Stan od 1,4 miliona evra na Savskom vencu bila je najskuplja nekretnina prodata u poslednjem kvartalu 2025. godine. Generalno, kraj godine doneo je rast tržišta od devet odsto, kao i rast broja transakcija od 6,9 procenata u odnosu na isti period prethodne godine, piše Dunja Marić za Novu ekonomiju.
Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji, u poslednjem kvartalu prošle godine, iznosila je 2,4 milijarde evra, navodi se u poslednjem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). To je, kako je saopšteno, najviši kvartalni nivo od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti.
Od 2,4 milijarde evra, 394,8 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta.
Najveći udeo u ukupnoj vrednosti svih prodatih nekretnina zauzima, kao i obično, prodaja stanova, sa 1,4 milijarde evra, odnosno sa učešćem od 61 odsto od ukupne vrednosti.
Potom, za kuće je u poslednjem kvartalu izdvojeno ukupno 189 miliona evra, iliti osam odsto od ukupnog prometa. Slede građevinsko zemljište sa 176 miliona evra (sedam odsto), poslovni prostori sa 109 miliona (pet odsto) i poljoprivredno zemljište sa 73 miliona evra (3 odsto).
Raste broj kreditnih kupovina
Kada je reč o načinu plaćanja, 14 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što predstavlja povećanje od tri procenta u odnosu na isti period prethodne godine.
Kada se posmatra samo kupovina preko kredita, najveći deo odnosi se na stanove – 31,8 odsto.
To je povećanje od sedam odsto u odnosu na isti period godinu dana ranije, kada se putem kredita kupilo 24,4 odsto stanova.
Najskuplje prodate nekretnine
Posmatrano po gradovima, broj kupoprodajnih ugovora je u ovom periodu porastao u Beogradu za 10,9 i Kragujevcu za 5,8 odsto, u odnosu na isti period prošle godine. S druge strane, smanjenje je zabeleženo u Nišu za 6,5 i Novom Sadu za 8,7 odsto.
Samo u Beogradu, za stanove je izdvojeno ukupno 768,5 miliona evra. Najskuplja prodata nekretnina bio je stan na teritoriji beogradske opštine Savski Venac, ukupne površine 90 kvadrata. Taj stan koštao je 1,4 miliona evra.
Što se tiče najskupljeg kvadrata, on je koštao 15.298 evra, i nalazi se na teritoriji iste opštine.
Što se tiče kuće, najskuplja je prodata ponovo na Savskom vencu i koštala je milion evra. Takođe, najskuplje garažno mesto u četvrtom kvartalu plaćeno je 60.000 evra, ponovo na opštini Savski venac.
Na teritoriji beogradske gradske opštine Vračar prodat je najskuplji kvadrat poslovnog prostora, i to za 7.333 evra. S druge strane, najviša ugovorena cena poslovnog prostora iznosila je 2.750.000, za prostor od 732 kvadrata na Starom gradu.
Konačno, najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta (njiva) prodata je na teritoriji gradske opštine Grocka po ceni od 16 evra, za parcelu čija je površina 5.805 kvadrata. Pored toga, najviša ugovorena vrednost za poljoprivredno zemljište iznosi 5.943.373 evra, i to za 18 parcela u Šidu, ukupne površine veće od 591 hektara.
Kvadrat najskuplji u Beogradu, najjeftiniji u Kragujevcu
Kada se posmatraju cene kvadrata u Beogradu, najskuplji kvadrat u starogradnji zabeležen je na Vračaru, gde je koštao 6.240 evra, mada je prosečna cena bila niža – 3.542. U proseku, starogradnja je ipak najviše koštala na Starom gradu, gde je kvadrat bio 3.832 evra. S druge strane, novogradnja najviše cene dostigla na Savskom vencu, sa prosečnom cenom od 4.792 evra. Ipak, najskuplji kvadrat novogradnje na ovoj opštini (a i generalno), iznosio je 15.298 evra.
Suprotno ovome, najniže cene starogradnje su u Rakovici, gde je kvadrat u proseku koštao 2.291 evro, a novogradnje na Paliluli (2.560 evra po kvadratu).
Dok su cene najviše u Beogradu, najniže su u Kragujevcu, gde je starogradnja u proseku koštala 1.477, a novogradnja 1.555 evra po kvadratu.
Kada je reč o stambenim kompleksima, najskuplji je, standardno Beograd na vodi, u kojem je prosečna cena kvadrata u poslednjem kvartalu prošle godine iznosila 4.685, mada su cene išle i do 6.000 evra. Među skupljima je i Sava residance na Voždovcu, sa prosečnom cenom kvadrata od 3.954 evra.
Najpovoljniji kvadrat je prodat u kompleksu Square garden u Novom Sadu, gde je prosečna cena kvadrata iznosila 2.369 evra.
Pad prometa na delimično regulisanom tržištu
Kada je u pitanju delimično regulisano tržište, broj ugovora o kupoprodaji na delimično regulisanom tržištu u četvrtom kvartalu 2025. godine iznosio je 3.926, što je za 15,5 odsto manje nego godinu dana ranije.
Delimično regulisano tržište, inače, obuhvata nekretnine koje nisu upisane u katastar i koje su samo delimično regulisane. U praksi, to znači da proces utvrđivanja prava, upis u katastar, proces zaštite učesnika na tržištu nepokretnosti i slično, nisu u potpunosti regulisani.
Vrednost ostvarenog prometa na delimično regulisanom tržištu bio je 394,8 miliona evra, što je za 18,1 odsto manje u odnosu na 2024. Takođe, u padu je udeo broja kupoprodajnih ugovora na delimično regulisanom tržištu u odnosu na ukupan broj svih kupoprodajnih ugovora.
Naime, u poslednjem kvartalu 2024, ugovori na delimično regulisanom tržištu činili su 13 odsto svih kupoprodajnih ugovora. U poslednjem kvartalu 2025. godine, njihov udeo smanjen je na 11 odsto.
Takođe, udeo vrednosti delimično regulisanog tržišta u ukupnoj vrednosti tržišta je u poređenju sa četvrtim kvartalom 2024. manji za šest odsto. Preciznije, udeo vrednosi delimično regulisanog tržišta u odnosu na celokupno tržište spala je sa 22 na 16 odsto.
Izvor: Nova ekonomija
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
