućnost za kreiranje „fantomskih lista“.

Kako se vlast zaista odnosi prema preporukama ODIHR-a

Kada su ministri, javni funkcioneri i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić pred nedavno održane lokalne izbore u deset gradova i opština obilazili ta mesta, na najbolji način pokazali su kakav je stvarni odnos vlasti prema preporukama Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

Sprečavanje zloupotrebe javnih resursa i funkcionerske kampanje jedna je od ključnih preporuka koje ODIHR godinama ponavlja nakon gotovo svakog izbornog ciklusa u Srbiji, a upravo su nedavne lokalne izbore obeležili funkcionerska kampanja, predizborno asfaltiranje i deljenje socijalne pomoći.

ODIHR je u više navrata upozoravao na probleme u vezi sa ravnopravnošću učesnika izbora, pritiscima na birače, medijskom neravnopravnošću i zloupotrebom državnih resursa. Ipak, predsednica Narodne skupštine i potpredsednica Srpske napredne stranke Ana Brnabić tvrdi da je Srbija sprovela „više od 70 odsto“ preporuka te organizacije.

„Mi to radimo kontinuirano, praktično od 2019. godine. Nešto je pre toga implementirano, od 2019. godine kontinuirano implementiramo sve preporuke za unapređenje izbornih uslova. Do sada smo implementirali više od 70 odsto“, rekla je Brnabić za RTS.

Sa druge strane, potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić ocenila je da suštinske preporuke ODIHR-a nisu ni došle na dnevni red.

„Ne postoji nijedno slovo od suštinskih preporuka koje su sada u raspravi u parlamentu“, rekla je Tepić za RTS, navodeći da se postojeći zakoni ne primenjuju upravo zato što bi njihova dosledna primena ugrozila opstanak vlasti.

Foto: FoNet/021

Nije stvar u procentima

Na to ukazuje i programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić, koji smatra da se pitanje sprovedenih preporuka ne može svesti na procente.

„Posmatračke misije ODIHR-a posle svakih izbora koje prate u Srbiji objavljuju preporuke. Obično je njihov broj dosta visok, iznad 20, a neke od njih ponavljaju se iz izbornog ciklusa u izborni ciklus. Upravo je zbog toga pitanje da li je merenje u procentima ispunjenih preporuka ispravan pristup“, kaže Nenadić za „Vreme”.

On dodaje da bi pažnju trebalo usmeriti na ključne probleme koji godinama ostaju nerešeni.

„Postoji čitava oblast na kojoj do sada nije primetno da su sprovođene bilo kakve smislene mere, a tiče se pritisaka na birače“, kaže Nenadić.

Prema njegovim rečima, posebno su problematične oblasti finansiranja kampanja i zloupotrebe javnih resursa.

„Pitanje zloupotrebe javnih resursa u kampanji gde postojeća regulativa i onome što je ODIHR rekao je očigledno nedovoljna i gde bi trebalo sprovesti niz zabrana i ograničenja u zakonu, pre svega u pogledu funkcionerske kampanje i ograničavanje pojedinih javnih rashoda u doba pred izbore“, upozorava Nenadić.

Upravo su funkcionerska kampanja, pritisci na birače, medijska neravnopravnost i netransparentno finansiranje među preporukama koje ODIHR najduže ponavlja u svojim izveštajima o Srbiji, dok domaće i međunarodne organizacije ocenjuju da su reforme u tim oblastima i dalje uglavnom kozmetičke.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Kakvo je poverenje građana u izborni proces

Brnabić je kazala i da je „poverenje građana Republike Srbije u izborni proces izuzetno veliko“, navodeći kao argument visoku izlaznost na lokalnim izborima.

Međutim, međunarodni pokazatelji i ocene domaćih organizacija ukazuju na drugačiju sliku.

Prema najnovijem međunarodnom istraživanju „Perceptions of Electoral Integrity“ (PEI 11.0), koje sprovodi tim međunarodnih eksperata za izborni integritet, Srbija je za parlamentarne izbore održane 17. decembra 2023. godine dobila svega 29 od mogućih 100 poena na globalnom indeksu integriteta izbora.

Istraživanje pokazuje da su najslabije ocenjene upravo oblasti koje ODIHR godinama problematizuje – poverenje u rezultate izbora, birački spisak, finansiranje kampanja i nezavisnost institucija. Tako je poverenje u objavljene rezultate ocenjeno sa svega 13 od 100 poena, kvalitet biračkog spiska sa 14, dok je poverenje u nezavisnost institucija koje sprovode izbore dobilo ocenu 20.

Rezultati ovog istraživanja objavljeni su početkom maja 2026. godine. Od izbora 2023. politička situacija dodatno se promenila, pa ostaje otvoreno pitanje koliko je danas stvarno poverenje građana u izborni proces. A novi izbori se približavaju.

I Freedom House je u izveštaju za 2025. godinu ukazao da je poslednjih godina vladajuća Srpska napredna stranka postepeno urušavala politička prava i građanske slobode, vršeći pravni i vanpravni pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva.

„Sve isto, samo malo gore“

Organizacija CRTA, čiji posmatrači izbore prate punih deset godina, nedavno je ocenila da je u Srbiji „sve isto, samo malo gore“.

„Kad kažemo sve, mislimo na pritiske na birače, kupovinu glasova, nepoverenje u birački spisak, arčenje javnih resursa, funkcionersku kampanju, nadmoć propagande nad informisanjem… Svedoci smo decenije brisanja granice između države i partije, na štetu države. Kao društvo smo kažnjeni nekažnjivošću za izborni kriminal i korupciju. Pravo da glasa stekla je generacija koja i ne pamti normalne izbore“, navodi CRTA u izveštaju povodom decenije posmatranja izbora.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!