Evropska unija razmatra mogućnost zamrzavanja oko 1,5 milijardi evra finansijske pomoći Srbiji zbog zabrinutosti za stanje u pravosuđu i odnose Beograda sa Rusijom, objavio je Politico. U Briselu raste nezadovoljstvo tempom reformi i usklađivanjem spoljne politike Srbije sa EU
Evropska unija sprema se da smanji do 1,5 milijardi evra finansijske pomoći Srbija zbog zabrinutosti za stanje demokratije, izjavila je komesarka za proširenje Marta Kos, prenosi Politiko.
Srbija se suočava sa mogućnošću gubitka do 1,5 milijardi evra iz fondova Evropska komisija, koja razmatra obustavu isplata zbog nazadovanja u oblasti demokratije i bliskih odnosa zemlje sa Rusijom.
Iako nije članica Evropska unija, Srbija je otvorila pristupne pregovore 2014. godine, što joj omogućava pristup fondovima namenjenim sprovođenju reformi. Odluka o obustavi isplata dodatno bi zakomplikovala proces proširenja EU, u trenutku kada zemlje poput Ukrajina i Crna Gora ubrzano napreduju ka članstvu, dok pojedine države, poput Francuske, pozivaju na oprez.
„Sve smo zabrinutiji zbog dešavanja u Srbiji — od zakona koji podrivaju nezavisnost pravosuđa, preko obračuna sa demonstrantima, do ponovljenog mešanja u rad nezavisnih medija“, rekla je Kos za Politiko.
Evropska komisija procenjuje da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplate iz evropskih finansijskih instrumenata. Prema rečima više zvaničnika EU, u poslednjim nedeljama raste pritisak unutar Komisije da se sredstva uskrate.
EU je već javno kritikovala reforme pravosuđa koje je sprovela vlast predsednika Aleksandar Vučić, čiju vladu prate masovni protesti.
Ambasador Srbije pri EU i glavni pregovarač Danijel Apostolović izjavio je da je „uveren da do obustave neće doći“ i da Srbija ne odustaje od punopravnog članstva u EU. Dodao je da Beograd vodi intenzivne razgovore sa Komisijom.
Komesarka Kos upozorila je da paket zakona o reorganizaciji sudova i načinu izbora sudija i tužilaca predstavlja „ozbiljan korak unazad“ za Srbiju.
Venecijanska komisija trebalo bi krajem meseca da da stručno mišljenje o spornim zakonskim izmenama, koje bi moglo biti ključni signal za eventualno zamrzavanje sredstava. Kos je poručila da će insistirati da Srbija uskladi zakone sa preporukama ovog tela.
Srbija je, prema rečima Apostolovića, jasno poručila da će postupiti po preporukama čim budu objavljene.
EU je najveći finansijski donator Srbije, koja je od 2021. do 2024. dobila više od 586 miliona evra bespovratnih sredstava, dok je dodatnih do 1,5 milijardi evra uslovljeno sprovođenjem reformi. Prema podacima Vlade Srbije, od 2000. godine iz EU fondova i investicija stiglo je više od sedam milijardi evra.
Međutim, Srbija već dugo balansira između EU i Rusije, istovremeno jačajući veze sa Moskvom dok prima finansijsku pomoć iz Brisela.
Direktorka organizacije za ljudska prava YIHR, Sofija Todorović, ocenila je da su sloboda medija i vladavina prava u Srbiji „na aparatima“ zbog pritisaka na novinare i pozvala EU da reaguje pre nego što „nastupi potpuni mrak“.
Strpljenje EU prema Beogradu dodatno je oslabljeno poslednjih meseci, naročito nakon kritičkog izveštaja o napretku Srbije iz novembra, u kojem se upozorava na nazadovanje i „anti-EU narativ“ na najvišim nivoima vlasti.
Tenzije su dodatno porasle u decembru, kada je predsednik Vučić propustio samit EU–Zapadni Balkan. On je istovremeno kritikovao spor tempo pregovora o članstvu.
U zajedničkom tekstu sa albanskim kolegom u februaru, Vučić je naveo da bi Srbija radije išla ka ekonomskom povezivanju sa EU, poput pristupa jedinstvenom tržištu i zoni slobodnog kretanja, nego ka punopravnom članstvu. Kos je odbacila tu ideju, naglasivši da su za to neophodne značajne reforme.
Dodatne kritike usledile su nakon izveštaja o nasilju i nepravilnostima na lokalnim izborima, kao i policijske akcije na univerzitetu tokom koje je došlo do sukoba studenata i policije.
„Kao zemlja kandidat, očekujemo da Srbija uskladi svoju spoljnu politiku sa našom“, poručila je Kos.
Izvor: Politiko
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
