U godini u kojoj je u okviru projekta „Zrenjanin – nacionalna prestonica kulture 2025“, sve trebalo da pršti od kulturnih sadržaja, mnogi događaji nisu realizovani.
Međutim, Grad o ovome još uvek ćuti iako je godina kulture u Zrenjaninu završena još 21. marta.
Spisak planiranih a nerealizovanih projekata u okviru zrenjaninske Prestonice kulture objavio je portal zrenjaninski.com. Odgovor zašto nisu realizovani je izostao. Skrećemo pažnju da su na ovom spisku samo manifestacije, bez planiranih infrastrukturalnih promena, kojih je, prema najavi Maje Gojković tadašnje ministarke kulture trebalo da bude – 10.
Odustalo se od:
Titulu nacionalne prestonice kulture Zrenjanin je poneo u martu 2025. godine. I već na startu – problem. Ceremonija otvaranja nije održana, zbog sveukupne situacije u zemlji.
Odustalo se i od uređenja javnih prostora za održavanje kulturnih sadržaja pod nazivom „Urbani džepovi“, kao i od manifestacije „Rastemo uz muziku“, koju je trebalo da realizuje Udruženje građana „Nova Barselona“.
Grad je odustao i od manifestacije „Deca sveta igraju za mir“, koju je trebalo da realizuje KUD „Pionir“, zatim od „Bine mira“ u realizaciji CEKOM-a, kao i od „Begej festa“, koji je trebalo da realizuje Gradski duvački orkestar.
Ni manifestacija „Na četiri točka – Kombinat“, koju je trebalo da realizuje udruženje „Foto ekspo“, nije se dogodila jer je od nje odustao grad.
Odustao je i od „Razmuljavanja“, u zamisli Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina (ALUZ), ali i od projekta „Zemljanim stazama od blata iz Banata“ u organizaciji Kluba finih zanata.
Jevrejska zajednica Zrenjanin imala je ideju da organizuje promociju jevrejskog kulturnog nasleđa, ali je grad i od toga odustao, kao što je, zbog nedostatka para, odustao i od izložbe posvećene Todoru Manojloviću i Savi Šumanoviću u Narodnom muzeju.
Odustalo se i od „Novog čitanja Perleza“, koju je planiralo da organizuje Udruženje građana „Baštinar“, a Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ je odustala od projekta „Koji vam je andrak“.
Nije grad postao ni „Banatska prestonica filharmonije“, jer se i od tog projekta odustalo.
Najave već na početku PK
Da se planirano za Prestonicu kulture neće ostvariti u potpunosti, moglo se nasluti već prvog dana nakon početka: naslednici kompozitora, akademika i univerzitetske profesorke Isidore Žebeljan saopštili su da zahtevaju da se njeno ime, dela, citati, fotografije i njena muzika potpuno uklone iz programa zrenjaninske manifestacije.
„Ne možemo dopustiti da ime i delo Isidore Žebeljan bude deo mefistofelske šarade ove vlasti, koja napada narod na mirnim protestima, to nije Isidorin svet“, navedeno je u saopštenju.
Zatim je umetnički direktor Horskog festivala „Slobodan Bursać“ Vladimir Coka Stojković otkazao festival zato što nije želeo da učestvuje u „manifestaciji, finansiranoj od vlasti, koja je dokazala ko je i šta je“.
Onda je, polovinom aprila, gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura poništio konkurs za sufinansiranje programa od javnog interesa koji je trebalo da se realizuju u okviru projekta „Zrenjanin – prestonica kulture Srbije 2025“. Ispostavilo se da u gradskom budžetu nije bilo sredstava predviđenih za te namene, iako je prethodno izdvojeno 30 miliona dinara. Ni do danas nije objašnjeno gde je taj novac.
Zatim je letos odbijeno učešće Goblina na Danima piva, pa su izbačeni umetnici i njihove izložbe iz galerije u Narodnom muzeju, i na kraju je u oktobru otkazan Lazarus fest, festival koji okuplja izvođače iz zemlje, regiona i inostranstva, undergraund kulture i metal zvuka.
Budžet
Nije jasno ni koliko je zrenjaninska Prestonica kulture koštala Grad i Republiku.
Marta 2024. Maja Gojković je izjavila da će Ministarstvo novoj Prestonici kulture dati 300.000.000 dinara. Tokom trajanja projekta, nije bilo potvrde da je taj novac i uplaćen.
Tada je rekla i da i „Grad Zrenjanin učestvuje sa velikim iznosom novca u ovom projektu“. Sad kad je sve završeno, u javnosti se čuje da nije bilo više od nekoliko miliona dinara.
Leskovac
Zrenjanin od 21. marta više nije Prestonica kulture. Kao što nije bilo svečanog otvaranja, tako nije bilo ni svečanog zatvaranja.
Aktuelna prestonica kulture je Leskovac.
Ni tamo nije bilo svečanog otvaranja, samo je ministar kulture Nikola Selaković otvorio izložbu „Srpski srednjovekovni spomenici u opasnosti“, i rekao da je to početak programa „Leskovac – prestonica kulture“. Da nije to rekao, bilo bi to otvaranje izložbe kao i svake druge na kojoj je prisustvovao, pogotovo što je u pitanju izložba iz 2024, realizovana povodom 20 godina od upisa Visokih Dečana na Uneskovu listu kulturne baštine.
Ali, Leskovac je tek na početku i ima prava da očekuje da će se sve odvijati po planu. Ministarstvo kulture je za Leskovačku godinu kulture odvojilo 298,1 milion dinara, dok je iz budžeta grada Leskovca za te namene opredeljeno dodatnih 100,2 miliona dinara.
Tri dosadašnje prestonice
Nacionalna prestonica kulture je program Ministarstva kulture Republike Srbije koji je najavljen 2021. godine. Čačak je 2023. bio prva Prestonice kulture, zatim su to bili Užice i Zrenjanin.
Od ova tri grada, titula Nacionalna prestonica kulture osetila se u Čačku gde su se cele godine odvijale važni kulturni programi osmišljeni povodom tog projekta koji su ostavili traga i u gradu i u Srbiji, dok je godina kulture kroz Užice i Zrenjanin prošla manje-više kao i svaka druga.
S tim što će Zrenjaninska biti ipak upamćena po neostvarenim projektima.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
