Igre oko Jadranskog naftovoda: Hrvatska protiv Mađarske i Slovačke

Loši energetsko-politički odnosi između Hrvatske i Mađarske odnedavno su još gori – nakon prijave koju su mađarska naftna kompanija Mol i slovački Slovneft podneli Evropskoj komisiji zbog, uvereni su, zloupotrebe monopola hrvatske kompanije Janaf.

Reč je o istoimenom naftovodu od terminala u Omišlju kod Rijeke, do Mađarske i Srbije. Predmet spora, međutim, jest činjenica da Janaf i Hrvatska odbijaju mađarski zahtev za transport nafte iz Rusije, nakon obustave rada naftovoda Družba u Ukrajini zbog navodnog oštećenja u ruskom napadu, piše DW.

Janaf već Mađarskoj i Slovačkoj dostavlja naftu iz drugih izvora, ali te dve države i dalje žele da budu izuzete od sankcija nad kupoprodajom tog energenta iz Rusije, znatno jeftinijeg od ponude iz ostalih zemalja. One tvrde i da Družba nije oštećena, ali nameće se pitanje zbog čega Mol i Slovneft prozivaju Janaf ako se on samo, prema izjavi hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, ravna prema odredbama o sankcijama Evropske unije i SAD-a Rusiji. Takođe, nije jasno kakvog smisla onda ima posredovanje Evropske komisije, izvršnog tela iste te Unije, piše DW.

EU pere ruke

„Pretpostavljam da su u Budimpešti procenili da je Janaf, odnosno Hrvatska, najslabija karika u lancu“, kaže za DW Davor Štern, naftni stručnjak, a i nekadašnji ministar privrede Hrvatske. On ujedno smatra da je vrh Evropske unije nedavno Hrvatsku doveo u nepriliku, na neki način opravši ruke porukom da je odluka upravo na toj državi. Štern veruje da je pritisak na Janaf deo nastojanja za povratak u pune trgovinske odnose s Rusijom, o čemu su proteklih dana govorili mađarski premijer Viktor Orban i ministar vanjskih poslova Peter Sijarto.

A šta se zbiva u još širem kontekstu? Naime, u svetlu najnovije odluke američkog predsednika Donalda Trampa da Indiji dozvoli kupovinu nafte od Rusije, a čemu je prethodio prestanak dotoka iz Irana zbog napada SAD i Izraela na tu zemlju.

„Slažem se, kontekst je neodvojiv“, kaže Štern, „i sve valja uzeti u obzir, a naročito situaciju nakon blokade Ormuskog moreuza. Zapadno, ali i dalekoistočno tržište najednom ostaju bez velikih količina goriva, što u nekom scenariju može da dovede i do ukidanja sankcija Rusiji.“

FoNet/HINA/Admir Buljubašić

Svet jednostranih odluka

Štern ističe da mu je držanje hrvatskog ministra privrede, Ante Šušnjara, prema mađarskoj vladi i Molu – veoma simpatično. „On tu s osnovom i samopouzdano uzima stvari iz svog resora u sopstvene ruke. A s druge strane, imate slučaj da u ime Mola govori Sijarto, dok se Mol uopšte ne oglašava. Meni je to sve veoma čudno. Pored svega i to da Mol ima rafineriju i u Rijeci, ali ona se ne spominje kod prijema nafte za Mađarsku i Slovačku preko Janafa. Spominju se samo njihovi pogoni, iako bi najjeftinija bila Rijeka. Vrlo čudno“, dodaje Davor Štern.

DW je o istom sporu porazgovarao i sa Lukom Brkićem, polit-ekonomistom sa zagrebačkog Univerziteta Libertas. On je pre svega naglasio da je zbrka oko sankcija nastala davno pre mađarsko-slovačke pritužbe na Janaf.

„O sankcijama je“, podseća, „prvo odlučivalo američko nacionalno telo koje je protegnulo ovlašćenja daleko od granica svoje jurisdikcije. I nipošto ne tvrdim da Rusija to nije zaslužila, ali je problem kad niko ovde ne preispituje svet u kojem se krucijalne odluke donose jednostrano, a svi trpimo posledice.“

Sve je manje onoga što bi morala da bude EU

„Ranije smo se pravili da nije tako, dok danas to sledi posle svakog udarca. Istinski problem nastaje kad zbog toga dođe do nedaća koje podnosi čitava Evropa, pa i kudikamo šire“, kaže Brkić za DW. On tvrdi i da, zbog tako (ne)uređenih odnosa, sve manje i manje ostaje onoga što bi morala da bude Evropska unija. Lisabonski ugovor, kako napominje, još od 2009. godine definiše zajedničku energetsku politiku EU – ali od toga je, prema njegovom mišljenju, ostalo samo mrtvo slovo na papiru, pa o toj politici Brisel definitivno ne odlučuje.

„Uveren sam da je jedina zajednička politika EU ona agrarna i zato u ovom slučaju Mađarsku i Slovačku ne bih osuđivao samo zato što slede sopstveni interes u krizi. Evropska komisija gurnula je vruć krumpir Hrvatskoj, a što se spoljne i ekonomske politike EU tiče, danas dok Mediteran gori, čeka se da komesarka Evropske komisije Dubravka Šuica dotakne nekog po ramenu“, kaže Luka Brkić i zaključuje da je on lično, kao Evropljanin i evropejac, ogorčen zbog prevlasti nekompetencije i okorelog birokratizma u inače sasvim nesamostalnim strukturama Evropske unije.

Izvor: DW