Ishod izbora u Mađarskoj, koji je označio kraj vladavine Viktora Orbana, otvorio je u Srbiji i Republici Srpskoj niz političkih i ekonomskih pitanja – od energetske sigurnosti do stabilnosti vlasti u regionu
Ishod mađarskih izbora, koji je Evropi doneo olakšanje, pokrenuo je u Srbiji i Republici Srpskoj lavinu pitanja šta bi pad Viktora Orbana mogao da znači za Srbe u regionu, piše danas slovenački list Delo.
Više nego Srbe uopšte, to pitanje brine predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nekadašnjeg vođu Srba u BiH Milorada Dodika, dok Srbe zanima šta bi mogli da nauče od Mađarske i ko bi mogao da bude njihov Peter Mađar, navodi Delo.
Pored brige za političku sudbinu svoje elite, odlazak Orbana izazvao je u Srbiji strah od mogućih problema u snabdevanju energentima iz Mađarske, koja bi pod Mađarom trebalo da bude manje naklonjena Rusiji.
To je posebno u prvi plan dovelo pitanje kako bi promena vlasti u Budimpešti mogla da zakomplikuje već dogovorenu prodaju većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije mađarskom MOL, što je bio uslov američke administracije za ukidanje sankcija najvećoj energetskoj kompaniji u regionu.
Foto: AP Photo/Darko BandicProslava pobede Tise u Budiimpešti
Zabrinutost i u Republici Srpskoj
U Republici Srpskoj ljude je u danima posle Orbanovog poraza najviše zabrinula sudbina finansiranja iz mađarskog fonda Progresus, koji je po dogovoru Orbana i Dodika isplaćivao bespovratna sredstva i subvencije poljoprivrednicima i malim preduzetnicima za kupovinu opreme i mehanizacije mađarskih proizvođača.
Slovenački list navodi da pomak u Mađarskoj nagoveštava nastavak smanjivanja energetske zavisnosti Evrope od Rusije, „što pored Slovaka najmanje smeta Srbima“.
U znak podrške srpskom opiranju zahtevima Brisela da uskladi spoljnu politiku sa evropskom, ove nedelje oglasio se ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, koji je kritikovao evropsko uslovljavanje Srbije i ponovio da Vučić neće prihvatiti „protivruske“ uslove za članstvo u EU.
Lavrov je podsetio da se Srbija neće pridružiti Uniji ako bi time ugrozila odnose sa Rusijom, a da bi pristupni proces mogao da se nastavi samo uz priznanje nezavisnosti Kosova i usklađivanje sa sankcijama protiv Rusije, čime bi Srbija, po njegovom mišljenju, postala tampon zona u borbi protiv Rusije.
Foto: Tanjug / Rade PrelićAlkeksandar Vučić i Milorad Dodik
Pobeda Mađara unela nervozu u srpskoj vlasti
Delo citira spoljnopolitičkog analitičara Boška Jakšića, koji je ocenio da poraz Orbana, uprkos podršci Donalda Trampa, unosi veliku nervozu u srpske vladajuće strukture, jer pokazuje kako se lako gubi vlast posle decenija autoritarne vladavine i uz podršku najmoćnije države sveta. Plašenje ratom je, kako kaže, bio predvidljiv odgovor srpskih lidera.
Dodik je dan posle Mađarove pobede na mreži Iks napisao da Republiku Srpsku ugrožava „ratno savezništvo Hrvatske, Albanije i samoproglašenog Kosova“, dok Vučić već duže upozorava na odbrambene sporazume između članica NATO i Kosova kao pretnju srpskom narodu.
Jakšić smatra da srpske vlasti više od bezbednosti naroda brine najava Mađara da će istražiti sve sporne poslove prethodne vlade u regionu, uključujući finansiranje skupova poput CPAC, kojima su prisustvovali Orban, Dodik, Vučić i Janez Janša.
Za autokrate u regionu ključna poruka mađarskih izbora je da do pobede vodi težak rad na terenu, dok pokreti bez jasnog vođe u personalizovanim političkim sistemima nemaju šanse, pa će srpska opozicija morati da pronađe zajedničkog lidera, zaključuje slovenački dnevnik.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Vojni analitičar Aleksandar Radić odveden je na razgovor u policiju. Moguće jer je među prvima 15. marta 2025. godine na televiziji rekao da je neko zvučnim topom udario na građane
Nebojša Krstić u Ani Brnabić vidi najbolje rešenje za predsedničke izbore, opozicija kaže da bi to bila nagrada za lojalnost, a čitaoci njuzletera Međuvreme veruju da Vučić još uvek ne zna koga će poslati u predsedničku trku
Dnevnik RTS-a i dalje je ključna informativna emisija na televiziji. A on glavne vesti prećutkuje ili zatrpava propagandom, kaže za „Vreme“ novinarka i istraživačica Mirjana Stevanović koja je detaljno analizirala Dnevnik
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
